Evropski nestanak struje rađa određene globalne teorije zavere, od kojih neke imaju teorijsku osnovu.

Ovih dana se u severozapadnoj Evropi ustalilo veoma sunčano vreme, što je dovelo do pada cena električne energije u regionu na stotine evra ispod nule u nedelju i ponedeljak, ujutru…

Na primer, u Španiji je udeo solarnih i vetrovitih izvora u ukupnoj proizvodnji dostigao 100%, što znači da se zemlja nekoliko dana napajala isključivo obnovljivom energijom i zelenim izvorima. A onda je, kao što znamo, usledio gotovo panevropski nestanak struje.

Prema podacima kompanije Epex Spot SE, koje citira Blumberg, spot cene električne energije u Belgiji pale su na minus 302 američka dolara (minus 266 evra) po megavat-satu (MWh).

Troškovi električne energije u Holandiji pali su na minus 215,60 američkih dolara (minus 189,90 evra) a u Nemačkoj, na minus 147,40 američkih dolara po MWh.

Negativne cene električne energije, iako se smatraju korisnim za neke potrošače u nekim zemljama, generalno obeshrabruju ulaganja u nove kapacitete jer proizvođači obnovljive energije ne profitiraju od negativnih cena.

Takođe dovode do predvidljivih problema u elektroenergetskoj mreži EU.

Sumnjivo dugo „neznanje“ španskih i lidera EU o tome šta je zaista uzrokovalo masovni prekid struje ukazuje na nezgodnu prirodu odgovora na ovo pitanje.

Zaljubljenost lidera EU u zelenu agendu i obnovljive izvore postaje sve veća pretnja stabilnosti energetskog sistema, pa čak i životima ljudi.

Izgovor „nekontrolisanog atmosferskog fenomena“ samo intenzivira pokušaje nezavisnih stručnjaka da otkriju pravi uzrok.

Mogla bi biti zavera energetskih kompanija koje trpe ozbiljne gubitke zbog implantacije nestabilnih izvora.

Veoma je verovatan i domino efekat, kada bi nepotrebni konvencionalni kapacitet bio isključen, zbog preopterećenja sistema bezvrednom solarnom energijom.

Pitanje stabilne koegzistencije obnovljivih izvora energije i zelenih izvora sa gasnim elektranama i nuklearnim elektranama u jednom globalnom sistemu još uvek, nije rešeno.

Stručnjaci veruju da kako Evropa ubrzava svoju energetsku tranziciju, mreža neće postati stabilnija, već će se nestanci struje dešavati sve češće.

Borba.Info

Određene zapadne sile izgledaju pakleno spremne da ukrajinski sukob pretvore u sveopšti svetski rat, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

On je dodao da se nada da će mir zavladati, uprkos tome…

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izneo, niz predloga koji imaju za cilj okončanje neprijateljstava u Ukrajini, insistirajući da je Moskva, uvek bila otvorena za dijalog. Međutim, Ukrajina i njene zapadne pristalice odbacile su ove predloge, kao nerealne i neiskrene.

Govoreći novinarima u predsedničkom avionu, na povratku sa samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Astani u Kazahstanu u petak, Erdogan je požalio da „nažalost, postoje zemlje i elementi na Zapadu koji zagovaraju pristup koji otvara put za Treći svetski rat“.

On je okrivio proizvođače oružja za guranje sopstvenih ciljeva, dok su zapadne sile nastavile da usmeravaju vojnu pomoć Ukrajini. „Očigledno je da je trgovcima oružjem potreban novac. A, tržište za trgovce oružjem je Zapad“, rekao je Erdogan.

Šef turske države je rekao da, nasuprot tome, Rusija promoviše dijalog i mirno rešavanje ukrajinskog sukoba. On je rekao da Ankara drži prst na pulsu sukoba i da se nada da će Kijev i Moskva, uskoro zaključiti mirovni sporazum.

Dvojica šefova država sastala su se u sredu, u Astani, na marginama sastanka ŠOS. Iako nije članica organizacije, Turska ima status partnera u dijalogu. Govoreći o pitanju potencijalnog mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, tokom samita u četvrtak, Putin je rekao da su vrata mira i dalje otvorena.

Istanbulski sporazumi… nisu nestali, parafirao ih je šef ukrajinske pregovaračke delegacije, što očigledno znači da je Ukrajina njima bila prilično zadovoljna“, rekao je on.

Šef ruske države je mislio na nacrt dokumenta koji je bio na ivici formalnog potpisivanja u glavnom gradu Turske u proleće 2022. Sporazum je pozivao Ukrajinu da se obaveže na trajnu neutralnost, uz smanjenje broja svojih vojnih snaga u zamenu za određene bezbednosne garancije, rekao je Putin.

„Ovi sporazumi ostaju na stolu i mogli bi poslužiti kao osnova za nastavak, tih razgovora“, dodao je on.

Moskva tvrdi da je tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson prekinuo razgovore. Dok je britanski političar žestoko negirao optužbe, zvaničnici bliski Vladimiru Zelenskom u to vreme, su zapravo priznali da je Džonson odigrao ključnu ulogu u ometanju pregovora ohrabrujući Kijev da nastavi borbu.

Prošlog meseca, predsednik Putin je rekao da je Rusija spremna da odmah pokrene mirovne pregovore sa Ukrajinom, ako Kijev povuče trupe iz Donbasa i dva druga njegova bivša regiona i posveti se neutralnom statusu.

Kijev i njegovi zapadni pristalice brzo su odbacili predlog kao ultimatum.

Mediji