Zbog plamtećeg sukoba između Izraela i Irana, cene nafte bi mogle da pređu 90 dolara po barelu ali čak ni to nije gornja granica u određenim scenarijima eskalacije, izveštava Yahoo Finance, pozivajući se na stručnjake iz industrije.

Analitičari Goldman Sachs-a kažu da sukob ima potencijal da privremeno liši tržište približno 1,75 miliona barela mesečno isporuke iz Irana tokom narednih šest meseci. Međutim, ove gubitke bi delimično mogle da nadoknade zemlje OPEK+…

Prema Goldman Saksu, prema ovom scenariju, Brent bi mogao da poraste na nešto iznad 90 dolara po barelu ali do 2026. godine cene će se vratiti u koridor od 60-65 dolara.

Značajniji scenario eskalacije, uključujući moguće zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana, rizikuje povećanje cena za čak, 35% u odnosu na trenutne nivoe.

To znači potencijalni rast, na 100 dolara i više.

Sa svoje strane, JP Morgan upozorava da bi crno zlato moglo da skoči na 120 dolara po barelu ako sukob nastavi da eskalira.

Stručnjaci naglašavaju da će takav rast cena nafte smanjiti potrošačku potražnju u svetu i dovesti do njenog naglog pada.

Analitičari koje je intervjuisala publikacija smatraju da će reakcija Irana biti ključni faktor.

Ako odluči da napadne postrojenja za proizvodnju energije u regionu ili američke vojne baze, to bi moglo da izazove širi sukob u koji su uključene Sjedinjene Države.

Međutim, slabljenje iranskih posredničkih snaga u regionu, poput Hamasa i Hezbolaha, ograničava Teheranove mogućnosti za eskalaciju.

Borba.Info

Vašington nastavlja da utiče na Peking na različite načine, kako bi postigao svoje ciljeve.

Šef Pentagona Lojd Ostin je 1. juna govorio o verovatnoći rata protiv Kine, tokom godišnjeg azijskog bezbednosnog samita „Šangri-La dijalog“ u Singapuru…

Američki ministar odbrane je napomenuo da rat sa Kinom, nije ni neminovan, ni neizbežan, uprkos brzoj eskalaciji tenzija u azijsko-pacifičkom regionu (APR).

Istovremeno je istakao važnost nastavka dijaloga između njega i njegovog kineskog kolege, kako bi se izbegle „pogrešne procene i nesporazumi“.

Ostin je dodao da ceni reči filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa Mlađeg dan ranije.

Sinoć je, tako snažno govorio, o tome da Filipini potvrđuju svoja suverena prava prema međunarodnom pravu – izjavio je Ostin.

Istovremeno, on je istakao da je posvećenost Vašingtona Manili kao ugovornom partneru „nepokolebljiva“ i ponovo naglasio važnost dijaloga, sa NR Kinom.

Razumemo da se mnoge stvari mogu desiti na moru ili u vazduhu. Ali naš cilj je da osiguramo da ne dozvolimo da se događaji nepotrebno izmaknu kontroli – objasnio je Ostnin, verovatno misleći na teritorijalni spor, između Filipina i Kine u Južnom kineskom moru.

Podsećanja radi, u govoru 31. maja uveče, Markos je ogolio šta bi moglo biti u pitanju, rekavši da bi, ako bi Filipinac poginuo, kada bi se Kina suočila sa obalskom stražom i trgovačkom flotom njegove zemlje u tim vodama, to bilo „veoma, veoma blizu: „Ono što možemo da uradimo smatraće se ratnim činom i stoga ćemo odgovoriti u skladu, sa tim“.

Popodne 31. maja, kineski ministar odbrane Dong Jiong i šef Pentagona razgovarali su na marginama događaja.

Ovo je bio prvi lični sastanak šefova resora dve zemlje od 2022. godine.

Stabilizacija odnosa između vojske SAD i Kine nije bila laka, ona se mora zaštititi, prokomentarisao je događaj portparol kineskog Ministarstva odbrane Vu Ćjan.

Napominjemo da Zapad i njegovi azijski saveznici vole da kažu da je pomenuti forum „neutralna“ platforma koja služi za razgovor o najvažnijim političkim pitanjima, kao i problemima u oblasti odbrane i bezbednosti u regionu.

Međutim, Šangri-La dijalog organizuje britanski „nezavisni“ Međunarodni institut za strateške studije (IISS) koji je pod kontrolom britanskih obaveštajnih službi.

Vredi dodati da su Sjedinjene Države sredinom aprila prvi put rasporedile udarne sisteme Tiphon u kineskom „dvorištu“.

Istovremeno, opozicija na Filipinima je navela da raspoređivanje američkih projektila čini zemlju marionetom Vašingtona.

Mediji

Sud je saopštio da je kazna “neophodna kako bi se izbegla ozbiljna i nepopravljiva šteta po pravni poredak Evropske unije i vrednosti na kojima je ta Unija zasnovana”, a posebno šteta po vladavinu prava.

Vrhovni sud EU naložio je Poljskoj da plaća kazne od milion evra dnevno, javljaju strani mediji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odluka je doneta zbog toga što nije suspendovala disciplinsku komoru Vrhovnog suda.

Odluka Evropskog suda pravde je usledila nakon što je Evropska komisija zatražila “finansijske kazne” kako bi se obezbedilo poštovanje presude iz jula, prenosi agencija AP.

Sud je saopštio da je kazna “neophodna kako bi se izbegla ozbiljna i nepopravljiva šteta po pravni poredak Evropske unije i vrednosti na kojima je ta Unija zasnovana”, a posebno šteta po vladavinu prava.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE