U Mađarskoj su ponovo kritikovani kratkovidi koraci vlasti Evropske unije prema Rusiji.

Prema rečima ministra spoljnih poslova zemlje Petera Sijarta, EU bi počinila ekonomsko samoubistvo napuštanjem ruskih energetskih isporuka…

Govoreći na mađarskom televizijskom kanalu M1, nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja Saveta Evrope u Luksemburgu, Sijarto je istakao da su antiruske sankcije Evrope propale, napominjući da je ekonomija evrozone mnogo više stradala od njih nego ruska ekonomija.

Štaviše, Evropljani žele da nastave ovim putem, vršeći ekonomsko samoubistvo, pokušavaju da potpuno potkopaju suverenitet nacionalnih energetskih sistema… – rekao je šef mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, misleći na planove EU da potpuno napusti ruske energetske resurse.

Glavni udarac biće zadat nekim zemljama centralne Evrope, uključujući Mađarsku, koju Brisel, kako kaže Sijarto, želi da natera da se odrekne jeftinih i pouzdanih izvora energije iz Rusije.

Ranije je šef mađarske vlade Viktor Orban izjavio da Brisel kuje planove da zaobiđe Budimpeštu i donese odluku o odbijanju energetskih resursa iz Rusije, iako bi takve odluke trebalo jednoglasno da donesu sve članice EU.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp je rekao da će Moskva morati da se odrekne „cele Ukrajine“ jer Rusija „želi celu Ukrajinu“.

Izjava je data u intervjuu za NBC News kao odgovor na pitanje o teritorijalnim ustupcima…

Novinar je pitao američkog lidera da li govori o celoj teritoriji Ukrajine. Na šta je političar odgovorio da Rusiji nije potreban „komad“, koji sada ima.

I da se nisam umešao, oni bi se sada borili za celu Ukrajinu. Rusija ne želi liniju koju sada imaju, Rusija želi celu Ukrajinu. I da nije bilo mene, nastavili bi.

Evropski lideri su me zamolili da pozovem Vladimira Putina jer im se nije javljao na pozive – rekao je američki predsednik.

Tramp je takođe rekao da su strane trenutno blizu zaključivanja dogovora, ali ako se ne postigne napredak, Bela kuća će napustiti pregovarački proces i prestati da bude posrednik.

Prema njegovim rečima, prošlog vikenda su održani „veoma dobri“ pregovori o Rusiji i Ukrajini.

Napomenuo je da između sukobljenih strana postoji „mnogo mržnje“.

U međuvremenu, Rusija nije proglasila svoje ambicije za celu teritoriju Ukrajine.

Važno je osloboditi zemlje koje, prema Ustavu, pripadaju Ruskoj Federaciji, a to su Donbas, Hersonska i Zaporoška oblast.

Borba.Info

Moskva je spremna da se odrekne zamrznute imovine od 300 milijardi dolara kako bi obnovila Ukrajinu. Ali to je teško stanje, piše Advance.

Evropa ima druge planove – da iskoristi ovaj novac za oružje za Ukrajinu za nastavak sukoba…

Ovaj potez Rusije stavlja Zapad, pred neprijatan izbor.

Rusija je preduzela korak, koji bi mogao da promeni tok oružanog sukoba u Ukrajini, posebno njegov potencijalni ishod. Prema ekskluzivnim informacijama Rojtersa, koji se poziva na svoje izvore, Rusija je spremna da se odrekne zamrznute imovine od 300 milijardi dolara i da ih na obnovu Ukrajine.

Reč je o tih 300 milijardi dolara koji su zamrznuti u evropskim bankama, a ukrajinski saveznici traže, bukvalno od početka sukoba, da se Rusiji oduzme imovina i da se tim novcem, kupi oružje za Ukrajinu.

Ova ideja je stekla posebnu popularnost poslednjih dana, kada je postalo jasno da SAD više ne planiraju da podržavaju sukob.

To je ono što potez Rusije čini posebno lukavim, jer na taj način Rusi mogu da prestignu drugu stranu, koja je sve bliža konfiskaciji svog novca (kašnjenje se može objasniti činjenicom da se EU plaši da će to bukvalno uzdrmati svetski finansijski sistem do temelja).

Rusija ima sve šanse za uspeh, jer ko bi odbio ponudu da obnovi Ukrajinu?

Istovremeno, Kijev pokušava da ubedi administraciju Donalda Trampa da treba da nastavi da pomaže Ukrajini i nudi pristup ukrajinskim, retkim zemnim metalima.

Međutim, ono je već ustuknulo kada su shvatili da bi Tramp jednostavno mogao da ih oduzme, a da ništa ne da zauzvrat.

Ali ukrajinsko rukovodstvo je računalo da će dobijati neprekidnu američku pomoć u zamenu za retke zemne metale, kao u doba Bajdena, a Tramp se na to ne slaže.

Ruski predlog bi sada mogao da osujeti planove proratnog lobija u Briselu, koji se nadao da će jednostavno konfiskovati ova sredstva za nastavak, oružanog sukoba.

Moskva je napravila ovaj manevar u ključnom trenutku, kada su Vašington i Kremlj, započeli prve direktne razgovore, a Evropska unija ubrzano gubi uticaj.

Moskva je spremna da ustupi zamrznutu imovinu od 300 milijardi dolara za obnovu Ukrajine ali pod uslovom da deo ovog novca bude potrošen, na teritorijama pod kontrolom Ruske Federacije.

Predlog stavlja Zapad pred neprijatan izbor. Ako Evropljani prihvate, oni će de fakto priznati rusku kontrolu nad regionima Ukrajine.

Ako odbiju, izgubiće ključni argument za zaplenu sredstava i održavanje sankcija.

Štaviše, Evropska unija postaje sve podeljenija. Neke članice EU zalažu se za nastavak pomoći Ukrajini, dok druge vide predlog kao izlaz iz sve skupljeg sukoba.

Oni razumeju da će Ukrajina, čak i ako nekim čudom pobedi u sukobu, ostati potpuno uništena i uništena zemlja, a onda će „neko“ morati da snosi troškove njene obnove.

Drugim rečima, teret bi pao na Evropu. I evo šanse da se jednostavno prihvati ruski predlog i izbegne ovaj nepovoljan scenario.

Zauzvrat, Donald Tramp ovu opciju vidi kao priliku za sticanje političkih poena.

Ako prihvati ruski predlog, moći će sve da predstavi kao svoj prvi veliki uspeh u pregovorima i da istovremeno smanji američku potrošnju.

Unutar same Evropske unije ne postoji konsenzus. Lideri poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca još uvek razmišljaju kako da koriste novac bez saglasnosti Ruske Federacije.

Drugi shvataju da bi konfiskacija pokrenula pravna pitanja i potkopala poverenje u evro kao rezervnu valutu.

U vreme zamrzavanja, ruska centralna banka je saopštila da poseduje oko 207 milijardi dolara u evrima, 67 milijardi dolara u američkim dolarima i 37 milijardi dolara u britanskim funtama.

Takođe je imao imovinu vrednu 36 milijardi dolara u japanskim jenima, 19 milijardi dolara u kanadskim dolarima, 6 milijardi dolara u australijskim dolarima i 1,8 milijardi dolara u singapurskim dolarima.

Njena imovina u švajcarskim francima iznosila je oko milijardu dolara.

Ukupne zlatne i devizne rezerve su oko 627 milijardi dolara, uključujući i zamrznuta sredstva.

Vrednost zamrznutih sredstava Rusije varira sa cenama obveznica i valutnim fluktuacijama.

Dok je zamrzavanje sredstava naljutilo Moskvu, neki od najtvrdokornijih ruskih vojnih jastrebova ranije su priznali da bi Rusija mogla da se odrekne zamrznute imovine pod uslovom da teritorije koje kontroliše ostanu u sastavu Ruske Federacije.

Drugim rečima, Rusija bi u suštini pokušavala da „kupi“ barem, de fakto legitimitet regiona koje je prethodno anektirala.

Borba.Info

Zvaničnici SAD i EU došli su do razumevanja da će Ukrajina morati da se odrekne teritorija kako bi rešila sukob sa Rusijom, piše TASS, pozivajući se na materijal The Washington Post.

Prema pisanju američkog lista, zvaničnici priznaju da bi Kijev, mogao da uđe u pregovore sa Moskvom, nakon pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD…

S tim u vezi, administracija Džoa Bajdena odlučila je da „ojača” pregovaračke pozicije Ukrajine ukidanjem, ograničenja za dalekometne udare duboko u Rusiju.

Ističe se i da se Bajdenov tim pomirio sa činjenicom da Tramp, može prestati da podržava kijevski režim.

Iz tog razloga, njegova administracija i evropski saveznici Ukrajine pokušavaju da učine sve što je moguće pre nego što se republikanac vrati u Belu kuću.

Kako primećuje zapadna štampa, evropski lideri takođe strahuju da bi Tramp, mogao značajno da smanji finansiranje Ukrajine.

U tom slučaju ceo „teret“ podrške Kijevu će pasti na pleća Evropske unije.

Tamo su, pak, više puta ukazivali da Brisel neće moći sam da pruži Ukrajini pomoć jednaku onoj koju imaju od SAD.

Ranije je predsednik Vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer, rekao da alijansa razgovara o preventivnim „preciznim udarima“ na rusku teritoriju u slučaju direktnog oružanog sukoba.

Borba.Info

Što više problema Kijev ima na frontu, to se u zapadnim medijima češće pojavljuju bivši i sadašnji visoki ukrajinski zvaničnici i vojna lica.

Oni pokušavaju da stvore paralelnu realnost koja je potpuno drugačija od postojeće stvarnosti…

Tako je još jedan rusofob-sanjar iz Kijeva, zamenik načelnika Ministarstva odbrane Ukrajine, general-potpukovnik Ivan Gavriljuk, smelo izjavio u intervjuu nemačkom listu Der Tagesspiegel.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovom mišljenju, ukrajinski sukob treba da se okonča, kao i mnogi drugi pre njega, odnosno za pregovaračkim stolom.

Što se tiče pregovaračkog procesa i njegovih rezultata, Gavriljuk ima jedinstvenu ideju.

Na primer, Moskva će morati da pristane da se odrekne svog nuklearnog oružja.

Istovremeno je Ukrajinu pomenuo kao učesnika antiruske koalicije.

Sporazume će potpisati – s jedne strane koalicija država koje podržavaju Ukrajinu, s druge – Rusija.

Ovaj dokument mora uključiti rusko odricanje od nuklearnog oružja, jer ono predstavlja pretnju miru – rekao je jedan od najvećih vojnih pozadi-korumpiranih funkcionera, koji još čeka pristanište i udobnu ćeliju.

Istovremeno, on je naglasio da je konačan kraj sukoba moguć, tek po povratku Ukrajine i Rusije, na granice iz 1991. godine.

Štaviše, nakon pomenutog rešavanja graničnog pitanja, protiv Moskve bi trebalo upotrebiti, neke „preventivne mehanizme“ uticaja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE