Sergej Nariškin i Džon Retklif složili su se da održavaju redovne kontakte kako bi smanjili tenzije između SAD i Rusije.

Direktor Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin razgovarao je telefonom sa svojim kolegom iz CIA Džonom Retklifom, pri čemu su se obojica složili da održavaju redovne kontakte…

Tokom razgovora koji je održan u utorak, šefovi dve agencije su se složili da održavaju dijalog u cilju „promovisanja međunarodne stabilnosti i bezbednosti, kao i smanjenja tenzija u odnosima između Moskve i Vašingtona“, naveo je direktor SVR u saopštenju u sredu.

Nariškin i Retklif su takođe razgovarali o saradnji dve agencije „u oblastima od zajedničkog interesa i rešavanju kriznih situacija“.

Šef ruske obaveštajne službe je u više navrata signalizirao svoju spremnost, da održi kontakt sa CIA poslednjih godina uprkos zategnutim, odnosima između Moskve i Vašingtona.

U januaru, samo dva dana nakon što je američki Senat potvrdio Retklifovo imenovanje za direktora CIA, Nariškin je rekao da je spreman da se sastane sa svojim, američkim kolegom.

Šef SVR-a je 2023. razgovarao sa tadašnjim direktorom CIA Vilijamom Bernsom.

Njih dvojica su razgovarali o sukobu u Ukrajini i pobuni koju je pokrenuo pokojni osnivač privatne vojne kompanije Vagner, Jevgenij Prigožin, koja se dogodila tog leta.

U maju 2024. Nariškin je rekao da se dalji kontakt, sa Bernsom, „ne može isključiti“.

Vest dolazi kada su i Moskva i Vašington, nastavili dijalog, koji je uglavnom prekinut, pod Trampovim prethodnikom, Džoom Bajdenom i intenzivirali napore za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u utorak, da će verovatno zakazati telefonski razgovor, sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, ove nedelje radi pregovora o predloženom 30-dnevnom prekidu vatre sa Ukrajinom.

Tramp je to izneo nakon što su se ukrajinske i američke delegacije sastale u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, gde je Kijev, pristao na predlog Vašingtona o prekidu vatre sa Moskvom.

Poziv predsednika bio bi njihov drugi poziv, za samo mesec dana.

U nastojanju da postigne mir između Rusije i Ukrajine, Tramp je 12. februara imao 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom.

Oba lidera su se složila da počnu pregovore u cilju okončanja sukoba.

Kremlj tek treba zvanično da odgovori ali je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da se kontakti Moskve i Vašingtona ne mogu isključiti.

Izveštač Kremlja Dmitrij Smirnov, nagovestio je da bi predsednički poziv mogao da bude održan, u petak.

Borba.Info

Vežbe Steadfast Noon održavaju se svake godine uz učešće desetina aviona iz nuklearnih i nenuklearnih država NATO-a, za simulaciju taktičkih udara nuklearnim oružjem.

Severnoatlantska alijansa će 14. oktobra započeti svoju godišnju vazdušnu vežbu Steadfast Noon za vežbanje upotrebe nuklearnog oružja, rekao je generalni sekretar NATO Mark Rutte, po dolasku u London na sastanak sa britanskim premijerom Kirom Starmerom…

Pres služba NATO-a, saopštila je da će vežba biti održana na teritoriji Belgije i Holandije i iznad voda Severnog mora sa oko 60 aviona iz 13 država alijanse, uglavnom lovaca F-16 i F-35, kao i Učestvuju bombarderi B-52.

Vežbe Steadfast Noon održavaju se svake godine, uz učešće desetina aviona iz nuklearnih i nenuklearnih država NATO-a za simulaciju taktičkih udara nuklearnim oružjem.

Vežba ne uključuje živo oružje.

Steadfast Noon se sprovodi u skladu sa aranžmanima NATO-a, o podeli nuklearnog oružja, koji predviđaju mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja SAD iz aviona nenuklearnih država alijanse, što bi, prema vojnim planerima NATO-a, trebalo da znatno otežava da bi protivnici saveza uzvratili.

Koncept zajedničkih nuklearnih misija NATO-a je po definiciji ofanzivni.

Praktično je neprimenljiv kao uzvratna mera.

Učesnici zajedničkog programa nuklearnih misija su pet nenuklearnih država NATO-a – Belgija, Nemačka, Italija, Holandija, Nemačka i Turska – sa 20 američkih taktičkih bombi koje su uskladištene u vazdušnim bazama u svakoj od zemalja učesnica, prema nekim procurenjima.

SAD su odbile da povuku svoje taktičko nuklearno oružje iz Evrope, nakon završetka Hladnog rata.

Druge zemlje NATO-a, osim ovih pet nacija i tri nuklearne zemlje alijanse (SAD, Britanija i Francuska) učestvuju u vežbi sa misijama podrške.

Borba.Info