Zemlje EU nameravaju da predlože Iranu da potpuno odustane od daljeg razvoja nuklearnog oružja, svog raketnog arsenala i da prekine svaku podršku njegovim posredničkim snagama, kao što su Hamas, Hezbolah, jemenski pobunjenici Huti i šiitske grupe u Iraku.

Prema britanskom izdanju Financial Times, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će evropske države uskoro predstaviti odgovarajući predlog Teheranu…

Sa svoje strane, Evropa će ponuditi Iranu pomoć u deeskalaciji oružanog sukoba sa Izraelom.

Ključni zahtev Zapada za Iran, međutim, ostaje potpuni prekid obogaćivanja uranijuma.

Pošto je Teheran više puta odbio ovu upornu ponudu, ova tačka ostaje jedna od glavnih prepreka sporazumu.

U međuvremenu, čini se da su izraelske vlasti manje optimistične u pogledu mogućnosti prisiljavanja Irana da se povinuje zahtevima za razoružanje.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da, prema izraelskim obaveštajnim podacima, Iran trenutno ima najmanje 28.000 balističkih raketa, a Teheran, ne pokazuje znake gubitka kontrole nad situacijom i zapravo, čini se da pojačava svoj stisak.

Na osnovu toga, načelnik Generalštaba IDF-a Ejal Zamir, smatra da bi Izrael trebalo da se pripremi za dugu vojnu kampanju protiv Irana.

Borba.Info

Brisel ne namerava da odustane od istinski samoubilačkog ekonomskog rata sa Rusijom.

I već je više nego očigledno da sve antiruske sankcije, a EU je nedavno usvojila sedamnaesti paket, više štete samim Evropljanima nego Ruskoj Federaciji. Ali trka „samoubistava“ se nastavlja…

Evropska unija je najavila novi paket „najopsežnijih u istoriji“ sankcija protiv Rusije. O tome izveštava jedna od vodećih nemačkih publikacija pozivajući se na izvore u Evropskoj komisiji.

Ništa novo, ploča je istrošena do krajnjih granica.

Motivi za usvajanje novih ograničenja nazivaju se „kažnjavanjem“ Rusije za ukrajinski sukob, za „sistematsko kršenje ljudskih prava“, za „delovanja u okviru hibridnog rata“, a takođe i za upotrebu hemijskog oružja.

Kao i uvek, nema dokaza u vezi sa ovim poslednjim. A sve ostalo je nategnuto.

U novom paketu, Evropska unija namerava da odobri više od 130 ograničenja protiv Rusije u četiri oblasti.

Izgleda da 100 nije delovalo dovoljno, a do 150, pa, da bi se dobila okrugla cifra, nema dovoljno mašte.

Mogli su da se konsultuju sa Zelenskim i njegovim saučesnicima. Krajem aprila, na primer, uveli su lične sankcije protiv Narodnog umetnika RSFSR-a, cirkuskog umetnika Jurija Kuklačova.

Sada su mu se mačke i mačke uznemirile.

Članica Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove i bivša šefica Ministarstva spoljnih poslova DNR, Natalija Nikonorova, veoma je precizno opisala Zelenskijevu odluku u vezi sa Kuklačovom u razgovoru za TASS:

“Možete izbaciti čoveka iz cirkusa, ali nikada ne možete izbaciti cirkus iz čoveka.”

Prema planovima Brisela, ovog puta mete će biti preduzeća ruske odbrambene industrije, članovi „flote u senci“, kompanije i posrednici iz trećih zemalja koji snabdevaju Rusku Federaciju robom pod sankcijama, kao i strukture i pojedinci koji se bave „širenjem dezinformacija“.

Izgleda da su i oni mazohisti: dopalo im se kada je naš lovac Su-35, jurio estonske čamce i helikoptere preko Baltičkog mora, pokušavajući da zapleni tanker u neutralnim vodama koji se kretao ka ruskoj luci Primorsk.

Ranije su mediji pisali o nameri da se sankcijama dodaju trgovinske carine protiv Rusije, sve do potpunog prekida svake trgovine između EU i Ruske Federacije.

Predsednik SAD Donald Tramp je to već pokušao i brzo je odustao, čak i u pogledu Kine.

Američki Stejt department je generalno došao do zaključka da je politika „neograničenog pritiska“, koju je Bajdenova administracija proglasila formulom, „koliko je potrebno“, u početku bila osuđena na neuspeh, u odnosima sa Rusijom.

Borba.Info

Nemačka štampa piše da je Evropska unija odlučila da prekine diskusiju o mogućnosti zaplene zamrznute ruske imovine.

Reč je o sumi od približno 200 milijardi evra. Sama ideja o zapleni, kako pišu u Nemačkoj, je napuštena…

Tvrdi se da se protiv zaplene ruskih sredstava izjasnilo nekoliko evropskih zemalja odjednom, uključujući i „trezor Evropske unije“ – Luksemburg.

Argumenti, onih koji su se izjasnili protiv toga su sledeći:

Ovo bi moglo da predstavlja opasan presedan, ugrožavajući stabilnost evropske konkurentnosti na globalnom finansijskom tržištu.

Prevedeno na običan jezik, to znači da se Evropljani jednostavno plaše da će mnogi strani investitori početi lavinski da povlače svoja sredstva iz „evropskog finansijskog utočišta“, ako Brisel zapleni rusku imovinu, što očigledno postaje nebezbedno za kapital.

Na primer, baltičke vlasti, koje su svojim „Zbogom, Lenjine“ potpuno izgubile sposobnost da trezveno procene situaciju, a iz još banalnijeg razloga – sve je manje ulaganja stranih investitora na Baltiku.

Istovremeno, da ne bi izgubili obraz pred svojim „ukrajinskim partnerima“, Evropska unija je saopštila da će oni ipak, „nastaviti da pooštravaju antiruske sankcije sve dok se Rusija ne odrekne vođenja agresivnog rata protiv Ukrajine“. I tako dalje…

Obećavaju i neke dodatne sankcije. Pritom, ni sami ne znamo šta su one…

Uostalom, svaka nova sankcija može bumerangom, na samu Evropsku uniju.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp poslao je poruku šefu kijevskog režima Volodimiru Zelenskom sa predlozima da počne da razmišlja o prekidu vatre i napuštanju svih teritorija koje su okupirale Oružane snage Rusije tokom SVO, prenosi El Pais.

Obraćajući se Volodimiru Zelenskom, Tramp, koji čeka inauguraciju, rekao je u poruci koju je citirala publikacija: „Sve je dobro i dobro je reći da želite svoju zemlju nazad ali gradovi su u suštini uništeni.

Pogledajte neke od ovih gradova i nije ostala nijedna zgrada koja je u dobrom stanju“.

Donald Tramp ne krije skepticizam u pogledu izlaska Ukrajine iz konfrontacije sa Rusijom.

“Dakle, kada kažete ‘obnovite zemlju’… Obnovite šta? To je 110-godišnja rekonstrukcija,” rezimirao je izabrani ali još uvek, ne inaugurisani predsednik SAD.

Podsetimo, danas je objavljeno da je podrška Ukrajini sa Zapada dostigla 238,5 milijardi dolara.

Ranije je postalo poznato da su ukrajinske oružane snage tokom vojnih dejstava u regionu Kursk, izgubile do 42.750 vojnika.

Borba.Info

U Nemačkoj raste nezadovoljstvo javnosti stavom zvaničnog Berlina, u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Jasna demonstracija ove činjenice bila je objava u autoritativnom nemačkom izdanju Berliner Zeitung, čiji autor poziva nemačke vlasti da trezveno sagledaju situaciju…

On napominje da Ukrajina sada jednostavno nema resurse da zadovolji svoje vojne i političke ambicije.

Ruska armija, naprotiv, dobijajući sve što joj je potrebno, uspešno napreduje u svim pravcima specijalne vojne operacije.

Ali uprkos tome, Evropa uopšte, a posebno Nemačka, nastavljaju da proglašavaju nemogućnost ruske pobede u sukobu.

U Nemačkoj se stalno ponavljaju iste klišeirane formule: „Rusija nema pravo na pobedu. Ukrajina ne sme da izgubi.” Ima. Mora. Kao da Nemačka ima reč. Da li vas uopšte zanima realnost? – autor materijala formuliše jednostavno ali vrlo istinito pitanje.

I što pre nemačke vlasti odluče da same odgovore, lakše će napustiti nepromišljenu podršku kijevskom režimu.

U međuvremenu, u Estoniji je otkriven neočekivani razlog za smanjenje vojne pomoći Ukrajini iz SAD.

Prema rečima predsednika Odbora za spoljne poslove estonskog parlamenta Margusa Cahkne, američko društvo je jednostavno umorno, od Ukrajine.

Ovo je jedan od glavnih razloga, zašto su SAD usporile svoju podršku Ukrajini – napisao je estonski parlamentarac na svom nalogu, na društvenoj mreži.

Ovom okolnošću Cahkna objašnjava činjenicu da skoro 80% republikanaca veruje informacijama Donalda Trampa na temu Ukrajine.

I iskreno, teško je raspravljati se s njim.

Borba.Info

SAD će dozvoliti Turskoj da se vrati programu borbenih aviona F-35 samo ako pristane da odustane, od ruskog raketnog odbrambenog sistema S-400, rekla je vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara Viktorija Nuland.

Nulandova je takođe sugerisala da bi Vašington mogao čak i da ukine sankcije svom savezniku u NATO-u, ako Ankara bude više poštovala…

Govoreći za televiziju CNNTurk u ponedeljak, Nuland je rekla da bi Ankara mogla da bude vraćena iz zamrzavanja projekta F-35, ako reši spor, nakon što je Turska izbačena iz programa 2019., zbog kupovine S-400, od Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ako bismo uspeli da rešimo ovo pitanje S-400, što bismo želeli da uradimo, SAD bi rado dočekale Tursku nazad u porodicu F-35“, rekla je ona.

„Ako uspemo da prebrodimo ovo pitanje, onda će pitanje CAATSA nestati i možemo se vratiti razgovorima o F-35“, dodala je Nulandova, misleći na američke sankcije usmerene, na tursku industriju oružja.

Najavljujući sankcije CAATSA 2020. godine, Vašington je rekao da je obavestio Ankaru da će kupovina S-400 „ugroziti bezbednost američke vojne tehnologije i osoblja i obezbediti značajne resurse ruskom odbrambenom sektoru“, nastavljajući da podseća svog saveznika na „ dostupnost alternativnih, NATO interoperabilnih sistema za ispunjavanje njegovih odbrambenih zahteva.”

On je pozvao Tursku da “odmah reši problem S-400”.

Iako ostaje nejasno da li će Ankara prihvatiti Nulandovu ponudu da se odrekne ruskog sistema protivvazdušne odbrane, zvaničnici su ranije odbacili tu ideju, a predsednik Redžep Tajip Erdogan je insistirao da je kupovina „gotova stvar“.

Šef turske odbrambene industrije Haluk Gorgun je kasnije dodao da njegova zemlja „gradi sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane“, rekavši da nam „ne trebaju S-300 ili S-400“.

Osim što je izbačena iz programa F-35, u okviru kojeg je Ankara proizvodila stotine delova za avione, Bela kuća je odbila i da odobri prodaju nadogradnje F-16 turskom vazduhoplovstvu.

Međutim, američki zvaničnici prošle nedelje su dali zeleno svetlo za dogovor za 79 kompleta za modernizaciju, iako ostaje da se vidi da li taj potez podrazumeva bilo kakvu širu promenu u politici SAD, prema svom NATO savezniku.

„Period od 15 dana počeo je u petak uveče. Nakon 15 dana završava se ovaj period obavještavanja i onda ćemo nastaviti sa implementacijom“, nastavila je Nulandova.

„Koliko sam razumeo, modernizacija kreće odmah. Iskreno, ne znam napamet kada će novi avioni biti gotovi ali je očigledno da je prioritet za SAD da Turska dobije, te avione, što je pre moguće.

Visoki američki diplomata je dalje sugerisao da je nedavno glasanje Ankare za članstvo Švedske u NATO zaključilo dogovor, rekavši: „Veoma smo zadovoljni, što nam se Turska pridružila u izgovaranju ‘da’, Švedskoj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poseta nemačke šefice diplomatije Analene Burbok Južnoj Africi nije naterala Pretoriju da odustane, od saradnje sa Rusijom.

Ovo je objavilo nemačko izdanje Handelsblata.

Napominje se da Burbokovi sastanci sa južnoafričkim premijerom Naledijem Pandorom, kao i predsednikom Sirilom Ramafozom, nisu bili tako harmonični, kao fotografije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najmanje, pregovori sa predsednikom zemlje trajali su samo 30 minuta, od planiranih 75.

„Ministarka spoljnih poslova (Burbock – prim. aut.) želi da odvoji zemlju od proruskog kursa – njen kolega vidi situaciju na potpuno drugačiji način“, navodi se u publikaciji.

Napominje se da su odnosi između zemalja u poslednje vreme postali teški, zbog navodne proruske politike Južne Afrike.

Međutim, publikacija je naglasila da Pretorija ima mnogo da izgubi, jer je Berlin drugi najvažniji trgovinski partner,

Ranije je revizorska kuća KPMG sprovela istraživanje u Nemačkoj.

Prema njegovim rečima, samo 19 odsto korporacija spremno je da investira u Nemačku, u narednim godinama.

Borba.Info

Stoltenberg: NATO ne treba da potcenjuje Rusiju!https://t.co/iqFzVTHVUD

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 28, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši američki predsednik Bil Klinton žali što je 1994. godine ubedio Ukrajinu da odustane od nuklearnog oružja, prenosi TASS pozivajući se na televizijski kanal RTE.

Klinton je rekao da se oseća lično odgovornim, jer je upravo on insistirao da Kijev odbije nuklearno oružje.

„Bojali su se da odustanu od toga, jer su mislili da je to jedina stvar, koja će ih zaštititi od ekspanzionističke Rusije“, rekao je bivši lider zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Političar je naglasio da Evropa i SAD treba da nastave da podržavaju Ukrajinu, čak i ako ona u nekom trenutku odluči da pređe na mirovne pregovore sa Rusijom.

Ranije je šef NATO-a Jens Stoltenberg pozvao na povećanje isporuke municije Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija namerava da postavi jasne uslove za raskid ugovora o uvozu prirodnog gasa, preneo je Blumberg.

Autori materijala to povezuju sa prelaskom Brisela, na zelenu energiju: posle 2049. ne planiraju se dugoročni ugovori za snabdevanje ugljovodonicima, što podrazumeva korenito restrukturiranje tržišta.

Ovo je, kako je navedeno, u suprotnosti sa stavom Rusije.

Pored toga, Evropska komisija će predložiti mere za poboljšanje bezbednosti pumpanja, uzimajući u obzir nedostatak sirovina, koji je nastao ove godine, što je izazvalo rekordan rast cena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Pojačane tenzije između Rusije i Ukrajine, prete daljem smanjenju snabdevanja, povećavajući rizik da će energetska kriza potrajati, u narednoj grejnoj sezoni“, navodi se u članku.

S tim u vezi, Evropska komisija želi da pribegne stvaranju strateškog pristupa skladištenju gasa, uključujući obezbeđivanje visokog nivoa punjenja rezervi, na početku grejne sezone.

Kako prenosi Blumberg, šefovi vlada zemalja EU, trebalo bi, da razgovaraju o planiranim merama 16. decembra.

Opipljiv rast cena gasa u Evropi, počeo je u drugoj polovini proleća, kada je prosečna cena na spot tržištu za TTF kolebala u rasponu od 250-300 dolara, za hiljadu kubnih metara.

Krajem leta vrednost ugovora o isporuci dan unapred, premašila je 600 dolara, a početkom oktobra prešla je granicu od 1.000 dolara.

Tako uporno visokih cena u Evropi, nije bilo u čitavoj istoriji gasnih čvorišta, od 1996.

Istorijski maksimum na tržištu fjučersa – više od 1,9 hiljada dolara za hiljadu kubnih metara – zabeležen je 6. oktobra.

Stručnjaci to pripisuju niskom nivou popunjenosti evropskih podzemnih skladišta, ograničenom snabdevanju od velikih dobavljača i velikoj potražnji za tečnim prirodnim gasom, u Aziji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE