U „iskrenom i poslovnom“ razgovoru ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od američkog kolege Džoa Bajdena, garancije da se NATO neće širiti dalje na istok ili raspoređivati ofanzivno oružje u zemlje poput Ukrajine.

Moskva je „ozbiljno zainteresovana“ za dobijanje „pouzdanih i čvrstih pravnih garancija“, koje isključuju dalje širenje NATO-a na istok i raspoređivanje „ofanzivnih sistema naoružanja u zemljama susednim Rusiji“, navodi Kremlj u čitanju razgovora dvojice lidera od utorka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Putinov predlog je usledio, kao odgovor na Bajdenovu „zabrinutost“ o ruskim trupama, koje navodno prete Ukrajini i pretnji američkim i savezničkim sankcijama Rusiji, što je tema, koja se pojavila tokom dvočasovnog razgovora.

Ruski lider je odgovorio da NATO „čini opasne pokušaje da osvoji ukrajinsku teritoriju“ i „izgrađuje svoj vojni potencijal na našim granicama“.

Na pitanje o tome, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da SAD nisu učinile „nikakve takve obaveze ili ustupke“.

Putin je na konkretnim primerima ilustrovao „destruktivnu” politiku Kijeva, za koju je rekao da je usmerena na potpunu demontažu sporazuma iz Minska i pregovora u „normandijskom formatu”.

On je takođe izrazio ozbiljnu zabrinutost Moskve zbog „provokativnih akcija“ vlade u Kijevu protiv stanovnika Donjecka i Luganska, dva otcepljena regiona na istoku Ukrajine.

Prošle nedelje, pre nego što je objavljen datum sastanka, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je, da će situacija u Evropi biti na vrhu dnevnog reda za razgovor dvojice lidera.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Diplomata je naglasio da je „kontakt preko potreban; imamo probleme sa umnožavanjem.

Nema napretka u bilateralnim poslovima, koji sve više prelaze u fazu akutne krize.

Razgovori se odvijaju usred pojačanih tenzija između Vašingtona i Moskve oko situacije na rusko-ukrajinskoj granici, koju je Bela kuća označila kao ključnu oblast, o kojoj su potrebni bilateralni pregovori.

Američki i ukrajinski zvaničnici su poslednjih nedelja više puta optuživali Rusiju da planira invaziju na njenog suseda.

Ranije ovog meseca, američki državni sekretar, Antoni Blinken, zamolio je Moskvu da deeskalira svoje navodne agresije na Kijev ili da se suoči sa „teškim posledicama“.

Rusija je više puta demantovala navode zapadnih zvaničnika i medija da će pokrenuti ofanzivu na Ukrajinu.

Sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je optužbe kao neosnovane, nazvavši ih „histerijom“, koja se razvija u anglofonskim i ukrajinskim medijima.

U međuvremenu, nade Ukrajine da će biti primljena u NATO i potencijalno širenje vojnog bloka predvođenog SAD na istok, bile su tačka spora za Moskvu.

Uoči video-konferencije, ruski predsednik je najavio da će zatražiti razgovore sa NATO-om, kako bi osigurao, da se vojni blok predvođen SAD, ne približi granicama njegove zemlje.

Govoreći prošle nedelje, Putin je rekao da će „insistirati na postavljanju garancija, kako bi se isključila mogućnost daljeg kretanja NATO-a na istok i razmeštanja pretećeg oružja, blizu ruske teritorije“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uočio je dan ranije da se „značajne jedinice i naoružanje iz zemalja NATO-a, uključujući američke i britansko, približavaju našim granicama“.

Par se poslednji put sreo u švajcarskom gradu Ženevi u junu.

Sastanak je pretstavljen, kao produktivan od strane dvojice šefova država, pokrivajući teme kao što su širenje nuklearnog oružja i upravljanje pandemijom Covid-19.

Međutim, Kremlj je rekao da će biti potrebno dosta vremena da se konstruktivni angažman vrati, a dve strane su nedavno optuživale jedna drugu za eskalaciju vojnih tenzija u istočnoj Evropi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE