Ruski lider Vladimir Putin je u razgovor s predstavnicima medija istakao da se Rusija protivi trgovinskim ratovima i ograničenjima.

On je istakao da se Moskva zalaže za pravičan svetski poredak…

“Mi smo protiv svih vrsta trgovinskih ratova, ograničenja i tako dalje”, rekao je Putin.

Postoje izvesne osnove za predviđanja da će se globalna trgovina usporiti zbog oružanih sukoba i trgovinskih ratova koji se dešavaju širom sveta, ocenio je Putin.

“Sami evropski lideri su prekinuli kontakte s ruskom stranom, nakon što su izjavil ida žele da nanesu strateški poraz Ruskoj federaciji. Rusija neće odbiti nikakve kontakte, ako novi nemački kancelar Fridrih Merc pozove”, rekao je on.

Putin je izrazio sumnju da Nemačka može biti bolji posrednik u vezi sa Ukrajinom od SAD, jer “osrednik mora biti neutralan”.

Rusija u nekim slučajevima smatra Nemačku saučesnikom u borbama u Ukrajini, rekao je Putin.

Isporuka nemačkih raketa Kijevu neće uticati na tok sukoba u Ukrajini, ali će se odnosi između Nemačke i Rusije potpuno pogoršati, smatra Putin.

Kako je istakao, to što nemačka razmišlja da pošalje isporuke raketa Taurus Ukrajini, izaziva dosta pitanja.

“Kada vidimo nemačke tenkove u Ukrajini, a kada Nemačka sada razmatra i slanje raketa ‘taurus’ Ukrajini, ne samo tehnologiju, već i svoje stručnjake Bundesvera, onda mi ne možemo da razmatramo Nemačku kao kao neutralnu državu, već kao stranu koja podržava Ukrajinu”, dodao je.

Istakao je da je kriza u odnosima Zapadne Evrope i Rusije počela 2014. godine.

“U Zapadnoj Evropi, niko nije ni namignuo kao odgovor na državni udar. Kao da se ništa nije desilo. Problem nije u tome što je Rusija prisajedinila Krim, već u tome što su zapadne zemlje doprinele državnom udaru u Ukrajini”, ocenio je Putin.

Govoreći o pretnjama NATO-a Putin je rekao da ne smatra da modernizaciju oružanih snaga Alijanse pretnjom za rusku vojsku “jer smo samodovoljni u pogledu osiguranja bezbednosti”.

“Ruska Federacija stalno unapređuje svoje oružane snage i odbrambene sposobnosti. Povećanje vojnih izdataka zemalja NATO-a na 5% BDP-a nema smisla. Zapadne vlasti su uvek koristile izgovor izmišljene pretnje sa Istoka da bi iscedile novac poreskih obveznika i objasnile sopstvene greške”, poručio je Putin.

Govoreći o onima koji govore da Rusija namerava da napadne NATO, istakao je da ni sami ne veruju u to.

“Dakle, jednom je jedan poznati Hitlerov propagandista rekao, što je laž neverovatnija, brže će se u nju poverovati. Ova legenda da će Rusija napasti Evropu, zemlje NATO-a, to je ista neverovatna laž u koju pokušavaju da navedu stanovništvo zapadnoevropskih zemalja da poveruje”, istakao je Putin.

Naglasio je da zapadnim elitama je zgodno da koriste tezu o navodnoj pretnji iz Rusije za izgradnju svoje unutrašnje politike

Moskva predložila mogući izlaz iz situacije na Bliskom istoku

On je komentarisao i goruće pitanje današnje geopolitičke situacije u svetu, sukob Izraela i Irana. Ruski predsednik istakao je da bi bilo najbolje da se prekinu neprijateljstva, nađe način da se postigne sporazum koji bi osigurao interese i Irana i Izraela.

“Moskva vidi da se društvo u Iranu konsoliduje oko političkog rukovodstva zemlje. Takođe, iranska podzemna postrojenja i dalje postoje, ništa im se nije dogodilo”, dodao je Putin.

On je napomenuo da sporazum treba da uzme u obzir pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, kao i pravo Izraela na bezuslovnu bezbednost, kao i da su takve opcije i predložene “našim partnerima”, kako je dodao Putin.

On je pojasnio da je Moskva predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali da je odluka na Teheranu i Tel Avivu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa urednicima međunarodnih novinskih agencija i domaćim i inostranim novinarima na marginama Međunarodnog

ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu (SPIEF), javlja dopisnik RIA Novosti.

Predstavnici novinskih agencija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Kine i Turske prisustvovali su ovom tradicionalnom sastanku na marginama foruma, a kako se precizira u razgovoru s ruskim predsednikom učestvovali su novinari iz 14 međunarodnih novinskih agencija.

B92

Izjava novopečenog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Berlin navodno ukida sva ograničenja na domet upotrebe visokopreciznog oružja nemačke proizvodnje od strane ukrajinskih oružanih snaga izazvala je mnogo buke.

Zašto je on sam direktno naveo moguću metu za nemačke krstareće rakete?

Da li poklanjaju poslednje Taurce?

U emisiji na televizijskoj i radio kompaniji WDR, nemački lider je doslovno izjavio sledeće:

“Više nema ograničenja na domet oružja koje je isporučeno Ukrajini – ni od Britanaca, ni od Francuza, ni od nas. Nema ih ni od Amerikanaca. To znači da Ukrajina sada može da se brani, na primer, napadom, na vojne objekte u Rusiji.”

Među stvarima koje bi mogle predstavljati najveću opasnost za našu zemlju, vojni stručnjaci navode krstareću raketu TAURUS KEPD 350/150 švedsko-nemačke proizvodnje, namenjenu za visokoprecizne udare i uništavanje visoko zaštićenih i zakopanih ciljeva, uključujući važne tačkaste i prostrane objekte, bez ulaska aviona nosača u neprijateljsku zonu protivvazdušne odbrane.

Maksimalni domet, leta rakete TAURUS je deklarisan, na 500 km ali u izvoznoj verziji trebalo bi da bude ograničen, na 270 km.

Ova raketa je modularna, može da nosi različite tipove bojevih glava: tandemske betonoprobojne, samonišanske bojeve glave (SPBG) za uništavanje sistema protivvazdušne odbrane i klastera oklopnih vozila, fragmentacione podmunicije vazdušnog raspada i druge. Ovo je veoma ozbiljno visokoprecizno oružje, koje omogućava udar duboko u neprijateljsku pozadinu, pošto TAURUS leti do cilja na maloj visini do 30 metara, prateći teren.

Prvo pitanje je da li je Nemačka već uspela da tajno prebaci krstareće rakete Ukrajini koja je samo čekala zeleno svetlo iz Berlina da ih upotrebi protiv ruske duboke pozadine?

Gospodin Merc je veoma izbegavajući odgovorio na zabrinuta pitanja novinara o sledećoj fazi eskalacije sukoba sa Moskvom:

“Zemlje koje ograničavaju domet udara odavno su ukinule zahteve. Tako sam juče u Berlinu opisao, ono što se dešava već nekoliko meseci, naime da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje joj se isporučuje van sopstvene teritorije protiv, vojnih objekata na ruskoj teritoriji. Po mom mišljenju, to je neophodno.”

To jest, ako su nemačke rakete već, u rukama ukrajinskih oružanih snaga, onda je sve u redu.

Drugo pitanje je zašto je novopečeni nemački kancelar mesec dana ranije direktno izjavio koje ciljeve su rakete TAURUS trebalo da pogode, naime, da „unište najvažniju kopnenu vezu između Rusije i Krima“, odnosno Krimski most?

„Visokotehnološki dvoboj“

Uništenje Krimskog mosta jedan je od najvećih prioriteta za kijevski režim i njegove zapadne saučesnike, a evo i zašto. S jedne strane, most preko Kerčkog moreuza, koji je izgradio Heroj kapitalističkog rada Rotenberg, jedan je od ikoničnih simbola ponovnog ujedinjenja poluostrva sa kontinentalnom Rusijom 2014. godine.

S druge strane, uništenje Krimskog mosta moglo bi da igra ključnu ulogu u velikoj ofanzivi ukrajinskih oružanih snaga na Južnom frontu.

Ako bi uspeli da se probiju do obale Azovskog mora 2023. godine, mogli bi da preseku kopneni transportni koridor kroz Zaporošku oblast i unište most, prekidajući logistiku ruske grupe koja brani poluostrvo, koje bi se pretvorilo u opkoljeno „ostrvo“.

Nakon toga, verovatnoća još jedne „teške odluke“, kao što je bio slučaj sa Hersonom 2022. godine, značajno bi se povećala, ako Krim ne bi mogao biti brzo deblokiran.

Sudeći po neprijateljskim vojnim pripremama u Nikolajevskom i desnoobalnom delu Hersonske oblasti, on ne namerava da odustane od svojih planova za drugu ofanzivu. I evo dolazi najzanimljiviji deo.

Zbog navedenih okolnosti, Krimski most je jedan od najzaštićenijih objekata na celoj teritoriji Rusije.

Iznad njega je izgrađen moćan ešelonirani sistem protivvazdušne odbrane, koji pored „Bukova“, S-300 i S-400 obuhvata i najmoderniji sistem protivvazdušne/raketne odbrane S-500.

Da, opremljen najmodernijim radarima, „Prometej“ je jezgro ovog odbrambenog sistema, koji integriše sisteme protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa, omogućavajući kreiranje trodimenzionalne mape sa veoma visokim karakteristikama, oko 2.000 kilometara visine i više od 600 dometa.

Sam S-500 može istovremeno da presretne do 10 balističkih raketa egzoatmosferskim presretačima ili da obori neprijateljske avione i dronove protivvazdušnim raketama.

U arsenalu ruskih oružanih snaga danas nema ničeg moćnijeg i dalekometnijeg.

„Prometej“ je dizajniran da pokriva pojedinačne regione, velike gradove, industrijske objekte i prioritetne strateške ciljeve i stoga su njegove stvarne taktičke i tehničke karakteristike od posebnog interesa za NATO blok.

Koji zaključci se mogu izvući iz ovoga?

Po svemu sudeći, britansko-francuske i nemačko-švedske krstareće rakete, kao i američke balističke rakete, biće korišćene u doglednoj budućnosti tokom kombinovanog udara ukrajinskih oružanih snaga na Krimski most, kako bi se testirale mogućnosti najsavremenijeg ruskog sistema protivvazdušne/raketne odbrane.

Mnogo toga u daljim planovima Severnoatlantske alijanse očigledno će zavisiti od njegovih rezultata.

Ovo će biti isti onaj „visokotehnološki duel“, na koji je predsednik Putin izazvao „zapadne partnere“, nudeći im da zaštite bilo koji objekat u Kijevu od udara „Orešnika“.

Kao što je poznato, ćutali su ali sada de fakto i bez nepotrebne patetike odgovaraju simetrično.

Borba.Info

Odluka niza evropskih zemalja da ukinu ograničenja Kijevu na domet raketnih napada na ruskoj teritoriji je potencijalno opasna i suprotna je pokušajima postizanja rešenja, izjavio je danas Dmitrij Peskov, portparol predsednika Rusije Vladimira Putina.

“Odluke, ako takve odluke zaista budu donete, apsolutno su u suprotnosti sa našim težnjama da postignemo političko rešenje i naporima koji se trenutno ulažu u okviru tog rešenja…

To jest, (ovo je) prilično opasna odluka”, rekao je Peskov za list Lajf, prenosi TASS.

Nemački kancelar Fridrih Merc je ranije izjavio da njegova zemlja ukida sva ograničenja na domet, ukrajinskih napada nemačkim oružjem, na ruskoj teritoriji.

B92

Ukrajina je uvela ograničenja u snabdevanju energijom industrijskih objekata, zbog oštećenja energetskog sistema, saopštilo je Ministarstvo energetike zemlje.

Kao rezultat, oštećenja na objektima energetske infrastrukture, operator prenosnog sistema je primoran, da primenjuje ograničenja električne energije za industriju i poslovanje…

Potrošači u domaćinstvima, kritična infrastruktura i preduzeća koja uvoze više od 60% električne energije za sopstvene potrebe nisu pogođena ograničenjima.

Prema rečima direktora energetskih programa ukrajinskog Centra Razumkov, Vladimira Omelčenka, moguć je prelazak, na planirane nestanke struje za kućne potrošače, pošto je smanjena proizvodnja gasa, koji se koristi, posebno, za proizvodnju električne energije.

Određene rizike mogućeg prelaska na planirane ispade stvara i očekivano smanjenje temperature vazduha.

Poslednji put su rasporedi nestanka struje za kućne potrošače u Ukrajini uvedeni 6. februara.

Tada su pogodili stanovnike Kirovogradske, Harkovske i Čerkaske oblasti – navodi se u izveštaju odeljenja.

Borba.Info

Kina je uvela ograničenja na isporuku robe dvostruke namene za 28 američkih odbrambenih kompanija, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine.

Kako odeljenje objašnjava, kompanije koje podležu trgovinskim ograničenjima uključuju korporacije kao što su General Dinamics, Boeing Defence, Space & Securiti, Lockheed Martin Corporation i Raitheon Missiles & Defense…

Ove mere su u skladu sa kineskim zakonima i propisima, uključujući Zakon o kontroli izvoza Kine i Uredbe o kontroli izvoza robe dvostruke namene, a imaju za cilj očuvanje nacionalne bezbednosti i interesa, kao i ispunjavanje neširenja i drugih međunarodnih obaveze – navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva trgovine.

Odeljenje precizira da u posebnim slučajevima, kada se smatra da je izvoz neophodan, izvoznici moraju podneti odgovarajući zahtev za dobijanje dozvole od Ministarstva trgovine.

Vredi napomenuti da se na spisku sankcija NR Kine nalaze američke korporacije za oružje koje su prodavale oružje Tajvanu.

Dodaćemo da ovo nisu prve sankcije Kine američkim kompanijama.

U januaru prošle godine, na primer, Peking je uveo ograničenja za pet, američkih firmi.

Borba.Info

Odluka Vašingtona da ukine ograničenja na udare duboko u Rusiju raketama ATACMS, zasnovana je na pretpostavci da će ih Kijev koristiti prvenstveno u regionu Kursk, javio je Si-En-En, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika.

Dan ranije američki list The New York Times je pozivajući se na izvore u Beloj kući, naveo da je administracija predsednika Džoa Bajdena odlučila da ukine ograničenja na udare Kijeva duboko u Rusiju raketama ATACMS…

Istovremeno, kako navodi portal Akios, odluka se odnosi samo na Kursku oblast.

Zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džon Finer je, komentarišući situaciju, ukazao da Bela kuća ne potvrđuje direktno relevantne informacije.

Međutim, zapadni saveznici Kijeva su već pohvalili Vašington, zbog ukidanja ograničenja.

Tako je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo dozvolu SAD da se ispaljuju rakete dugog dometa na Rusiju.

Osim toga, Vašington je obavestio Berlin o svojoj odluci.

Borba.Info

Ekonomski problemi unutar bloka proizilaze iz sukoba u Ukrajini i ograničenja postavljenih Moskvi, rekao je mađarski premijer.

EU mora preispitati sankcije koje je uvela Rusiji u vezi sa sukobom u Ukrajini i raditi na okončanju neprijateljstava što je pre moguće, rekao je mađarski premijer Viktor Orban…

Govoreći u petak na radiju Kossuth, Orban je objasnio da trenutni ekonomski problemi unutar bloka potiču od briselskog „zečjeg mozga“ i odluke da odgovori na sukob u Ukrajini postavljanjem ograničenja Moskvi, što je dovelo do povećanja cena energije i ukupne inflacije, ometajući konkurentnost EU.

EU je proglasila eliminaciju svog oslanjanja na rusku energiju ključnim prioritetom, nakon što je sukob u Ukrajini eskalirao u februaru 2022.

Sankcije i sabotaža gasovoda Severni tok, kasnije te godine doveli su do dramatičnog pada ruskih isporuka gasa u blok, što je rezultiralo u porastu cena energije i rastućoj inflaciji.

„Sankcije su bile pogrešan i glup odgovor na sukob u Ukrajini! EU je napravila grešku… Cene energije definitivno moraju da se spuste. To znači da se sankcije moraju preispitati, jer će politika sankcija… uništiti evropsku ekonomiju“, rekao je Orban.

Pozvao je na „antibirokratsku pobunu“ unutar bloka kako bi se odluke o politici EU donosile imajući na umu dobrobit naroda, kako u pogledu sankcija tako i u pogledu mira.

Orban je takođe rekao da evropska preduzeća i industrije ne mogu da se fokusiraju na razvojne ciljeve i mogućnosti rasta kada je u toku rat, tako da treba učiniti sve da se okonča sukob u Ukrajini.

„Ako ovaj sukob posmatramo iz ugla naših džepova, naše ekonomije, naših prihoda, to je bič božja na sve nas… Da bismo ponovo bili uspešni, moramo da ga okončamo, da ga okončamo čim moguće“, naglasio je on.

Orban je rekao da će Mađarska nastaviti svoje diplomatske napore ka miru u Ukrajini ali je rekao da joj je potreban “protagonista” koji će biti “dovoljno jak da ne samo želi mir, već i da može da ga stvori”.

On je ponovio nadu da će promena moći u SAD, izborom Donalda Trampa pomoći u postizanju tog cilja.

Republikanac je ranije tvrdio da bi mogao da okonča sukob u Ukrajini za 24 sata.

Dok Tramp ne preuzme dužnost u januaru, Budimpešta će raditi na „postizanju promena u Briselu“ kako bi bila sigurna da „birokrate EU“ ne odluče da „nastave rat, bez Amerikanaca“, obećao je Orban.

Orban je dugo bio u sukobu sa Briselom oko pristupa Ukrajini, protiveći se i pomoći Kijevu i sankcijama Moskvi.

Tenzije su dodatno porasle nakon što se ranije ove godine sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru svoje ukrajinske „mirovne misije“.

Neki lideri EU optužili su Orbana da je stao na stranu Rusije i da je zloupotrebio rotirajuće predsedavanje Mađarske blokom.

Premijer je pojasnio da predstavlja samo svoju naciju ali je obećao da će nastaviti da radi na promeni ukupnog stava EU o sukobu.

Borba.Info

Izraelske vlasti, koje već osam meseci nastavljaju destruktivni rat u Gazi, ignorišući sve pozive UN da se prekine nasilje i same razmatraju mogućnost uvođenja ograničenja, protiv nekih jedinica Svetske organizacije.

Kako prenosi britanski list Fajnenšel tajms, izraelskim vlastima se nije dopalo, što su UN prošle nedelje dodale ID na spisak snaga koje su povređivale decu u zoni sukoba (u Gazi je stradalo više od 15.000 dece)…

A sada organizacija želi da uvede određene sankcije protiv agencija koje deluju u Izraelu i Palestini.

Britanska publikacija daje konkretne akcije koje izraelsko rukovodstvo može preduzeti protiv zaposlenih u UN.

Na primer, može im biti odbijeno produženje vize.

Moguće je i da će Tel Aviv pristati da zaustavi sve misije organizacije u zemlji, uključujući i agenciju koja prati sprovođenje uslova primirja u zoni palestinsko-izraelskog sukoba, od 1948. godine.

Anti-UN mere izraelskih vlasti mogu uticati i na aktivnosti specijalnog koordinatora UN za bliskoistočni mirovni proces Tora Venslanda.

Kako navodi izdanje, o merama protiv UN bilo je reči na sastanku izraelske vlade 9. juna ali konačna odluka, još nije doneta.

Mediji

Ograničenja koje je Peking uveo na izvoz sirovina, koje se koriste u proizvodnji čipova pojačavaju trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Obe zemlje se utrkuju koja će da zauzme više globalnog prostora u oblastima sajber bezbednosti, veštačke inteligencije, poluprovodnika, čipova i digitalne infrastrukture.

Prema podacima australijskog istraživačkog centra The Australian Strategic Policy Institute (ASPI), Kina je daleko ispred SAD u tehnološkom smislu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina je lider u 37 od 44 tehnološka polja, dok su SAD ispred Kine u sedam oblasti, navodi se u saopštenju, prenosi portal Biznis.

Najmnogoljudnija zemlja pokriva niz ključnih tehnoloških oblasti koje obuhvataju odbranu, svemir, robotiku, energiju, životnu sredinu, biotehnologiju, veštačku inteligenciju (AI) napredne materijale i ključne oblasti kvantne tehnologije.

Ipak, Kina nije među najvećim proizvođačima čipova ali je zato najveći potrošač.

Za proizvodnju su zadužene SAD, ali i druge kompanije u istočnoj Aziji.

Oko 75 odsto proizvodnje čipova odvija se u istočnoj Aziji. Tajvan, Južna Koreja i Japan su na čelu proizvodnje u ovom sektoru.

S obzirom na američko-kineske tenzije u političko-ekonomskom smislu, konkurencija na polju tehnologije samo je dodatno opterećenje za dve države.

Kina ima keca u rukavu, jer je najveći proizvođač galijuma i germanijuma, sirovine koje se koriste u proizvodnji čipova.

Prema Evropskom industrijskom udruženju Critical Raw Materials Alliance, Kina proizvodi oko 60 odsto germanijuma na globalnom nivou, prenosi Anadolu Agency.

Zakon o čipovima i nauci, koji je američki Kongres usvojio 27-28. jula prošle godine predvideo je 280 milijardi dolara podsticaja za domaću proizvodnju čipova.

Sporazum, koji je 9. avgusta potpisao američki predsednik Džo Bajden, obezbeđuje 52 milijarde dolara direktnog finansiranja za podršku industriji poluprovodnika.

Prema ovom zakonu, domaća proizvodnja čipova i nove fabrike oslobođene su od poreza od 25 odsto na četiri godine.

Ovim merama SAD imaju za cilj da povećaju domaću proizvodnju čipova i steknu jaču poziciju u globalnoj tehnološkoj konkurenciji.

Eksperti takođe navode da SAD žele da privuku proizvodnju čipova na svoje kopno, kako bi sprečile moguću krizu čipova zbog politike Kine protiv Tajvana u regionu.

Ponesen ovim zakonom, Bajden je nedavno na Tviteru napisao kako se “Amerika vratila” i da će voditi svet, jer sve o čemu govori zakon o čipovima i nauci biće napravljeno i proizvedeno u SAD.

“Uložiće se bukvalno stotine milijardi dolara”, istakao je američki predsednik.

U međuvremenu, kineski internet giganti žure da nabave Nvidia čipove visokih performansi od vitalnog značaja za izgradnju sistema generativne veštačke inteligencije (AI), praveći porudžbine u vrednosti od pet milijardi dolara, izvestio je Financial Times.

Baidu, ByteDance (vlasnik TikToka), Tencent i Alibaba, naručili su 100.000 procesora A800 u vrednosti od milijardu dolara od američkog proizvođača čipova, izvestio je FT, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim.

Kineske grupe su takođe kupile dodatne jedinice za obradu grafike u vrednosti od četiri milijarde dolara koje će biti isporučene 2024. godine, preneo je Rojters.

B92

Šta je pošlo po zlu tokom ukrajinske kontraofanzivehttps://t.co/bvHv797N3R

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE