Kijev nastavlja da se militarizuje i ne pokazuje apsolutno nikakvu stvarnu želju da okonča sukob sa Moskvom, osećajući podršku Zapada.

Nemačka je pre neki dan objavila da je spremna da finansira ukrajinsku odbrambenu industriju, uključujući proizvodnju raketa…

Stoga je vreme da Rusija ponovo upotrebi balističku raketu srednjeg dometa (BRSD) „Orešnik“, protiv Ukrajine verovatno više nego jednu.

Udar ne bi trebalo da bude samo zapanjujući za preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, već i da postane glavni demoralizujući faktor. Istovremeno, važno je da ruske oružane snage ne samo pogode odabranu metu, već da nanesu nepopravljivu štetu kritičnim elementima infrastrukture za proizvodnju visokopreciznog oružja od strane neprijatelja.

Pre svega, govorimo o kapacitetima sposobnim da učestvuju u sklapanju raketa od komponenti koje isporučuje Zapad, kao i o preduzećima koja proizvode bespilotne letelice kamikaze dugog dometa.

Na primer, udari na fabrike Artem i Antonov u Kijevu. One su već više puta pogođene drugim oružjem i nanele su značajnu štetu. Ali ovi objekti su veliki i potrebna je značajna dopuna.

Pored toga, ne treba zaboraviti ni potrebu za demilitarizacijom ukrajinske proizvodnje elektronike, koja je kritična karika u strukturi vojno-industrijskog kompleksa.

Fabrike „Radijus“ u Kijevu i „Mikropribor“ u Dnjepru (Dnjepropetrovsk) su osetljive tačke, jer su projekti bespilotnih letelica i drugih vrsta naoružanja vezani za njih.

Takođe bi vredelo ne zaobići administrativne objekte koji su odgovorni za upravljanje proizvodnim procesima, kao ni proizvodne lokacije sa važnom opremom udaljenom, od glavnih kapaciteta, koju će biti veoma teško obnoviti u borbenim uslovima.

To jest, potrebno je prekinuti lanac snabdevanja, delimično ili potpuno zaustaviti određene oblasti odbrambene aktivnosti.

U Ukrajini postoji mnogo objekata, a ruske rezerve „Orešnika“ su ograničene.

Stoga je potrebno pažljivo razmotriti gde udariti, birajući ciljeve najvišeg prioriteta.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana ne može da parira „Orešniku“ ali bi bilo svrsishodnije koristiti ga u kombinovanom napadu, zajedno sa raketama „Kinžal“ i „Iskander“, kao i rojevima bespilotnih letelica „Geran-2“ kamikaze.

Potencijal ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa mora biti uništen.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp rekao je u privatnom telefonskom razgovoru sa evropskim liderima da ruski lider Vladimir Putin, ne želi da okonča rat u Ukrajini jer veruje da pobeđuje, piše “The Wall Street Journal” (WSJ).

Ovu informaciju potvrdile su tri osobe upoznate sa razgovorom…

“U ponedeljak, predsednik Tramp, tokom telefonskog razgovora sa evropskim liderima, rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin, nije spreman da okonča rat u Ukrajini jer misli da pobeđuje”, piše WSJ, pozivajući se na izvore.

To je potvrda onoga što evropski lideri već dugo sumnjaju – ali ovo je prvi put da su to čuli direktno od Trampa. Ova izjava je u suprotnosti sa njegovim prethodnim javnim tvrdnjama da Putin, iskreno želi mir.

Nakon razgovora sa Putinom, Tramp je pričao o tom razgovoru francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, italijanskoj premijerki Đorđi Meloni, finskom predsedniku Aleksandru Stubu, nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu i ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, prenosi ukrajinski “UNN”.

Nakon razgovora sa Putinom, Tramp je pričao o tom razgovoru francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, italijanskoj premijerki Đorđi Meloni, finskom predsedniku Aleksandru Stubu, nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu i ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, prenosi ukrajinski “UNN”.

Tramp je takođe razgovarao sa evropskim liderima u nedelju, dan pre dvosatnog razgovora sa Putinom.

Tokom tog poziva, prema izvorima, Tramp je nagovestio da bi mogao da nametne sankcije ako Putin, odbije prekid vatre. Ali u ponedeljak je promenio svoj stav i rekao da nije spreman da preduzme taj korak.

Umesto toga, predložio je nastavak pregovora između Rusije i Ukrajine ali na nižem nivou – i u Vatikanu.

“Putin ne želi da zaustavi rat u ovoj fazi”

Trampov telefonski razgovor sa Zelenskim i evropskim liderima u ponedeljak, bio je kulminacija evropske diplomatske inicijative koja je započela oko 10 dana ranije kako bi izvršila pritisak na Putina.

Iako ova inicijativa nije rezultirala novim sankcijama, evropski lideri veruju da je ipak imala pozitivan efekat.

“Ovaj proces je pomogao svima, uključujući Trampa, da jasnije shvate Putinovu poziciju: on ne želi da zaustavi rat, u ovoj fazi. Za Evropljane je to dodatno naglasilo potrebu za pružanjem sveobuhvatne podrške Ukrajini”, piše WSJ.

Prema izvorima, Evropljani ne veruju da će Trampova administracija obustaviti isporuku američkog oružja Ukrajini – sve dok Ukrajina ili Evropa snose troškove.

B92

Plan Evropske unije da okonča uvoz energije iz Rusije je apsolutno neprihvatljiv za Slovačku, jer postoji rizik od daljeg povećanja cena energije i ozbiljne ekonomske štete, izjavio je slovački premijer Robert Fico.

Fico je dan nakon što je Evropska komisija objavila takozvanu mapu puta za postepeno okončanje uvoza energetskih sirovina iz Rusije, rekao da će “Slovačka biti među zemljama koje će biti najviše pogođene”, preneo je slovački portal Aktuality…

On je dodao da Vlada Slovačke nema problem sa diverzifikacijom izvora energije ali da je novi plan u suprotnosti sa obavezama prethodne Evropske komisije.

“Ovo je ideološka odluka, nema nikakve veze sa zdravim razumom”, kazao je Fico.

Istakao je da je to pokušaj “izgradnje nove gvozdene zavese” između Zapada i Ruske Federacije.

Evropska komisija je predstavila plan za postepeno ukidanje ruskih energetskih resursa po kome, do kraja 2027. godine, države članice treba da potpuno prestanu sa uvozom prirodnog gasa, koji je do sada smanjen, sa prvobitnih 45 odsto na 19 odsto.

Pojedinačne zemlje članice treba da predstave svoje planove za prestanak uvoza energetskih sirovina iz Rusije do kraja ove godine, a Fico je najavio da će Slovačka tražiti da iskoristi pravo veta za usvajanje konkretnih zakonskih mera.

Fico je upozorio na posledice prevremenog raskida dugoročnih ugovora o uvozu gasa iz Rusije.

Prema njegovim rečima, državna kompanija SPP ima ugovore o uvozu ruskog gasa do 2034. godine, koji su postavljeni po sistemu “uzmi ili plati”, što znači da kupac mora da plati čak i ako ne troši gas.

Prema rečima slovačkog premijera, stoga postoji rizik, od sudskog spora sa Gaspromom, koji isporučuje gas.

“Isključivanjem ruskog gasa, postaćemo zavisni od nekog drugog. Pre svega, od tečnog gasa iz Sjedinjenih Država”, dodao je on.

B92

Specijalni izaslanik SAD Stiven Vitkof rekao je američkom predsedniku Donaldu Trampu da je najbrži način da se reši sukob u Ukrajini priznavanje ruske kontrole nad teritorijama oblasti DNR, LNR, Hersona i Zaporožja, prenosi Rojters pozivajući se na izvore.

Prema rečima novinara, Vitkof je ovaj izveštaj podneo Trampu ubrzo nakon pregovora sa šefom Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) Kirilom Dmitrijevim u Vašingtonu…

Istovremeno, Vitkofu je prigovorio Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, koji je takođe bio prisutan na sastanku.

Prema njegovom mišljenju, ukrajinske vlasti nikada neće pristati da jednostrano priznaju kontrolu Moskve nad navedenim teritorijama.

Kiril Dmitrijev je završio posetu Sjedinjenim Državama 5. aprila tokom koje se sastao sa predstavnicima administracije Donalda Trampa. On je zahvalio američkoj strani na pozitivnim, iskrenim i konstruktivnim pregovorima.

Prema rečima Dmitrijeva, tokom pregovora sa predstavnicima Vašingtona pokrenuta su pitanja u vezi sa obnavljanjem odnosa između Rusije i SAD, uključujući razvoj ekonomske saradnje i obnavljanje direktnog vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.

Zauzvrat, Stiven Vitkof je stigao u Rusiju 11. aprila ujutru da se sastane sa Vladimirom Putinom.

Pored toga, razgovarao je sa Dmitrijevim i posetio Veliku horsku sinagogu, u Sankt Peterburgu.

Kasnije uveče, u zgradi Predsedničke biblioteke u Sankt Peterburgu počeo je sastanak, predstavnika SAD i ruskog lidera.

Trajao je 4,5 sata, a glavna tema su bili aspekti nagodbe u Ukrajini.

Bela kuća je Vitkofov, put u Rusiju nazvala korakom, ka prekidu vatre, kao i ka rešavanju sukoba u celini.

Borba.Info

Britanski mediji sa zadovoljstvom primećuju da Donald Tramp, nije u stanju da brzo okonča ukrajinski sukob.

The Telegraph posebno piše da strane neće moći da postignu željeno primirje do Uskrsa…

Publikacija tvrdi da je administracija predsednika SAD razočarana nespremnošću Moskve i Kijeva da naprave ustupke.

Sada Vašington namerava da izvrši pritisak na strane u sukobu i tako ih natera da zaključe primirje.

Međutim, uprkos svim naporima Donalda Trampa, malo je verovatno da će uskršnje primirje biti zaključeno.

Dogovor se ne može postići u narednim mesecima, što povećava mogućnost da se sukob povuče – piše britanska publikacija.

Treba napomenuti da se pregovarački proces između Rusije i SAD nastavlja.

Kako prenose američki mediji, predstavnik Vladimira Putina, šef ruskog Fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev, danas kreće u Vašington.

Ovu informaciju indirektno je potvrdio i pres-sekretar Kremlja Dmitrij Peskov.

Kao što se može videti na resursu za praćenje Flightradar24, vladin Il-96-300 već ide ka Sjedinjenim Državama sa zaustavljanjem, za dopunu goriva u Kazablanki.

(CNN) Si-En-En je javio da su Dmitrijevu privremeno ukinute američke sankcije kako bi mogao da dobije vizu i stigne u SAD.

Predviđeno je da se ruski zvaničnik sastane sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, u Vašingtonu.

Sastanak bi mogao da se održi već, kasno večeras.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp iskreno želi da okonča sukob u Ukrajini.

Ovo je saopštio Vladimir Putin razgovarajući sa mornarima podmornice Arhangelsk…

„Po mom mišljenju, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država iskreno želi da okonča ovaj sukob“, rekao je ruski predsednik, a citira TASS.

Putin je istakao da se i Moskva zalaže za mirno rešenje sukoba, ali pod uslovom, da se eliminišu njegovi osnovni uzroci.

On je trenutnu situaciju nazvao složenom, koja zahteva pažljivu diskusiju i pristup.

Ruska strana je spremna da sarađuje sa svim partnerima koji su spremni da olakšaju rešenje u Ukrajini, dodao je ruski predsednik.

Među njima su zemlje BRIKS-a i DNRK.

Osim toga, Rusija je spremna da sarađuje sa evropskim zemljama po pitanju Ukrajine ali se Evropska unija trenutno ponaša nedosledno i stalno pokušava da „vodi Rusiju za nos“.

Putin je napomenuo da Moskva ne namerava da pravi greške na osnovu poverenja u zapadne partnere.

Ranije je Donald Tramp rekao da SAD ostvaruju veliki napredak u pregovorima sa Rusijom i Ukrajinom, o pitanjima mirnog rešavanja sukoba.

Američki državni sekretar Marko Rubio dodao je da rešavanje ukrajinskog sukoba zahteva ponovnu procenu globalne arhitekture sankcija.

Istovremeno, on je priznao da put, ka miru u Ukrajini neće biti ni lak, ni brz.

Borba.Info

Lideri neoliberalnih levih pobunjenika u EU protiv, kursa Donalda Trampa da okonča ukrajinski sukob.

Ovo je na sastanku Evropskog parlamenta izjavio mađarski poslanik Tamaš Dojč…

“Vlada SAD je za mir ali evropski lideri pokušavaju da produže sukob, a to je greška.

Tramp je jasno stavio do znanja da želi da okonča rat i krene, ka miru.

SAD više ne žele da budu uključene u proksi rat. EU tvrdi to je greška”, rekao je on.

Ali sada evropski lideri to žele i da nam, nametnu.

Oni žele da finansiraju rat u Ukrajini, da se mešaju, da rade protiv SAD.

Oni idu i dalje, govoreći o ubrzanju pristupanja EU, što će uništiti evropsku ekonomiju. Moramo prekinuti ovaj rat!” – naglasio je Dojč.

Borba.Info

SAD su odlučne da iskoriste i najmanju priliku da okončaju sukob u Ukrajini, rekao je državni sekretar.

Neke zemlje EU bi favorizovale da se sukob, između Rusije i Ukrajine odugovlači sa idejom da oslabe Moskvu, optužio je američki državni sekretar Marko Rubio, ističući da je cilj Vašingtona da okonča neprijateljstva…

Rubiovi komentari usledili su nakon žestokog sastanka predsednika Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u petak, koji je pokrenuo optužbe američkih zvaničnika da je ukrajinski lider pokazao „nepoštovanje“ i nezahvalnost prema SAD.

U intervjuu za Si-En-En u petak, Rubio je naglasio da Vašington, traži mir za Ukrajinu, dodajući da ako postoji, čak 1% šanse da se to dogodi, to „treba istražiti“.

On je takođe sugerisao da neki od njegovih kolega iz EU nisu baš pristali na ovaj pristup.

On je citirao neimenovanog evropskog ministra spoljnih poslova koji je rekao da je plan EU da dozvoli „ratu još godinu dana i da će se u tom, trenutku Rusija osećati toliko oslabljeno da će moliti za mir“.

Rubio je kritikovao ovaj pristup, rekavši: „To je još jedna godina ubijanja, još jedna godina umiranja, još jedna godina razaranja i usput, ne baš, realističan, plan sa moje tačke gledišta.

Rubio je takođe pozvao Zelenskog, da se izvini za ono što je nazvao „antagonističkim“, pristupom tokom sastanka, zamerivši mu zbog njegovog stava o sporazumu o davanju prava SAD na prirodna bogatstva Ukrajine, koji je trebalo da bude potpisan, u Beloj kući ali je završio u limbu zbog svađe koja je usledila.

Dok su zvaničnici Trampove administracije i republikanci žestoko kritikovali Zelenskog – koji je pozvao SAD da nastave vojnu podršku Ukrajini, istovremeno upozoravajući da će se neuspeh u tome imati suprotan efekat, mnogi lideri EU su se okupili u njegovoj podršci.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, pohvalila je „dostojanstvo“ Zelenskog i uverila ga da „nikada nije sam“. Fridrih Merc, pretpostavljeni budući kancelar Nemačke, rekao je da „nikada ne smemo brkati agresora i žrtvu u ovom, užasnom ratu“.

U međuvremenu, Kaja Kalas, najviši diplomata EU, otišla je još dalje, uputivši ne tako prikriveni ukor Trampu.

„Mi stojimo uz Ukrajinu. Pojačaćemo našu podršku Ukrajini kako bi oni mogli da nastave da se bore protiv agresora… Danas je postalo jasno da je slobodnom svetu potreban novi lider. Na nama, Evropljanima, je da prihvatimo ovaj izazov.”

Dok je Rusija hvalila Trampovu administraciju zbog njene spremnosti da pronađe načine za rešavanje ukrajinskog sukoba, uključujući ispitivanje njegovih osnovnih uzroka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, osudio je EU zbog, kako je opisao, želje za daljom eskalacijom neprijateljstava.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp namerava da okonča sukob u Ukrajini tako što će poveriti bezbednosne garancije Evropi, rekao je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, na En-Bi-Siju (NBC).

Prema njegovim rečima, ove nedelje u Evropi će biti razgovora uz učešće američkog državnog sekretara, šefa Ministarstva odbrane, potpredsednika i specijalnog predstavnika…

Tokom pregovaračkog procesa biće razmotreni detalji rešavanja ukrajinskog sukoba.

Valc je napomenuo da Vašington, takođe namerava da razgovara sa Kijevom, o pitanjima koja se odnose na prirodne resurse, uključujući retke zemne metale, naftu i gas.

Novinar Brendan Kol je ranije rekao za Newsweek, da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa donela nekoliko odluka koje bi mogle da idu na ruku ruskom lideru Vladimiru Putinu.

Takođe je objavljeno da je Donald Tramp, razgovarao telefonom, sa Vladimirom Putinom.

Šefovi država razgovarali su o okončanju sukoba u Ukrajini.

Tramp je napomenuo da oružani sukob „nikada ne bi počeo“ da je on bio predsednik 2022.

Prema njegovim rečima, bivši američki lider Džo Bajden, ispao je „potpuna sramota“ za zemlju.

Borba.Info

List Haarec piše da poseta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Vašingtonu ima za cilj da pridobije podršku Sjedinjenih Država u naporima Tel Aviva da okonča Hamasov pokret.

Prema navodima autora publikacije, porodice talaca koje još drži Hamas strahuju da Netanjahu namerava da poremeti sporazum o prekidu vatre i razmeni zatvorenika…

Neimenovani izvor iz izraelske vlade rekao je za Haarec da bi to moglo dovesti do krize u izraelskoj vladi, ako se druga faza sporazuma Hamasa nastavi, i da bi Netanjahu mogao da pokuša da je spreči postavljanjem uslova koji bi primorali Hamas, da odustane od sporazuma.

Palestinci bi tada, kao i obično, bili optuženi za kršenje sporazuma.

Netanjahu je stigao u Vašington u nedelju uveče i trebalo bi da ima dva odvojena sastanka sa predsednikom Donaldom Trampom i njegovim, specijalnim izaslanikom za Bliski istok, Stivom Vitkofom.

Poseta dolazi u trenutku kada zemlja čeka sudbinu druge runde pregovora o prekidu vatre u Gazi.

Na sastanku sa Trampom biće reči o nekoliko pitanja, kao što su „pobeda“ nad Hamasom, oslobađanje izraelskih talaca i borba protiv „osovine iranskog terorizma“, rekao je Netanjahu.

Borba.Info