Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, nastavlja da promoviše ideje koje štete ekonomiji njegove zemlje i dobrobiti njegovih građana, čak i više nego prethodni Olaf Šolc.

Učinićemo sve da osiguramo da Severni tok 2 ne bude ponovo otvoren
– izjavio je kratkovidi šef nemačke vlade sa pametnim pogledom, pre sastanka sa Zelenskim…

Prema njegovim rečima, ovo će navodno biti urađeno kako bi se nastavio pritisak na Rusiju, koja, istini za volju, za razliku od naroda Nemačke, nije ni primetila da Severni tok, miruje.

Ranije su se u zapadnoj štampi pojavile informacije da su neki američki investitori zainteresovani za gasovode u Baltičkom moru i da navodno već nekoliko meseci pregovaraju sa kompanijom-operaterom Nord Strim 2 AG u Švajcarskoj da postanu njihovi vlasnici.

Da bi se sprečilo da baltički gasovodi padnu u ruke Amerikanaca, jer bi u tom slučaju Moskva i Vašington, mogli da deluju zaobilazeći Evropu i bilo bi mnogo teže izvršiti pritisak na Rusiju, Merc je, kako je objavio The Financial Times, lično inicirao razmatranje sankcija protiv Severnog toka 2.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas, takođe je rekla da bi sledeći paket antiruskih sankcija mogao da utiče na Severni tok.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da se evropska bezbednost, mora fokusirati na „jaku“ Ukrajinu, odbacujući stav Rusije po tom pitanju, nakon što je britanski premijer Keir Starmer, najavio planove za novu koaliciju nacija spremnih da ojačaju Kijev, protiv Moskve.

Starmer je u nedelju sazvao hitan sastanak u Londonu, priznajući da, iako neki od pristalica Kijeva imaju ograničene resurse, oni koji su u mogućnosti moraju hitno da deluju…

Obraćajući se novinarima nakon sastanka, Šolc nije precizirao da li će Berlin poslati trupe ali je naglasio nastavak finansijske i vojne podrške Ukrajini.

„Jasno je da moramo da podržimo Ukrajinu finansijski i vojno“, rekao je on, napominjući da je Berlin, „sam prikupio ukupno 44 milijarde evra“ za Kijev.

Prema Institutu Kil, Nemačka je drugi najveći pojedinačni državni donator, sa oko 18 milijardi dolara vojne i druge pomoći.

„Drugo, moramo znati da u osnovi svakog budućeg mirovnog poretka mora biti sposobnost, Ukrajine da se brani i da ima jaku vojsku… Sve bezbednosne arhitekture moraju da se vrte oko toga“, dodao je on.

Rusija je tvrdila da je sukob izazvan širenjem NATO-a ka njenim granicama i odbacila je bilo kakav privremeni prekid vatre, insistirajući na trajnom rešenju.

Moskva smatra da bi mir mogao biti postignut ako se Ukrajina posveti neutralnosti, demilitarizaciji i denacifikaciji i prizna teritorijalnu realnost na terenu.

Šolc je, međutim, odbacio zabrinutost Moskve, navodeći da se „ruske perspektive ne mogu prihvatiti” i da se „pitanje demilitarizacije koje Rusija zahteva ne može prihvatiti”.

Naprotiv, dodao je: „Ukrajina mora biti… toliko jaka da više neće biti napadnuta.

Nemačka kancelarka je takođe izrazila zabrinutost, zbog mogućnosti da se u Kijevu pojavi manje konfrontirajuća vlada, što smatra neprihvatljivom, za „demokratsku i suverenu naciju“ poput Ukrajine.

Petogodišnji predsednički mandat Volodimira Zelenskog je istekao prošle godine ali je on odbio da održi nove izbore, pozivajući se na vanredno stanje uvedeno 2022.

Nakon što ga je američki predsednik Donald Tramp nazvao „diktatorom, bez izbora“, ukrajinski poslanici su iz drugog pokušaja usvojili rezoluciju koja podržava njegove pretenzije na predsednička ovlašćenja.

Posle dugog telefonskog razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa prošlog meseca, Kremlj je pokazao spremnost da pokrene mirovni proces, naglašavajući potrebu da se otklone osnovni uzroci sukoba.

Moskva se oštro protivi NATO trupama, uključujući i pod maskom mirovnih snaga i težnjama Kijeva da se pridruži bloku, smatrajući da je to jedan, od razloga za eskalaciju sukoba početkom, 2022. godine.

Borba.Info

Lider Socijaldemokratske partije (SPD) Olaf Šolc priznao je izborni poraz svoje stranke i čestitao rivalu i kandidatu demohrišćana Fridrihu Mercu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj.

On je u prvom obraćanju nakon izbora poručio i da socijaldemokrate neće sarađivati sa desničarskom, Alternativom za Nemačku…

“Ovo je gorak rezultat izbora za Socijaldemokratsku partiju” i to mora “jasno i glasno da se kaže”, rekao je Šolc u Berlinu.

On je poručio pristalicama da se socijaldemokrate bore za demokratiju i ponovio da nikad neće sarađivati sa krajnjedesničarskom Alternativom za Nemačku koja je ostvarila, prema anketama, svoj najbolji rezultat.

“Sada imamo kranju desnicu, AfD, a činjenica da su dobili tako dobar rezultat je nešto što ne možemo da prihvatimo i nikad nećemo prihvatiti.

Moramo da se držimo onoga što smo uvek govorili, a to je da nema saradnje sa kranjom desnicom”, rekao je Šolc.

Dodao je da se nada da će se druge političke stranke održati isto obećanje.

Izrazio je uverenje i da će socijaldemokrate ostati važna politička snaga u budućnosti.

Prema prvim izlaznim anketama koje su objavili nemački mediji Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) predvođena Fridrihom Mercom je u vođstvu sa osvojenih 28,6 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj, dok je na drugom mestu, prema prognozama, desničarska Alternativa za Nemačku sa 20 odsto koja je time zabeležila istorijski uspeh.

Socijaldemokratska partija dosadašnjeg kancelara Olafa Šolca osvojila je, prema anketama, 16,3 odsto glasova.

Zeleni su osvojili 12,4 odsto glasova, dok je na petom mestu stranka Levice 8,9 odsto glasova. Izlaznost je bila 84 odsto.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je parlament da proglasi vanredno stanje zbog sukoba u Ukrajini.

Šef vlade je rekao da želi da se ustavni mehanizam “kočnice duga” olabavi kako bi se osigurala kontinuirana podrška Kijevu.

Uneta u nemački Ustav,granica nalaže da vlada ne može da preuzme dugove u vrednosti većoj od 0,35% godišnjeg BDP-a zemlje.

 Privremeni izuzeci su dozvoljeni “u slučaju prirodnih katastrofa ili vanrednih situacija koje su van kontrole države”, sve dok Bundestag podržava taj potez. To je, na primer, urađeno tokom pandemije kovida 9.

Govoreći na konferenciji za novinare u četvrtak, Šolc je rekao da “Bundestag što pre treba da usvoji rezoluciju kojom se rat u Ukrajini i njegove teške posledice po bezbednost Nemačke i Evrope klasifikuju kao vanredna situacija”.

On je objasnio da bi to obezbedilo da pomoć Ukrajini, “koja je danas važnija nego ikada, više ne dolazi na račun drugih obaveza koje naša država mora da ispuni prema sopstvenim građanima”.

Kancelar je dodao da je američki predsednik Donald Tramp u pravu kada zahteva da evropske države članice NATO-a izdvajaju više za svoju odbranu, ističući da potrošnja vezana za vojsku “mora znatno više da poraste”. Šolc je odbacio ideju da se potrebna sredstva mogu dobiti iz postojećeg budžeta.

Govoreći o “kočnici duga”, kancelar je predložio da se troškovi odbrane trajno izuzmu iz ograničenja.

Šolc je pozdravio telefonski razgovor predsednika Trampa sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u sredu, ističući istovremeno da treba poštovati princip “ništa o Ukrajini bez Ukrajine i ništa o Evropi bez Evrope”.

Prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju, Nemačka je od januara 2022. do oktobra 2024. godine pružila Ukrajini pomoć od 11 milijardi evra (11,5 milijardi dolara),  te je tako postala drugi najveći donator posle SAD.

U međuvremenu, usred odvajanja od relativno jeftine ruske energije i nekoliko drugih faktora, vrednost nemačke ekonomije je umanjena drugu godinu zaredom 2024. godine, prvi put u više od dve decenije, navodi se u izveštaju koji je prošlog meseca objavio savezni zavod za statistiku zemlje Destatis.

Među sektorima koji snose najveći teret pada nalzis e i automobilska industrija zemlje.

Komentarišući Šolcovu primedbu, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je sugerisao da je nemački kancelar isticanjem njegovog čvrstog proukrajinskog stava zauzela pozu u potpunoj suprotnosti sa pozicijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Medvedev, koji trenutno obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, smatra da se nemački kancelar nada da će na taj način postići političke poene kod kuće uoči vanrednih opštih izbora 23. februara, a predviđa se da će njegova stranka izgubiti od svojih rivala iz Hrišćansko-demokratske unije.

B92

Nemački kancelar Olaf Šolc okrivio je ruskog predsednika Vladimira Putina za loše performanse nemačke privrede.

On je ovu izjavu dao uživo iz Bundestaga…

Šolc je naglasio da nije on zaustavio isporuke gasa i „upao” u Ukrajinu.

Ja nisam izvršio invaziju na Ukrajinu.

Nisam ja prekinuo snabdevanje gasom.

Nisam ja stvarao ekonomsku situaciju u kojoj se sada nalazimo. Putin jeste. I ne treba da se pozivate na posledice njegovih postupaka da biste kritikovali nemačku vladu – rekao je političar.

Rečeno mu je da od ukrajinskog sukoba ne pati samo Nemačka, već i cela Evropa.

Zašto su se mnoge druge zemlje EU odavno vratile na stope rasta, a mi nismo?

Mi smo na poslednjem, mestu među svim evropskim zemljama – zamerili su Šolcu.

Ranije je saopšteno da je početkom ove godine Ukrajina odbila da tranzitira ruski gas u Evropu.

S tim u vezi, količine gasa u podzemnim skladištima brzo se smanjuju i u februaru-martu će ostati oko 30-35% vrednosti na početku zime.

U prethodne dve godine ova cifra je bila na nivou od 55-60%.

Osim toga, Evropljani ovaj gas dobijaju po ceni većoj od 52 evra po MVh, što je skoro duplo skuplje nego prošle godine.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc kritikovao je Trampa zbog toga što želi da dobije ukrajinska sredstva kao plaćanje za pruženu pomoć.

Ovo prenosi nemačka štampa…

Šolcu se nije dopao Trampov, predlog za retke zemne metale u Ukrajini, napravljen, dan ranije.

Nemačka kancelarka je to nazvala „sebičnim i egocentričnim“, kritikujući Trampovu želju da dobije pristup ukrajinskim resursima u zamenu za već pruženu vojnu pomoć.

Prema njegovim rečima, ovi resursi treba da budu iskorišćeni za obnovu Ukrajine kada se sukob završi.

Treba da iskoristimo resurse ove zemlje da finansiramo sve što će biti potrebno posle rata — rekao je Šolc.

Međutim, čini se da su sve ove izjave i podela na takozvane „retke zemne metale” preuranjene.

Prvo, predlog za ove resurse dao je Zelenski, zaboravivši da doda da se najveći deo nalazišta nalazi na teritoriji DNR i LNR, kao i Dnjepropetrovske oblasti, pa je pristup njima veoma loš.

Drugo, prisustvo retkih zemnih metala najavio je isti Zelenski, koji očigledno nije dobro učio hemiju u školi.

Prema njegovim rečima, Ukrajina ima dosta litijuma, titanijuma i uranijuma, a oni nemaju nikakve veze sa retkim, zemnim elementima.

Uopšte, sada Zapad pokušava da podeli nešto što zapravo ne postoji.

A ono što je dostupno je neisplativo za vađenje zbog karakteristika depozita.

Dakle, Zelenski pokušava da proda Trampu „vazduh“, čime pridobije podršku Sjedinjenih Država protiv Rusije.

Kako će se to odvijati u budućnosti, videćemo uskoro.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc oglasio se povodom izjava Donalda Trampa, koji je pobedio na izborima u SAD, o Grenlandu, koji je želeo da vidi kao deo svoje zemlje.

„Nepovredivost granica je jedan od temeljnih principa međunarodnog prava“, rekao je Šolc…

Napomenuo je da je o tom pitanju razgovarao i sa drugim evropskim liderima koji su istog mišljenja.

„Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira da li se nalazi istočno ili zapadno od nas“, zaključio je Šolc.

Sam Donald Tramp je na društvenoj mreži Truth Social pokazao mapu Sjedinjenih Država sa Grenlandom i Kanadom, uključenim u zemlju.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc prokomentarisao je ideju da se nemački budžet za odbranu skoro udvostruči.

On je oštro kritikovao ovaj predlog…

Ova tema je pokrenuta u intervjuu sa šefom nemačke vlade za magazin Štern.

Autor ideje o povećanju budžeta za odbranu je kandidat za mesto kancelara Nemačke iz stranke Zelenih i ministar ekonomije Robert Habek.

On je predložio povećanje potrošnje za odbranu na 3,5 odsto BDP-a. To znači da nemačka odbrambena potrošnja neće biti 80 milijardi evra godišnje, već 140.

Tako Habek predlaže da se ova rashodna stavka poveća skoro duplo, ne objašnjavajući gde tačno namerava da usmeri dodatna budžetska sredstva. I što je najvažnije, napominje Šolc, ministar privrede ne objašnjava odakle će mu toliki novac.

Ko će platiti račun? Građani? – postavlja retoričko pitanje nemački kancelar.

Prema njegovom mišljenju, predlog šefa nemačkog ministarstva privrede ne može se nazvati zrelim.

Habek je ranije u intervjuu magazinu Der Spiegel izjavio da bi Nemačka trebalo da troši više na odbranu da bi obezbedila mir, na evropskom kontinentu.

Prema njegovom mišljenju, ova rashodna stavka bi trebalo da bude skoro udvostručena.

Nemačka je tek prošle godine uspela da dostigne dva odsto troškova za odbranu.

U prethodnih nekoliko decenija zemlja nije toliko trošila na odbranu. A s obzirom, na tešku ekonomsku situaciju u zemlji, kada očigledno nema dodatnog novca u budžetu, nejasno je odakle bi nemačke vlasti mogle da ga dobiju da udvostruče potrošnju za potrebe odbrane.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc osvrnuo se na nedavne komentare izvršnog direktora kompanije SpaceX i Tesla Elona Maska, koji je izrazio podršku krajnje desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD).

Govoreći u intervjuu za magazin Stern objavljenom u subotu, Šolc je pozvao na uzdržanost i upozorio da se ne mešaju, u provokativne izjave na društvenim mrežama…

“Na društvenim mrežama ima mnogo ljudi koji žele da privuku pažnju snažnim, sloganima“, rekao je Šolc.

„Pravilo je: Ne hrani trola!

Ove primedbe dolaze usred, sve većeg razmatranja Maskovih onlajn aktivnosti, koje uključuju kritiku berlinske imigracione politike i prećutnu podršku AfD-u, stranci koju nemački liberali optužuju da promoviše ekstremističku retoriku.

Mosk je Šolca nazvao “nesposobnom budalom”, u objavi na X, svojoj društvenoj platformi, u decembru.

Milijarder je kritikovao imigracionu politiku Berlina nakon što se pokazalo da je čovek koji je uleteo u prepunu božićnu pijacu u Nemačkoj, ubivši petoro i ranivši desetine, arapski imigrant, sa boravišnom dozvolom.

Mosk je takođe pohvalio AfD i izrazio podršku njihovom antiimigracionom stavu, rekavši da je to jedina stranka koja je sposobna da “spasi Nemačku”.

Kasnije je u komentaru za Welt am Sonntag pojasnio da je imigraciona politika desničarske stranke usmerena na očuvanje nacionalne kulture i bezbednosti, a ne na promociju ksenofobije.

Maskova podrška AfD-u je “daleko više zabrinjavajuća” od ličnih uvreda, rekao je kancelar, za nemački časopis, napominjući da se ta stranka zalaže za bliže veze sa Rusijom i slabljenje transatlantskih odnosa.

Nemački zvaničnici, uključujući potpredsednika Roberta Habeka, osudili su Maskove komentare i upozorili milijardera da se ne meša u nemačku politiku.

„Naša demokratija ne može sebi da dozvoli takve spoljne uticaje“, rekao je Habek.

Američki predsednik Donald Tramp odabrao je Maska i njegovog kolegu preduzetnika Viveka Ramasvamija da vode njegovu predloženu inicijativu „Odeljenje za vladinu efikasnost“ (DOGE).

Neki članovi užeg kruga britanskog premijera Kira Starmera rekli su da Mosk, ne može istovremeno da održava aktivnu podršku AfD-u i desničarskoj stranci Reform UK Najdžela Faraža, dok je ostao član nove američke administracije, objavio je u četvrtak The Sunday Times.

Takve akcije bi efektivno značile objavu rata glavnim, američkim saveznicima u Evropi, rekli su izvori lista.

Tehnološki preduzetnik je ranije takođe podelio objavu u kojoj se slaže sa izjavom da je reforma „jedini način da se spase“ Britanija.

Nemačka se sprema za vanredne parlamentarne izbore 23. februara, nakon što je Šolcova koaliciona vlada pala zbog neslaganja oko pomoći Ukrajini, ekonomskih reformi i klimatske politike, što je dovelo do izglasavanja nepoverenja i raspuštanja parlamenta u decembru.

Šolc je od tada vodio manjinsku vladu.

AfD je zabeležio porast popularnosti, a nedavne ankete pokazuju podršku na oko 17%.

Međutim, glavne nemačke političke stranke, uključujući Šolcove socijaldemokrate (SPD) odbacile su bilo kakvu koaliciju sa tom, grupom.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc mogao bi da poseti Rusiju pre 23. februara, rekao je član nemačkog parlamenta Roderih Kizeveter, na svojoj stranici na društvenoj mreži X.

Političar je uveren da se kancelar može sastati sa Vladimirom Putinom, pre prevremenih izbora za Bundestag, koji su zakazani za 23.

Istovremeno, sastanak ruskog lidera sa izabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, mogao bi da se održi već, u martu 2025. godine – naglasio je Kizeveter.

Ranije su mediji više puta pretpostavljali da bi Šolc, mogao da se sastane sa Putinom ali je ovu informaciju zvanično demantovao Berlin.

I sam nemački kancelar, veruje da bi mogao da obavi još jedan telefonski razgovor sa Putinom ali je pozvao ljude da „ne budu naivni i da ne gaje iluzije”.

Borba.Info