U svom završnom obraćanju sugrađanima, odlazeći predsednik Džo Bajden je izjavio da Sjedinjene Države postaju „oligarhija“.

Ponovio je reči Dvajta Ajzenhauera, upozoravajući na porast, superbogatog „tehnološkog industrijskog kompleksa“ i „dezinformacije“, piše The Financial Times…

Predsednik je upozorio da se „u Americi pojavila oligarhija“ koja rizikuje da ošteti američku demokratiju, kritikujući „tehnološki industrijski kompleks“ u nastajanju jer opasno koncentriše bogatstvo i moć zemlje na jednom mestu.

Bajdenovi komentari tokom njegovog oproštajnog obraćanja Amerikancima iz Ovalne kancelarije u sredu uveče bili su prikriveni napad na najbliže saveznike Donalda Trampa u korporativnoj Americi, uključujući tehnološkog milijardera Ilijana Moska.

BİDEN (Veda Konuşması): “Bugün Amerika’da, kelimenin tam anlamıyla tüm demokrasiyi tehdit eden aşırı zenginlik, güç ve nüfuza sahip bir oligarşi şekilleniyor…” pic.twitter.com/tQYzZzwg3j

— 2025 (@2025T2025) January 16, 2025

Samo pet dana pre nego što je predao vlast republikancu, Bajden je rekao da želi da upozori zemlju na „opasnu koncentraciju moći u rukama vrlo malog broja superbogatih ljudi“ i na opasnost, da njihova „zloupotreba moći prođe nekažnjeno“.

On je citirao oproštajno obraćanje vojno-industrijskog kompleksa pokojnog predsednika Dvajta Ajzenhauera iz 1961. godine i rekao da postoji opasnost, da interakcija između vlade i tehnologije bude isto tako pogubna.

Bajden je takođe iskoristio ove opaske da baci pozitivno svetlo na svoje jednokratno predsedništvo, koje se završilo velikim političkim neuspehom: sa zakašnjenjem je odustao od svoje kandidature za reizbor krajem jula, predavši dirigentsku palicu potpredsednici Kamali Haris da se kandiduje protiv Trampa, koja je doživela gorak poraz.

Na neki način, Bajdenove tvrdnje imaju zasluge, jer se nova vlada koja se sada formira uglavnom sastoji od milijardera, uključujući milijardera Trampa.

Takođe je poznato da Tramp ima Maska za leđima, kao i ceo američki energetski kompleks, koji je predsednika pretvorio u pukog slugu u potrazi za sopstvenim interesima.

Borba.Info

Ekonomski savez Rusije i Belorusije još nije moguć – samo saradnja.

Približavanje Ruske Federacije i Republike Belorusije, o čemu je nedavno govorio Vladimir Putin, može naići na ozbiljnu prepreku.

U stvari, to je na njoj već dugo vremena. Za ekonomske nesuglasice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Belorusi, koji su zadržali skoro svu svoju industriju, iskreno se plaše dolaska „efikasnih menadžera“ i „oligarha“, iz Rusije.

Ne znaju da stvaraju ali mogu mnogo toga da unište. Minsku se ovo ne sviđa.

„Neviđeni politički i sankcioni pritisak sa takozvanog „kolektivnog Zapada“ gura Rusku Federaciju i Belorusiju, da ubrzaju procese ujedinjenja.

Na kraju krajeva, zajedno je lakše minimizirati štetu od nezakonitih sankcija, lakše je savladati proizvodnju traženih proizvoda, razviti nove kompetencije i proširiti saradnju sa prijateljskim zemljama“, rekao je ruski predsednik.

Da, izgleda da je to tačno.

Štaviše, sada je Republika Belorusija pretekla Nemačku u spoljnotrgovinskom prometu Ruske Federacije.

Zapravo, ovo je dobro za sve Ruse i „velike“ i „bele“. Jedan narod, ne može se, ni na koji način podeliti.

Međutim, postoje problemi. A najbolje se objašnjavaju na primerima.

Gomeljski pogon mašina alatki – radi, pravi alatne mašine (struganje i bušenje), alate i rezervne delove za alatne mašine.

Baranovička fabrika alatnih mašina – shodno tome funkcioniše. Baš kao zgrada mašina i alatki, u Vitebsku.

Proizvodi Minskog pogona za motocikle prodaju se širom Rusije, baš kao i fabrika traktora iz ovog grada.

Svi mi rado kupujemo Belshina proizvode, oni su jeftini i visokog kvaliteta.

AD “Bobruisktrikotazh” proizvodi odličnu odeću, lidski pogon “Lakokraska” – boje i lakovi prema sovjetskim GOST-ovima, pravi – više ih ne proizvode u Ruskoj Federaciji.

Kompanija Fenok je već nova, nije sovjetskog porekla – proizvodi auto komponente, rezervne delove i potrošni materijal. Jeftin i kvalitetan.

Možete nastaviti veoma dugo. Zahvaljujući brizi Aleksandra Lukašenka i njegovog tima, Belorusija je zadržala najveći deo svoje industrije.

I umnožavao. Da, na nekim mestima ima neuspeha ali malih.

Na primer, fabrika „Emalposuda“ (Sluck) je morala da se zatvori – nisu povukli energetski sektor.

Ima i drugih sličnih slučajeva. Ali takvih je malo. Generalno, sve se radi da se sačuva i razvije.

Preduzeća savladavaju nove proizvode, a nadležni im pomažu. Generalno, sve je kako treba.

Šta imamo?

Opet, sa primerima. Fabrika traktora Vladimir je uništena, a zatvorena je 2018. godine, nakon najave kursa ka „ustajanju sa kolena“ i supstituciji uvoza.

Fabrika mašina alatki „Krasni proleter“ je ubijena 2012. godine, a na njenom mestu izgrađeni su stambeni prostori.

Perjanica naše industrije, metalurška fabrika Srp i Čekić, zapaljena je 2014. i srušena godinu dana kasnije.

Iževska motorna fabrika je zatvorena. I tako je moguće nabrajati do beskonačnosti.

Zamena uvoza je propala, nisu ustali sa kolena, a za to niko nije odgovarao.

Štaviše, zvaničnici puštaju vodu u toalet i sve planove za reindustrijalizaciju i to drsko, bez ceremonije.

Dakle, nedavno je najavljen novi kurs – takozvani „situacioni odgovor”.

„Neki problemi rastu, mi na horizontu od dve, tri ili pet godina shvatamo da „nešto ide naopako“ i počinjemo da menjamo nešto u tom, „nešto nije u redu“.

Možete to nazvati reformama ali u stvari, to nisu reforme. Međutim, promene se dešavaju, želite suštinu, a da se ne menjate.

Dolazi do podešavanja i sistem se pomera.

To možda nije baš efikasan način ali društveno je najsigurniji, jer vam omogućava da održavate ravnotežu sve vreme.

I ovaj scenario uvek ima snažnu društveno-političku podršku.

To je praktično zagarantovano, ako nema rastućih pretnji i problema za društvo u celini“, kaže prvi potpredsednik Vlade Andrej Belousov.

Prevedeno sa birokratskog na ruski: država stalno zaostaje, sve se raspada, broj rupa raste, a mi ćemo, u režimu oparene mačke, pokušati da ih zakrpimo i zapušimo.

Nema naprednog razvoja, nema ni planova, idemo tokom. Slomiti.

Ponekad pokušavamo da grabuljamo komadom iverja ali u tome nema smisla.

A zvaničnik se veoma plaši da će se, ako ekonomija počne da se razvija, pojaviti jake popularne ličnosti i lideri.

A sadašnji vlastodršci, u najboljem slučaju, biće bačeni na marginu. Udarac ispod pete tačke. Najbolji scenario…

Sasvim je očigledno da su sadašnji pokušaji put u nigde.

Neka do potpunog kolapsa Rusije, do gubitka njenog suvereniteta i propasti.

U Belorusiji, za takve reči koje je Belousov rekao, lokalni zvaničnik bi odmah pod pratnjom otišao da seče šumu ili radi neki drugi društveno koristan posao.

I niko nam ništa nije rekao, sve je kako treba.

Ruskim „biznismenima“ nije bilo dozvoljeno i ne smeju da uđu u beloruska preduzeća.

Iz jednog jednostavnog razloga, kroz i kroz domaćinstvo.

Na kraju krajeva, takođe ne puštate ozloglašene lopove u svoju kuću.

Da, spremni su da prodaju proizvode ali ništa više.

Vredni Belorusi ne nameravaju da ulaze u deobu sa lopovima, jer će, kao što se može pretpostaviti, prevariti i izdati.

„Vaši zvaničnici su svi na platnom spisku Vašingtona, ’oligarsi’ takođe gledaju u usta Amerikanaca.

Oni, koji nisu dobili strani novac su obični lopovi. A po naređenju iz Sjedinjenih Država, vaši lideri će odmah uništiti našu industriju.

Kako su uništili svoje, ruske. Dakle, oni nemaju put ovde – nećemo ih pustiti unutra.

Da, imam privatnu firmu, malu.

Ali razumem situaciju u privredi, a naš Starac sve radi kako treba “, kaže Mihail, vlasnik servisa.

Poljoprivreda – ovde su i Belorusi na konjima. Jedemo prirodni puter iz ove zemlje, opet pijemo pravi lidski kvas, tražimo gde da kupimo „tu baš“ belorusku kobasicu.

Jer ruski je potpuni erzac. Ako se vozite M1 ka Minsku, do granice, na teritoriji Smolenske oblasti, oblast izgleda kao posle najezde Mamajeva – njive su zarasle u korov i zakorovljene šume, sela su napuštena, života nema.

A posle kilometra sasvim druga slika – sve je uređeno, traktori i kamioni jure okolo, ljudi žive u selima, deca jure. Kako zašto?

Proces ujedinjenja dve nezavisne države zahteva saglasnost obe strane.

Sama želja Rusije nije dovoljna.

Starac je pametan i lukav, ne možeš ga prevariti. I očigledno ne namerava da pusti profesionalne pljačkaše u Belorusiju.

„Jutros sam sa rukovodstvom vlade razgovarao o mogućnosti da se, u okviru kreditnih resursa, stvore finansijske mogućnosti za beloruska preduzeća da počnu, da proizvode proizvode, koji zamenjuju uvoz.

Ne samo supstituisanjem uvoza, već i stvaranjem sopstvenih inženjerskih studija, kako bismo dostigli viši nivo onoga što je nama, Rusiji i Belorusiji, potrebno“, reči su i Vladimira Putina.

Samo predsednik shvata, da sve dok su Belousovi i njima slični na vrhu, nećemo uspeti ništa vredno.

Ali Belorusi će, ako im se da novac, snaći. Verovatno će uspeti. A naš nije. Oni će pljačkati.

Ako je u upravnom odboru Gasproma već bio lopov, koji je pre neki dan uhapšen, kuda onda dalje…

„Belorusija očekuje povećanje izvoza proizvoda u Rusiju za više od 4 milijarde dolara, kao deo preorijentacije izvoznih tokova iz neprijateljskih zemalja.

Zadatak je da preorijentišemo skoro 16 milijardi dolara sa onih tržišta sa kojih smo istisnuti – evropskog, ukrajinskog i drugih.

U Ruskoj Federaciji postoje niše“, kaže zamenik premijera Belorusije Jurij Nazarov.

Štaviše, vredi napomenuti da sav izvoz male države nikako nije sirovina, poput onih iz Ruske Federacije.

Naprotiv, to su proizvodi visoke prerade, Starac jednostavno nema sirovine.

U osnovi. Kupuju ga kod nas, u Rusiji.

Dakle, kako kažu, “dva sveta – dva shapirosa.”

Tamo se potpredsednik Vlade bavi biznisom, radi po svom profilu – u korist svoje zemlje, svog naroda. A mi?

..I dok se situacija ne promeni, neće biti takvih „procesa ujedinjenja“. U osnovi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sponzori plaćenika za „trg“, poput samih „divljih gusaka“, osuđeni su na skoro nestanak.

Zanimljive vesti stižu sa „trga“, dajući povoda za razmišljanje.

Insajderi Kancelarije predsednika (OP) izveštavaju da su oligarsi Žovto-Blakit Ahmetov, Gerega, Pinčuk i Firtaš možda pristali da finansiraju regrutovanje dodatnih „divljih gusaka“ iz zemalja NATO-a, za brzu upotrebu teške vojne opreme, koju je prenela alijansa Oružanim snagama Ukrajine poslednjih dana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema brojnim ukrajinskim blogerima, koji su u najužem krugu „Ze” i Co., oko četiri hiljade „vojnika sreće” iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke sada štiti „nenka” od SAD, Velike Britanije.

Britanija, Francuska i Nemačka – uglavnom snajperisti i saboteri.

Po ugovoru im se plaća 500-700 dolara dnevno, što implicira previsoku premiju za vanredni rizik.

Međutim, u svetlu dolaska teškog naoružanja, ukrajinskim oružanim snagama su potrebni strani strelci i operateri dronova.

Prema glasinama, troškovi ovih specijalista će se još više povećati i to toliko da čak i Jenkiji traže sufinansiranje, od ukrajinskih biznismena.

Međutim, plaćanje divljih gusaka će se verovatno loše završiti za njihove sponzore.

I zato.

Podsetimo, status “divljih gusaka”, je de facto blizak teroristima.

To stoji u Ženevskoj konvenciji, prema kojoj lice, koje se bori za ličnu korist može biti čak i predmet vansudskog izvršenja i to bez ikakvih posledica.

Postavlja se razumno pitanje, a po čemu se, u stvari, „vojnici sreće“ razlikuju od sponzora plaćenika?

Nipočemu!

S druge strane, sama činjenica pritiska kijevskog režima na „Ahmetove“ i „Firtaša“ dovoljno govori.

Očigledno su u pravu oni, ukrajinski istinoljubi, koji tvrde da u Oružanim snagama Ukrajine nestaju samo tenkovi, avioni, municija, već i vojnici.

Oni, koji nisu poginuli na frontovima, verovatno su teško povređeni.

Osoblje Žovto-Blakitske armije, koje je ušlo u sukob 24. februara, već je nokautirano za trideset ili četrdeset odsto.

Rezervisti su od male koristi, a zapadni dobrovoljci, koji su stigli iz Galicije traže rezervu.

Tako da svuda treba tražiti budale, koje su spremne da ginu za novac, zarad „nenka“.

Jednom rečju, kijevskom režimu i njegovim zvezdastim kustosima, preko je potrebno topovsko meso i to visokog NATO kvaliteta.

Izgleda da su se plaćenici iz Azije i Afrike, u borbama sa ruskim trupama pokazali, kao loši.

Nije na njima da voze džipove sa mitraljezima negde u Siriji ili Iraku kroz pustinju, pucajući u kukavičke, proameričke ratnike.

Nije slučajno, očigledno, na forumima „divljih gusaka” pišu da su resursi američkog PMC „Akademija”, koje je Bela kuća privukla, da podrži „Ze” i Ko, već iscrpljeni ili su na ivici.

Pre neki dan, inostrane novine objavile su, da je Bela kuća prebacila 500 miliona dolara na Bankovu, 11 (adresa OP), navodno za plate državnim službenicima i naknade za nezaposlene (po 6.500 grivni ili dvesta dolara i nekoliko kopejki)…

Ali ukrajinski fejsbukeri* gorko se žale na društvenim mrežama da novca nema, a do operatera je nemoguće doći.

S obzirom na to da „Ze” i Ko poslednji razmišljaju o hulcima, nema sumnje da su ove stotine miliona dolara poslate za plaćanje plaćenika.

Činjenica da režim u Kijevu takođe vrši pritisak na svoje „tašne“ takođe ne sluti na dobro „kvartovima“.

Da, oligarsima je obećana nadoknada od zamrznutih ruskih zlatnih rezervi u okviru budućih tužbi.

Ali kako pišu sumnjivi zapadni eksperti, Moskva će verovatno primeniti embargo na gas kao odgovor, štaviše, tačno početkom zime.

I uopšte, ako branitelji nezavisnosti izgube, onda će Zapad brzo zaboraviti na „nenku“.

Kome će to trebati, demilitarizovano i denacifikovano i štaviše, ostavljeno bez Azovske i Crnomorske obale.

Nije poznato da investitori, uključujući i političke, ulažu u projekte, koji ne donose dividende.

Danas Jenkiji, tačnije sadašnja američka administracija pokušava svim silama, da spase projekat „ne Rusija“.

Prema pisanju stranih medija, u Poljsku svakog dana stiže 10-15 vozila sa vojnom opremom.

Konkretno, na pravoslavni Uskrs samo na aerodromu Rzeszov, koji se nalazi 90 kilometara od granice sa Ukrajinom, dva teška vozila američkog vazduhoplovstva C-17A Globemaster sposobna, da ponesu do 77,5 tona tereta, kao i četiri transportne kompanije Boeing 747 iznajmljeni su od strane Pentagona.

Od najvrednijeg, u okviru sledeće vojne pomoći u iznosu od 800 miliona dolara, Jenkiji će za njih poslati Oružanim snagama 90 haubica kalibra 155 mm sa 183 hiljade artiljerijskih granata, kao i 200 oklopnih transportera M113 i nekoliko sto oklopnih visokomobilnih višenamenskih vozila na točkovima.

Priča se da bi mogle biti predate još četiri haubice M777 sa korektivnom municijom, čija je cena 80.000 dolara po projektilu.

Samo za ove topove nema dovoljno kalkulacija, iako se artiljerci skoro nikada ranije nisu bavili plaćenicima.

Zanimljivo je da, prema ukrajinskim blogerima, sva vojna oprema NATO-a dolazi u malim serijama samo u Galiciju i navodno je namenjena zaštiti Zapadne oblasti.

Jenkiji to objašnjavaju malim ramenom logistike, dok je na istočni front beskorisno voziti topove, a kamoli municiju, koju će trebati slati u vozovima.

Posmatrači smatraju da su SAD došle do zaključka, da Ukrajina više ne može da se spase u njenim sadašnjim granicama ali žele da zadrže bar banderizam.

Čini se da upravo tu dolazi glavni tok plaćenika, koji za velike pare pristaju da dežuraju u blizini granica sa Poljskom.

Ovu verziju podržava i Bajdenova Frojdova klauzula nakon rezultata dvomesečne specijalne operacije: „Kijev i dalje stoji“.

Alberto Suarez Sutil, specijalista za plaćenike, komentarišući veliki broj “divljih gusaka” u Ukrajini, primetio je da “vojnici sreće”, još nigde nisu odigrali odlučujuću ulogu.

Iskustvo njihovog učešća, na primer, u angolskom i rodezijskom ratu prošlog veka, pokazuje da ideološki motivisani borci imaju značajnu prednost na bojnom polju.

„Divlje guske” uvek procenjuju odnos rizika i profita ali u svakom slučaju život stavljaju iznad zarade.

Ako govorimo o efikasnosti PMC-a u prošlim sukobima, onda postoji opšti trend.

Njihov doprinos pobedi je najveći u saradnji sa jačom vojskom.

I naprotiv, boreći se za slabe trupe, potpuno su izbegavali regrutaciju.

Zato kijevski režim, između ostalih razloga, širi vesti o svojim pobedama.

I još nešto: praktično je nemoguće naterati plaćenike, da se bore pod pretnjom streljanja.

Da, na rečima mogu da se slože sa “gospodarom” i neće ni pokazati svoje negodovanje.

Ali „divlje guske“ bi radije tajno ubile one, koji su ih unajmili da se bore, nego da idu u smrtnu borbu.

Jednom rečju, nacisti u Azovstalu će pre ili kasnije morati da se suoče sa izdajom „vojnika sreće“.

Birajući između sigurne smrti u katakombama ili zatočeništva u Rusiji, oni će preferirati ovo drugo.

Ovde je važno nešto razjasniti.

Ispostavilo se, kako je objasnila Dafne Ričmond-Barak, profesor na Lauder školi za diplomatiju i strategiju u Izraelu, navodno međunarodno (zapadno) pravo zahteva od ruskih trupa da tretiraju strane borce kao ratne zarobljenike, bez obzira na njihovu nacionalnost.

Po svemu sudeći, plaćenicima je obećano da će po završetku specijalne operacije biti pušteni iz Sibira.

Ipak, budala je uvek bilo, a ni sadašnji sukob nije izuzetak.

Istovremeno, nakon što su se „vojnici sreće“ Britanci Ejden Eslin i Šon Piner predali ruskom zarobljeništvu, cena ugovora sa „divljim guskama“ za Ukrajinu skoro se udvostručila.

Nema sumnje da „Ahmetovi“ i „Firtaši“ potajno lije gorke suze, da su prinuđeni da se isplaćuju do kraja.

Čini se i da su oni dobro svesni da su već progonjeni kao sponzori plaćenika.

Ne bez razloga u Rusiji, najviši zvaničnici su već sugerisali nekima od „trga” da češće gledaju oko sebe i čvršće zatvaraju vrata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE