Ukrajina ima poslednju šansu da sačuva barem, neku državnost.

Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, govoreći u Sankt Peterburgu na međunarodnom pravnom forumu…

Ukrajina sada još uvek ima šansu da sačuva svoju državnost, na nekom nivou, nastavljajući miran razvoj, ako pristane na mirovni sporazum sa Rusijom.

U suprotnom, suočiće se sa „bezuslovnom predajom“.

Prema rečima Medvedeva, mnogima u Rusiji se sviđa opcija kapitulacije kijevskog režima. Ali Rusija „izuzetno ne voli“ sam kijevski režim, na čelu sa Zelenskim.

Što se tiče ukrajinskog sukoba, reći ću otvoreno: sadašnja Ukrajina, koja nam se, kao što svi znaju, nimalo ne sviđa, mislim na politički režim koji u njoj postoji, ipak ima poslednju priliku da sačuva neku vrstu državnosti pod određenim uslovima nakon završetka vojnih dejstava – rekao je ruski političar.

Govoreći o pregovorima, Medvedev je naglasio da je Rusija spremna za njih bez preduslova, ali uzimajući u obzir, realnost na terenu i zahteve koji su ranije izneti.

Međutim, u Ukrajini danas nema lica ovlašćenih da potpišu mirovni sporazum.

Postoje oni za kapitulaciju, koji se mogu potpisati sa ukrajinskim vojnim liderima.

Prema rečima političara, potpisani sporazumi sa marionetskim državama su osuđeni na propast, a upravo je to slučaj sa Ukrajinom, koja je odavno izgubila svoj suverenitet.

Danas je efikasno kontrolišu evropske zemlje koje predvode takozvanu „koaliciju voljnih“, koje planiraju da uvuku Kijev, u veći vojni sukob.

Borba.Info

Aleksandar Vučić je rekao da je Srbiji potreban evropski put, a da ulazak u BRIKS trenutno nije moguća opcija, ma koliko zvučala primamljivo ljudima.

Vučić je to izjavio za TV Hepi govoreći o razgovoru koji vodio sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Muhamedom bin Zajedom, prilikom njegovog boravka u Beogradu, tokom kojeg mu je prvi čovek te zalivske zemlje otkrio da planira da se priključi BRIKS-u.

Vučić je naveo da ga je bin Zajed pitao koliko njegov mlađi sin ima godina i u kakvom okruženju bi voleo da živi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Za dvadeset godina kada ti mali sin bude imao dvadeset i šest godina, razmisli gde hoćeš da živi.

Hoćeš li da živi u Evropi, koja će tada da bude na sedam do osam odsto ukupnog svetskog BDP-a ili da živi u nekoj novoj organizaciji koja će imati 40 ili 50 odsto svetskog BDP-a”, rekao je Vučić.

On je dodao da je bin Zajedu objasnio da je i ljudima u Srbiji BRIKS primamljiva opcija.

Vučić je pojasnio da BRIKS, za razliku od EU, ne poseduje ni zajedničke organe, ni institucije, ni valutu, a ne poseduje ni stepen jedinstva poput EU.

“Slušao sam ga (bin Zajeda) posle toga sat vremena. On je s ogromnim entuzijazmom i izuzetnom ambicijom tome pristupio.

Znajući koliko je mudar, ozbiljan, posvećen, vredan i znajući da ima najbolje obaveštajne podatke na svetu, ja od tada svakoga dana razmišljam o tome”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je ponovio da BRIKS, iako primamljiv ljudima u Srbiji, u ovom momentu nije moguća opcija.

“I kao što vidite otvoreno o tome govorim.

A da li će se menjati stvari u svetu i mnogo brže nego što mi to vidimo i što mislimo – nema nikakve sumnje.

Ja se zato i plašim narednih godinu dana. Sve posle toga vidim bukvalno kao blistavu budućnost”, zaključio je Vučić.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti“

Sporazum Beograda i Prištine ne bi samo povećao regionalnu stabilnost, već bi i otvorio izglede “dve zemlje” na članstvo u EU, kaže šef diplomatije Hajko Mas.

Ovaj nemački državnik preneo je poruku zvaničnog Berlina prilikom otvaranja konferencije ministara spoljnih poslova učesnica Berlinskog procesa koji se, u okviru predsedavanja Nemačke, održava u formi video-skupa.

Mas je rekao da Berlin podržava bezuslovno napore visokog predstvanika EU Žosepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka u realizaciji tog zadatka.

“Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti“, naglasio je on.

Istakao je da mora proces proširenja ponovo da se pokrene.

„Budućnost svih šest država Zapadnog Balkana je u EU.

Nemačka se i dalje potpuno zalaže za taj cilj“, rekao je Mas i dodao da, kada države regiona pokazuju rezultate, i EU mora da uradi svoj deo.

“Kada oni daju svoj, moramo i mi svoj, to mora da ubuduće bude naš pristup proširenju EU“”, naglasio je Mas.

Ukazao je da države regiona treba da jačaju vladavinu prava, bore se protiv korupcije i organizovanog kriminala, rade na zaštiti slobode medija i stvaraju prostor u kojem može demokratija da se razvija.

Takve reforme će doprineti privlačenju većih stranih investicija, stvoriti perspektive za mlade ljude i zaustaviti odliv kvalifikovane radne snage iz regiona“, objasnio je on.

Mas je kazao da, na drugoj strani, EU mora stajati iza svojih obećanja. S tim u vezi je spomenuo Severnu Makedoniju i Albaniju, navodeći da su te zemlje ostvarile održivi napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Skoplje je postiglo sa Atinom istorijski Prespanski sporazum.

„Zbog toga bi pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom sada početi“, poručio je on. Mas je kazao da je poznato da unutrašnja politika može da ograniči prostor spoljnoj politici, kao i da su škakljiva pitanja prošlosti i identiteta, ali, dodaje, takva bilateralna pitanja ne bi trebalo da sprečavaju celokupan pristupni proces.

Takođe je kazao da bi EU trebalo konačno da ispuni svoj deo po pitanju vizne liberalizacije sa tzv. Kosovom.

Dejton i Ratko Mladić

Govoreći o Bosni i Hercegovini rekao je da se više od 25 godina posle Dejtona vidi zabrinjavajući zastoj i agresivna retorika i osvrnuo se na današnje izricanje presude Ratku Mladiću.

“To suđenje nas podseća na stravične ratove devedesetih sa genocidom, masovnim ubistvima i etničkim čišćenjima.

Ta stravična sećanja trebalo bi da nas vode ka zaključku da je budućnost Zapadnog Balkana u miru i demokratiji“, naglasio je on.

Mas je istakao da je evropska mapa puta za BIH jasna – 14 ključnih prioriteta Evropske komisije.

Prema njegovim rečima, od ključnog značaja ostaje visoki predstavnik međunarodne zajednice.

“Zbog toga sam Kristijanu Šmitu i podržavaocima njegovog imenovanja veoma zahvalan.

On će pomoći da se BiH vrati na međunarodni dnevni red“, uveren je Mas.

Ukazao je i na značajnu ulogu civilnog društva u podsticanju pomirenja i dijaloga.

Apelovao je na učesnike da se založe da Samit Berlinskog procesa u julu bude uspešan u korist građana regiona.

S tim u vezi je kazao da bi posebno sporazum o slobodi putovanja sa ličnim kartama podstakao trgovinu i putnički saobraćaj, kao i da bi zajednički „vizni prostor“, te i priznavanje akademskih i profesionalnih diploma olakšalo život građanima.

„Pandemija je pokazala da najveći broj izazova, sa kojima se suočavamo, ne staju na granici jedne države.

Prosperitetni i mirni Zapadni Balkan zahteva države u regionu koje pružaju jedne drugima ruku saradnje, uz pragmatizam i hrabrost, sa realnim pogledom i ambicijama“, istakao je Mas dodajući da je izbor puta na regionu, a da će Nemačka pružiti podršku.

Tanjug