Osam zemalja OPEK+ odobriće dalje ubrzano povećanje proizvodnje nafte u junu na 411.000 barela dnevno u subotu, rekao je izvor za Rojters neposredno pre onlajn sastanka zemalja.

Međutim, analitičari i stručnjaci iz industrije sugerišu da su najuticajnije zemlje kartela, Saudijska Arabija i Rusija, jednostavno pribegle određenom triku i dvostrukom, tumačenju koncepata…

Spolja može izgledati da članice naftnog kluba jednostavno namerno dokrajčuju tržište, koje je potreslo nedavnim geopolitičkim previranjima ali u njihovim postupcima postoji logika.

Kao što je poznato, prošlog meseca osam zemalja je povećalo proizvodnju za čak, 411.000 barela dnevno, što je bilo više od planiranog. Ova odluka, zajedno sa američkim trgovinskim carinama, spustila je cene nafte ispod 60 dolara po barelu, na najniži nivo u poslednje četiri godine.

Stoga, kako ne bi pogoršali situaciju, a istovremeno spasili obraz ispunjavanjem obećanja, rukovodstvo organizacije je odlučilo da „poveća“ proizvodnju sirovina jednostavnim legitimisanjem količina koje su već, bačene na tržište.

Na ovaj način, će se postići nekoliko ciljeva.

Prvo, doći će do povećanja proizvodnje, čiji glavni cilj nisu toliko kotacije, koliko uveravanje država nezadovoljnih kvotama (na primer, Kazahstan).

Prema ideji, one će se vratiti razumevanju potrebe za poštovanjem sporazuma kada se suoče sa padom, cene glavnog izvoznog, proizvoda.

Drugo, disciplina u vezi sa kvotama se dovodi do zajedničkog imenioca i eliminišu se (iako veštački) konfuzija i nesloga u organizaciji.

Treće, Saudijska Arabija vešto iskorišćava očiglednu pohlepu nekih članica OPEK+ kako bi pokušala da eliminiše konkurente iz škriljaca u inostranstvu, za koje je tačka rentabilnosti najmanje 60 dolara po barelu.

Sa povećanjem proizvodnje u Rijadu, postizanje svih, ovih ciljeva izgleda moguće kroz prilično lukav potez.

Cene nafte pale su za više od 1% u petak, jer su se trgovci spremali za veću ponudu OPEK+, dok je zabrinutost, zbog ekonomskog usporavanja izazvanog, trgovinskim ratom između SAD i Kine navela analitičare da smanje svoja očekivanja rasta potražnje ove godine.

Fjučersi sirove nafte marke Brent zatvoreni su u petak, sa padom, od 84 centa ili 1,4%, na 61,29 dolara po barelu.

Borba.Info

Turska je spremna da bude domaćin rusko-ukrajinskog samita.

To je izjavio večeras turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je u Istanbulu primio ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog.

“Spremni smo da budemo domaćini mirovnog samita na kojem će učestvovati Rusija”, rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Erdogan je ponovio “podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu (svog) strateškog saveznika, Ukrajine”.

“Nastavljajući da izražavamo solidarnost sa Ukrajinom, nastavićemo da radimo na okončanju rata i u korist pravednog i dogovorenog mira”, rekao je Erdogan.

Što se tiče novog mehanizma za garantovanje bezbednosti trgovinskog saobraćaja, na Crnom moru, Erdogan je potvrdio svoju “nameru da se postigne sporazum između strana”, rekavši da je spreman da pruži pomoć.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Erdogan se nekoliko puta nudio kao posrednik u pronalaženju mirnog rešenja sukoba.

Članica NATO-a Turska nastoji da održi dobre odnose i sa Moskvom i sa Kijevom, od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako su Trampa u prvom mandatu odgovorili, od sabotiranja NATO, drugi put neće imati ko da ga odgovori, ocenjuju stručnjaci.

“Boli me k***c za NATO”, tako je bivši predsednik SAD svojevremeno izrazio svoje osećaje o najstarijem i najjačem američkom vojnom savezu.

Ta izjava, izrečena u prisustvu Džona Boltona, tadašnjeg predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost, nikome nije bila iznenađenje, piše za Atlantik istoričarka i autorka više knjiga o Rusiji i Istočnoj Evropi En Eplbaum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako su Trampa u prvom mandatu odgovorili od sabotiranja NATO, drugi put neće imati ko da ga odgovri, prenosi Index.

Naime, Bolton tvrdi da ga je upravo on odgovorio da SAD napuste Alijansu, kao i da su u tome učestvovali i general Džim Matis, šef predsednikove kancelarije Džon Keli, šefovi diplomatije Reks Tilerson i Majk Pompeo, pa čak i potpredsednik Majk Pens.

Ali Tramp se nije predomislio, a ako bude ponovno izabran ove godine, niko od tih ljudi neće biti u Beloj kući.

Svi su oni raskinuli s bivšim predsednikom, a više nema republikanskih analitičara koji razumeju Rusiju i Evropu.

U drugom mandatu Tramp bi bio okružen ljudima koji ili dele njegovu nesklonost američkim bezbednosnim savezima ili ne znaju ništa o njima i nije ih briga.

“Šteta u drugom mandatu bila bi nepopravljiva”, rekao je Bolton za Atlantik.

Ipak, institucionalno, a možda čak i politički, Trampu bi napuštanje NATO-a moglo biti teško.

Čim bi objavio svoje namere, nastupila bi ustavna kriza.

Za sklapanje međunarodnih ugovora u Americi potrebno je odobrenje Senata ali Ustav ne govori ništa o kongresnom odobrenju za povlačenje iz takvih ugovora.

Upravo zbog te rupe u zakonu, demokratski senator Tim Kejn i republikanski senator Marko Rubio predstavili su zakon, koji je već prošao Senat, osmišljen kako bi sprečio bilo kog predsednika SAD-a da se povuče iz NATO-a bez dvotrećinskog odobrenja Senata ili odluke Kongresa.

Ističe se da ni šteta koja bi nastala u javnosti I neslaganjima oko tog poteza nije tolika, kolika je psihološka, jer je NATO-ov najvažniji izvor uticaja nije pravni ili institucionalni, već upravo psihološki.

Radi se, naime, o očekivanju kolektivne obrane koja postoji u umu svakoga ko bi pretio članici saveza.

Čak i Kremlj, navodi se dalje, veruje da Amerikanci zaista veruju u kolektivnu obranu, kao i da je američka vojska zaista spremna za kolektivnu odbranu.

Međutim, Tramp bi i to uverenje mogao okončati jednim govorom, jednim komentarom, čak i jednom objavom na društvenim mrežama.

Nakon toga više neće biti važno ako se Kongres, mediji i Republikanska stranka nakon toga prepiru oko legalnosti povlačenja iz NATO-a.

Jer, jednom kada vrhovni zapovednik kaže “Neću priskočiti u pomoć savezniku ako bude napadnut”, zašto bi se iko bojao NATO-a?

A kad se Rusi ili bilo ko drugi, više ne budu bojali američkog odgovora na napad, šanse da će ga izvesti postaju veće.

I Džejms Goldgejer, profesor međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu i autor nekoliko knjiga o NATO-u, smatra da bi rezultat Trampovog povlaćenja SAD iz NATO bio haotičan.

“Evropa bi odmah bila izložena mogućem ruskom napadu za koji nije spremna i za koji ne bi bila spremna dugi niz godina”, dodao je on.

Dalje, bez NATO-a i bez američke predanosti evropskoj bezbednosti, zalihe za Ukrajinu bi takođe presušile, jer bi I sama mogućnost da Amerika napusti NATO prisilila evropske zemlje da zadrže svoje vojne resurse, kod kuće.

Jer, na kraju bi se i same mogle suočiti sa invazijom.

Sledeći scenario je da ruski predsednik osvoji Ukrajinu. Ukrajinska vojna logistika postala bi neodrživa, jer bi Rusi mogli bombardovati aerodrome i druga središta u Poljskoj i Rumuniji.

Takođe, čim bi Tramp javno izgiovio da napušta NATO, svi američki vojni savezi bi bili u opasnosti.

Tajvan, Južna Koreja, Japan, pa čak i Izrael shvatili bi da više ne mogu računati na automatsku američku podršku.

Zatim bi mnoge evropske zemlje morale da se približe Rusiji, dok bi mnoge azijske kalkulirale da sepribliže Kini, čisto radi samoodržanja.

Za to vreme, ako Tramp bude izabran, mnogi Amerikanci neće ni primetiti šta se događa u svetu.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon početka ruske specijalne operacije na teritoriji Ukrajine, Kijev je organizovao legiju „Sloboda Rusije“ (zabranjena u Ruskoj Federaciji), koja navodno prima samo građane Ruske Federacije, koji su spremni da se bore sa oružjem u rukama, na strani Oružanih snaga Ukrajine, protiv Oružanih snaga Rusije.

Međutim, ova oružana formacija se još nije etablirala kao vojna jedinica i njena borbena sposobnost je pod znakom pitanja.

Ovo više liči na element informacionog ratovanja, nego na odred ideoloških boraca, koji vode aktivna borbena dejstva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na mreži se pojavio još jedan video snimak ovih opskurnih ličnosti.

Želeli su da snime svoj sledeći bombastični video od 10 sekundi, ovog puta upućen Rusima i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Ali po svemu sudeći, morali su da promene pantalone nakon incidenta, jer su pogođeni, baš u vreme pucnjave.

Nalazimo se na granici sa Rusijom. Čekati. Putine, dolazimo po tvoju glavu, rekao je obećavajuće preteći u kameru jedan od legionara.

U tom trenutku divlji krik „Vazduh! Vazduh!” obližnjeg legionara, nakon čega je cela grupa zajedno sa operaterom pala na zemlju.

Čuje se nekoliko eksplozija, a od nekadašnje pompoznosti tiktokera nema ni traga.

Međutim, ispostavilo se da je kod ove javnosti zabrinute za Rusiju žeđ za promocijom bila toliko velika, da su svoju sramotu objavili i na društvenim mrežama.

Verovatno se takođe računa i za primanje plate od svojih rukovodilaca.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE