organizam – Borba Info

Ovo je najgora hrana za naše arterije

gogisa — Fri, 22 Sep 2023 15:44:26 +0000

Sve što jedemo utiče na naše zdravlje, iako su neke namirnice razornije od drugih, objašnjavaju kardiolozi.

Hrana koja začepljuje arterije uzrokuje da naša tela proizvode holesterol, koji se kombinuje sa drugim supstancama i formira tromb.

S vremenom to dovodi do sužavanja arterija i samim tim, do ozbiljnih problema kao što su hipertenzija, srčana oboljenja, moždani udar i druga, po život opasna stanja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upravo, zbog toga je toliko važno da se fokusiramo na zdravu i pravilnu ishranu, umesto na konzumaciju određenih namirnica za koje je dokazano da štete zdravlju naših arterija, a samim tim i zdravlju našeg srca i celog sistema krvotoka.

Ove namirnice, su sledeće:

puter ili margarin,
punomasno mleko i kajmak,
sladoled,
masni sir,
pržena hrana,
crveno meso,
proizvodi od prerađevina (kobasica, salama, viršle),
pecivo.

Index.hr

Dr Ginsburg nazvao vitamine B, sredstvom protiv starenjahttps://t.co/AioZ7uJy5f

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 21, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zašto je dugo sedenje loše za naše zdravlje: Ovo su negativne posledice…

gogisa — Tue, 04 Jul 2023 16:55:43 +0000

Sedenje, naročito dugo, može imati ozbiljan negativan uticaj na opšte zdravlje i dobrobit našeg organizma.

Zato je od izuzetnog značaja da osmislimo i sprovodimo zdravije životne navike kako bismo sedentarni način života smanjili na najmanju moguću meru.

Sedenje nije dobro za naše srce

U jednoj studiji naučnici su prvo primetili da se nešto dešava kada su upoređivali dve slične grupe: profesionalne vozače, koji sede veći deo dana, i konduktere ili čuvare, koji ne sede.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako su im ishrana i način života bili veoma slični, oni koji su sedeli imali su otprilike dvostruko veće šanse da dobiju srčane bolesti od onih koji su stajali.

Sedenje može da nam skrati život

Veća je verovatnoća da ćemo umreti ranije iz bilo kog razloga ako dugo sedimo. Ne pomaže ni ako vežbamo svaki dan ili ne.

Naravno, to nije izgovor da preskočimo odlazak u teretanu. Ako to uradimo, naše vreme može biti još kraće.

Veća je verovatnoća od pojave demencije

Ako previše sedimo naš mozak mogao bi da izgleda kao kod nekoga sa demencijom.

Sedenje takođe povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, a sve to ima uticaja na ovo stanje.

Kretanje tokom dana može pomoći čak i više od vežbanja da bismo smanjili rizik od svih ovih zdravstvenih problema.

Poništava svo vežbanje

Efekte previše sedenja teško da možemo da poništimo vežbanjem. Čak i ako vežbamo 7 sati nedeljno, što je daleko više od predloženih 2-3 sata, ne možemo da preokrenemo efekte neprekidnog sedmočasovnog sedenja.

Ne smemo da odbaciti sav taj naporan rad i trud u teretani tako što ćemo ostatak dana preležati na kauču. Nastavite da se krećete!

Naše šanse za dijabetes rastu

Veća je verovatnoća da ćemo imati dijabetes ako sedimo ceo dan. I to ne samo zato što sagorevamo manje kalorija.

Samo sedenje za to je zaslužno. Nije jasno zašto, ali lekari misle da sedenje može promeniti način na koji naše telo reaguje na insulin, hormon koji mu pomaže da sagoreva šećer i ugljene hidrate za energiju.

Možemo da dobijemo DVT

Duboka venska tromboza (DVT) ugrušak je koji se formira u nozi, često zato što predugo mirno sedimo. Ovo može da bude ozbiljno ako se ugrušak oslobodi i zastane u našim plućima.

Možemo da primetimo otok i bol ali neki ljudi nemaju simptome. Zato treba prekinuti sa navikama dugotrajnog sedenja.

Od dugog sedenja se gojimo

Dugo gledamo TV ili satima surfujemo internetom? Veća je verovatnoća da ćemo biti gojazni.

Ako vežbamo svaki dan, to je dobro ali to neće uticati na dodatnu težinu koju dobijamo zbog previše vremena koje provodimo ispred ekrana.

Naša anksioznost može da poraste

Možda smo često sami i radimo onlajn. Ako nam ovo poremeti san, možemo postati još više uznemireni.

Osim toga, previše vremena provedenog u samoći može nas dovesti do toga da se udaljimo od prijatelja i voljenih, što je povezano sa društvenom anksioznošću.

Naučnici još pokušavaju da otkriju tačan uzrok.

Sedenje nije dobro za leđa

Sedeći položaj stvara veliki stres na mišiće leđa, vrat i kičmu. Još je gore ako se pogrbimo. Dobro je da imamo ergonomsku stolicu – što znači da treba da bude odgovarajuće visine i da podržava naša leđa na odgovarajućim mestima.

Ali zapamtite: bez obzira na to koliko nam je udobno, našim leđima i dalje neće prijati dugo sedenje. Ustanite i razmrdajte se minut-dva svakih pola sata kako biste ispravili kičmu.

Sedenje dovodi do proširenih vena

Sedimo predugo i krv može da se nakupi u našim nogama. Ovo stvara dodatni pritisak u našim venama.

Mogle bi da oteknu, uvrnu se ili izboče, što lekari zovu proširene vene.

Takođe mogu da se pojave paukove vene, snopovi popucalih krvnih sudova u blizini. Obično nisu ozbiljne ali mogu da bole. Lekar može da nam ponudi opcije lečenja ako su nam potrebne.

Nije dobro ako se ne krećemo

Starije odrasle osobe koje nisu aktivne mogu imati veću verovatnoću da dobiju osteoporozu (oslabljene kosti) i mogu polako postati nesposobne da obavljaju osnovne svakodnevne obaveze, poput kupanja ili korištenja toaleta.

Iako umereno vežbanje to neće sprečiti, ne treba ni da trčite maraton ili da se bavite poljoprivredom da biste ostali mobilni u svojim zlatnim godinama. Samo nemojte satima da sedite na kauču.

Rizik od raka se povećava

Veća je verovatnoća da ćemo dobiti rak debelog creva, endometrijuma ili pluća. Što više sedimo veće su šanse.

Starije žene imaju veće šanse za rak dojke. To se ne menja ako ste super-aktivni. Važno je koliko sedite.

Šta da uradimo da održimo dobro zdravlje

U toku dana treba više da se krećemo. Ustanite i istegnite se svakih pola sata. Dodirnite prste na nogama.

Prošetajte po kancelariji. Deo dana stojite za svojim radnim stolom. Postavite računar na kutiju.

Sve ovo može da pomogne u zaustavljanju negativnih efekata neprekidnog sedenja i da bas održi na putu ka dobrom zdravlju.

B92

Hipotetički sve je moguće: Hajfec ocenio Madurove šanse da ujedini Latinsku Ameriku!https://t.co/15zycx5Q2d

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šta je gore za vaš organizam – kafa ili gazirani sokovi?

gogisa — Sun, 11 Jun 2023 21:16:08 +0000

Umerena konzumacija kafe može doneti neke potencijalne zdravstvene koristi.

Kada je u pitanju izbor između kafe i gaziranih sokova, postoji mnogo informacija na internetu o njihovoj potencijalnoj štetnosti po ljudski organizam.

Ali da li ste se ikada zapitali koja od ove dve opcije može biti manje štetna ili da li su uopšte štetne?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kafa, za razliku od gaziranih sokova, često se pominje kao napitak koji može doneti određene zdravstvene koristi, pod uslovom da se konzumira umereno.

Istraživanja su pokazala da umerena konzumacija kafe može smanjiti rizik od određenih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, Parkinsonova bolest i određene vrste karcinoma.

Preporučena dnevna doza kafe varira u istraživanjima, ali se obično kreće između dve i četiri šoljice kafe, odnosno od 200 do 400 mg kofeina dnevno.

Međutim, stručnjaci ističu da je važno prilagoditi unos kofeina prema individualnim potrebama i osetljivosti organizma.

Preterana konzumacija kofeina može izazvati neželjene efekte kao što su nesanica, anksioznost, probavni problemi i povećan krvni pritisak.

Dodatno, ukoliko dodajete šećer, mleko ili druge zaslađivače u kafu, to može povećati unos kalorija i negativno uticati na zdravlje.

24sedam.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Boja nije bitna – zašto je bilo koji šećer loš

gogisa — Tue, 22 Mar 2022 12:20:07 +0000

Žudnja Rusa za šećerom nosi mnoge zdravstvene rizike – od dijabetesa do masne jetre, upozoravaju lekari.

„Gazeta.Ru” objašnjava koliki je dnevni unos šećera, po čemu se beli razlikuje od smeđeg i koliko čučnjeva treba da uradite, da biste sagoreli kalorije posle šoljice slatkog čaja.

SZO ograničava unos šećera na 10% dnevnih kalorija, a ova ograničenja se ne odnose samo na čisti šećer, već i na dodane šećere, koji uključuju med, sirupe, melasu, voćne sokove.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ovo su sve dodati šećeri, koji su visokokalorični, ne sadrže hranljive materije i telo ih brzo apsorbuje.

Osim toga, oni izazivaju prejedanje, gojaznost, dijabetes melitus tipa 2 i karijes “, kaže za Gazeta.Ru Ekaterina Gureeva, endokrinolog mreže klinika Atlas.

Prema rečima lekara Olge Aleksandrove, šećer je opasan, ne samo zbog svog kalorijskog sadržaja (100 g šećera sadrži 390 kcal), već i zbog naglog povećanja nivoa glukoze, što remeti proizvodnju insulina i drugih hormona.

Istovremeno, telo ima iluziju zasićenja, jer se jednostavni ugljeni hidrati brzo apsorbuju.

„U međuvremenu, neiskorišćena glukoza se skladišti u jetri, što može dovesti do gojaznosti u ovom organu“, objašnjava Olga Aleksandrova.

Sirupi od agave i jerusalimske artičoke, kako je rekla, sadrže i rafinisani šećer, tako da lekar ne preporučuje da ih zamenite belim šećerom.

„Štaviše, zaslađivači u ovim sirupima imaju neželjene efekte“, upozorava ona.

Još jedna negativna posledica konzumiranja šećera je, da je on direktno povezan sa procesom glikacije: zbog jednostavnih ugljenih hidrata, struktura proteina se menja, proizvodi glikacije se akumuliraju u koži, krvnim sudovima, mozgu i kao rezultat toga ubrzavaju proces starenja.

„Glikacija je opasna i zbog pojave hronične upale u telu“, napominje Olga Aleksandrova.

Koja je razlika između belog šećera i smeđeg šećera

Mnogi ljudi misle da je smeđi šećer manje štetan, od običnog belog šećera.

Ali prema rečima tehnologa za hranu i stručnjaka za hranu za životinje Viktorije Oganesove, to nije slučaj.

„Šta je šećer? Šećer je saharoza. Molekul saharoze se sastoji od dva dela – glukoze (naziva se i dekstroza, grožđani šećer) i fruktoze.

Bez obzira odakle dolazi šećer, molekul saharoze će biti isti“, objašnjava ona.

Andreas Marggraf je 1747. otkrio da se šećer, koji se dobija iz trske, nalazi i u repi.

„Količina šećera u stočnoj repi bila je oko 1,3%.

Počeo je rad uzgajivača i danas imamo šećernu repu, koja sadrži oko 20% saharoze“, kaže tehnolog Oganesova.

Prema rečima Oganesove, beli šećer, koji smo navikli da viđamo na rafovima je šećer dobijen od šećerne repe, koja se uzgaja i prerađuje u Rusiji.

Tehnologija proizvodnje belog šećera od šećerne repe obuhvata sledeće korake: čišćenje od prljavštine (pranje), dobijanje čipsa (seckanje, mlevenje), ekstrakciju saharoze, filtriranje soka, zgušnjavanje (isparavanje vlage), prokuvavanje mase (sirup), odvajanje melase od šećera, sušenje Sahare

Glavna razlika između belog šećera i smeđeg šećera je u boji.

Stručnjak objašnjava da je tehnologija proizvodnje šećera od trske, veoma slična tehnologiji prerade šećerne repe.

„Glavna razlika je stepen prečišćavanja i filtracije. Posle prerade šećerne trske, proizvodi kao što je melasa, odnosno melasa, ostaju u šećeru.

Jednostavno rečeno, ova melasa/melasa je delimično razložen skrob.

Upravo ovaj aditiv daje šećeru braon boju“, objašnjava ona.

Saharoza u belom i trskinom šećeru je ista, a razlika između proizvoda je samo u tome, iz čega se šećer izdvaja i kako se rafiniše.

„Smeđi šećer nije ni bolji ni gori od belog šećera, samo nije toliko rafinisan, kao beli šećer“, zaključuje ona.

Nema smisla govoriti o prednostima ove ili one vrste šećera, bilo da je to običan, trski, smeđi šećer, potvrđuje endokrinolog Ekaterina Gureeva.

„U količini, u kojoj je njegova upotreba dozvoljena, ove manje koristi su nivelisane i ne čine bitnu razliku“, kaže doktor.

Koliko košta čaj sa šećerom?

Naviku pijenja čaja ili kafe sa šećerom mnogi su razvili od detinjstva.

Na prvi pogled može izgledati da šolja čaja ili kafe sa dve kašike šećera uopšte nije mnogo, tvrdi sertifikovana nutricionista Ekaterina Maslova.

Ali jedna kašičica granuliranog šećera je oko 6 g šećera, odnosno u šolji će biti ukupno 12 g. 100 g šećera sadrži 387 kcal, u slatkoj šolji čaja ili kafe biće 46 kcal.

Ispostavilo se da su četiri šoljice čaja sa šećerom dnevno, skoro 200 kcal, odnosno jedna desetina, dnevnog unosa kalorija.

„Možemo sagoreti dve kašičice šećera za oko 4 minuta skakanja užeta, 5 minuta džogiranja ili plivanja, 6 minuta kardio aktivnosti ili vožnje bicikla, 10 minuta brzog hodanja ili plesa, 27 minuta pisanja domaćih zadataka“, objašnjava nutricionista.

– A ovo je ako popijete samo jednu šoljicu čaja ili kafe, sa dve kašike šećera dnevno. Kada ih ima više, onda će trebati duže da „sagore“.

Prema rečima Mihaila Prigunova, suosnivača Fitstarsa, majstora sporta Rusije u bodibildingu, da biste brzo „zapalili“ čaj ili kafu sa šećerom, potrebno je da izvršite niz fizičkih vežbi.

„Na primer, čučnjevi. Jedan čučanj sagoreva 0,2-0,5 kcal. Dakle, da biste sagoreli 40 kcal (oko 2 kašike šećera), potrebno je da napravite najmanje 80 čučnjeva“, kaže on.

Kao alternativu, trener predlaže dinamičniju vežbu zvanu burpi.

Uključuje sedeći sklek, zatim sklek u skoku, jedan sklek, sedeći sklek i skok uvis.

„Jedan set ove vežbe sagoreva 1 kcal.

Da biste sagoreli 40 kcal, moraćete da uradite 40 serija ove vežbe “, kaže on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Privlačenje metala na mestu vakcinacije, ne znači da ste čipovani! Evo šta znači… – VIDEO

gogisa — Thu, 05 Aug 2021 15:39:49 +0000

Na ubodnu ranu mogu da naslone deset-dvadeset kovanica i da se one savršeno drže.

Privlačenje metala na mestu na kome je nekome ubrizgana vakcina nema nikakve veze sa teorijom o čipovanju, već se to događa zbog elektriciteta u ljudskom telu, izjavio je rukovodilac odeljenja Naučnoistraživačkog instituta za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“ Aleksandar Butenko u intervjuu za radio stanicu „Govorit Moskva“.

Na društvenim mrežama pojavili su se klipovi na kojima ljudi stavljaju kovanice na mesto na kome im je ubrizgana vakcina pri čemu se metal prilepljuje za telo.

Kako je Butenko objasnio pojedini ljudi imaju sposobnost da na telu zadržavaju metalne predmete.

Mogu da naslone deset-dvadeset kovanica i da se one savršeno drže.

В Центре Гамалеи объяснили примагничивание металла к месту вакцинации: это обычное явление
Однако это не связано с теорией о чипировании.https://t.co/WBnLfRizhB pic.twitter.com/3rFfQ2bYPB

— #говоритмосква (@govoritmsk) June 8, 2021

Neki imaju moć da u predelu grudi zadrže metalne kašike i noževe.

Takva pojava ponekad može biti izrazito razvijena, kod nekih ljudi u manjem, kod drugih u većem obimu.

Nema ničeg frapantnog u tome, rekao je virusolog.

Kako je ovaj stručnjak istakao, važan elemenat aktivnosti nervnog sistema i ljudskih organa je elektricitet.

Sposobnost privlačenja metala može se na taj način objasniti.

Po njegovim rečima vakcina ne može da sadrži „digitalnu opremu“.

„Šta je zapravo vakcina?

Ona je jednostavno tečnost koja sadrži antigene novog virusa korona i ništa više….

Ljudi prosto imaju bujnu maštu“, izjavio je Butenko.

Ranije je Aleksandar Butenko rekao da neko ko je vakcinisan može da se razboli od Kovida-19 ukoliko je već bio zaražen kada se vakcinisao.

Po mišljenju ovog virusologa neki ljudi su imuni na vakcinu, zbog čega se kod njih ne razvijaju antitela.

Russia Beyond