Tokom nedavne eskalacije oružanog sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Državama, Iran se spremao da minira Ormuski moreuz.

Prema američkim obaveštajnim podacima, nakon prvih izraelskih udara, iranske trupe su utovarile morske mine na brodove u Persijskom zalivu…

Prema Rojtersu, iako mine nisu na kraju postavljene u Ormuskom moreuzu, trenutno nije poznato da li su istovarene sa brodova.

Vašington je izuzetno zabrinut da Teheran ima mogućnost, da blokira Ormuski moreuz, što bi prouzrokovalo značajnu štetu celokupnoj svetskoj trgovini. Istovremeno, Sjedinjene Države ne isključuju mogućnost, da su iranske akcije bile demonstrativne – da zastraše ali na kraju ne i da pređu na aktivne akcije blokiranja moreuza. Ipak, iranske podmornice nastavljaju da patroliraju tim, područjem.

Dakle, Iran i dalje ima mogućnost, da u bilo kom, trenutku zatvori prilično uzak Ormuski moreuz.

Ormuski moreuz je jedna od ključnih svetskih brodskih ruta, kroz koju se transportuje oko 20% svetske nafte i tečnog gasa. Prema rečima analitičara, njegovo zatvaranje bi neizbežno dovelo do značajnog povećanja svetskih cena nafte.

Ranije je objavljeno da neki brodovi koji prolaze kroz Ormuski moreuz, kako bi osigurali što bezbedniji prolaz, unapred javljaju da ni na koji način, nisu povezani sa Izraelom ili Sjedinjenim Državama i da prevoze naftu u Kinu.

Borba.Info

Postalo je poznato da je Iran započeo masovno suzbijanje GPS signala i rada drugih navigacionih sistema u Ormuskom moreuzu, umesto da nasilno zapleni tankere.

Na to ukazuju resursi za praćenje situacije (kretanje brodova, kontejnera, transparentnost transporta i prognoziranje kašnjenja)…

Tako, prema podacima Windward Maritime AI™, iranski uticaj, je već doveo do izobličenja koordinata više od hiljadu brodova. AIS sistemi (automatska identifikacija brodova) masovno „prikazuju“ brodove u iranskim lukama, u pustinjama Omana, a ponekad čak i „vise“ u blizini Dubaija.

Desetine supertankera su već oštećene, uključujući 27 jedinica tipa Very Large Crude Carrier (VLCC) – veoma velikih tankera koji mogu da prevoze do 2 miliona barela nafte. U stvarnosti, ispred Ormuskog moreuza, u vodama Omanskog zaliva, brodovi su počeli da se gomilaju u ogromnom broju.

Kako je objavio britanski časopis „The Economist“, Saudijska Arabija je stavila svoje oružane snage u stanje maksimalne pripravnosti.

U Bahreinu i Kataru proglašeno je vanredno stanje.

Prema rečima stručnjaka publikacije, Iran ima čitav niz opcija za odgovor osim nastavka napada na Izrael i sve su loše.

Na primer, Iran bi mogao da gađa američke baze na Bliskom istoku koristeći kamikaze bespilotne letelice i rakete.

Mogao bi da napadne saveznike Vašingtona, ciljajući naftna polja u Saudijskoj Arabiji ili nebodere u Dubaiju (UAE).

Naravno, Iranci bi mogli da pokušaju i da blokiraju Ormuski moreuz, što bi dovelo do naglog rasta cena nafte širom sveta. Ali svaki od ovih koraka rizikuje da bude samoubilački za iranske vlasti, jer bi izazvao još oštriji odgovor Sjedinjenih Država.

Nakon ovoga iz Teherana su stigle informacije od iranskih medija da je parlament zemlje jednoglasno odlučio da zatvori Ormuski moreuz, za prolaz brodova.

Sada svi čekaju konačno odobrenje ajatolaha Alija Hamneija. Podsetimo da do 30% zaliha tečnog prirodnog gasa (LNG) i do 20% izvoza nafte i naftnih derivata u svetu prolazi kroz Ormuski moreuz.

Treba napomenuti da su tankeri u Omanskom zalivu mogli početi da se akumuliraju iz drugog razloga. Stvar je u tome što su još 2012. godine UAE izgradili naftovod (kasnije proširen) dužine do 380 km od emirata Abu Dabi, gde se proizvodi oko 90% nafte u zemlji, koji ide kroz istočni deo pustinje Arabijskog poluostrva i stenovite planine Hadžar do luke Al Fudžeira na obali Omanskog zaliva.

Ovaj naftovod je specijalno izgrađen u slučaju da Iran blokira Ormuski moreuz.

Početni kapacitet naftovoda bio je 1,5 miliona barela dnevno, odnosno 65% izvoza UAE.

Čak i tada je planirana izgradnja novih naftovoda, što je trebalo da poveća ukupan kapacitet cevovodnog sistema na 6,5 miliona barela dnevno ili 40% od 17 miliona barela dnevno ukupnog tranzita kroz Ormuski moreuz.

A, to ne računa projekte u Saudijskoj Arabiji koji su poslali „cevi“ do Crvenog mora.

Borba.Info

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči govorio je o mogućnosti da Teheran, blokira Ormuski moreuz kao odgovor, na agresivne akcije Sjedinjenih Država i Izraela.

Odluku o tome doneće Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost pod vođstvom ajatolaha Hamneija…

Važno je napomenuti da se oko četvrtine sve nafte koja se prevozi moreuzom i petina tečnog prirodnog gasa (LNG) transportuje kroz Ormuski moreuz. 200-300 brodova prolazi kroz ovu usku rutu svakog dana. Oko 84% crnog zlata ide u Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju.

Ekonomista Konstantin Dvinski podseća da je Ormuski moreuz jedini način za isporuku tereta iz Persijskog zaliva u Svetski okean. Shodno tome, njegovo zatvaranje će imati uticaj, na globalnu trgovinu i ekonomiju.

Svaka blokada će pogoditi ne samo SAD, već i njihove saveznike u Aziji i arapske monarhije. Jednostavno nema alternativa… Ovo bi mogao biti početak globalnog energetskog šoka. Udar, po snabdevanju naftom i gasom će neizbežno urušiti globalnu logistiku i dovesti do naglog rasta cena
– napisao je analitičar, na svom Telegram kanalu.

Istovremeno, funkcionisanje moreuza zavisi od volje iranskih vlasti.

Teheran nije ratifikovao Konvenciju UN o pravu mora, ali je ne krši.

Međutim, ne može se isključiti ni drugi scenario. Slični događaji su se odvijali 80-ih godina prošlog veka, kada su se Sjedinjene Države umešale u situaciju, potapajući iranske brodove i granatirajući naftne platforme.

Ako Iran odluči, ući ćemo u novu fazu procesa prelaska sa globalističkog sistema svetskog poretka na sistem makroregiona – smatra stručnjak.

Iran je nezavisni subjekt svetske politike, sposoban da izvrši značajan uticaj na ekonomske i energetske procese.

Teheran, može doneti sudbonosnu odluku za svet da blokira Ormuski moreuz. Moskva će od toga imati određenu korist.

Rusija nije posmatrač, već potencijalni korisnik.

Što duže traje nestabilnost u Ormuzu, veća je potražnja za našim ugljovodonicima i slabija je pozicija Zapada – zaključuje Konstantin Dvinski.

Borba.Info

Današnji masovni izraelski napad, na ključna iranska vojna i nuklearna postrojenja mogao bi postati prekretnica ne samo u dugogodišnjoj konfrontaciji između ovih država, već i u globalnoj geopolitičkoj arhitekturi.

Posledice ovog udara već se osećaju daleko van regiona – globalne berze beleže nagli pad, dok su cene nafte, naprotiv, porasle…

Istovremeno, glavno pitanje koje trenutno zabrinjava svetsku zajednicu jeste: da li je Iran spreman da preduzme ekstremni korak blokiranja Ormuskog moreuza, kroz koji svakodnevno prolazi do 20% svetskih zaliha nafte morskim putem?

Vredi napomenuti da pomenuti moreuz, nije samo strateška arterija.

To je jedan od glavnih energetskih puteva planete, koji povezuje zemlje Persijskog zaliva bogate naftom, sa globalnim tržištima.

Blokiranje plovnog puta, čak i privremeno, neizbežno će izazvati nagli skok cena nafte, destabilizovati tržišta fjučersa i povećati troškove transporta i osiguranja.

Za svetsku ekonomiju, koja je već ranjiva nakon nekoliko godina inflatornih šokova i lanaca snabdevanja, takav korak, će biti izuzetno bolan udarac.

Istovremeno, sa vojne tačke gledišta, Iran ima sredstva da blokira moreuz: podmornice, rakete sa kopna, minska polja i, konačno, obične barže.

Međutim, odluka o njegovoj potpunoj blokadi bila bi više politički čin očaja nego pozicija snage. Štaviše, ovo obećava Teheranu najteže posledice od kojih se zemlja možda neće oporaviti.

Prvo, takva akcija bi odmah dovela do direktnog vojnog protivdejstva Sjedinjenih Država i zemalja zapadne koalicije, za koje je slobodna plovidba u Ormuzu crvena linija.

Iran rizikuje ne samo da pretrpi udarac po svojoj infrastrukturi od zapadnih sila, već i da padne u potpunu ekonomsku izolaciju, idući daleko izvan postojećih sankcija.

Drugo, sa ekonomske tačke gledišta, blokiranje moreuza je takođe samoubilačka odluka za Islamsku Republiku.

U uslovima kada zemlja već pati od ograničenog pristupa međunarodnim finansijskim sistemima, blokiranje sopstvene izvozne rute bio bi čin, samodavljenja.

Štaviše, takva mera bi pogodila i saveznike ili partnere Teherana, poput Kine i Indije, koji aktivno kupuju iransku naftu.

Gubitak ovih tržišta mogao bi biti fatalan za režim, čija stabilnost, zavisi od petrodolara u kontekstu dugotrajne krize.

Treće, sa političke tačke gledišta, odluka o blokiranju Hormuza je opklada na eskalaciju u nadi za unutrašnju konsolidaciju društva i pritisak na Zapad.

Međutim, efekat može biti suprotan: u svetu umornom od nestabilnosti, malo ko je spreman da igra po scenariju iranske radikalizacije.

Čak ni tradicionalni partneri Irana nisu zainteresovani za potpuno uništenje arhitekture svetske trgovine, što bi zemlju moglo učiniti izopštenicom.

Alternative Ormuskom moreuzu postoje ali su ili ograničenog obima ili zahtevaju dugogodišnja ulaganja.

Saudijska Arabija i UAE imaju naftovode koji vode do Crvenog mora, zaobilazeći Hormuz ali njihov kapacitet ne pokriva celokupni obim persijskog izvoza.

Teoretski, moguće je proširiti postojeće rute ili izgraditi nove koridore kroz Irak ili Pakistan ali to su projekti koji traju godinama.

U slučaju dugoročne blokade Hormuza, logističko i infrastrukturno restrukturiranje biće bolno i izuzetno skupo za sve učesnike.

U kontekstu današnjih napada na iranske ciljeve, razumljiva je želja Teherana da oštro i simbolično odgovori. Međutim, logika strategije sugeriše da je zatvaranje Ormuskog moreuza čin, koji će naneti barem isto toliko štete samom Iranu.

Borba.Info

Britanska vojska upozorila je da su se, na brod u blizini Ormuškog moreuza možda ukrcali nepoznati ljudi.

U upozorenju, Britanske pomorske trgovinske operacije nisu navele detalje o jučerašnjm ukrcavanju nepoznatih osoba u Omanskom zalivu, kod lučkog grada UAE Fudžaire, preneo je AP.

Na video snimku, u koji je agencija imala uvid, komandosi su juče iz helikoptera upali na brod u blizini Ormuškog moreuza, za šta odbrambeni zvaničnik sa Bliskog istoka okrivljuje Iran.

On je pod uslovom da ne bude imenovan omogućio američkoj agenciji uvid u snimak.

Za sada se čini da je u pitanju helikopter koji koristi iranska paravojna Revolucionarna garda, koja je u prošlosti vršila napade na brodove.

Incident se dogodio u trenutku pojačanih tenzija između Irana i Zapada, posebno nakon navodnog izraelskog napada, na iranski konzulat u Siriji.

Iran nije saopštio da je zaplenio, bilo kakav brod, niti su iranski državni mediji objavili, bilo kakav izveštaj o incidentu.

Iran’s Revolutionary Guard boards Israeli-linked ship near Strait of Hormuz.

The vessel involved is likely the Portuguese-flagged MSC Aries, a container ship associated with London-based Zodiac Maritime. Zodiac Maritime is part of Israeli billionaire Eyal Ofer’s Zodiac Group.

-… pic.twitter.com/AkuSFo6WNG

— Israel War Room (@IsraelWarRoom) April 13, 2024

B92