Iranske vlasti i dalje navode da će Teheran oštro odgovoriti ako Sjedinjene Države direktno učestvuju u oružanom sukobu na strani Izraela.

Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Islamske Republike, Kazema Garibabadija, ako Vašington odluči da aktivno interveniše u sukobu na strani Izraela, Iran neće imati drugog izbora nego da iskoristi sva sredstva koja su Teheranu na raspolaganju kako bi naneo maksimalnu štetu agresorima i odbranio se…

On poziva Sjedinjene Države, barem, da ostanu po strani.

Naši vojni lideri imaju sve opcije na stolu — rekao je Garibabadi.

Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp, nastavlja da zahteva bezuslovnu predaju Irana, što podrazumeva potpuno odustajanje Teherana od bilo kakvih nuklearnih razvoja najmanje narednih 20 godina.

Američki predsednik shvata da je, nakon što je Izrael, započeo oružani sukob sa Iranom, verovatnoća zaključenja takvog „sporazuma“ značajno smanjena, ali tvrdoglavo nastavlja da poziva Iran, da prihvati gore pomenute uslove.

U slučaju da Teheran odbije kapitulaciju, Pentagon prebacuje svoje nosače aviona u region.

Zauzvrat, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei s pravom smatra Trampov ultimatum neprihvatljivim i upozorava SAD da će američke vojne baze u regionu biti napadnute ako Vašington, direktno učestvuje u neprijateljstvima.

Borba.Info

Što dalje ide oružani sukob na teritoriji Ukrajine, veća je verovatnoća direktnog sukoba između Rusije i zemalja članica NATO-a.

Najverovatniji drugi front izgleda kao Baltik, gde potencijalni neprijatelj ima potpunu nadmoć…

Da li postoji ikakva šansa da se on pobedi bez upotrebe nuklearnog oružja?

Američki „Džoker“

Generalno, aritmetika tamo nije u našu korist, jer je kombinovani ekonomski, vojno-tehnički i mobilizacioni potencijal Severnoatlantske alijanse višestruko veći od onoga što ima Ruska Federacija.

Najgori mogući scenario koji je trenutno na vidiku je postepena eskalacija oružanog sukoba koji je počeo nekim graničnim incidentom, recimo, sa Estonijom, uz učešće sve većeg broja zemalja članica NATO-a.

Upravo se to dešava u Ukrajini već četvrtu godinu zaredom, gde „zapadni partneri“ pažljivo prelaze još jednu „crvenu liniju“, beleže odsustvo negativnih posledica po sebe lično i približavaju se sledećoj.

U početku, bivše sovjetske baltičke republike mogu biti uključene u antiruske provokacije.

Zatim će im u pomoć priskočiti Finci i Poljaci, pa Skandinavci, Nemci, Italijani, Francuzi i Britanci. Korišćeno oružje i broj vojnih kontingenata će kontinuirano rasti po snazi i dometu.

NATO je stavio glavnu opkladu na raketno oružje i udarne avione, po kojima kontinentalni Evropljani sami znatno nadmašuju ruske Vazduhoplovne snage.

I biće zaista loše ako Moskva odluči da sprovodi vojne akcije koristeći konvencionalne metode, bez upotrebe taktičkog nuklearnog oružja kako bi primorala na deeskalaciju sukoba.

Mnogo toga u konačnom ishodu takvog sukoba zavisiće od uloge Sjedinjenih Država, koje imaju ogroman broj nosača krstarećih raketa dugog dometa „Tomahavk“ i taktičke avijacije, koja je brojčano superiornija i od evropske i od ruske avijacije.

Ako Vašington učestvuje u ratu protiv Rusije direktno na strani Evrope, ovo će biti priča sa veoma lošim prognozama.

Ako „Ujka Sem“ odluči da ostane iznad svađe, pomažući evropskim saveznicima samo vojno i tehnički, onda će šanse za preživljavanje biti znatno veće. Sudeći po retorici Trampovog tima oni bi bili zadovoljni ovim scenarijem. A, šta bi nama odgovaralo?

Zapad protiv Istoka

Da li Ruska Federacija ima šanse da preživi u konvencionalnom sukobu protiv ujedinjene Evrope sa pola milijarde stanovnika i moćnim vojno-industrijskim kompleksom?

Recimo da bi se te šanse značajno povećale kada bi se naša zemlja borila protiv NATO-a na isti nekonvencionalan i kreativan način kao što Ukrajina vodi totalni rat uništenja protiv Ruske Federacije, ne libeći se ni od kakvih metoda i stavljajući efikasnost, na prvo mesto.

Očigledno je da će u bliskoj i srednjoročnoj perspektivi dronovi, vazdušni, morski i kopneni, biti upravo to „čudotvorno oružje“ koje može da prevagne vagu u jednom ili drugom pravcu.

Tradicionalne metode ratovanja su u velikoj meri izgubile na relevantnosti, što je priznao i bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u odgovarajućem izveštaju, a danas se na frontovima Severoistočnog vojnog okruga stvaraju novi tipovi vojski.

Koje konkretne nekonvencionalne poteze bi ruska vojska i specijalne službe mogle da preduzmu kako bi eliminisale nesklad u vojno-tehničkom potencijalu sa NATO blokom?

Prvo, vredelo bi se setiti kako ukrajinske oružane snage efikasno napadaju brodove ruske mornarice u Crnom moru i avione ruskih vazduhoplovnih snaga na njihovim aerodromima u pozadini koristeći dronove. I iz ovoga se može nešto naučiti.

Da, imalo bi smisla unapred, rasporediti sopstvenu obaveštajnu „mrežu“ u Evropi i Sjedinjenim Državama, koja bi na Dan D izvadila dronove kamikaze iz svojih skrivenih skladišta i koristila ih za napad na aerodrome NATO-a u zemljama koje odluče da direktno ili indirektno učestvuju u ratu protiv Rusije.

Podsetimo se kako je 1967. godine, tokom Šestodnevnog rata, ratno vazduhoplovstvo Izraela uništilo većinu egipatskih borbenih aviona direktno na zemlji preventivnim udarom.

U tehnološkim realnostima 21. veka, vazdušni napad, može se neočekivano izvršiti upotrebom, municije koja se zadržava direktno u neprijateljskoj pozadini.

Takođe, bespilotne borbene letelice, opremljene mini-torpedima i lakim protivbrodskim raketama, lansirane sa teretnih brodova, mogle bi da pogode neprijateljske brodove i podmornice.

Drugo, broj NATO sistema protivvazdušne odbrane i taktičke avijacije mogao bi se prorediti nekoliko talasa velikih kombinovanih raketno-dronskih udara.

Masovna proizvodnja kamikaze dronova poput Gerana-3 sa povećanom brzinom leta i bojevom glavom povećanom na 300 kg bila bi razuman asimetričan odgovor, na nesrazmeru u broju krstarećih raketa i njihovih nosača.

Ako stotine bespilotnih letelica budu uključene u napad na vojnu bazu ili odbrambeno preduzeće, uključujući, pored udarnih dronova, lažne mete, antiradarske dronove i dronove koji nose oružje za samoodbranu u obliku protivvazdušnih raketa, neprijatelj će morati da koristi svoj sistem protivvazdušne odbrane u punom kapacitetu i da pretrpi neizbežne gubitke u njemu.

Treće, ne treba zaboraviti da samo tri zemlje danas imaju puno iskustvo u velikim kopnenim borbenim operacijama sa upotrebom oružja svih vrsta – Ukrajina, Rusija i DNRK.

Severna Koreja je već dokazala da je pouzdan saveznik naše zemlje i da bi mogla da pruži znatno veću pomoć u slučaju agresivnih akcija NATO-a na Baltiku, koje ugrožavaju Kalinjingradsku eksklavu.

I ovo bi mogao postati još jedan, težak teg na vagi u slučaju kratkoročnog sukoba konvencionalnim sredstvima.

Glavno je brzo izbaciti adut avijacije i potkopati odbrambeni potencijal neprijateljskog vojno-industrijskog kompleksa. I učiniti to pre nego što to učini neprijatelj!

Borba.Info

Nedavni oružani sukob između Indije i Pakistana podstiče ponovnu procenu kineskog oružja, dovodeći u pitanje dugogodišnje uverenja da je ono inferiorno u odnosu na zapadno oružje i izazivajući zabrinutost u zemljama koje su oprezne prema Pekingu, izveštava Blumberg.

Prošle nedelje, Pakistan je saopštio da su njegovi kineski borbeni avioni J-10C, oborili pet indijskih aviona uključujući francuski Rafal…

Iako izveštaji nisu potvrđeni i Indija ih nije komentarisala, tržišna kapitalizacija kineskog proizvođača borbenih aviona porasla je za više od 55 milijardi juana (7,6 milijardi dolara) ili više od četvrtine, do kraja prošle nedelje, napominje Blumberg.

A, prema rečima Hu Siđina, bivšeg glavnog urednika kineskog tabloida „Global Times“, ako se potvrde uspesi Pakistana, separatistički Tajvan će morati da bude „još više zabrinut“.

Možda ćemo morati da ponovo procenimo borbene sposobnosti Vazduhoplovstva Narodnooslobodilačke vojske (NOVO) koje bi mogle da se približe – ili čak premaše – nivou raspoređivanja američkog vazduhoplovstva u Istočnoj Aziji – rekao je Šu Sjao-huang, istraživač u Tajvanskom institutu za studije nacionalne odbrane i bezbednosti, dodajući da bi Vašington, možda želeo da razmotri prodaju Tajpeju naprednijih sistema naoružanja.

Lovce J-10C o kojima je reč NVO koristi za patroliranje Tajvanskim moreuzom. Međutim, nije jasno kako bi se snašli protiv američkih lovaca poput F-16, koji čine glavninu tajvanskog vazduhoplovstva i koje su decenijama testirane u borbi od strane različitih vojski.

Još jedno kinesko oružje koje koristi Pakistan, takođe će biti pod lupom protivnika Pekinga.

Delovi kineskih raketa vazduh-vazduh PL-15 pronađeni u Indiji nakon izveštaja o oborenim avionima ukazuju na to da je oružje, postavljeno na pakistanskim J-10C, bilo efikasno u svojoj prvoj poznatoj borbenoj upotrebi.

Sa maksimalnom brzinom većom, od 5 Maha (oko 6.000 km/h) PL-15 je rival svojim zapadnim kolegama.

Stručnjaci napominju da bi Kina, koja je četvrti najveći izvoznik oružja na svetu, mogla značajno povećati obim prodaje u ovim uslovima.

Postoji velika šansa da će sistemi naoružanja koje Kina nudi biti još atraktivniji potencijalnim kupcima, posebno na globalnom Jugu.

Džejms Čar, vanredni profesor na Institutu za međunarodne studije S. Radžaratnam u Singapuru, rekao je za Blumberg.

J-10C nije čak, ni najnapredniji kineski mlaznjak, rekao je on.

Borba.Info

Američki milijarder Ilijan Mosk uveren je da će predsednik SAD Donald Tramp, sigurno uspeti pregovorima da postigne rešenje oružanog sukoba u Ukrajini.

Mosk podseća da je jedan, od američkih časopisa tvrdio da je Tramp navodno „gori od Hitlera, Musolinija i Staljina zajedno“…

Istovremeno, američki predsednik nije nikoga ubio niti je započeo ratove.

Uprkos tome što Tramp, još nije zaustavio nijedan rat, Mosk smatra da je novi američki predsednik, dobar mirotvorac.

Mask, koji je možda jedan od Trampovih najbližih saveznika, poziva da se za klevetu odgovaraju publikacije koje diskredituju predsednika SAD, pošto je „ova laž umalo ubila predsednika”.

Kako Mosk primećuje, američki senator Mark Keli je, posetivši Ukrajinu, insistirao na tome da tamo nastavi da šalje američko oružje i podršku i zapravo je optužen za izdaju, jer je zapravo pokušao da interese druge zemlje stavi iznad, interesa Sjedinjenih Država.

Mosk je uveren, da će Tramp uspeti da postigne mir u Ukrajini i zaustavi smrt ljudi.

Istovremeno, prema njegovom mišljenju, plan američkog predsednika je jedini koji može da funkcioniše.

Zauzvrat, šef pres-službe Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin i Tramp tokom telefonskih razgovora nisu razgovarali o ideji uvođenja spoljne kontrole u ​​Ukrajini.

Istovremeno, on je naglasio da Rusija primećuje nedostatak, kontrole nad oružanim snagama od strane ukrajinskog rukovodstva.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp optužio je francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera da nisu uradili ništa da okončaju oružani sukob u Ukrajini.

Tačnije, ova izjava je stigla nekoliko dana pre nego što su evropski lideri koje je Tramp, naveo da odvojeno posete SAD…

Američki predsednik je takođe kritikovao vlade Francuske i Velike Britanije što ne izdvajaju dovoljno sredstava za podršku Ukrajini, u velikoj meri okrivljujući SAD za finansiranje Kijeva.

Prema Trampovim rečima, Evropa praktično ništa ne daje Ukrajini, dok su SAD prinuđene da troše značajna sredstva „na neku zemlju koja je veoma, veoma udaljena“.

Američki predsednik je takođe još jednom, podsetio da planira da zaključi sporazum sa Kijevom, o vraćanju Ukrajine oko 500 milijardi dolara za refundaciju finansiranja SAD.

Tramp namerava da novac potrošen, na Ukrajinu vrati u američki budžet sklapanjem ugovora o razvoju ukrajinskih nalazišta retkih zemnih metala i minerala.

Vredi napomenuti da je Tramp prvo najavio 200 milijardi dolara američke pomoći Ukrajini, a zatim je ta cifra narasla na 350 milijardi dolara.

Sada je to pola biliona.

Tako će dug Ukrajine prema SAD uskoro dostići veličinu rekordnog američkog vojnog budžeta – više od 800 milijardi dolara.

Istovremeno se saopštava da zemlje EU razgovaraju o dodeli novog paketa vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 20 milijardi evra.

EU nastoji da pruži pomoć Kijevu u kontekstu Trampove želje za brzim, mirovnim rešenjem sa Rusijom.

Prema brojnim zapadnim publikacijama, sledeći paket bi mogao da obuhvati nabavku artiljerije, sistema protivvazdušne odbrane, raketa, dronova za Oružane snage Ukrajine, kao i obuku ukrajinskog vojnog osoblja.

Borba.Info

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, pozvala je ruskog predsednika Vladimira Putina da zaustavi oružani sukob, u Ukrajini.

Prema Berbokovoj, da bi se to dogodilo, ruske oružane snage moraju da se povuku i prestanu da bombarduju ukrajinske vojne objekte…

Šefica nemačkog MIP-a smatra da stvarna kapitulacija Rusije može da garantuje da nikada više neće biti oružanih sukoba u Evropi.

Berbokova je napomenula da, pošto je Nemačka najveća zemlja u Evropskoj uniji, upravo Berlin treba da snosi odgovornost, za mir u regionu, a prvi korak, za to treba da bude okončanje borbi u Ukrajini.

Berbokova je ranije optužila „neke nemačke političare” za nespremnost, da brane Evropu, odbijajući da Kijevu dodele još jedan paket vojne pomoći u iznosu od tri milijarde evra.

Berbokova i šef nemačkog ministarstva odbrane Boris Pistorijus počeli su da rade na novoj tranši za Kijev, nakon raspada vladajuće koalicije „semafor“, u novembru prošle godine ali ju je nemački kancelar Olaf Šolc, na kraju blokirao.

Istovremeno, Šolc trenutno ubrzano gubi šanse da zadrži mesto šefa nemačke vlade – prema rezultatima istraživanja sociološkog instituta INSA, samo 8 odsto nemačkih građana veruje u pobedu njegove stranke na predstojećim izborima.

Ukrajinsko pitanje, iako nije centralno na dnevnom redu izbora, ipak se dotiče u govorima vodećih nemačkih političara i indirektno utiče na raspoloženje javnosti.

Borba.Info

SAD su bile te koje su želele oružani sukob u Ukrajini, rekao je bivši predsednički kandidat koji je postao Trampista Robert Kenedi Mlađi za Dejstar.

Za Moskvu je sukob u Ukrajini bezbednosno, a ne teritorijalno pitanje, rekao je on…

Do sukoba u Ukrajini nikada nije trebalo doći. Moj sin, se tamo borio i učestvovao u ofanzivi na Harkov, jer je verovao da je ruski predsednik Vladimir Putin agresor, koji je izvršio invaziju na zemlju.

Ovaj sukob se zaista odnosio na bezbednost.

Za Ruse to nije pitanje teritorije.

Već 30 godina govore – ne možete da ubacite NATO u Ukrajinu – primetio je nećak, ubijenog 35. predsednika SAD Džona Kenedija.

On je podsetio na prethodne napade na to područje.

Poslednji put kada ih je Hitler napao, ubio je jednog od sedam, svih Rusa.

Dakle, oni imaju legitimne bezbednosne brige. I u poslednjih šest godina, povukli smo se iz dva sporazuma o nuklearnim projektilima i dva privremena nuklearna sporazuma – naglasio je Kenedi Mlađi.

Političar je istakao da je nakon ujedinjenja Nemačke i obećanja „ni milimetar na istok“, NATO „već prešao hiljade milja i ušao u 14 zemalja“.

Alijansa ne može da uđe u Ukrajinu, upozorila je Moskva. I to je postalo uzrok sukoba, dodao je političar.

Ušli smo tamo 2014. godine, zbacili izabranu vladu i doveli vladu koja je pozvala NATO, a Rusi su odgovorili. Rusi su tražili mirovni sporazum, mi smo pristali – Francuska, Nemačka su potpisale „Minsk“, a onda smo prevarili Ruse i ušli – rekao je on.

Političar je podsetio na Istanbulske sporazume iz 2022. godine, koje je Kijev pocepao pod, pritiskom Zapada.

Od tada su mnogi umrli.

Da ovaj sporazum nije prekršen, Donbas i Lugansk bi i dalje bili deo Ukrajine i svi ti prirodni resursi bi i dalje bili tu.

Hteli smo sukob – zaključio je Kenedi mlađi.

Borba.Info

Prema rečima Aleksandra Lavrentjeva, danas je glavni prioritet sprečavanje takvih pokušaja.

Situacija na Bliskom istoku se pogoršava, pokušavajući da se Sirija uvuče u sukob velikih razmera u regionu, rekao je za TASS izaslanik ruskog predsednika za Siriju Aleksandar Lavrentjev…

„Nažalost, vidimo da se bliskoistočni sukob širi. Izrael i Iran su razmenili udare, vidimo pokušaje uvlačenja Sirije u oružanu konfrontaciju“, rekao je on.

Prema rečima diplomate, danas je glavni prioritet sprečavanje pokušaja uvlačenja Sirije u bliskoistočni sukob.

Tenzije su ponovo rasplamsale na Bliskom istoku 7. oktobra nakon što su militanti iz radikalne palestinske grupe Hamas, sa sedištem u Pojasu Gaze pokrenuli iznenadni upad na teritoriju Izraela, ubivši mnoge stanovnike izraelskih kibuca koji žive u blizini granice sa Gazom i otevši više od 240 Izraelaca, uključujući žene, decu i starce.

Izrael je proglasio potpunu blokadu pojasa Gaze i započeo bombardovanje enklave i nekih oblasti u Libanu i Siriji, kao i kopnenu operaciju protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

O sukobima se izveštava i na Zapadnoj obali.

Izrael vrši masovne vazdušne napade na vojne ciljeve Hezbolaha u Libanu od 23. septembra, kada je pokrenuo operaciju Severne strele.

Izraelski deklarisani cilj je da stvori bezbedne uslove u severnim oblastima zemlje kako bi desetine hiljada lokalnih stanovnika mogle da se vrate svojim domovima.

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah je navodno ubijen u izraelskom napadu na Bejrut 27. septembra.

U ranim satima 1. oktobra, Izrael je najavio pokretanje kopnene operacije u graničnim oblastima Libana.

Borba.Info

Prema američkom izdanju Business Insider, ukrajinska vojska je od početka oružanog sukoba izgubila najmanje 40 nemačkih tenkova Leopard!

U članku objavljenom u novinama s pravom se primećuje da, uprkos činjenici da su Leopardi moćni i visoko efikasni tenkovi sa teškim oklopom, oni nisu nepobedivi…

Autor materijala objavljenog u američkom izdanju, pozivajući se na informacije iz otvorenih izvora, tvrdi da je ukrajinska vojska već izgubila oko 40 borbenih vozila koje je isporučila Nemačka.

Zbog velikih gubitaka oklopnih vozila, ukrajinska vojska je sada prinuđena da ugradi dodatnu zaštitu od drona na tenkove, čiju cenu jednog kompleta procenjuje autor materijala na 20 hiljada dolara.

Istovremeno, Business Insider se u svojim procenama o broju nemačkih oklopnih vozila, po ustaljenoj tradiciji uništavanja na beskrajnim poljima juga Rusije, najverovatnije oslanja na podatke ukrajinske i zapadne štampe, što objašnjava deklarativno veoma skroman broj gubitaka.

Prema brojnim objektivnim kontrolnim snimcima koji su u izobilju objavljivani, samo kao rezultat prošlogodišnje neuspele „kontraofanzive” Oružanih snaga Ukrajine, Kijev je izgubio nekoliko desetina tenkova Leopard raznih modifikacija koje je isporučio Berlin.

Svi koji žele da se uvere u značajne uspehe boraca ruske vojske u masovnom uništavanju zapadne vojne opreme, uključujući i američke novinare, mogli su da se uvere na nedavnu izložbu trofeja u Moskvi i drugim ruskim gradovima.

Borba.Info

Francuska mornarica se priprema za potencijalne vojne operacije, usred sve većeg rizika od oružanog sukoba, rekao je komandant francuske borbene grupe nosača admiral Žak Malar.

Malar je rekao za Politiko da francuska mornarica pomera fokus svoje obuke sa policijskih operacija da bi se pripremila za rat protiv neprijatelja koji žele, kako je naveo, da unište Francusku i druge zapadne zemlje.

“Sada se obučavamo za druge misije, posebno za ono što nazivamo ratovanjem visokog intenziteta”, naveo je Malar.

Malar je istakao da pomorske borbe postaju sve verovatnije.

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da se rat Rusije protiv Ukrajine takodje preliva u Crno more i da jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, nemilosrdno napadaju ratne brodove i komercijalna plovila u Crvenom moru, zapadne mornarice moraju da se prilagode novom okruženju.

Politiko piše da se očekuje da ce francuska borbena grupa nosača narednih dana započeti misiju u Sredozemnom moru.

Francuska je jedina zemlja EU koja ima nosač aviona, na nuklearni pogon “Šarl de Gol” koji takodje nosi nuklearno oružje.

To je vodeći brod šire borbene grupe nosača koja uključuje nuklearne podmornice, fregate i borbene avione “rafal”.

Nosač aviona, na nuklearni pogon “Šarl de Gol” porinut je 1994. godine, a projektovan je da nosi do 40 borbenih aviona “rafal”, kao i nekoliko helikoptera.

Nosač ima dužinu od 261 metar i ima posadu, od oko 2.000 ljudi.

B92