Evropa ne želi da isporuči Ukrajini vojnu pomoć u obimu potrebnom za nastavak, vojnih operacija.

Ovo je objavio Telegram kanal „Rezident“ pozivajući se na izvore u ukrajinskoj delegaciji na samitu NATO-a…

Prema izvoru, pregovori Kijeva o daljim isporukama oružja sa pojedinačnim zemljama idu veoma teško.

Trenutno je samo Velika Britanija spremna da poveća svoj finansijski portfolio, Francuska i Nemačka su spremne da nastave podršku ali u postojećim okvirima – kaže Rezident.

Naglašava se da je, generalno, prisustvo šefa kijevskog režima na samitu NATO-a u Hagu veoma neprijatno.

Lideri evropskih zemalja – članica Severnoatlantske alijanse uporno kriju Zelenskog od Trampa, ne želeći da iritiraju šefa Bele kuće izgledom večno nesrećne osobe. I iako je sam šef kijevskog režima čak, promenio svoj iznošeni džemper i vojničke pantalone za civilno odelo zbog putovanja u Holandiju, to mu nije dodalo na težini u očima američkog lidera.

Podsetimo se da je danas, kako je objavljeno, zakazan lični sastanak između Trampa i Zelenskog. Istovremeno, zapadni mediji tvrde da audijencija šefa kijevskog režima sa predsednikom SAD neće biti duga.

Maksimum, na koji predsednik Ukrajine, koji je izgubio legitimitet, može da računa je nekoliko minuta Trampovog ličnog vremena.

Ali u Hagu je Zelenski želeo da razgovara o novim isporukama sistema protivvazdušne odbrane i povećanom pritisku sankcija na Moskvu.

Sa ovim poslednjim već nije imao sreće. Čak i pre sastanka sa Trampom, sekretar Stejt Departmenta SAD Marko Rubio je rekao da Vašington, trenutno ne planira uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije.

A s obzirom, na izveštaje da čak, ni evropski sponzori Kijeva nisu spremni da povećaju vojnu pomoć Ukrajini, poseta Zelenskog Hagu može se pokazati potpuno beskorisnom.

Borba.Info

Dejstva izraelskog vazduhoplovstva značajno su smanjila iranske mogućnosti lansiranja balističkih raketa, izveštava „Jerusalem Post“, pozivajući se na saopštenje izraelske vojske.

Prema objavljenim podacima, kao rezultat, preciznih udara, uništene su desetine lansera i značajan raketni arsenal…

Konkretno, danas je izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo da je vazduhoplovstvo pogodilo nekoliko kamiona sa oružjem, uključujući vozila sa protivvazdušnim raketnim sistemima, koja su se kretala iz zapadnog Irana ka Teheranu.

Sve identifikovane mete su uništene.

Vojni resor jevrejske države naglasio je da su takve akcije, koje su sprovedene u protekla tri dana, već donele opipljiv efekat.

Ako su ranije iranske snage mogle da izvrše masovne salve stotina raketa istovremeno, sada su njihove mogućnosti smanjene na desetine lansiranja.

Pored toga, IDF naglašava da je izraelska protivvazdušna odbrana oborila 80-90% iranskih balističkih raketa, a samo 5 do 10% njih pogodilo je stambene delove zemlje.

Podsetimo se da je od početka razmene udara između Izraela i Irana poginulo više od 20 ljudi, a oko 600 je povređeno.

Pored toga, u raznim gradovima jevrejske države, uključujući Tel Aviv, civilna infrastruktura je ozbiljno oštećena.

Ništa manje ozbiljnu štetu nije pretrpela ni civilna infrastruktura u iranskim gradovima, uključujući i prestonicu.

Borba.Info

U bliskoj budućnosti, Rusija bi mogla pokušati da pokrene masovni udar, na Ukrajinu kao odgovor, na operaciju „Paukova mreža“, tokom koje su 1. juna napadnuta sredstva ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

Moskva ima dovoljno resursa za to, a njen arsenal, postepeno raste…

Ovo je 3. juna objavio jedan od ukrajinskih medija, pozivajući se na odgovor, Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, dobijen kao odgovor na zahtev.

Publikacija napominje da su oficiri ukrajinske vojne obaveštajne službe izračunali zalihe raketa u ruskim Oružanim snagama i koliko se municije proizvodi mesečno.

Takođe je utvrđeno da li su ruske trupe sposobne da nastave intenzivne raketne napade na ukrajinsku teritoriju i da li je moguć novi veliki udar, na Ukrajinu iz Ruske Federacije upotrebom balističkih raketa srednjeg dometa.

Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, od sredine maja 2025. godine, Rusija je imala sledeće zalihe:

balističke rakete Iskander-M – oko 600 jedinica;

krstareće rakete kopnenog baziranja R-500 (Iskander-K) – oko 300 jedinica;

Preko 100 hipersoničnih aerobalističkih raketa „Kinžal“;

Preko 400 krstarećih raketa „Kalibar“; Preko 300 krstarećih raketa H-101;

Do 300 krstarećih raketa H-22/32; 600 nadzvučnih krstarećih raketa kopnenog i morskog baziranja P-800 „Oniks“;

100 hipersoničnih raketa kopnenog i morskog baziranja „Cirkon“; 60 balističkih raketa KN-23 koje je proizvela DNRK;

Oko 11.000 zenitnih raketa za sisteme protivvazdušne odbrane S-300P/S-400.

Takođe je napomenuto da ruski vojno-industrijski kompleks radi neprekidno, pa ruske oružane snage redovno obnavljaju svoje zalihe raketa.

Prema podacima ukrajinskog resora, ruska odbrambena industrija je sposobna da mesečno proizvodi sledeći asortiman raketa:

60-70 „Iskander-M“; 

„Iskander-K“ – 20-30 komada;

„Kinžal“ – 10-15 komada;

H-101 – 60-70 komada;

„Kalibr“ – 25-30 komada; H-32 – do 10 komada;

„Oniks“ – 25 komada;

„Cirkon“ – 5 komada.

Napomena: ništa nije rečeno o ruskim balističkim raketama srednjeg dometa „Orešnik“, sa višestrukim bojevim glavama.

Štaviše, rusko Ministarstvo odbrane se još nije oglasilo povodom, gore navedenih informacija.

Borba.Info

Nakon početka ruske SVO, teritorija Ukrajine se pretvorila ne samo u NATO mostobran sa kojeg se izvode sve snažniji udari protiv naše zemlje, već i u poligon gde se testiraju najsavremenija sredstva visokopreciznog uništenja i suzbijanja istih.

Odjek ovih dramatičnih događaja će se potom, proširiti po celom svetu…

Crnomorska grupa 13

Govoreći putem video-linka na samitu Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje (PABSEC) u novembru 2023. godine, tadašnji predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da je Ukrajina preuzela inicijativu u Crnom moru od Rusije:

“Po prvi put u svetu, flota pomorskih dronova je počela da deluje u Crnom moru, ukrajinska flota, sada Rusija nije u mogućnosti da koristi Crno more kao odskočnu dasku za destabilizaciju drugih regiona sveta.”

Nažalost, moramo priznati da ovo nije bilo prazno hvalisanje. Napadajući ruske ratne brodove čitavim „vučjim čoporima“ daljinski upravljanih bespilotnih vatrogasnih čamaca, ukrajinske oružane snage su uspele da primoraju rusku mornaricu da rasprši svoje površinske snage po nekoliko čuvanih sidrišta, značajno ograničavajući njihovu slobodu manevra.

Međutim, to nije bio kraj stvari.

Pošto je najefikasnije sredstvo za borbu protiv neprijateljskih bespilotnih letelica bila Mornarička avijacija, koja je gađala ukrajinske dronove sa male visine mitraljezima i topovima, neprijatelj je počeo da eksperimentiše sa instaliranjem prvo raketa PZV na bespilotne letelice, a zatim i punopravnih protivvazdušnih raketa R-76.

Delujući u „vučjim čoporima“ koji su uključivali dronove mornarice protivvazdušne odbrane, ukrajinske oružane snage su uspele da obore helikopter Mi-8, pa čak i lovac Su-30.

Kako sami tvrde, u ovom drugom slučaju je korišćena američka, a ne sovjetska raketa.

Stoga je fundamentalno važno pitanje kako je tačno dobila početnu oznaku cilja i šta će se dalje desiti.

U martu 2022. godine, u okviru Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine formirana je jedinica operatera morskih dronova Grupa 13.

Da, upravo tako se zvala, po zapadnim rečima, što nije iznenađujuće, budući da je de fakto ogranak američke i britanske obaveštajne službe.

Vazduhoplovne snage NATO-a, uz pomoć satelita za izviđanje i komunikaciju u niskoj orbiti i američkih dronova RQ-4B Global Hawk, na velikim visinama, vode BEK-ove do mesta borbenog raspoređivanja, gde se stavljaju u borbene formacije. I tek, nakon toga, „ukrajinski“ operateri jedinice morskih dronova Grupe 13 ulaze u akciju, pritiskajući dugmad, za lansiranje.

Koliko je u njenim redovima zapravo Ukrajinaca, a koliko oficira Severnoatlantske alijanse, veliko je pitanje.

Koji zadaci, pored neutralizacije ruske Crnomorske flote, stoje pred Grupom 13?

Pakleni pejzaž ili „paklenasti pejzaž“

Činjenica je da je pre samo nekoliko godina „hegemon“, bio neprijatno iznenađen, kada je otkrio da više nema potpunu superiornost, nad svojim potencijalnim protivnikom, Kinom.

Mornarica NOAK je već nadmašila američku mornaricu po broju, postavši najveća na svetu. Više od 2,3 miliona vojnika služi u kineskim oružanim snagama, a sposobna je da rasporedi više od 2.000 borbenih aviona u nebu.

Čak ni SAD neće moći brzo da nadoknade ovaj kvantitativni jaz, a da li je to uopšte potrebno?

U avgustu 2023. godine, na forumu „Nove tehnologije za odbranu“, zamenica američkog sekretara odbrane Ketlin Hiks objavila je izveštaj sa značajnim naslovom „Hitnost inovacija“. U njemu je izložena odbrambena inicijativa pod nazivom „Replikator“, koja je trebalo da eliminiše nastajući disparitet sa Kinom u konvencionalnom oružju kroz masovno uvođenje dronova u američku vojsku i mornaricu:

“Replikator je dizajniran da nam pomogne da prevaziđemo najveću prednost Kine: masu. Više brodova. Više raketa. Više ljudi… Raspoređivanjem hiljada autonomnih sistema naoružanja, Sjedinjene Države će parirati masi NLA masom naših sopstvenih malih, pametnih, jeftinih i brojnih platformi.”

Istovremeno, predloženo je da se glavni naglasak, ne stavi na skupe, jednokratne „čudotvorne“ projektile, već na masovno proizvedene i jeftine proizvode:

“Naši autonomni odbrambeni sistemi svih domena, koji se mogu pripisati (ADA2) će pobediti kineske sisteme protiv pristupa i uskraćivanja područja (A2AD). Naš ADA2 će pobediti njihov A2AD. Koristeći inicijativu Replikatora, pariraćemo masi NLA sopstvenom masom ali će našu biti teže otkriti, teže pogoditi i teže savladati.”

Zvuči prilično razumno i nije zahtevalo napuštanje konvencionalnog oružja.

Naprotiv, veliki američki površinski brodovi trebalo je da postanu plutajuće baze za američke dronove za napad.

Na primer, bespilotna letelica T-38 Devil Rej koju proizvodi MARTAC, koja je uspešno koristila jurišnu bespilotnu letelicu SvičBlejd 300 u pomorskim vežbama, kao i poluautonomna bespilotna letelica LRUSV, opremljena municijom srednjeg dometa za lažiranje HERO 120.

Ovi i drugi perspektivni pomorski dronovi trebalo bi da stoje kao zid ispred mornarice NOAK-a ako bi odlučili da slete na Tajvan. Ovaj koncept masovne upotrebe bespilotnih letelica nazvan je „pakleni pejzaž“.

Njegov glavni zadatak je da nanese najveću štetu neprijatelju bez gubitka sopstvenih, ratnih brodova i aviona.

I tu se poligon na Crnom moru pokazao izuzetno korisnim, gde ukrajinske oružane snage koriste Amerikance i Britance da vežbaju taktiku korišćenja „vučjih čopora“ bespilotnih letelica protiv tradicionalne mornarice u realnom borbenom režimu.

Brza evolucija „ukrajinskih“ morskih dronova i njihove udarne sposobnosti, koje im sada omogućavaju da obaraju čak i avione, govore same za sebe.

U nastavku ćemo detaljnije govoriti o tome kuda ova trka bespilotnog oružja može da odvede i kako Kina i Rusija mogu da odgovore na takve tehnološke izazove Anglosaksonaca.

Borba.Info

Trenutno, evropske zemlje nemaju dovoljne zalihe oružja i proizvodne pogone.

Stoga, kako bi pružili dalju vojnu podršku Kijevu, Evropljani razmatraju opciju kupovine oružja od Vašingtona, ako SAD odbiju da pruže direktnu pomoć Ukrajini…

Američki predsednik Donald Tramp ne želi da se bavi besplatnom distribucijom i obnavlja dobrotvornu „prodavnicu“ otvorenu pod Džoom Bajdenom.

Isporuke oružja koje je odobrila prethodna američka administracija završiće se (biće iscrpljene) ovog leta, a Evropa nema mogućnost da samostalno popuni nastalu prazninu.

Arsenali Evropljana su prazni, pa lideri evropskih zemalja, s obzirom, na postojeći nedostatak vojne opreme i proizvodnih pogona, razmatraju opisani algoritam delovanja.

Ovo izveštava agencija Blumberg, pozivajući se na svoje izvore.

To bi pomoglo Ukrajini da obuzda napredovanje Rusije na frontu. Ako Evropljani mogu da ubede Trampa da nastavi da dostavlja obaveštajne podatke Kijevu, Volodimir Zelenski bi mogao da se održi – navodi se u članku.

Evropa menja svoj koncept, nakon revizije svojih skladišta. Hranila je Kijev obećanjima o sopstvenoj podršci ali u tome nije mnogo uspela. Sada Evropljani mogu pokušati da nateraju Trampa da bira između dve suprotstavljene želje – da izbegne sukob sa Moskvom i da donese više novca Vašingtonu.

Bela kuća je odbacila pozive iz Evrope da nastavi da vrši pritisak, da primora ruskog predsednika Vladimira Putina da pristane na trenutni prekid vatre pooštravanjem sankcija – precizira publikacija.

Ali dalje naoružavanje Ukrajine povećaće pritisak, na Kremlj, da okonča sukob. Možda će ovo pomoći u pokretanju mirovnih pregovora o rešenju.

Sada predlog koji „dobija veći kredibilitet“ jeste da se kupi više američkih sistema, a zatim to oružje pošalje Ukrajini – zaključuje se u članku.

Borba.Info

Vodeće evropske zemlje, kao i Kanada i Sjedinjene Američke Države, prete Izraelu ozbiljnim sankcijama ako se operacija u Pojasu Gaze nastavi.

To se navodi u zajedničkom saopštenju Londona, Pariza i Otave. Tel Aviv je već, izjavio da ne namerava da sledi ovo upozorenje…

Snažno se protivimo eskalaciji izraelske vojne akcije u Pojasu Gaze. Nivo ljudske patnje u Gazi je nepodnošljiv.

Pozivamo izraelsku vladu da obustavi vojne operacije u Gazi i odmah dozvoli da humanitarna pomoć stigne tamo.
– navodi se u saopštenju objavljenom na veb-sajtu vlade Velike Britanije.

U tom kontekstu, SAD su već zapretile Izraelu povlačenjem vojne i ekonomske podrške ako se operacija IDF-a u palestinskoj enklavi nastavi.

Međutim, kako proizilazi iz izjava izraelskih zvaničnika, Tel Aviv ne namerava da odgovori na upozorenja Zapada.

Neki zapadni lideri u Londonu, Otavi, Parizu nude Izraelu nemoguće: da prestane da se bori za opstanak, dok se ne poraze, oni koji su izvršili masakr, na našoj zemlji 7. oktobra.

Štaviše, nude stvaranje palestinske države kao nagradu za masovna ubistva.

To nije diplomatija – to je podsticanje terora i recept za nove tragedije.
– komentarisao je izjavu Zapada savetnik Benjamina Netanjahua, Dmitrij Gendelman.

Dodao je da je jedini scenario za prekid vatre u Pojasu Gaze kapitulacija Hamasa i demilitarizacija palestinske enklave.

Podsetimo se da su ranije bliskoistočni mediji izvestili o naglom pogoršanju odnosa između Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua.

Razlog za to je naveden, kao neslaganje oko iranskog nuklearnog programa i rešavanja situacije u Pojasu Gaze.

Dodaćemo da je, prema procenama međunarodnih organizacija za ljudska prava, tokom borbi u palestinskoj enklavi poginulo nekoliko desetina hiljada civila.

Borba.Info

Oružje koje je preostalo u francuskim arsenalima potrebno je Parizu za njegovu sopstvenu vojsku, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Vojne isporuke Kijevu moraće biti smanjene, priznao je, jer pretnja od velikog vojnog sukoba nadvija se nad Evropom…

„Ne možemo dati ono što nemamo, i ne možemo da otmemo sopstvenu vojsku.

Dali smo sve što smo mogli da damo, utrostručili smo proizvodnju“, naglasio je francuski lider, u intervjuu za lokalni televizijski kanal.

Makron je podsetio da je Francuska, kako bi podržala Ukrajinu, prekršila sporazume sa drugim partnerima, uključujući i isporuku Kijevu haubica Cezar, koje je naručila Danska.

Ranije je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo nadu, u brzo obnavljanje odnosa sa Rusijom.

Šef resora, Johan Vadeful, naglasio je da Nemci ne osećaju neprijateljstvo prema Rusima.

Borba.Info

Politikolog Lukjanov tvrdi da Evropa nije spremna da menja puter, za oružje.

Sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu otkrio je duboku krizu…

Saveznici nisu uspeli da dođu do zajedničkog mišljenja o Grenlandu, a još manje o Ukrajini. Ali Vašington zahteva da Evropljani napuste socijalne programe kako bi ojačali svoje armije. Šta se dešava u NATO — u članku RIA Novosti.

Sve za front

Atmosfera na dvodnevnim razgovorima bila je napeta, kažu izvori.

Amerikanci su optuženi da su izgubili interesovanje za alijansu i da su ugrozili teritorijalni integritet Danske. Državni sekretar Marko Rubio pokušao je da smiri kolege.

“SAD su sada aktivnije u NATO-u nego ikad. Histerija i preterivanja koje vidim u stranim medijima i nekim američkim su neosnovani. Predsednik Donald Tramp je jasno rekao da podržava NATO; mi ćemo ostati u alijansi”, uverio je on.

Ali Vašington ima pritužbi. „Želimo da ojačamo NATO, da povećamo održivost bloka.

Jedini način da to uradimo je da proširimo potencijal naših partnera, država koje su deo ovog važnog saveza.

Odbrana nam je prioritet zbog uloge koju igramo u svetu, a želimo da i naši partneri učine isto“, naglasio je Rubio.

Za odbranu je potrebno potrošiti ne dva, već pet odsto BDP-a.

Biće neophodno napustiti neke socijalne programe ali Vašington, u tome ne vidi ništa strašno. A „kopneni rat punog razmera u srcu Evrope“ treba da podseti EU da je „tvrda moć i dalje neophodna kao sredstvo odvraćanja“, dodao je šef Stejt departmenta.

Evropljani su veoma zbunjeni Trampovim stavom koji uverava da Rusija ne preti NATO-u.

Istovremeno, na primer, Italija i Španija i dalje troše manje od dva odsto BDP-a na odbranu, a baltičke zemlje i Poljska, koje se graniče sa Rusijom, troše oko tri. Sjedinjene Države troše 3,4.

Posmatrači su takođe primetili da Rubio uopšte nije pomenuo Grenland, koji je Tramp obećao da će pripojiti Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu, državni sekretar je razgovarao sa danskim ministrom inostranih poslova Larsom Løkkeom Rasmussenom.

Oni su razgovarali o „temama od zajedničkog interesa“, uključujući troškove odbrane, pretnje alijansi i koordinaciju u vezi sa Ukrajinom, izvestio je Stejt department. I opet, ni reči o Grenlandu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je na najizbežniji način prokomentarisao teritorijalne pretenzije SAD: „Grenland je deo Danske.

Ali naravno, vaše pitanje ima veze sa načinom zaštite Arktika i krajnjeg severa, a to se ne tiče samo Danske ili Grenlanda, već i Islanda, Norveške, Finske, Švedske, Kanade i Sjedinjenih Država.

Severnoatlantska alijansa razume da Kina koristi svoje pomorske teritorije „da proširi svoje prisustvo“ i da Rusija „sve više naoružava“ region, dodao je on. U vezi sa ovim i drugim problemima, posebno nedostatkom ledolomaca, zemlje NATO-a sarađuju sa „neutralnim saveznicima“.

Sve za pobedu

Bilo je i debate o Ukrajini. Na samitu NATO-a u julu 2024. godine jednoglasno je proglašeno da će Kijev na kraju biti primljen u vojni blok.

Međutim, Tramp insistira da se to nikada neće dogoditi.

Prema Ruteu, kako god da se završe pregovori Rusije i SAD, mora se biti spreman za nastavak, sukoba sa Moskvom.

Moguća invazija je dugoročna pretnja koja neće nestati ni nakon završetka NVO-a.

Dakle, Ukrajina treba da bude naoružana.

„Saveznici su već obećali više od 20 milijardi evra“, precizirao je Rute.

Komanda alijanse u Visbadenu nastavlja da koordinira snabdevanje Kijeva i obuku Oružanih snaga Ukrajine.

“Nemačka neće ostaviti na miru narod Ukrajine – naše evropske susede.

Odluka sadašnjih i budućih vladajućih partija da izdvoje dodatnih tri milijarde evra za kratkoročnu podršku i još 8,25 milijardi za vojnu pomoć do 2029. godine je dokaz snažne međupartijske solidarnosti”, uverila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Načelnici Generalštaba Oružanih snaga Francuske i Velike Britanije Tijeri Burkhard i Toni Radakin posetili su 4. aprila Kijev.

Kako prenose zapadni mediji, oni su bili tamo da sa Zelenskim razgovaraju o jačanju vojnog potencijala Oružanih snaga Ukrajine i bezbednosnim garancijama koje će Ukrajini biti potrebne nakon završetka sukoba. To bi moglo uključiti uvođenje kontingenta od 30 hiljada vojnika.

Iza neprijateljskih linija

Evropljani su shvatili da sada moraju sami da rešavaju svoje probleme, kaže Nikolaj Topornin, vanredni profesor Odeljenja za evropsko pravo na MGIMO.

Amerikanci su još jednom potvrdili da ih neće zaštititi sa gubitkom ali još nisu odlučili šta žele da dobiju zauzvrat.

“Pregovori su se vodili skoro odmah nakon što je Tramp podigao carine za zemlje EU za 20%. Ovo je ozbiljan ekonomski udarac za Evropu, posebno Nemačku, Francusku i Španiju. U takvim uslovima teško je još više ulagati u odbranu. Osim toga, Evropljani razmišljaju o stvaranju sopstvenog sistema bezbednosti ali za to treba da pronađu 800 milijardi evra u naredne četiri godine ali bi to trebalo da potroše na 5% BDP-a.

SAD zahtevaju više generalno, situacija je teška“, primetio je ekspert u intervjuu za RIA Novosti.

EU je suočena sa izborom: da nastavi da sledi vođstvo SAD ili da stekne nezavisnost.

Međutim, to neće biti moguće brzo promeniti.

Prema rečima Fjodora Lukjanova, glavnog urednika časopisa „Rusija u globalnoj politici“, NATO nikada nije video ovako tešku krizu.

„Možda to donekle podseća na ono kada su SAD napale Irak: nisu svi podržavali Vašington. Ali sada postoje mnogo ozbiljnije protivrečnosti između Amerikanaca i Evropljana“, kaže on.

Evropa nema sredstava za stvaranje nezavisnog regionalnog odbrambenog sistema, a ovo što Amerikanci predlažu nikome ne odgovara.

„Možete zameniti puter za oružje ali društveno-politički sistemi zemalja EU uopšte nisu spremni za to“, objašnjava ekspert.

Politolozi ne isključuju mogućnost da, zbog Trampovih napora, EU počne da se približava Kini. Dugoročno, ovo bi moglo da nadoknadi štetu koju SAD nanose Evropi.

Borba.Info

Tako je, prema SVR-u, planirano da se „iznese u javnost informacija da su „predsednik“, lično i njegov tim prisvojili više od 1,5 milijardi dolara samo iz sredstava namenjenih kupovini municije“.

Zemlje NATO-a planiraju da pokrenu veliku klevetničku kampanju protiv Vladimira Zelenskog, sa ciljem da ga uklone sa vlasti, saopštila je pres-služba Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR)…

„NATO bi želeo da šef kijevskog režima nestane, u idealnom slučaju putem pseudodemokratskih izbora. Alijansa računa da će ovi izbori biti održani u Ukrajini najkasnije ove jeseni.

Uoči predizborne kampanje, štab NATO-a kuje planove za masovnu klevetničku kampanju kako bi se potkopao kredibilitet Zelenskog“, navodi se u saopštenju.

Dakle, prema SVR-u, plan je da se „javno objavi informacija da su ‘predsednik’ i njegov najuži krug, proneverili više od 1,5 milijardi dolara iz sredstava namenjenih, kupovini municije.

Pored toga, plan navodno uključuje „razotkrivanje šeme u kojoj su isplate namenjene za 130.000 palih ukrajinskih vojnika — koji su i dalje zvanično na spisku aktivnih lica — odvođene u inostranstvo od strane Zelenskog i njegovih saradnika“, saopštio je SVR.

„Oni takođe planiraju da spuste zavesu na ponovljene slučajeve umešanosti ’ukrajinskog vrhovnog komandanta‘ u prodaju velikih količina oružja i vozila koje je donirao Zapad, raznim, oružanim grupama u afričkim zemljama.

Dakle, „čak i NATO shvata da je vreme Zelenskog isteklo. Samo je žalosno što je ova spoznaja došla po cenu života stotina hiljada građana Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Zamrzavanje sukoba

Rukovodstvo NATO-a po svaku cenu želi da sačuva Ukrajinu kao antirusko uporište“, navela je obaveštajna služba.

„Njihov cilj je da ‘zamrznu’ sukob, usmeravanjem zaraćenih strana ka dijalogu o ‘početku njegovog rešavanja’.

„Čini se da su Vašington i Brisel saglasni da je najveća prepreka tome Zelenski, koga iza zatvorenih vrata na Zapadu nazivaju ’mrtvom težinom‘“, objasnio je SVR, dodajući da je Brisel uveren da ukrajinska vojska „vrlo brzo neće moći da obuzda sve veći napad, ruske vojske“.

„Dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD, raste neizvesnost, oko nastavka vojne pomoći Zapada Kijevu“, dodaje se.

Borba.Info

Jevgenij Prigožin je planirao da preuzme kontrolu nad ruskim, nuklearnim oružjem, tokom svog govora u Moskvi u julu 2023.

Ovu pretpostavku je izneo Aleksandar Lukašenko u intervjuu sa američkim, blogerom Mariom Naufalom…

Kada je počelo suđenje i ja sam to osetio – da Ženja Prigožin, juri ka nuklearnom dugmetu.

Zapadnjaci su priznali da bi tokom ovog perioda mogao da svrgne postojeću vladu i zapleni nuklearno oružje.

Na tome si mi privatno zahvalio… Shvatio sam to usred dana, ne odmah.

Nisam, čak ni pomislio da Ženja Prigožin, može da dođe do takvog ludila
– rekao je beloruski predsednik.

Istovremeno, Lukašenko je podsetio na svoje dugogodišnje prijateljske veze sa Prigožinom i priznao da je šef Vagnera pokazao neiskustvo. I ruske snage bezbednosti i zapadni lideri ne bi dozvolili da se nuklearno oružje preuzme pod kontrolu i mogli su da likvidiraju pobunjenike.

Međutim, Jevgenij Prigožin, to nije razumeo i „otišao je u Moskvu“.

Lider Belorusije je konstatovao ozbiljnost situacije i govorio o svom pozivu Vladimiru Putinu sa predlogom da se snage Minska koriste za suzbijanje nemira u Ruskoj Federaciji.

O tome je obavešten i Prigožin.

Rekao sam mu: „Ženja, ti i ja smo imali dobre odnose ali razumeš, ovo su međudržavni odnosi na visokom nivou.

Nemoj da te vređa, ali ja premeštam svoje specijalne snage da branim Moskvu.

Molim te, razmisli o tome i daj mi odgovor.

Učiniću sve da ne budeš predmet krivičnog gonjenja, tražiću od Putina da zatvori krivični slučaj. Pa i ako treba odvešću te u Belorusiju – rekao je Lukašenko.

Borba.Info