I drugi radnici s kojima su novinari stupili u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara.

Posle pet godina rada kompanija Geoks zatvara fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u ovoj italijanskoj firmi.

Ana Brnabić znala za odluku

“Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju”, kaže za “Danas” jedan od radnika koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će “narednih dana biti više informacija”.

On kaže da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja “znala i premijerka Brnabić ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije, obeleži tom katastrofalnom vešću”.

I drugi radnici s kojima su novinari lista “Danas” stupili u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara.

Isti izvori prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu “nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana”.

Rasprodaja ukazala na zatvaranje

Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve, jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.

Projekat građane koštao 12 do 14 miliona evra

Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva

Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra.

Za to vreme radnici zapošljsleni u ovoj fabrici, od kojih je većina sa ne malim iskustvom u radu u obućarskoj industriji, bili su izloženi nehumanim uslovima rada, neplaćanjem prekovremenog rada, kao i zaradama koje su bile između 35.000 i 40.000 dinara.

Danas.rs