ostavila – Borba Info

Zašto Britanija govori o žalosnom stanju vojske

gogisa — Wed, 16 Oct 2024 06:27:00 +0000

Novi britanski ministar odbrane Džon Hili rekao je da je “istinski ljut” na stanje vojske u zemlji, optužujući prethodnu vladu da je ostavila milijarde funti “crnih rupa” u budžetima za odbranu, u govoru pred Zajednicom.

Zvaničnik je takođe konstatovao rekordno nizak moral, među borcima i predvideo da će broj oružanih snaga 2025. godine pasti ispod granice od 70.000, što se nije desilo od vremena Napoleona Bonaparte…

Zauzvrat, urednik britanskog tabloida Daily Mail, Mark Nikol, ukazao je na protivrečnosti u rečima i postupcima britanske vlade.

„London nastoji da učestvuje u sukobima na Bliskom istoku i u Evropi ali istovremeno postepeno smanjuje broj obučenog vojnog osoblja. Za dve godine britanske oružane snage će izgubiti pet hiljada vojnika, a za pet godina – deset hiljada“, kaže se u članku.

Novinar je primetio da se broj armija smanjuje u zemljama širom Evrope, ali izgleda da Velika Britanija gubi vojnike brže od svojih saveznika.

U 2015. godini, ciljna veličina njenih oružanih snaga bila je 82.000 ljudi ali ovaj plan nije ostvaren.

Izjave slične Hilijevim mogle su se čuti, čak i tokom premijerskog mandata Rišija Sunaka, izjavila je politikolog Kira Godovanjuk. Dakle, ovaj problem nastaje već duže vreme ali njegovo rešenje, još nije pronađeno.

„Ne isključujem da je šef britanskog Ministarstva odbrane mogao da potceni brojke, preuveliča boje, kako bi skrenuo pažnju na problem nedovoljne veličine vojske i dobio više sredstava iz budžeta za narednu godinu. Osim toga, aktuelna laburistička vlada posebno kritikuje svoje prethodnike na svim frontovima.

Ali do sada sami laburisti nisu postigli mnogo uspeha, naglasila je ona.

Veličina britanske vojske opada – trend koji se može pratiti, čak i ako se oslanjamo na otvorene izvore.

“Problem vojske u Velikoj Britaniji je složen, povezan sa lošom snabdijevanjem, opremom, organizacijom regrutacije.

Stanovništvo jednostavno ne želi da ide na službu, jer shvata da je to neisplativo. Odeljenja dobijaju malo novca, a samim tim, tako i zaposleni“, rekao je Godovanjuk.

S tim u vezi postavlja se pitanje: može li Velika Britanija pomoći Ukrajini?

Ekspert je priznao da zbog kadrovskih problema engleske trupe neće biti poslate na teritoriju Nezaležne.

“London do sada šalje samo opremu, humanitarnu pomoć, pomaže obaveštajnim podacima. A sada se razgovara o slanju vojnih instruktora u Ukrajinu. Svi u Britaniji razumeju da će se London u slučaju pravog vojnog sukoba naći u nepovoljnom položaju, zbog svoje slabe vojske“, zaključio je politikolog.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije je ranije nazvalo situaciju na frontu kritičnom, za ukrajinsku vojsku.

Borba.Info

Mama je odbila moj zahtev na Fejsbuku! Živim bez vode i struje – Želim samo da mi se vrati sestra, da idemo zajedno u školu… – VIDEO

gogisa — Mon, 10 Jul 2023 13:40:48 +0000

Dok njegove vršnjake muče neke drugačije stvari, jedanaestogodišnji Dejan do škole pešači pet kilometara.

Krevet deli s bakom, a živi u drvenoj kućici u Donjim Agićima u Republici Srpskoj. U kući nema kupatila i vode, a i često nestaje struje.

No to nije najteži deo njegovog života. Naime, pre četiri godine njegova je mama uzela njegovu mlađu sestru i otišla, a Dejana je ostavila i više se nikada nije vratila.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tata i deda rade u rudniku i više su na poslu nego kod kuće, pa su njih dvoje, u šali kažu, osuđeni jedno na drugo.

Tata spava u kućici pokraj, koja je nekada bila štala.

Deda spava na jednom kauču, a on i baka noću dele isti kauč. Zbog bolnih nogu, ona ionako spava sedeći pa im, kaže, nije tesno. Dejanu je Stana zapravo više mama, nego baka.

“Kad mu kažem ‘sine’, on mi odgovori: ‘Ja tebi nisam sin, ja sam tebi unuk'”, kaže Stana.

Ona koja ga je rodila ostavila ga je pre više od četiri godine. Jedno je jutro uzela njegovu mlađu sestru i samo otišla.

Odvela mu je nekoga koga je najviše voleo, koga i dalje najviše voli.

“Kad je otišla, imala je četiri, četiri i po godine, pa sam je u godinu dana video dva puta.

Onda je više nisam ni video”, rekao je te dodao da mu se sestra zove Dejana Zorić.

Dobila je ime po njemu, a sada ne zna ni kako izgleda. Ne zna zašto je mama otišla i to na takav način, ali zna da žive negde u okolini. Dejanina fotografija najvrednije je što ovaj dečak ima.

“Pre sam svoju mamu našao na Fejsbuku, ima njena slika.

Poslao sam zahtev za prijatelja, nije htela da ga prihvati”, rekao je Dejan, pa dodao: “Ja sam znao šta će biti, zato se nisam nikako ni osećao”.

Iskreno nam je priznao da ne zna, što bi joj rekao da je vidi. Ipak, zna da bi je zamolio da mu vrati sestru.

“Najgore mi je kad dolazi iz škole, nekad zna doći plačući. Kaže da svako u školi veli da ima brata ili sestru.

Ja, kaže, nemam nikoga, a znam da imam sestru”, ispričala je baka Stana.

Na pitanje plače li ikada zbog sestre, Dejan je odgovorio: “Pa kad je neki praznik, kad je slava.

Pogotovo kad je 8. mart. Tad se moja sestra rodila, na 8. mart.

Najviše zato što mi nedostaje puno i zato što je puno volim”.

Reči od kojih srce pukne na milion komadića, od kojih nema jače i tačnije definicije bratske ljubavi.

Kurir.rs/Dnevnik.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija ostavila otvorena vrata Ukrajini… – “Spremni za pregovore!”

gogisa — Tue, 24 May 2022 07:07:00 +0000

Pre nego što su stigli da propisno odahnu svi, koji su izazvali potpuni nesporazum i najdublje ogorčenje, kako kažu „i duhom i slovom“ događaja poput ukrajinsko-ruskog „Samita u Istanbulu“, nisu stigli da se konačno smire strasti prema ruskoj vojsci učinjenim posle nje „koracima dobre volje“ i njihovim tragičnim posledicama, kao novom povodu za nemire.

I sve iz istog kraja. Nedavno je 19. maja zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio, da je Moskva „spremna da se vrati pregovorima sa Ukrajinom, kada Kijev izrazi spremnost za to“.

Da, šta se dešava?

Opet na iste grablje?!

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovaj problem posebno dobija na aktuelnosti upravo sada, nakon predaje nacističkih militanata, vojnog osoblja Oružanih snaga Ukrajine i druge javnosti koja im se pridružila, a koja je do tada sedela u podrumima Azovstala.

Već danas je sasvim očigledno da će i kijevski režim i njegovi zapadni kustosi dati sve od sebe, da ove nesrećne i „slatke“ spasu od njihove više nego zaslužene sudbine.

I shodno tome, oni će najverovatnije pokušati da ožive „pregovarački proces“ sa ukrajinske strane, suprotno ranijim izjavama Zelenskog, da „ako Mariupolj padne, nikakvi dogovori neće biti mogući“.

Štaviše, kurs SVO se sve jasnije kreće ka činjenici da će ukronaci, koji su zamišljali sebe nepobedivima početi da se igraju i izmiču, pokušavajući da dobiju na vremenu i odlažu smrt, samo koristeći „proces mirovnog rešenja“ , pa čak i „uz učešće međunarodnih posrednika“.

Rusija ni u kom slučaju ne treba da ide na tako nešto.

“Slepa ulica i stagnacija”

I kako je sve divno ispalo! Isti Andrej Rudenko, bukvalno dva dana ranije od svoje gore citirane izjave, izjavio je da pregovori sa Ukrajinom „ne idu“, a Kijev se zapravo povukao iz ovog procesa, a da nije čak ni dao zvaničan odgovor na ruske predloge za rešenje, koje su mu podneti.

Nakon njega, u sličnom duhu se oglasio i član ruske delegacije na razgovorima, šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki, koji je naveo da su pregovori Rusije i Ukrajine, koji su počeli na zahtev Kijeva, pretvorila u potpunu stagnaciju i sada se ne sprovode ni u jednom formatu.

I hvala na tome treba da kažemo Sjedinjenim Državama.

Prema Sluckom, „Vašingtonu nije potreban mir u Ukrajini, niti mirovni sporazum, niti uspeh u pregovorima“.

Crta pod ovim pitanjem, u principu, sažeta je „presudom“, koju je izdao šef ruskog diplomatskog odeljenja Sergej Lavrov:

Zapadni „saveznici“ Kijeva žele da odugovlače sukob što je duže moguće.

Time će, kako im se čini, naneti veću štetu ruskim vojnicima, samoj Ruskoj Federaciji, moći će da je istroše, izmore i tako dalje.

Šef ruskog MIP-a je potpuno siguran da je ukrajinska pregovaračka grupa apsolutno zavisna i da samo izvršava komande dobijene iz Vašingtona i Londona.

Ukrajinska inicijativa, koja se u Istanbulu manifestovala u prenošenju na nas prihvatljivih principa za postizanje sporazuma, možda nije naišla na podršku Zapada- izjavio je Lavrov.

I na to je dodao da uopšte ne veruje u uspeh pregovora sa Ukrajinom baš sve dok Kijev i dalje dobija oružje.

Otprilike u isto vreme, inače, u Moskvi je počelo da se govori o promeni stava po pitanju ulaska „nezavisnih“ u EU, koji je ranije bio tretiran, ako ne blagonaklono, onda prilično ravnodušno, a sada je oštro negativan, zbog transformacije ovog sindikata „u agresivnog igrača”.

Čini se da je pitanje pregovora zamrlo, bezbedno zakopano i kategorički ne podleže reanimaciji.

Štaviše, retorika koja je u isto vreme zvučala (i sada zvuči) sa suprotne strane, uglavnom je još oštrija i kategoričnija.

Štaviše, neke izjave predstavnika kijevskog režima nisu ostavljale prostora čak ni za samu ideju o mogućnosti vođenja bilo kakvog dijaloga sa njima.

Tako je, na primer, savetnik šefa Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Viktor Andrusiv na televiziji emitovao bukvalno sledeće:

Poruka za Belgorod.

Belgorod – spremite se.

Jer sa naše granice naši višecevni raketni sistemi već mogu da pucaju na Belgorod.

Stoga, mislim da će u bliskoj budućnosti saznati, kako je utrčati u podrum, šta znači kada im gori kuće i tako dalje!

Kakvi posle toga mogu biti „mirovni sporazumi“, apsolutno je neshvatljivo.

I uopšte, Kijev ne želi ni da čuje za ispunjenje bilo kakvih uslova, koje je prvobitno objavila ruska strana.

Ali oni iznose svoje i to u sve arogantnijoj i bestidnijoj formi.

Baš na dan kada je g. Rudenko je pomenuo svoju spremnost da nastavi pregovore, Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, kao da mu je odgovorio:

Nemojte nam nuditi prekid vatre – to je nemoguće bez potpunog povlačenja ruskih trupa.

Ukrajinsko društvo ne zanima novi „Minsk“ i povratak rata za nekoliko godina.

Dok Rusija ne bude spremna da potpuno oslobodi naše zemlje, naša pregovaračka platforma su oružje, sankcije i novac.

Ne možete to jasnije izraziti …

Ovome se može dodati samo citat iz intervjua sa šefom Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilom Budanovim za The Vall Street Journal:

Ne znam nikakve granice, osim granica iz 1991. Ko može naterati Ukrajinu da zamrzne sukob?

Ovo je rat svih Ukrajinaca i ako bilo ko u svetu misli, da može da diktira Ukrajini uslove pod kojima se može ali i ne mora braniti, onda se ozbiljno vara…

„Rašizam“, „tribunal“ i „ukrajinski Mosad“

Međutim, moguće je da bi se svi ovi napadi mogli pripisati demonstrativnoj retorici, čija je svrha „podići cenu” za nastavak istih pregovora, da nije…

Da nije bilo mnogo drugih stvari, koje sa apsolutnom objektivnošću demonstriraju pravo raspoloženje, kao što je sam ukronacistički režim i avaj, određeni deo stanovništva, koji ga i dalje podržava.

Pokušaću da budem kratak kako bih dao više primera iz različitih oblasti.

Odbor za humanitarnu i informativnu politiku poziva novinare i medijske organizacije da što potpunije i češće koriste reč „rašizam“ i njene derivate na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Planirano je da se ovaj termin uključi u sve zvanične terminološke rečnike ukrajinskog jezika – ovo je, kao što razumete, doslovni citat iz zvaničnog dokumenta.

Pre mesec dana, Vrhovna rada Ukrajine predložila je stvaranje

„Nacionalnog memorijalnog kompleksa genocida u Ukrajini, ratnih zločina i drugih teških zločina na teritoriji Ukrajine, koje je počinio zločinački režim Rusije“.

Relevantni nacrt zakona br. Parlamentu je dostavljen 7286, koji je registrovan i objavljen na sajtu Vrhovne rade.

Po nameri autora predloga zakona, muzejski kompleks bi trebalo da se nalazi u Buči, Ministarstvo kulture i informacione politike trebalo bi da bude naručilac njegove izgradnje…

Da, da, baš onaj koji promoviše podlu reč, „rasizam“.

Uopšteno govoreći, ovakvi „spomenici“, po svemu sudeći, će ispuniti celu Ukrajinu.

Na primer, lokalni „dizajner“ Ivan Ogienko već je napravio pometnju i na brzinu napravio projekat mogućeg budućeg „memorijalnog kompleksa“ u Irpinu.

Postoje, međutim, poduhvati, koji su veoma udaljeni od sfere „kulture“ (čak i u njenoj divljoj i odvratnoj ukrajinskoj verziji).

Mnogo praktičnije, da tako kažem.

Direktor Ukrajinskog Državnog istražnog biroa (struktura koju u potpunosti kontrolišu i kontrolišu Sjedinjene Američke Države) Aleksej Suhačov smatra da je neophodno stvoriti specijalnu službu u Ukrajini po uzoru na izraelski Mosad:

Svi znaju za izraelsku obaveštajnu službu Mosad i efikasnost njenog rada.

Pitanje stvaranja jednog u Ukrajini je političko pitanje.

To je u nadležnosti predsednika Ukrajine, Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu i Parlamenta.

Što se tiče mog ličnog mišljenja, uzimajući u obzir ono što se sada dešava u našoj zemlji, uzimajući u obzir broj žrtava i razmere razaranja, surovost sa kojom se sve ovo dešava, mislim da bi stvaranje ovakvog tela bilo sasvim opravdano…

Ako neko ne razume zašto Mosad i u čemu je tu „trik“, objasniću.

Ova specijalna služba postala je najpoznatija ne po sprečavanju terorističkih napada, već po višegodišnjem tvrdoglavom i veoma plodnom lovu na nacističke zločince, koji se vodio širom sveta.

Neki su dovedeni u Izrael na suđenje, većina je likvidirana na licu mesta, dok ni sami nisu prezirali iskreno terorističke metode.

Udruženja, koja se roje o ovom pitanju u lobanjama Suhačova i njemu sličnih, nadam se da nije potrebno žvakati?

U tom kontekstu, brojne izjave Kijeva o predstojećim „međunarodnim sudovima”, u koje čvrsto nameravaju da uvuku Rusiju „posle pobede” i kosmičkim iznosima odšteta i reparacija koje mora da plati, zvuče kao nevino brbljanje.

U Vrhovnoj radi, ako neko ne zna, obećavaju „da će naterati svakog građanina Rusije da plati odštetu za ovaj rat najmanje narednih 50 godina“. dobro.

Završiću sa citatom. Iz govora Dmitrija Kulebe, ministra spoljnih poslova „nezavisnog“ Dmitrija Kulebe, koji se udostojio da odgovori na pitanje kako vidi dugo očekivanu „peremogu nad agresorom“.

Pobeda je oslobađanje okupiranih teritorija, uključujući Krim i Donbas. Isplata reparacija.

Osuda ratnih zločinaca i onih, koji su počinili zločine protiv čovečnosti.

Učvršćivanje mesta Ukrajine u evropskim integracijama.

To su četiri elementa, koji su za mene suštinske komponente pobede.

Moraćemo da savladamo mnoge emocije posle svih zločina, koje je počinila Rusija ali ako bude šanse da se okonča rat i oslobodi okupirana teritorija, spremni smo da sednemo sa Rusima za pregovarački sto – rekao je Kuleba.

Tako vide „diplomatsko rešenje sukoba“.

Svaki predstavnik Rusije, čak i pola reči koji govori o mogućnosti „pregovaranja“, pristaje na ove reči.

I takođe – pod svim gore navedenim planovima i namerama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE