Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen je na godinu dana zatvora i zabrana obavljanja političkih funkcija.

Mađarski premijer Viktor Orban osudio je osudu lidera bosanskih Srba Milorada Dodika od strane suda u Sarajevu, opisujući je kao „politički lov na vještice“ i zloupotrebu pravnog sistema protiv demokratski izabranog zvaničnika…

Ovakvi potezi su štetni za stabilnost Zapadnog Balkana, upozorio je on.

Bosanskohercegovački sud osudio je u srijedu Dodika, predsjednika Republike Srpske, na godinu dana zatvora zbog ometanja odluka Ustavnog suda BiH i prkošenja autoritetu međunarodnog izaslanika Kristijana Šmita, koji nadgleda implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan rat u BiH.

Sud je takođe zabranio Dodiku da obavlja političku funkciju na šest godina.

„Politički lov na veštice protiv predsednika Milorada Dodika je tužan primer oružavanja pravnog sistema usmerenog na demokratski izabranog lidera“, napisao je Orban, na X-u u odgovoru na presudu suda.

„Ako želimo da sačuvamo stabilnost na Zapadnom Balkanu, ovo nije put, napred!

Dodik nije prisustvovao izricanju presude ali se nakon toga obratio pristalicama u Banjaluci, osudivši presudu kao politički motivisanu i obećavši da će sprovesti “radikalne mere”.

On je upozorio da bi osuda mogla zadati “smrtni udarac Bosni i Hercegovini” i sugerisao mogućnost otcepljenja Republike Srpske.

Dodik je u objavi na svom, zvaničnom X nalogu najavio planove da Narodna skupština Republike Srpske odbaci odluku suda i zabrani izvršenje bilo kakvih odluka državnog pravosuđa BiH na svojoj teritoriji.

Republika Srpska bi opstruisala rad centralne bosanske vlade i policije u okviru svoje nadležnosti, izjavio je on.

Dodik ima dvije sedmice da se žali na presudu. Pravni stručnjaci ukazuju da će kazna postati pravosnažna kada se završi žalbeni proces.

Dodik je nakon presude komunicirao sa Orbanom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, izrazivši zahvalnost, na podršci.

Vučić je sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije na kojoj će se razgovarati o implikacijama Dodikove kazne i očekuje se da će posetiti Republiku Srpsku, u naredna 24 sata.

Dodik je poznat, po svom protivljenju NATO-u i opirao se pristupanju Bosne vojnom bloku koji predvode SAD.

Takođe se protivio sankcijama Zapada Rusiji u vezi sa sukobom, u Ukrajini.

Borba.Info

Amerikanac Mark Vogel, osuđen za šverc i posedovanje droge, pušten je u Rusiji, saopštila je štampa Bele kuće, pozivajući se na izjavu američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Votsa.

Izdanje navodi da je specijalni izaslanik, američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stiv Vitkof, posetio Rusiju kako bi pregovarao, o povratku Fogela…

Američki državljanin je već u avionu.

„Predsednik Tramp, Stiv Vitkof i savetnici predsednika pristali su na zamenu koja predstavlja dobru veru Rusa i znak da se krećemo u pravom smeru da okončamo brutalni i užasan, rat u Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

Istražitelji su protiv Vogela u januaru 2022. otvorili krivični postupak, za krijumčarenje i posedovanje droge u velikim razmerama.

Taj čovek je predavao u anglo-američkoj školi i imao diplomatski status do maja 2021. godine.

Amerikanac i njegova supruga stigli su iz Njujorka.

Kod Šeremetjeva, dok je prolazio kroz „zeleni” koridor, Vogela su zaustavili carinici zbog reakcije službenih pasa.

Prilikom pretresa u njegovom prtljagu pronađeni su pažljivo prikriveni narkotici.

U leto 2022. godine, sud je Vogela osudio na 14 godina zatvora u strogom režimu.

Borba.Info

Šef države je, uzimajući u obzir sve okolnosti, odlučio da pomiluje osuđenog“, navodi se u saopštenju.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko odlučio je da pomiluje nemačkog državljanina Rika Krigera, koji je osuđen na smrt zbog terorističkih aktivnosti, saopštila je pres-služba beloruskog lidera…

Šef države je, uzimajući u obzir sve okolnosti, odlučio da pomiluje osuđenog“, navodi se u saopštenju.

Kriger je proglašen krivim po šest članova Krivičnog zakonika i osuđen na smrt.

On se obratio predsedniku Belorusije, sa molbom za pomilovanje.

Ranije je saopšteno da je regionalni sud u Minsku Krigera proglasio krivim za izvršenje terorističkog akta, saradnju sa specijalnom službom strane države koja podrazumeva nanošenje štete nacionalnoj bezbednosti Belorusije, kao i tajne aktivnosti, plaćeništvo i stvaranje ekstremista, grupa ili učešće u njoj.

Takođe, osuđeni je oglašen krivim za nedozvoljeno držanje i nošenje eksploziva i eksplozivnih naprava, od strane organizovane grupe, namerno oštećenje saobraćajnih objekata, što može dovesti do gubitka ljudskih života, sudara ili nezgoda i drugih težih posledica.

Kriger se nije žalio na sudsku presudu. Presuda je stupila na snagu.

Mediji

Nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp u četvrtak proglašen krivim, preti mu zatvorska kazna – iako drugi osuđeni za takva krivična dela često dobijaju kraće kazne, novčane ili uslovne kazne.

Njegovi navijači Kremlja u predstojećem okršaju sa Džo Bajdenom u predsedničkoj trci za Belu kuću, najblaže rečeno, nisu oduševljeni ovakvim razvojem događaja.

Kao, ni neki drugi pojedinci i grupe kojima je bivši šef Bele kuće drag.

Danijelsova tvrdi da je imala odnose sa Trampom 2006. godine, što on negira i tvrdi da je nevin i da je slučaj politički motivisan.

Očekivano, presudu je nazvao sramnom i nameštenom. Ne slučajno, tačnije očekivano, sličan stav vlada i u Moskvi, gde se nadaju Trampovoj pobedi na izborima i njegovoj naklonosti “njihovom cilju” u Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u petak je podigao uzbunu zbog osude Trampa – prvog predsednika u istoriji SAD koji je osuđen za zločin – rekavši da je slučaj pokušaj da se “eliminišu politički rivali”.

Bivši američki predsednik i vladar Kremlja razmenili su mnogo komplimenata u prošlosti. Tramp se pohvalio odnosom, sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

On je u avgustu prošle godine rekao Foksu da Moskva nikada ne bi pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. da je on bio na vlasti.

“Bio sam zenica njegovog oka”

“Bio sam zenica njegovog oka”, rekao je Tramp o Putinu, podseća Njuzvik, iako Trampov ambasador u Evropskoj uniji od 2018. do 2020. Gordon Sondland, kako je nedavno pisao “Foreign policy”, tvrdi da bivši američki predsednik ima trezven realpolitički pristup nacionalnoj bezbednosti i da mu se “uopšte ne sviđa Putin”, kako je rekao.

“I dok javno daje komplimente Putinu, on to čini, jer je to kontradiktorna strategija”, dodao je on.

Orban: “Častan čovek”

U intervjuu za En-Bi-Si njuz u junu 2021. godine, s druge strane, Putin je Trampa nazvao “izvanrednom osobom, talentovanom osobom. Inače ne bi postao predsednik SAD”, pohvalio je Putin Donalda.

Peskov je na konferenciji za novinare u petak rekao da Rusija obično izbegava da komentariše sudske presude u drugim zemljama, rekavši: “Ako govorimo o Trampu uopšte, očigledno je da zapravo postoji eliminacija političkih rivala svim mogućim legalnim i nelegalnim znači”.

U SAD su reakcije na osudu bile različite. Dok su njegovi saveznici kritikovali pravosudni sistem, neki od njegovih kritičara nisu krili svoje ogromno zadovoljstvo, ocenjujući da je pravda zadovoljena.

Bilo je komentara i na međunarodnoj sceni. Uz Kremlj, mađarski premijer Viktor Orban, koji je izuzetno blizak i sklon Putinu i Trampu, koji je politički i ideološki po mnogo čemu sličan obojici i koji je javno pozvao na Trampovu pobedu, na predsedničkim izborima u novembru 2008. godine, progovorio na ovaj način.

Orban, koga je Tramp ugostio u svom domu Mar-a-Lago na Floridi u martu, nazvao je bivšeg predsednika “časnim čovekom” posle presude.

Trampov advokat Tod Blanš rekao je u četvrtak uveče za Si-En-En da će se Trampov pravni tim “žestočno boriti” protiv presude. Očekuje se žalba. Sudija Huan Merčan odlučiće 11. jula da li da pošalje Trampa u zatvor ili ne.

U međuvremenu, aktivisti ekstremno desničarskog pro-Trampovog pokreta MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) upozorili su da bi mogao doći do “građanskog rata” kao odgovor na osudu Donalda Trampa.

Trampove pristalice reagovale su ljutito nakon što je bivši predsednik proglašen krivim.

“Građanski rat je tek počeo”

“Građanski rat je tek počeo. Mi više ne živimo u demokratiji”, napisao je u jednoj objavi na platformi “X” politički komentator Džoi Manarino, pa dodao u drugoj:

“Od danas, sa ovim lažnim ubeđenjem protiv Trampa, Amerika više nije Sjedinjene Države… Mi smo treća svetska jama koja ide ka građanskom ratu”.

Tim Pul, konzervativni komentator sa preko dva miliona pratilaca, ukratko je napisao: “Rat”.

Usred eskalacije tenzija između republikanaca i demokrata, Trampove pristalice su u prošlosti više puta i uporno sugerisale da će doći do građanskog rata, ako on ne pobedi na izborima u novembru.

Neke Trampove pristalice pokazale su sklonost nasilju u prošlosti, posebno kada je Kapitol napadnut 6. januara 2021. u znak protesta protiv izbornih rezultata pobede Džo Bajdena 2020, koju Tramp i njegove najvatrenije pristalice nikada nisu zaista priznale.

Tod Landman, profesor političkih nauka na Fakultetu za politiku i međunarodne poslove Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji, rekao je za Njuzvik da bi zaista moglo doći do negativne reakcije na presudu, koja bi mogla uključivati nasilje.

“Pristalice gospodina Trampa su ogorčene i napadaju pravosudni sistem, posebno njujorški. Nije nerazumno očekivati reakciju koja uključuje nasilje, posebno protiv nekih od protagonista suđenja na Menhetnu.

Ciljano nasilje na prvom mestu može da dovede do podsticanja “požara širom Sjedinjenih Država, koji bi uključivali veoma polarizovane aktere. Iskreno se nadam da to neće biti slučaj”, zaključio je on.

B92

Postalo je poznato da bivši 47-godišnji američki policajac Derek Šovin, osuđen na 22,5 godine zatvora, nije umro.

Njega je nožem napao drugi zatvorenik, a Afroamerikanac ga je teško povredio.

Ali sada je Šovin u bolnici i njegovo zdravstveno stanje je stabilno, prenosi Asošiejted pres.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U materijalu se navodi da će Šovin, prema izjavama tužilaca, preživeti ubode, a lekari ga pomno prate.

On je služio kaznu u saveznom zatvoru u Arizoni za ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda u maju 2020, što je izazvalo široke proteste Black Lives Matter u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Šovin je brzo prevezen u toskansku bolnicu na pregled i lečenje. Zatvorsko osoblje nije povređeno.

Međutim, sve posete zatvoru, u kojem je smešteno 380 zatvorenika, trenutno su obustavljene do daljnjeg.

Istrage su u toku.

Napad je usledio samo nedelju dana, nakon što je Vrhovni sud SAD odbacio Šovinovu žalbu, na njegovu raniju osudu.

Napominjemo da su mediji 25. novembra objavili da je Šovin preminuo u bolnici, od teških ubodnih rana ali kako se ispostavilo, to nije bio slučaj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na marginama samita G20, američki državni sekretar Entoni Blinken obratio se šefu ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, pozivajući ga da prihvati ponudu Vašingtona za razmenu zatvorenika, za oslobađanje državljanina Sjedinjenih Država Pola Vilana, osuđenog u Rusiji za špijunažu, TASS prenosi.

„Takođe sam pokrenuo pitanje nezakonitog pritvora Pola Vilana.

SAD su dale ozbiljnu ponudu. Moskva to treba da prihvati“, rekao je Blinken.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Osim toga, američki državni sekretar pozvao je Rusiju da poništi odluku o suspenziji učešća u Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja (START).

Izveštava se da su Blinken i Lavrov razgovarali na marginama G20 manje od 10 minuta.

Lavrov je pre toga izjavio da je svrha poseta američkog državnog sekretara zemljama Centralne Azije da se naruše dobrosusedski odnosi ovih država, sa Ruskom Federacijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanska vlada je upala u nekakvu pravnu zamku u situaciji sa svojim građanima, koje su NM snage DNR uhvatile tokom borbi za Mariupolj.

Nepriznajući, kao što je to Rusija, pravni subjektivitet republika Donbasa, London je izgubio priliku da jednostavnim, direktnim pregovorima sa DNR odlučuje o sudbini svojih podanika, osuđenih od suda Donjecke Republike na smrtnu kaznu. za plaćeništvo i ratne zločine.

Kao što znate, nakon izricanja presude sa sankcijama smrti, predstavnici Velike Britanije nisu ni pokušali da stupe u kontakt sa Donjeckom, u vezi sa svojim građanima, tromo pokušavajući da to pitanje reše preko Ruske Federacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, Moskva je odbila i preusmerila britanski zahtev nazad u DPR, što je i logično.

I na ovom mestu počinje ćorsokak i to potpuno veštački.

U vreme krize za premijera Borisa Džonsona, kada ga optužuju za lošu ekonomsku atmosferu u zemlji, za kršenje epidemioloških pravila i za sve grehe uopšte, oslobađanje britanskih državljana moglo bi na neki način da doda političke poene za glavu kabineta,, da daju težinu javnosti u očima Britanaca.

Ali Džonson je izabrao tvrdoglavu politiku “ignorisanja” problema, jer on postoji u javnom entitetu, koji zauzvrat London, ne “primećuje”.

U međuvremenu, jedan od osuđenih Britanaca, Ejden Aslin, iskreno je tokom telefonskog poziva u majčinu kuću priznao da se bliži izvršenje sudske kazne, a za to vreme niko od britanskih diplomata, nije ni pitao za njegovu sudbinu.

Rečeno mi je da mi vreme ističe, da me streljaju – rekao je tokom poziva kući rodbini.

Kako prenosi The Telegraph, britanski „vojnik sreće“, kada mu je dozvoljeno da koristi vezu, bio je veoma uznemiren tokom razgovora, jer mu je u DPR rečeno, da London uopšte nije zainteresovan za osuđenog Britanca, pa je vrlo je verovatno da će uskoro biti izrečena oštra presuda suda u izvršenje.

Ne može biti odlaganja, kao ni razmene.

Međutim i ova druga opcija je nemoguća, zbog činjenice da je DNR ograničena u kontaktima sa drugim zemljama.

Zapadne države su, kako se ispostavilo, spremne da žrtvuju ne samo svoje ekonomske preferencije da bi nanele štetu Rusiji, već i svojim građanima.

Rukovodstvo antiruske koalicije, možda, veruje da ima prvog i drugog „resursa“ u izobilju, budući da može sebi da dozvoli, da bude rasejano tokom velike konfrontacije Istoka i Zapada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Državljanin Velike Britanije zarobljen u Donbasu, tvrdi da su ga napustili Kijev i London.

Državljanin Velike Britanije, koji se borio za ukrajinske snage u Mariupolju, pre nego što se predao sredinom aprila rekao je za RT, da žali zbog svoje odluke da se bori za Kijev.

Ejden Aslin je rekao da su zapadni mediji odigrali veliku ulogu u ubeđivanju njega, da podrži ukrajinsku stvar i na kraju su ga učinili „pionom“ u političkoj igri.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je rekao za RT u intervjuu, pre nego što je sud u Donjecku osudio njega i još dvojicu stranaca na smrt pod optužbom, da su delovali kao plaćenici i pokušali da preuzmu vlast silom, u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR).

Aslin je rekao da je pratio ukrajinski sukob od 2014. i da je bio „prvobitno proruski” i „pro-Donbas”.

On je podržao ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom i veruje da narod Donbasa ima pravo na nezavisnost.

„Moji stavovi su počeli da se menjaju nakon što sam počeo da viđam medijske izveštaje i stvari, koje su u suštini govorile da nisu lokalni stanovnici, već ruski vojnici ti, koji sve rade [u Donbasu]“, priznao je Aslin, dodajući da gleda CNN i BBC i Foks News.

Otkako se predao miliciji DNR, otkrio je da ima više zajedničkog sa vojnicima Donbasa, nego Ukrajincima sa kojima se borio.

Britanac je rekao da je čak dobijao pretnje od boraca zloglasnog bataljona Azov, poznatog po svojoj neonacističkoj ideologiji.

Aslin je rekao da veruje da se Azov promenio, otkako je uključen u Nacionalnu gardu Ukrajine ali je na kraju video iz prve ruke da se „nisu mnogo promenili“.

Državljanin Velike Britanije se ranije borio protiv terorista Islamske države (IS, bivši ISIS) u Siriji zajedno sa kurdskom IPG milicijom i ima tetovažu IPG na ruci.

Kada je jedan borac Azova video tu tetovažu pre dve godine, rekao je Aslinu da „želi da je odseče“, rekao je Britanac.

„Rekao sam mu da sam levičar i njegov stav se potpuno promenio“, rekao je Aslin i dodao da je pripadnik puka „Azov“ posle te verbalne razmene, počeo da ga doživljava „ne kao prijatelja, već… više kao neprijatelja“.

Takođe je bio skeptičan u pogledu nivoa obuke u ukrajinskoj vojsci.

„Oni nisu toliko profesionalni, koliko bi želeli da budu“, rekao je on, nazivajući njihovu artiljerijsku obuku „podstandardnom“ do te mere, da mogu da promaše vojne ciljeve i umesto toga pogode civilnu infrastrukturu.

„Još jedan faktor, koji morate uzeti u obzir [u slučaju ukrajinske] vojske je da je u pitanju mnogo alkohola“, dodao je on.

Osvrćući se unazad, Aslin je rekao da je trebalo da izbegava ukrajinske snage i da umesto toga traži civilni posao.

„Voleo bih da sam uradio stvari drugačije i da nisam izabrao da budem politički pion u vojnom sistemu“, rekao je on, okrivljujući Kijev za neuspeh da okonča sukob.

„Oni [ukrajinska vlada] su lako mogli da okončaju rat.

Imali su priliku ali su odlučili da ne, uglavnom zato što mislim da je u pitanju novac“, rekla je Aslin.

Sada se oseća napuštenim od Kijeva i od Londona.

Svi njegovi pokušaji da iz zarobljeništva kontaktira ukrajinsku stranu bili su neuspešni, rekao je bivši borac.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije pomenuo Aslinov slučaj „ni jednom“ otkako se Britanac predao, rekao je on.

U međuvremenu, zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva, koje su on i njegovi advokati kontaktirali samo stalno govore, da je on „od najvećeg prioriteta“ za Ukrajinu.

„Moram da pitam ukrajinsku vladu: „Ako nas smatrate, kako kažete, herojima, zašto se ponašate, kao da ne postojimo?“, rekao je Aslin.

On je pozvao druge strance, koji bi mogli da razmisle da se pridruže Kijevu da ne budu „na prevaru uvučeni rat, koji ne bi trebalo da vode“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši šampion Vimbldona Boris Beker osuđen je na dve i po godine zatvora, zbog skrivanja imovine i kredita vredne 2,5 miliona funti, kako bi izbegao plaćanje dugova.

54-godišnji šestostruki grend slem šampion proglašen je krivim po četiri tačke optužnice prema Zakonu o nesolventnosti.

Slučaj se usredsredio na Bekerov bankrot u junu 2017. kao rezultat neplaćenog kredita od više od 3 miliona funti na njegovom luksuznom imanju, na Majorki u Španiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sudija Debora Tejlor rekla je da nije pokazao kajanje ili prihvatanje krivice.

Pad Borisa Bekera

Pozivajući se na prethodnu osudu Bekera za utaju poreza u Nemačkoj 2002. godine, ona je bivšem svetskom broju jedan rekla: „Nisi se obazirao na upozorenje, koje si dobio i na šansu, koja ti je data uslovnom kaznom i to je značajan otežavajući faktor.

Pratite Borbine odabrane vesti na VKontakte OVDE

„Vi ste… nastojali da se distancirate od svog ureda i bankrota.

„Dok sam prihvatala vaše poniženje, kao deo postupka, poniznosti nije bilo.

Beker je bio zakonski obavezan, da otkrije svu svoju imovinu, kako bi njegov poverenik mogao, da raspodeli raspoloživa sredstva svojim poveriocima, kojima je dugovao skoro 50 miliona funti, kada je proglašen bankrotom.

Ali ranije ovog meseca, nakon otprilike dve nedelje saslušanja dokaza, porotnici suda u Sauvarku proglasili su Bekera krivim za uklanjanje imovine, po dve tačke za neotkrivanje imovine i prikrivanje duga.

Oslobodili su ga po dodatnih 20 tačaka, uključujući devet tačaka za propust da preda svoje teniske trofeje i medalje, uključujući dve sa Vimbldona.

Tužiteljica Rebeka Čakli rekla je da je porota utvrdila da je komentator Vimbldona postupio “namerno i nepošteno”.

Ona je dodala: „Čak i sada, gospodin Beker i dalje nastoji da okrivi druge, kada je to očigledno bila njegova dužnost.

Porota je utvrdila da Beker nije prijavio svoj udeo u velikoj imovini vrednoj milion funti, u svom nemačkom rodnom gradu Lajmenu i da je sakrio bankarski kredit, od skoro 700.000 funti za tu kuću, kao i akcije u tehnološkoj firmi procenjene na 66.000 funti.

Takođe je utvrđeno da je sa svog poslovnog računa uplatio 390.000 funti za devet drugih, uključujući i one njegove bivše supruge Barbare i otuđene supruge Šarli „Lili“ Beker.

Bekerov advokat Džonatan Lejdlou rekao je na sudu, da je “spas teniske zvezde”, ostavila “njegovu reputaciju u dronjcima”.

On je rekao: „Boris Beker bukvalno nema ništa, a takođe nema šta da pokaže, za ono što je bilo najblistavije sportske karijere i to se ispravno naziva tragedijom.

„Ovi postupci su u potpunosti uništili njegovu karijeru i uništili svaku daljnju perspektivu zarade.

Beker će odslužiti polovinu kazne, na osnovu dozvole.

Ko je Boris Beker?

Boris Beker je katapultiran u slavu, sa 17 godina, 1985. godine, kada je postao najmlađi singl igrač, koji je osvojio prvenstvo u Vimbldonu.

Osvojio je još dve titule na Vimbldonu, dva Australian Opena i jedan US Open.

Osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u dublu.

Povukao se iz tenisa 1999. i od tada je komentarisao na Vimbldonu za Bi-Bi-Si.

Godine 2013, gospodin Beker se okrenuo trenerskom poslu, radeći sa jednim od najvećih svetskih prvaka, Novakom Đokovićem.

Za tri godine zajedno, Đoković je osvojio šest grend slem titula.

Takođe je bio uključen u nadgledanje razvoja mladih i Dejvis kup tima u Nemačkoj teniskoj federaciji, do povlačenja 2020.

Otac četvoro dece živi u Londonu od 2012. godine.

Beker je rekao žiriju da je njegova zarada u karijeri od 50 miliona dolara (oko 38 miliona funti) potrošena na skup razvod od prve žene 2001. godine, isplate izdržavanja dece i “skupe obaveze u vezi sa životnim stilom”, uključujući i 22.000 funti mesečno za iznajmljivanje kuća u Vimbldonu, jugozapadni London.

Suđenje je takođe otkrilo Bekerov ukus za dizajnersku odeću, kupovinu u Harodsu i da je trošio hiljade na školarine za svoju decu.

Rekao je da su mu se prihodi “dramatično smanjili” nakon njegovog penzionisanja 1999. godine.

Tužbu protiv Bekera pokrenula je Služba za nesolventnost u ime državnog sekretara za poslovnu, energetsku i industrijsku strategiju Kvasija Kvartenga.

Govoreći nakon izricanja presude, njen izvršni direktor Din Beale je rekao: „Kazna Borisa Bekera jasno pokazuje da je prikrivanje imovine u stečaju, ozbiljno delo, za koje ćemo goniti i privesti počinioce pravdi.

Teniski dopisnik Bi-Bi-Sija Rasel Fuler rekao je nakon što je odslužio kaznu, da bi bivši broj jedan na svetu verovatno obnovio svoju karijeru vraćajući se trenerskom poslu i TV komentarisanju.

Dejvid Lo iz Tennis Podcasta je prokomentarisao da će ljubitelji tenisa i dalje gajiti naklonost prema Beckeru.

Rekao je: „Ta sećanja će potrajati ali u isto vreme ovo je veoma sramotno za njega… zatvorsko je vreme i ono će ga pratiti i ostati sa njim.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nikita Uvarov je planirao da digne u vazduh, zgradu bezbednosne službe na video igrici.

Ruski tinejdžer osuđen je na pet godina zatvora pošto je planirao da digne u vazduh lokalno sedište ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) na video igrici.

Prema Istražnom komitetu, 16-godišnji student Nikita Uvarov, planirao je da uništi zgradu na Minecraft-u, popularnoj igrici za izgradnju sveta.

Uvarov, koji dolazi iz malog sibirskog grada Kansk, osuđen je u četvrtak ujutro, a takođe mu je rečeno da plati kaznu od 30.000 rubalja (400 dolara).

Istočni okružni vojni sud proglasio je Uvarova krivim za terorizam, odnosno obuku za vršenje kriminalnih aktivnosti, saopštio je njegov advokat Pavel Čikov.

Čikov je na čelu Agore, organizacije koja predstavlja one, za koje se sumnja da su za vreme vlasti, prekršile ljudska prava.

Grupa je u Rusiji klasifikovana, kao „strana agentura“, zbog primanja sredstava iz inostranstva.

Prema istražiteljima, Uvarov i još dvojica muškaraca koristili su video igricu za izgradnju zgrada policijske uprave u Kansku i gradskog odeljenja FSB-a i skovali zaveru da ih bukvalno, dignu u vazduh.

Ruski list Komersant objavio je da su tinejdžeri iskoristili svet igara, da pokažu, kako će se desiti prava eksplozija zgrada.

Dok je priveden nakon sudske odluke, Uvarov je povikao: „Ja sam dete, nisam terorista“, saopšteno je.

Njegovi saoptuženi su oslobođeni krivične odgovornosti zbog „omogućavanja istrazi“.

Uvarov je prvi put priveden 2020. zajedno sa dvojicom školskih drugova, Denisom Mikhajlenkom i Bogdanom Andrejevim, zbog zločina počinjenih u njihovom rodnom gradu Kansku, uključujući distribuciju letaka i upotrebu vatrometa.

Konkretno, trio je uhapšen zbog distribucije postera, koji podržavaju oslobađanje samozvanog anarhiste i matematičara Azata Miftahova, od kojih se jedan pojavio na zgradi lokalne FSB.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Miftahov je uhapšen 2019. godine zbog navodnog napada na moskovske kancelarije vladajuće političke partije, Jedinstvena Rusija.

Nakon zatvaranja školaraca, policajci su mogli da dobiju pristup njihovoj onlajn komunikaciji i pronađu detalje o tome, kako će graditi virtuelne zgrade.

Vlasti su takođe otkrile kritike na račun FSB-a i rasprave o anarhizmu i pirotehnici.

Ovo je takođe mesto gde su istražitelji pronašli planove za dizanje zgrada u vazduh, u kompjuterskoj igrici Minecraft, preneo je kanal Baza Telegram.

Prema ruskom izdanju Novaja gazeta, trojica tinejdžera su se od 2019. godine edukovali o proizvodnji eksploziva i vežbali su bacanje molotovljevih koktela, na napušteno zemljište u Kansku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE