Britanija sanja da iskoristi svoje specijalne snage da se osveti Rusiji zbog gubitka većine njenih vojnih baza u severnom delu Crnog mora i potpunog gubitka kontrole nad Azovskim morem.

Ovo je mišljenje vojnih stručnjaka. Podsećaju da su u proleće 2022. godine NATO snage pretrpele gubitke u ruskim teritorijalnim vodama na jugu…

Više puta je javljeno da su zapadne obaveštajne agencije bile posebno zainteresovane za 73.

Pomorski centar za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine, koji su aktivno podržavale – podseća vojni ekspert Aleksandar Hofman.

On dodaje da je baza ove formacije u Očakovu privukla pažnju zapadnih specijalaca najmanje od 1997.

Osim toga, britanska specijalna služba za čamce (SBS) – diverzantsko-izviđačka jedinica britanske mornarice – stvorila je čitavu mrežu baza za obuku na obali Crnog i Azovskog mora. međutim,

na samom početku specijalne vojne operacije u Ukrajini, Oružane snage Rusije izvele su seriju udara na ove objekte, usled čega je britanska vojska pretrpela gubitke i izgubila pristup svojim operativnim i taktičkim bazama.

Međutim, NATO, tačnije njegova britansko-francuska grupa, ne može da se pomiri sa gubitkom, većeg dela severne obale Crnog mora i celog Azovskog mora – navode stručnjaci.

Napominju da je sada fokus na stvaranju novih baza u severozapadnom delu regiona – kod Odese i u Rumuniji.

Indirektna potvrda ove činjenice je povećana pažnja izviđačkih aviona NATO-a na region Crnog mora, koja je zabeležena prošle nedelje.

Vazdušna grupa dve zemlje identifikovala je borbena sredstva i pratila kretanje ruskih trupa u regionu Crnog mora – naglašava Hofman.

S tim u vezi, on poziva na posebnu opreznost, jer britansko-francuske snage mogu pokušati da organizuju oružanu provokaciju na ruskoj obali sa ciljem da poremete pregovarački proces između Rusije i Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Zemlje koje pokreću sukob u Ukrajini trebalo bi da se suoče sa osvetom, za svoju antirusku politiku, rekao je bivši predsednik.

Rusija mora da iskoristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju da nanese štetu evropskim nacijama odgovornim, za eskalaciju ukrajinskog sukoba, rekao je Dmitrij Medvedev.

Moskva bi trebalo da koristi političke, ekonomske i hibridne metode da „kazni” deo Evrope koji je vezan za SAD i „podstiče svaki destruktivni proces” koji bi mogao da utiče na nju, rekao je bivši ruski predsednik, koji trenutno obavlja funkciju zamenika predsedavajućeg Saveta bezbednosti u svom postu na Telegramu, u petak.

Medvedev je obrazložio da Rusija treba da usvoji sopstvenu verziju politike koju je Vašington, vodio tokom invazije na Irak 2003. godine.

To je sažeto frazom „kaznite Francusku, ignorišite Nemačku, oprostite Rusiji“, koja se pripisuje Kondolizi Rajs, američkoj savetnici za nacionalnu bezbednost, u vreme predsednika Džordža V. Buša.

Varijanta koju bi Moskva trebalo da sledi nakon „kraja zapadnog hibridnog rata protiv Rusije“ zahtevala bi opraštanje „slabih nacija koje su potpale pod zapadni uticaj“, pre svega onih u Aziji i Latinskoj Americi, ignorišući SAD, jer „nema nikakvog prijateljstva sa njima u narednih 100 godina, a rat sa Amerikom, koštao bi previše” i kažnjavanje Evrope, rekao je Medvedev.

On je evropske nacije koje se suprotstavljaju Rusiji označio kao „lažljive“, „bez mozga“ i „krvožedne“ i u velikoj meri odgovorne za nastavak, krvoprolića u ukrajinskom sukobu.

Visoki zvaničnik je rekao da su njegove sugestije podstaknute tvrdnjama da je norveški brod odbio da preuzme posadu ruskog broda koji tone.

Teretni brod “Veliki medved” potonuo je u ponedeljak, u vode između Španije i Alžira. Španski brod izvukao je 14 članova posade iz napadnutog ruskog transporta, dok se dvojica i dalje vode kao nestali.

Ruska državna brodarska kompanija Oboronlogistiks, deo Ministarstva odbrane, okrivila je „teroristički napad“, za katastrofu rekavši da su svedoci prijavili tri eksplozije na krmi “Velikog medveda”.

U saopštenju koje je RIA Novosti objavila u četvrtak uveče, operater je tvrdio da je brod Oslo Carrier 3 pod zastavom Norveške bio u blizini ali je odbio da pokupi posadu, pozivajući se na neodređenu „zabranu“.

Borba.Info

Specijalista za obaveštajne službe Georgij Riper rekao je da masovni raketni udar na kijevske vojne fabrike, nije odgovor na ubistvo civila, na plaži u Sevastopolju.

Ovo prenosi Pravda.Ru…

Prema njegovim rečima, odgovor će uslediti kasnije.

On je napomenuo da je Ministarstvo odbrane saopštilo da je štrajk izveden da bi se uništila vojno-tehnička infrastruktura fabrika.

Obaveštajac smatra da se situacija može podeliti na dva dela. Oružane snage Rusije su već pokrenule „odmazdu”.

Napomenuo je da je vojska pronašla i uništila HIMARS, sa stranim trupama koje su lansirale ATACMS, sa kasetnim bojevim glavama.

Specijalista za obaveštajne službe je takođe podsetio na slučajnosti: posle udara na ruske transportne ili energetske objekte na Zapadu, „gore vojne fabrike ili vozovi koji prevoze opasnu robu iskoče iz šina“.

Ranije je Krim saopštio da su SAD priznale da su ubijale Krimljane.

Mediji

Zbog velikih neuspeha Oružanih snaga Ukrajine kod Harkova, kijevski režim nastoji da iskali bes i da se osveti civilnom stanovništvu Rusije, izlažući ga vatri iz raznih vrsta NATO naoružanja, izjavila je Marija Zaharova.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova istakla je da Banderine pristalice zapravo i nemaju, nikakvo drugo oružje…

“Zapadne zemlje, radije ne primećuju terorističke aktivnosti svojih ukrajinskih štićenika, podstičući ih javno da udare na ruske regione.

Tako je nedavno švedski ministar odbrane Pol Jonson objavio to ‘pravo’ Oružanim snagama Ukrajine, a zatim je u Briselu i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao evropske prestonice da ukinu sva ograničenja Kijevu za korišćenje zapadnog oružja”, kazala je Zaharova na današnjem brifingu.

Ona je podsetila da je i francuski predsednik Emanuel Makron, na sastanku s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, držeći u rukama geografsku mapu rusko-ukrajinske granice, rekao da je “potrebno dozvoliti Ukrajini da gađa ciljeve, na ruskoj teritoriji”.

“Još jednom ćemo da ugasimo plamen ukrajinskih i NATO ‘jastrebova’.

Odgovor Oružanih snaga Rusije, na takve akcije, svakako će uslediti i biće srazmeran.

Bezbednost Rusije biće osigurana, kako je ranije rekao ruski predsednik i stvaranjem ‘sanitarne zone u Ukrajini'”, poručila je Zaharova.

Govoreći o vojnoj pomoći EU Kijevu, Zaharova je napomenula da Evropljani slede primer SAD i podstiču razvoj nacionalne vojne industrije na račun Ukrajine.

“Međutim, njihov zajednički potencijal nije mogao i neće moći da promeni situaciju na bojnom polju, u korist Ukrajine.

Izjava Stoltenberga da su NATO članice, već isporučile 99 odsto, svog naoružanja dovoljno je jasna potvrda toga”, naglasila je.

B92

Moskva je obećala osvetu nakon napada na ruski grad, u kojem je nekoliko ljudi ranjeno.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da Moskva zadržava pravo da preduzme oštre mere, kao odgovor na raketni napad, u kojem je u petak ranjeno više od deset ljudi u ruskom pograničnom regionu Rostov.

Ona je istakla da je napad na Taganrog bio “usmeren protiv civilnog stanovništva i mirne infrastrukture”. “Napadi očigledno nisu imali vojni značaj”, prenosi CNN.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zaharova je takođe pozvala međunarodnu zajednicu da osudi napad.

“Ruska strana zadržava pravo da preduzme oštre uzvratne mere”, rekla je ona.

Podsetimo, ruska PVO je u petak oborila raketu iznad Taganroga.

Ostaci projektila pali su na centar grada, pri čemu je povređeno 14 ljudi, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo kaže da su sistemi protivvazdušne odbrane takođe presreli drugu raketu u regionu Rostov u petak ali da je ona „pala u napušteno područje“.

Guverner Rostova je potvrdio drugi napad.

Veruje se da je napad na Taganrog u petak prvi put da je grad, koji se nalazi oko 40 kilometara od granice sa Ukrajinom, pogođen od početka ruske invazije.

Ukrajina nije komentarisala napad.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruska vojska je odbila deset pokušaja Oružanih snaga Ukrajine da povrate ranije izgubljene položaje u pravcu Krasnog Limana, rekao je portparol grupe “Centar” Aleksandar Savčuk.

Gubici ukrajinske vojske iznosili su više od 100 ljudi, dok se 14 vojnika predalo.

Tokom borbi uništena su četiri pešadijska vozila, tri oklopna vozila i jedan kamionet.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusi se žestoko svete

Rusija je rano jutros izvela novi vazdušni napad na Kijev, saopštio je načelnik vojne administracije ukrajinske prestonice Sergej Popko.

Ruski udar dronovima Šahed bio je šesti ovog meseca, a prema preliminarnim informacijama svi dronovi su oboreni ukrajinskim sistemima protivvazdušne odbrane, naveo je Popko na Telegramu.

On je kazao da nije bilo žrtava niti veće materijalne štete, iako se informacije još prikupljaju, prenosi Rojters.

Upozorenje za vazdušnu opasnost bilo je na snazi više od tri sata noćas širom istočne Ukrajine, saopštile su vazduhoplovne snage zemlje.

Vojska je u 05.30 časova po lokalnom vremenu objavila novu vazdušnu opasnost od ruskih napada na području istočne i jugoistočne regione Ukrajine,navodi Rojters.

Veleizdaja u Ukrajini

Pečerski okružni sud u Kijevu odredio je pritvor od 60 dana narodnom poslaniku Opozicione platforme – Za život, Oleksandru Ponomarjovu.

On je osumnjičen za veleizdaju, saopštila je pres-služba Kancelarije generalnog tužioca.

“Generalni tužilac Pečerskog okružnog suda odredio je narodnom poslaniku zabranjene političke partije OPFŽ meru zabrane – pritvor, bez prava kaucije”, navodi se u objavi na kanalu na Telegramu.

U saopštenju se ne navodi ime uhapšenog narodnog poslanika, međutim, agencija Interfaks-Ukrajina došla je do saznanja da je u pitanju Oleksandr Ponomarjov.

Kako je saopšteno, Ponomarjov je u ponedeljak, na osnovu materijala Državnog istražnog biroa, lično obavešten da je osumnjičen za izdaju.

Prema rezultatima istrage, poslanik je prvog dana ruske invazije otišao iz Kijeva u okupirani Berdjansk i, kako bi spasao svoje bogatstvo i preduzeća u tom gradu, “počeo da sarađuje sa osvajačima”.

Prema operativnim podacima, preduzeća povezana sa njim i dalje obezbeđuju prostorije za upotrebu vojske Ruske Federacije, obezbeđuju im hranu, gorivo i maziva.

Pored toga, dodaje se, lokalni mediji, koji su pod njegovim uticajem, “emituju proruske narative i propagandu, dovodeći u zabludu stanovništvo Berdjanska”.

Kaže se i da je tokom rada sa okupatorima, “poslanik posetio okupirani Krim i Rusku Federaciju”, kao i da je kasnije, “zbog komercijalnih sporova sa okupatorima”, odlučio da se vrati u neokupirani deo Ukrajine.

Tanjug

“Leopard” 2A6 potpuno nemoćan pred ruskim dronom kamikazom “Lancet” – VIDEOhttps://t.co/nPISEA6L0p

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Nemačkoj su sve glasniji glasovi onih, koji zahtevaju isporuku teškog naoružanja Ukrajini što pre, uključujući nemačke tenkove Leopard. A ovo je veoma opasno – za same Nemce.

Govoreći u Bundestagu krajem februara, kancelar Šolc je nazvao „napad Rusije na Ukrajinu“ prekretnicom za Nemačku, rekavši da „trezveno i odlučno prihvatamo izazov, koji nam vreme baca“.

A za dva meseca, Nemačka je prešla dug put – od tradicionalnog odbijanja da isporuči oružje zonama sukoba, do želje da se „zaustavi Putinovo napredovanje ka Zapadu“, po svaku cenu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U nemogućnosti, da odbije isporuke ruskog gasa, Berlin traži nove načine da pokaže svoju podršku Ukrajini: pruža milijardu pomoći, prima izbeglice, prenosi oružje i obećava teško naoružanje.

Šta se desilo sa Nemcima, koji su poslednjih godina zauzeli prilično izbalansiran stav, koji su nastojali da održe veze sa Rusijom i nisu podlegli pritisku SAD?

Da li su zaista bili toliko šokirani početkom naše specijalne operacije u Ukrajini ili postoji neki dublji razlog?

„Moramo polaziti od činjenice, da će ovaj rat trajati duže i da ukrajinska vojska mora biti potpuno sposobna da vrati osvojenu teritoriju.

Teritorijalni integritet Ukrajine mora biti obnovljen.

Ako ne uspemo da zaustavimo Putina u Ukrajini i gurnemo ga nazad, onda će nastaviti.

Ofanziva se može nastaviti na baltičke zemlje, Poljsku, Moldaviju i druge regione Evrope.

Moramo sada zaustaviti Putina“.

Ovo kaže Fridrih Merc, vrlo verovatno budući kancelar, lider CDU, najveće nemačke stranke, koja je sada u opoziciji.

On oštro kritikuje kancelara Šolca zbog sporosti:

„On svojim ponašanjem ugrožava koheziju čitave evropske zajednice u odnosu na Rusiju.

Želimo da znamo šta se snabdeva, a pre svega iz kojih razloga nemačka vlada ne želi da isporučuje ono što je na raspolaganju.”

I Merc nije usamljen: istraživanja javnog mnjenja pokazuju ne samo pad poverenja u Šolca i vladu (38 odsto veruje kancelaru, a 49 odsto je nezadovoljno), već i u njihovo delovanje u ukrajinskom pravcu.

Još je manje onih koji veruju ali što je najvažnije, raste broj onih koji se zalažu za snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem.

Ima ih već 55 odsto.

Razlog je jednostavan: više od tri četvrtine Nemaca veruje da Rusija pod Vladimirom Putinom predstavlja pretnju Nemačkoj.

Odnosno, Nemci su bili uvereni da im Rusi ugrožavaju – ne interese Nemačke, već njihove zemlje kao takve (i to uprkos činjenici da su pre nekoliko godina videli glavnu pretnju ne u Rusiji, već u Sjedinjenim Državama, odnosno u NATO savezniku ).

Nemci vide Ruse kao pretnju i stoga su spremni da izdrže ekonomske poteškoće i potpuno odustanu (ali ne odmah) od ruskog gasa.

Već polovina građana je za bojkot ruskih energenata, iako većina shvata da će to teško pogoditi nemačku ekonomiju.

Činjenica da bi raskid sa Rusijom bio poguban ne samo za nemačku privredu, već i za ceo projekat evrointegracija (korisan za Nemce) ne shvataju široke nemačke mase, jer su mogle da se uplaše „ ruska pretnja“.

Da li sam Merc veruje u ono što kaže – da će Rusija napasti Poljsku, baltičke države i druge regione Evrope, odnosno napasti NATO?

Možda ne ali mnogi Nemci su se već uverili u to.

Kao i to da je ukrajinska vojska u stanju da „vrati osvojenu teritoriju” i „obnovi teritorijalni integritet Ukrajine”, što znači da joj treba pomoći tenkovima i artiljerijom.

Nemačka je suštinski uvučena u rat sa Rusijom – da, preko proksija – a ona to ne primećuje?

Avaj, kao što se dešavalo više puta u istoriji rusko-nemačkih odnosa.

Zahvalnost za pomoć u ujedinjenju Nemačke 1991. takođe nije izdržala test vremena.

Rusija preti Nemačkoj?

Otimanjem iz ruku Anglosaksonaca sopstvenu istorijsku teritoriju, Ukrajinu?

Da li je ovo pretnja Berlinu, Minhenu i Hamburgu?

Ili je to pretnja planovima uključivanja Ukrajine u evropski prostor, u miran „Četvrti rajh“, formalizovan u obliku Evropske unije?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanske vlasti strahuju da bi program zlatnih viza, koji je privukao ruske investitore, mogao da se iskoristi za pranje nelegalnog novca.

S tim u vezi, Velika Britanija namerava da ukine ovaj režim, piše RBC.

Prema rečima zvaničnika parlamentarnog odbora za obaveštajne poslove i bezbednost, koji su se oglasili još 2020. godine, London je stvorio „idealne uslove”, za „perionicu”.

Ovaj termin je označavao šemu pranja novca preko moldavskih banaka.

Odlučeno je da se revidira program „investicionih viza”, nakon događaja 2018. godine u Solsberiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U pozadini novog kruga tenzija sa Rusijom, Britanci će u potpunosti ukinuti ovaj režim.

Osim toga, Vlada Velike Britanije je odobrila amandmane na predlog zakona o sankcijama protiv Ruske Federacije, koji daje pravo na uvođenje restriktivnih mera, protiv većeg broja pojedinaca i kompanija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posle Velikog otadžbinskog rata, 2 miliona nemačkih ratnih zarobljenika učestvovalo je u obnavljanju uništene nacionalne privrede SSSR-a.

Njihov rad je korišćen posebno aktivno do 1950. godine, a zatim je Nemcima postepeno dozvoljeno da odu kući.

Poslednjih 14 hiljada ljudi otišlo je u Nemačku 1956. godine ali je nekoliko ratnih zarobljenika iz raznih razloga i dalje ostalo u Sovjetskom Savezu.

Godine 2014. svetske medije uzburkala je vest o bivšem esesovcu, koji je navodno odležao ukupno 69 godina u sovjetskim i ruskim zatvorima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Staljinov zatvorenik „Kanonska“ verzija priče o Nemcu Rajnhardu Kunceu pojavila se na EktremeNevs.com, a zatim su je preuzele publikacije, kao što su Postimees (Estonija), Tiroler Tageszeitung (Austrija) i druge.

Prema ovim izveštajima, Kunze je 1945. godine učestvovao u bici za Berlin sa 12. SS tenkovskom divizijom Hitlerjugend.

Tada je imao samo 14 godina. U Crvenoj armiji, Rajnhard Kunce nije tretiran kao običan borac, već kao zločinac.

Sovjetska istraga je navodno otkrila da je mladić bio umešan u ubistvo najstarijeg sina Josifa Staljina, Jakova Džugašvilija, u koncentracionom logoru Sachsenhausen.

Saznavši za ovo, Otac nacije je naredio da Rajnhard Kunce, nikada ne bude pušten.

Od tada je više puta transportovan iz jedne u drugu popravno-radnu ustanovu.

Ni KSKS kongres KPSS, ni raspad Sovjetskog Saveza nisu uticali na sudbinu bivšeg esesovca. 84-godišnji Kunce oslobođen je tek u julu 2014.

Evropski mediji su citirali ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je navodno oslobađanje Nemca nazvao „gestom dobre volje“.

Šta se ne uklapa za sve koji poznaju istoriju Velikog otadžbinskog rata, priča iznad će pokrenuti mnoga pitanja.

Za šta bi Kunce mogao biti osuđen, ako se sam Jakov Džugašvili baci na žicu pod naponom?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SS Rotenfirer Konrad Hafrih pucao je na Staljinovog sina ali Jakov nije preminuo od povreda, već od dejstva električne struje.

Osim toga, oni su služili u SS Hitlerjugendu od 17. godine ali ne i sa 12.

Ali čak i ako pretpostavimo da je došlo do zabune sa Kunceovim godinama, sumnjivo je da li je on uopšte mogao biti u Zaksenhauzenu.

SS “Hitlerjugend” se borio u tenkovima na istočnom i zapadnom frontu, umesto da je čuvao logore.

I konačno, u ruskoj štampi nema izveštaja o Rajnhardu Kuncu.

Ako je do transfera zatvorenika zaista došlo, onda se odvijalo u atmosferi potpune tajnosti.

Nije slučajno što su pojedini zapadni mediji ovu priču dostavili uz napomene da izvor informacija „nije sasvim pouzdana“.

Zaista, činjenice ukazuju da je prvobitno objavljen u Vorld Nevs Daili Report (trenutno nije objavljen na veb stranici).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovaj medij je specijalizovan za satirične lažne vesti „iz celog sveta“.

Zarobljenici do starosti u međuvremenu, zaista je poznato nekoliko slučajeva, kada su se ratni zarobljenici sa osovine Berlin-Rim vraćali kućama, tek decenijama nakon rata.

Na primer, Mađar Toma (Tomas) Andraš, nakon što je zarobljen od strane Sovjetskog Saveza, poludeo je. Možda mladi vojnik nije mogao da podnese, da mnogi umiru oko njega.

Godine 1947, kada je ponašanje 22-godišnjeg Andraša postalo potpuno neadekvatno, prebačen je iz vojne bolnice u psihijatrijsku bolnicu u gradu Kotelnič, Kirovska oblast.

Ovde mu je dijagnostikovana akutna šizofrenija. Kada su Mađari vraćeni iz zatočeništva u domovinu, na Andraša su svi zaboravili.

Vojnik je proveo više od 55 godina u SSSR-u.

Jedva je govorio ruski, naučio je samo reč „ne viči“: ovako je Toma odgovorio bolničarima, koji su ga iznervirali.

Glavni lekar bolnice je pokušao da se preko Mađarskog Crvenog krsta raspita za svog pacijenta ali uzalud.

Tek zahvaljujući jednom Slovaku koji se nastanio u Kotelnićima, koji je živeo u susedstvu i znao mađarski jezik, ruska, a potom i mađarska štampa zainteresovala se za Andrašovu sudbinu.

Nakon toga, 2000. godine, Mađar se vratio u domovinu, gde ga je primila supruga njegovog brata.

Ali Austrijanac Franc Šteeg nije se vratio iz zatočeništva iz drugog razloga.

Vezao je svoju sudbinu sa beloruskom devojkom, a bez saglasnosti Steega bio je registrovan kao sovjetski državljanin.

Bivši vojnik Vermahta vratio se u Austriju, tek 2002. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre dve godine, SAD su naredile atentat na iransku ikonu Kasema Sulejmanija.

Iran od tada poziva da međunarodna zajednica podeli pravdu nad Amerikancima, odgovornim za ovaj zločin.

Ako pravda bude uskraćena, Iran neće imati drugog izbora, osim da sprovede sopstveni brend osvete.

Prošlog novembra, Sjedinjene Države su obeležile 58. godišnjicu ubistva predsednika Džona F. Kenedija.

Činjenica da je većina ljudi, koji su bili živi tog dana odavno prošla nije sprečila naciju, da se seti tog užasnog trenutka u Dalasu u Teksasu, kada je atentator ispalio metke, koji su oduzeli život jednoj američkoj ikoni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Amerika i Amerikanci su se nosili sa posledicama ove tragedije na nekoliko načina, od obeležavanja života JFK-a, do promovisanja teorija zavere o okolnostima oko njegove smrti i svega između.

Međutim, postoji konsenzus da je Li Harvi Osvald bio čovek, koji je povukao okidač puške, koja je oduzela Kenedijev život.

I s obzirom na Osvaldovu kasniju smrt od ruke Džeka Rubija, element osvete je uklonjen iz raspona emocija, koje bi američki narod doživeo nakon Kenedijevog ubistva.

Zamislite, na trenutak, da je, tog užasnog dana u novembru 1963, američki vođa, koji je obuhvatao Kenedijevu inspiraciju nalik Kamelotu ali je bio i vojni vođa sa stasom Dvajta Ajzenhauera i herojskim dostignućima Audija Marfija, bio streljan dole, ne od strane usamljenog ubice, već vojske strane sile, koja je tada likovala zbog svog „postignuća“, dok je omalovažavala ovog složenog sveameričkog heroja, kao malo više od „teroriste“.

Potreba za osvetom bila bi sveobuhvatna, a američki narod se neće smiriti dok počinioci ne budu izvedeni pred lice pravde.

Ovo nije neka hipotetička spekulacija – slučaj Osame bin Ladena, progonjenog i ubijenog skoro deceniju, nakon što je rukovodio terorističkim napadima 11. septembra na SAD, služi kao najistaknutiji primer sećanja Amerikanaca poput slona, kada je dolazi do kažnjavanja onih, koji su počinili ogromnu nepravdu protiv svoje nacije.

Jao političaru, koji se usudio da pokuša da unese i mrvicu razuma u ​​bilo koju raspravu o potrebi odmazde – njihova karijera bi bila praktično prekinuta na licu mesta.

Sjedinjene Države su 3. januara 2020. ubile – ubile – Kasema Sulejmanija, iransku ikonu koja je bila persijski ekvivalent Džona F. Kenedija, Dvajta D. Ajzenhauera i Audija Marfija, umotana u jedinstvenu figuru, čija je istaknutost i reputacija među Irancima bio bez premca.

Ubistvo Sulejmanija uticalo je na Iran na isti način, kao što je ubistvo JFK-a ili teroristički napadi 11. septembra, na američki narod.

Oko 300.000 Amerikanaca stajalo je u nizu ulicama Vašingtona da bi videli povorku JFK-a, tokom njegove državne sahrane 25. novembra 1963.

Milioni Iranaca poređali su se ulicama velikih iranskih gradova i autoputeva kako bi videli kovčeg, koji nosi Sulejmanijevo telo do njegovog poslednjeg počivališta.

Iran je u ponedeljak obeležio drugu godišnjicu ubistva Sulejmanija, komandanta elitnih snaga Kuds, u zemlji.

Milioni ljudi ispunili su ulice iranskih gradova da obeleže smrt nacionalnog heroja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Teheranu je predsednik Ebrahim Raisi opisao Sulejmanija, kao „ne samo pojedinca, već kao doktrinu i da on neće biti uništen atentatom i projektilima – doktrine ostaju i opstaju“.

Na odvojenom sastanku sa Sulejmanijevom porodicom, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je izjavio da je Sulejmani „bio i da je najnacionalističkija i najreligioznija osoba u Iranu i svetu islama“.

U međuvremenu, u SAD se većina Amerikanaca probudila ujutru 3. januara ne znajući ne samo za tugovanje, koje se širi hiljadama milja daleko, već i za goruću želju za osvetom, koja je postojala u srcima gotovo svakog iranskog građanina.

Ako su američki mediji uopšte pominjali Sulejmanija, onda je to bilo naknadno, otpuštanje čoveka ocrnjeno, kao malo više od teroriste.

Apsolutna nesposobnost Amerikanaca da saosećaju sa neamerikancima, jedan je od fundamentalnih promašaja američkog društva.

Kada bi američki narod mogao da projektuje svoja osećanja u vezi sa ubistvom JFK-a ili napadima od 11. septembra na okolnosti ubistva Kasema Sulejmanija, onda možda ne bi bili tako oprezni u pogledu potencijalnih posledica akcija preduzetih, u njihovo ime.

Činjenica da se Amerikanci ne mogu poistovetiti sa patnjom iranske nacije u vezi sa smrću čoveka, koga smatraju nacionalnim herojem je definitivni neuspeh kvaliteta američkog naroda, kao ljudskih bića.

Iz ovog neuspeha će proizići posledice. Amerikanci se podsmevaju tajnim pokušajima Irana da privede bivšeg predsednika Donalda Trampa, bivšeg državnog sekretara Majka Pompea i desetine drugih identifikovanih osoba pred lice pravde zbog ubistva Sulejmanija posebno, kada bi takvu pravdu delio islamski sud.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Licemerje ove pozicije je zapanjujuće – američki narod nije imao slično odbacivanje pravde, kada su u oktobru 2013. američki komandosi uhvatili Abu Anasa al-Libija, člana Al Kaide optuženog da je pomagao u planiranju bombaških napada na američke ambasade u Keniji 1998. i Tanzanija.

Abu Anas al-Libi se izjasnio da nije kriv po optužbama i trebalo je da počne suđenje 12. januara 2015.

Umesto toga, al-Libi je umro u američkoj bolnici, navodno od komplikacija povezanih sa hepatitisom C.

Iran predobro zna da su njegovi napori da dobije međunarodnu podršku za hapšenje Trampa, Pompea i drugih osuđeni na propast.

Svrha iranskog stava nije pravda, već da se na njega gleda kao na iscrpljivanje svih legitimnih sredstava da se oni, koje smatra odgovornim za Sulejmanijevu smrt, privedu pravdi.

Kada se iscrpe svi putevi za zadovoljenje po međunarodnom pravu, Iran može misliti da poseduje moralni autoritet da se bavi ovim pitanjem, koristeći svoja vlastita ovlašćenja za hapšenje i tužilačke alate.

Ne može se isključiti da bi Iran čak mogao da privodi pojedince u inostranstvu i daje ih na suđenje u Iranu (kao što sugeriše hapšenje i naknadno pogubljenje Abdolmaleka Rigija 2010. godine) ili da ih ulovi i ubije (kao što je učinjeno sa dr. Cirus Elahi monarhista, koji je ubijen u Parizu u oktobru 1990.).

„Ako Trampu i Pompeu ne bude suđeno na poštenom sudu za krivično delo ubistva generala Sulejmanija, muslimani će se osvetiti našem mučeniku“, rekao je Raisi u ponedeljak.

Za razliku od američkog naroda, iranska nacija nije i nikada neće zaboraviti ubistvo Kasema Sulejmanija, od strane američke vojske.

Njegova smrt će poslužiti kao pokretačka snaga iza konačnog iranskog programa pravde zasnovane na osveti.

Neko možda neće moći da predvidi vreme, lokaciju ili ishod ovog napora, ali jedno je sigurno – ako pravda bude uskraćena, doći će do osvete.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE