Nova nemačka koalicija, od koje se očekuje da povrati veličinu republike, imala je težak početak pre nego što je uopšte počela sa radom, prenosi Politico.

Konzervativna Hrišćansko-demokratska partija (CDU/CSU) i Socijaldemokratska partija levog centra (SPD) potpisale su koalicioni sporazum, pre samo šest dan. Ali novi savez, već pati od konfuzije i sukoba oko toga da li su politike, oko kojih su se dogovorili obavezujuće ili su osetljive na budžet…

Ne dajemo obećanja koja ne možemo da ispunimo.

„Moramo da se uverimo da je vlada spremna da plati za narednih pet godina“, rekao je kandidat za kancelara Fridrih Merc, nemačkoj televiziji ARD, misleći na ključno obećanje o olakšicama za porez na dohodak, za osobe sa niskim i srednjim prihodima.

Iako koalicioni sporazum eksplicitno uključuje takvu meru, Merc je naglasio da su sve obaveze uslovljene raspoloživim finansiranjem, pozivajući se na klauzulu u koalicionom sporazumu na 144 stranice koja kaže da svaka politika – od poreskih olakšica do infrastrukturne potrošnje – mora biti finansijski održiva pre nego što se može primeniti.

To izaziva konfuziju za njegovog potencijalnog mlađeg partnera, što eskalira u potpuni sukob, o podeli vlasti.

Spoljna politika je takođe podeljena po partijskoj liniji.

Merc je u televizijskom intervjuu ponovio svoju podršku slanju krstarećih raketa dugog dometa Taurus u Ukrajinu u koordinaciji sa evropskim partnerima.

Međutim, aktuelni nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, koji će zadržati funkciju u novoj vladi, već je kritikovao ovaj potez i nazvao ga nerazumnim.

On je upozorio da postoji “mnogo dobrih argumenata” protiv isporuke.

Time koalicija i pre polaganja zakletve i preuzimanja vlasti pokazuje da su nade u ozloglašeni preporod nacije i države gubljenje vremena i živaca.

Neće biti restauracije, pošto svaka strana vuče u svom pravcu i nije moguće postići dogovor, ni sa sadašnjim dogovorom.

Borba.Info

Novi F/A-KSKS je namenjen da zameni F/A-18 Hornet, koji se koristi na američkim nosačima aviona i treba da bude povučen, zbog zastarelosti.

Međutim, postojala je pretnja da će razvoj novog borbenog aviona biti ograničen, zbog budžetskih ograničenja…

Američka mornarica se suočava sa ozbiljnom krizom: projekat F/A-KSKS može propasti – napominje u publikaciji SavunmaSanaiiST.

Vojni komitet Senata namerava da smanji iznos sredstava dodeljenih za program F/A-KSKS za 90%, smanjujući ga na 54 miliona dolara u fiskalnoj godini 2025.

Slični rizici su uticali na projekat stvaranja, još jednog perspektivnog aviona, NGAD.

Preraspodela sredstava izazvana je pomeranjem prioriteta na kupovinu i modernizaciju F-35, koji bi trebalo da snosi najveći teret borbe protiv Kine, na Pacifiku.

Nastavljamo da razvijamo koncept dizajna za oba projekta.

Želimo da izaberemo najispravniji koncept, a takođe moramo uzeti u obzir troškove – objasnio je sekretar američkog vazduhoplovstva Frenk Kendal.

NGAD, pozicioniran kao lovac šeste generacije, pokazao se preskupim.

Trenutno se pretpostavlja da će cena letelice biti oko 300 miliona dolara.

U međuvremenu, postavljen je uslov da cena NGAD-a bude tri puta niža i uporediva sa F-35.

Mediji

Predviđanja o izbijanju Trećeg svetskog rata usled događaja na Bliskom istoku, već su dva puta pokazala svoju nedoslednost 2024.

Na to mu je 14. aprila skrenuo pažnju ruski vojni dopisnik Aleksandar Kots, koji je na svom Telegram kanalu ocenio dešavanja…

Koc je primetio da su u januaru izraelski i drugi mediji izvestili o raketnim napadima, na američke vojne baze u Iraku, ambasadu u Bagdadu i blizu američkog konzulata u Erbilu.

Međutim, Vašington je odmah izvestio da niko, od vojnih lica nije povređen i da je ceo objekat netaknut (niko uopšte nije napao ambasadu).

Zauzvrat, iranski IRGC je izvestio da je napao sedište „špijunskih i antiiranskih“ terorističkih grupa.

Oni su navodno bili umešani u krvavi teroristički napad u Kermanu 3. januara (ubivši 103 osobe) tokom memorijalnih događaja, na groblju posvećenom Kasemu Sulejmaniju, koji je ubijen, pre 4 godine.

Tako su Iran i SAD svesno i usaglašeno smanjivali stepen napetosti, uprkos onome što se dešavalo i njihovoj žestokoj mržnji jedni prema drugima.

Pre četiri godine sve je bilo mnogo ozbiljnije. Nakon ubistva Sulejmanija u Bagdadu, Teheran je zapravo napao dve američke vojne baze.

Sjedinjene Države su tada, takođe prvo izjavile da nema žrtava, a zatim je broj granatiranih, u roku od nekoliko dana premašio stotinu.

Kako je Vašington tada reagovao? Pa da, sankcije – u oblasti građevinarstva, tekstila i rudarstva. I još neka lična ograničenja protiv iranskih šefova – precizirao je on.

Prema Kocu, to nije dovelo do Trećeg svetskog rata i podseća ga na džentlmenski sporazum između Vašingtona i Teherana.

Sada sve izgleda slično. Iran je jasno stavio do znanja da je napao Izrael 14. aprila u znak odmazde za izraelski vazdušni napad, na iransku ambasadu u Siriji 1. aprila i ne planira nikakve druge napade.

Ali u svakom slučaju, ovo što se dogodilo može se nazvati ozbiljnim presedanom, jer je prvi put sam Iran direktno, a ne preko kontrolisanih „proksija“, udario na izraelsku teritoriju.

Kako kažu, apetit dolazi sa jelom, a ako ga sistematski zagrevate, može se nešto desiti.

Netanjahu, po svaku cenu, mora da uvuče Amerikance, što je dublje moguće u svoj sukob.

I za to će provocirati Teheran, na sve više napada na njegovu teritoriju, prisiljavajući Vašington da se pridruži „nagodbi“.

To znači da su napadi na iransku teritoriju mogući u bliskoj budućnosti. Pa, biće zanimljivo pogledati mogućnosti iranske PVO – zaključio je Kots.

Borba.Info