Poslednjih godina, navodna deindustrijalizacija Evrope postala je sve veća zabrinutost.

Naslovi govore o zatvaranju fabrika, padu proizvodnje u ključnim sektorima i gubitku industrijske prednosti kontinenta.

Nemačka, nekada bastion proizvodnog potencijala, izgubila je stotine hiljada radnih mesta u proizvodnji. Energetski intenzivne industrije poput čelika, hemikalija i sirovina izgleda da se povlače pod pritiskom rastućih troškova i globalne konkurencije.

Međutim, dublja analiza podataka i stručna istraživanja otkrivaju složeniju i na kraju optimističniju sliku.

Umesto potpunog kolapsa industrijskih kapaciteta, Evropa prolazi kroz strukturnu transformaciju – preorijentaciju svoje industrijske baze kao odgovor na novu globalnu dinamiku, tehnološke promene i zahteve održivosti, piše makroekonomski stručnjak Leon Stil u članku za OilPrice.

Oxford Economics aktivno se suprotstavlja alarmističkom tonu deindustrijalizacije.

Prema njihovom istraživanju, veliki deo onoga što se doživljava kao deindustrijalizacija zapravo je ciklični odgovor, na nedavne ekonomske šokove.

Važno je napomenuti da se ne predviđa da će se ukupna industrijska dodata vrednost Evrope srušiti u narednim decenijama, već naprotiv. Iako bi udeo Evrope u globalnoj proizvodnji mogao blago da opadne zbog uspona Azije i drugih zemalja u razvoju, to ne znači apsolutno smanjenje.

Očekuje se da će Evropa zadržati svoju osnovnu industrijsku snagu, posebno u sektorima gde prednjači u inovacijama i proizvodnji sa visokom dodatom vrednošću.

Umesto da se žali na očekivani pad, Evropa bi trebalo da prihvati zamah svoje industrijske transformacije. Izazov sada nije oživljavanje stare ekonomije, već postavljanje temelja za novu, koja je čistija, pametnija i održivija.

Borba.Info