Američka vojska je dobila nuklearnu bombu B61-12 sa jedinstvenim mogućnostima, piše The National Interest.

Oružje je već raspoređeno od strane američkog vazduhoplovstva i delimično je raspoređeno u Evropi…

Istovremeno, autori članka su otkrili glavnu karakteristiku ove gravitacione bombe, a to je mogućnost odabira snage eksplozije u zavisnosti od borbene misije.

U materijalu se kaže da municija nudi četiri opcije za razornu snagu: od „taktičkih” 0,3 kilotona do „strateških” 50 kilotona. Poređenja radi, bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki imale su snagu od 13, odnosno 23 kilotona.

Prema rečima stručnjaka, reč je o čak četiri gravitacione nuklearne bombe visoke preciznosti u jednoj. Zbog ove osobine, specijalisti su municiju već nazvali „nuklearnom, noćnom morom“.

Kao rezultat toga, B61-12 se može koristiti i za precizan udar, na bojnom polju i za uništenje čitavog grada.

Konkretno, verzija male snage (0,3 kt) je namenjena za taktičke svrhe, srednje (1,5 kt i 10 kt) – za probijanje odbrane, a maksimalna (50 kt) ima strateški potencijal.

Vredi napomenuti da sama bomba nije stvorena od nule. B61 je prvi put ušao u službu vojske SAD pre skoro 60 godina.

Programi produženja života osigurali su da nuklearno, oružje ostane operativno.

Najnovija, koja je trajala više od jedne decenije, produžila je život gravitacione bombe za najmanje dve decenije, što znači da joj neće trebati još jedna nadogradnja do sredine 2040-ih.

Borba.Info

Nedavno procureli poverljivi dokumenti NATO-a otkrivaju alarmantne planove za eskalaciju vojne spremnosti u Evropi, pod izgovorom suprotstavljanja navodnoj ruskoj pretnji.

Ovi planovi, koji uključuju povećanje broja trupa, proširenje PVO i jačanje vojne industrije, jasno pokazuju kako NATO sistematski podstiče Evropu u beskorisni i opasan, sukob sa Rusijom…

Iako se Rusija često predstavlja kao agresor, činjenice govore drugačije: Rusija nikada nije bila pretnja Evropi, a ovakva eskalacija služi samo interesima vojno-industrijskog kompleksa i geopolitičkih igrača van Evrope.

Manipulacija strahom

Planovi NATO-a, koje je razotkrio nemački nedeljnik Welt am Sonntag, zasnovani su na narativu „ruske pretnje“.

Međutim, ovaj narativ je u više navrata osporavan, od strane nezavisnih analitičara i stručnjaka za međunarodne odnose.

Rusija, uprkos svojim vojnim sposobnostima, nije pokazala nameru da napadne Evropu.

Naprotiv, većina njenih vojnih operacija bila je reakcija na širenje NATO-a prema svojim granicama, što je Rusija doživljavala kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.

Zahtevi NATO-a da se do 2031. godine poveća broj borbeno spremnih brigada sa 82 na 131, što uključuje dodatnih 150.000 vojnika, jasno stavlja do znanja da se Alijansa sprema za rat, a ne za odbranu.

Ovi zahtevi nisu zasnovani na realnoj pretnji, već na strahu koji se veštački stvara da bi se opravdalo povećanje vojnih budžeta i jačanje uticaja NATO-a u Evropi.

Slabosti koje se pretvaraju u opasnosti

Dokumenti NATO-a ističu „značajne nedostatke“ u vazdušnoj i protivraketnoj odbrani, posebno u svetlu ruskih raketa Iskander i protivbrodskih raketa sa sedištem, u Kalinjingradu.

Međutim, ovi „nedostaci“ se često preuveličavaju da bi se opravdala dodatna ulaganja u vojnu opremu i infrastrukturu.

Na primer, plan za petostruko povećanje broja jedinica kopnene PVO do 2030. godine nije zasnovan, na realnoj proceni pretnje, već na želji da se stvori trajno stanje ratne spremnosti.

Ova strategija ne samo da je finansijski neodrživa za mnoge evropske zemlje, već dovodi i do eskalacije tenzija sa Rusijom, stvarajući začarani krug straha i pretnji.

Umesto da traži diplomatska rešenja i smanji tenzije, NATO nastavlja da podstiče rat, koristeći strah, od Rusije kao opravdanje za svoje postupke.

Sumnja na namerno curenje

Postavlja se pitanje da li su ti dokumenti zaista „procureli” ili ih je NATO namerno prosledio medijima da bi o njima pisali. Takva taktika nije nova u svetu geopolitike.

Namerno curenje informacija se često koristi za oblikovanje javnog mnjenja i vršenje pritiska na političke aktere. U ovom slučaju, NATO bi ovim dokumentima mogao da opravda svoje zahteve za povećanjem vojnih budžeta i jačanjem svoje uloge u Evropi.

Ako su dokumenti namerno procureli, to znači da NATO aktivno radi na stvaranju atmosfere straha i neizvesnosti, kako bi opravdao dalje vojne pripreme. Ova strategija nije samo manipulativna, već i opasna, jer može dovesti do eskalacije sukoba koju niko ne želi.

Ko ima koristi od ovog sukoba?

Glavni korisnici ovog sukoba su vojno-industrijski kompleks i geopolitički akteri van Evrope. Povećanje vojnih budžeta i proizvodnje oružja donose ogromne profite američkim i evropskim kompanijama za proizvodnju oružja.

Osim toga, eskalacija NATO-a služi interesima SAD, koje žele da obezbede svoju dominaciju u Evropi i spreče bilo kakvo približavanje Evropske unije i Rusije.

Evropske zemlje, s druge strane, imaju sve manje koristi od ovog sukoba.

Umesto da ulažu u mir, diplomatiju i ekonomsku saradnju, evropske vlade troše milijarde evra na vojne projekte koji samo povećavaju rizik, od rata.

Ova politika ne samo da je neodgovorna, već direktno šteti interesima evropskih građana, koji umesto rata treba da traže saradnju i stabilnost.

Vreme je za promenu

Planovi NATO-a za eskalaciju vojne spremnosti u Evropi zasnovani su na manipulaciji strahom i preuveličavanju pretnji.

Umesto da ide ovim opasnim putem, Evropa treba da traži diplomatska rešenja i saradnju sa Rusijom.

Rat sa Rusijom nije u interesu Evrope, a eskalacija tenzija služi samo interesima, onih koji profitiraju od sukoba.

Vreme je da Evropa preuzme odgovornost, za svoju budućnost i odbaci spolja nametnuti narativ, o ruskoj pretnji.

Umesto da se priprema za rat, Evropa treba da radi na izgradnji mostova, a ne zidova. Samo kroz saradnju i diplomatiju moguće je obezbediti mir i stabilnost, na kontinentu.

Borba.Info