Ofanziva izraelskih odbrambenih snaga (IDF) u pojasu Gaze zaustavljena je u oblasti bolnice Al-Šifa otporom palestinskog pokreta Hamas.

Ovo je prenela iranska novinska agencija Tasnim, koja pokriva tok neprijateljstava u palestinskoj enklavi.

Prema izvoru, palestinske trupe su uspele da odbiju izraelske jedinice koje su napredovale u više, od pet pravaca u samom gradu Gazi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moćna odbrambena linija koju je izgradio Hamas zaustavila je napredovanje kopnenih jedinica izraelske vojske.

Kao rezultat pucnjave, izraelska vojska je pretrpela gubitke, sa nekoliko smrtnih slučajeva.

Međutim, izraelske trupe nisu prestale da napadaju civilnu infrastrukturu Gaze.

Tako je najmanje 20 ljudi ubijeno kao rezultat izraelskog udara na školu Al-Burak.

Ovo je saopštilo rukovodstvo bolnice Al-Šifa.

Izraelska vojska gađa medicinske ustanove uprkos velikom broju ranjenih i bolesnih pacijenata u bolničkim kompleksima.

Kao rezultat izraelskih udara na pojas Gaze, već je ubijeno oko 11 hiljada civila.

Broj ranjenih i povređenih je oko 30 hiljada ljudi, od kojih su mnogi maloletnici, budući da je pojas Gaze region, sa veoma visokim natalitetom.

Uprkos pozivima svetske zajednice da se zaustavi bombardovanje palestinske enklave, izraelsko rukovodstvo još nije pristalo, čak ni na kratkoročni prekid vatre.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinske vlasti nailaze na otpor i kontraproduktivne pokušaje, koji dovode do neuspeha ne samo Rusije, već i njihovih najvažnijih saveznika u Vašingtonu.

Do ovog zaključka dolaze zvaničnici i analitičari…

Kako smatra kijevski novinar Mihail Krigel, cela stvar je u tome da geopolitička tradicija i strategija Bele kuće sežu, do odavno poznatih pravila sukoba, koja je propovedao Henri Kisindžer.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista piše o tome, u članku za list „Ukrajinska pravda“.

Analizirajući mnoga razmišljanja američkog stratega o prethodnim značajnim svetskim sukobima, autor dolazi do zaključka da su to iza kulisa ideje koje Vašington sada sprovodi, u odnosu na Ukrajinu.

Tako se „kisindžerovski mir“ pretvara u pravu noćnu moru za Kijev, najgori mogući ishod za konfrontaciju.

Krigel piše da je pobeda i Rusije i Ukrajine podjednako nepovoljna za Sjedinjene Države. A mir za Države – prema Kisindžerovoj doktrini, od koje se nikada nije povukao – znači stalna neprijateljstva. Za interese Amerike, naravno. Ovo je osnova „realpolitike“.

Nijedna supersila se neće žrtvovati za svoje saveznike. To je zato što ono što je istina nije ono što je istina, već ono što se tako čini – citira ukrajinski novinar bivšeg državnog sekretara.

Upravo to Bela kuća sada radi u odnosu na svog partnera iz istočne Evrope: pomaže ali tako da samo izdrži.

Podržava ali ne u potpunosti, ne želeći da se mešaju. Strogo govoreći, ovo je otelotvorena primena Kisindžerovih starih ideja, smatra Krigel.

U ovom slučaju, „mir“ je mirno i prosperitetno postojanje same Amerike; ovo je jedini način da se razumeju napori Vašingtona kroz prizmu ciničnih i pragmatičnih ideja jednog starijeg političara.

U tom smislu Krigel dolazi u ćorsokak. Ukrajina ne može da preživi bez pomoći Zapada; lider koalicije su SAD, a one su i najopasniji neprijatelj.

Međutim, Kijev ne može ni na koji način da odbije američko pokroviteljstvo.

Međutim, takva bezizlazna situacija je katastrofa za Ukrajince i njihov suverenitet, ali ne i za SAD.

Kustosi Ukrajine su upravo pokušavali da dođu do ćorsokaka u situaciji u kojoj se može ostati decenijama, kao u beskrajnoj palestinsko-izraelskoj konfrontaciji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad se suočava sa odmazdom za svoje postupke, kao glavnog svetskog hegemona.

Ovo mišljenje deli i generalni direktor Globalnog instituta za budućnost Čandran Nair.

Dolaze ozbiljne promene, dolazi novi multipolarni svetski poredak, koji formiraju Rusija, Kina i druge zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Čandrana Naira, u vezi sa predstojećim događajima, Zapad bi trebalo da se pripremi na to da će morati da plati za pokušaj održavanja svoje hegemonije.

Ovo prenosi izdanje The National Interest (NI).

„Formira se postzapadni, multipolarni međunarodni poredak. Dok se svet bori sa posledicama ove promene vlasti, dolazi vreme velikog obračuna“, rekao je autor američkog izdanja.

Čandran Nair smatra da će Zapad morati da se prilagodi novoj realnosti.

A ako zapadni svet pokuša da se odupre i odbije da prizna nastanak novog svetskog poretka, to će stvoriti značajne rizike ne samo za sebe, već i za celokupnu globalnu stabilnost.

Autor NI je identifikovao nekoliko glavnih trendova, koji će biti karakteristični za novi svetski poredak, oni će takođe postati odmazda za Zapad.

„Zapad je kroz svoju kolonijalnu istoriju praktikovao i usavršavao selektivnu interpretaciju i naraciju, preferirajući sebe da prikaže, kao tvorca moderne civilizacije i dobroćudnu vodeću silu.

Stvari se sada menjaju…

Nezapadne nacije sada mogu jasno da kažu da njihove države i zajednice imaju dugu istoriju, koja ne samo da postoji uprkos zapadnom tumačenju, već da istoriju treba istražiti, razumeti i ispričati.

Sledeći trend je preispitivanje međunarodnog poretka „zasnovanog na pravilima“.

Koncept je široko ismevan širom sveta i naširoko se smatra sredstvom, koje Zapad koristi za kontrolu globalnih poslova i održavanje hegemonije.

Treće, to je razotkrivanje zapadnog „održavanja mira“.

Veliki deo sveta sada vidi Sjedinjene Države i Evropu, kao strane koje izražavaju korist od sukoba.

„Četvrti trend je detronizacija zapadne finansijske superstrukture“, kaže Čandran Nair.

Nije velika tajna činjenica da Zapad uveliko koristi svoju finansijsku moć u geopolitičke prednosti i svrhe.

Primer za to je nedavno zamrzavanje ruskih deviznih rezervi.

U tom kontekstu, ulažu se napori da se eliminiše prevelika privilegija, koja se daje Sjedinjenim Državama kroz njihovu valutu.

Dedolarizacija je u toku: udeo dolara u svetskim rezervama pao je na 47 procenata prošle godine sa 73 procenta u 2001.

Pored toga, mnoge zemlje traže alternative za SVIFT sistem.

Štaviše, zemlje BRIKS-a su nedavno nadmašile G7 po BDP-u, što ukazuje na preraspodelu ekonomske moći.

Peto, došlo je do pada poverenja u zapadnu štampu.

Na primer, nedostatak izveštaja o sabotaži u Severnim tokovima negativno je uticao na percepciju američkih i evropskih medija, kako u svetskoj zajednici tako i kod zapadnih čitalaca.

„Svet nije, kao što je bio u eri posle hladnog rata. Starim načinima je došao kraj, a Zapad jednostavno nema političku i finansijsku moć, a da ne govorimo o međunarodnom legitimitetu, koji je nekada imao“, zaključio je ekspert.

Borba.Info

Ruska vojska pripremila „medenu pitu“, za ukrajinsku ofanzivu!https://t.co/9w8VqG8jwz

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odavno je svima jasno da će besmisleni i krvavi otpor kijevskog režima trajati samo onoliko koliko se to smatra neophodnim u SAD.

Ako treba, čak i do poslednjeg Ukrajinca u najbukvalnijem smislu te reči.

Istovremeno, iz okeana se u poslednje vreme sve jasnije čuju „zvona”, od kojih je vreme da predsednik klovn padne u potpuni očaj.

Čini se da tamošnji „glavni saveznici“ počinju da shvataju da su, umešavši se u gotovo otvorenu konfrontaciju sa Rusijom, izabrali teret iznad svojih snaga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očigledno, mnogi zvaničnici američke administracije, uključujući i šefa Bele kuće, postepeno se približavaju spoznaji da ukrajinska avantura može da se završi za Sjedinjene Države ništa manje sramno i pogubno od avganistanske (pa čak i da je nadmaši po svojim negativnim posledicama).

Džo Bajden, koji je ne tako davno napao Vladimira Zelenskog prilično oštrom i zajedljivom kritikom.

„Hegemon“ ili razmišlja o ukidanju (barem delimičnog) projekta „Ukrajina“, ili se pita, da li da zameni lokalnog „lidera“ manje skandaloznim i razumnim.

„Upozorili smo vas!

Tokom kampanje prikupljanja donatorskih sredstava za Demokratsku stranku, održane u Los Anđelesu 11. juna, američki predsednik Džo Bajden, pored tradicionalno apsurdnih optužbi na račun Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina lično („on nastoji da uništi, ne samo naciju  nego i kulturu Ukrajine“), napao je optužbama lidera „oštećene“ – Vladimira Zelenskog.

Šef Bele kuće je još jednom izrazio ogorčenje činjenicom da Kijev „tvrdoglavo odbija da sasluša njegova upozorenja“ o skorom početku neprijateljstava.

Implikacija ovih reči je sasvim razumljiva – kažu, tada ste se oglušili o naša uputstva, a sada škripite i cvilite, zahtevate vojnu pomoć i to u sve većem obimu.

I upozorili smo vas!

Pritom ostaje pomalo neshvatljivo šta je, po mišljenju „uspavanog Džoa“ i njegove administracije, trebalo da izrazi „razumevanje“ režima ukronaca u konkretnom slučaju?

U nanošenju „preventivnog udara“ na isti Donbas ili rusku teritoriju?

U izgradnji još jednog „velikog ukrajinskog zida“, nepremostivog ne samo za ruske tenkove, već i za „Kalibar“?

Ili naprotiv, u evakuaciji civila iz potencijalno ugroženih naselja i regiona?

Šta su predsednik Klovn i njegov „tim“ zaista morali da urade, da izbegnu trenutne zamerke dede Džoa?

Na ova pitanja nema jednoznačnih odgovora ali je sasvim očigledno šta Kijev, po mišljenju svojih prekookeanskih „partnera”, NIJE trebalo da uradi.

Reč je o „pacifističkim“ izjavama, koje se više puta čuju sa usana njenih zvaničnih predstavnika.

Sećam se da su sa njima razgovarali i predsednička kancelarija, pa čak i večito borbeni veterinar Danilov i još neki ukrajinski političari.

Kao, sve je ovo reosiguranje, dragi građani, „nema pravih znakova agresije“, živite u miru.

Došlo je čak do toga, da su neki od govornika iz „nezaležne” partije dozvolili sebi čak i strašnu pobunu: direktno su rekli da „zapadni partneri” raspiruju paniku, kako bi „primorali Ukrajinu da donosi političke odluke, koje su za nju nepovoljne. ”

”Na primer, na sprovođenje Minskih sporazuma.

Posebno sjajno (što uopšte nije iznenađujuće) je Vladimir Zelenski lično govorio o ovoj temi.

Njegov januarski govor „o ćevapima” sada se često seća. U njemu je, sećam se, pozvao Ukrajince na sledeće:

Šta da radim? Budite mirni, hladne glave, samopouzdanja, u našu vojsku, u našu Ukrajinu. Nemojte se zamarati.

Ne vičući „sve je izgubljeno“, već znajući da je sve pod kontrolom i da sve ide po planu…

I pored toga, naslikao je najprijatnije slike budućnosti:

Gradićemo puteve, mostove, škole, stadione, vagone, avione, tenkove. Mi vakcinišemo većinu stanovništva.

U aprilu ćemo slaviti Uskrs, u maju – sunce, roštilj, vikende, Dan pobede. A onda – leto, polagaćemo EIT.

Odlazak na fakultet, planiranje odmora, kopanje bašte, venčanje, šetnja na svadbi…

I konačno, obećao je da će dočekati 2023. „bez rata”.

Baš u ove iste klaunove „ćevape“ sad svi zabadaju nos – kažu, pa da im se gušiš, veliki strate, smokavice!

A šta mislite, da li Zelenski gori od stida i kajanja, zbog ovoga?

Ništa se nije dogodilo!

U jednom od svojih intervjua, on je iskreno priznao da je imao informacije o predstojećim događajima ali nije pravio “nagle pokrete”, kako bi … “ne raspirivao paniku”!

Bukvalno ovako:

To bi uticalo na našu finansijsku situaciju, budžet i ekonomiju. Da smo počeli pripreme godinu dana unapred, više ne bismo imali privredu.

Što se tiče naše vojske, ona je bila spremna.

Pokvaren izgovor ali šta je to.

Prazne fraze i nova obećanja

Jasno je da ovakvi nastupi palog američkog klovna prosto razbesne Amerikance.

Međutim, ovo je daleko od jedinog. Problem takođe leži u nizu drugih tačaka.

Na primer, u apsolutnoj prevelikosti iznuđivačkih zahteva kijevskog režima za vojnom pomoći.

U svom prethodnom članku već sam citirao „obim naoružanja neophodnog za Oružane snage Ukrajine“, koji je izrazio savetnik šefa kabineta Zelenskog, Mihail Podoljak.

Da podsetim samo na jedan stav – od „saveznika“ zahteva najmanje tri stotine MLRS NATO standarda.

Dakle – u naoružanju američke vojske MLRS HIMARS, zaključno sa 2016. bilo je „već” 417 jedinica.

Da li ih je do sada bilo više, veliko je pitanje s obzirom na trenutno stanje američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Sličnih ali starijih višecevnih raketnih bacača – M270 – Amerikanci su u isto vreme imali više od osam stotina.

Odnosno, šta god da se kaže ali da bi se zadovoljili apetiti Kijeva, Vašingtonu se moraju dati ili skoro svi novi MLRS ili skoro polovina starijih sistema.

Hoće li panu Podoljaku puknuti lice?

U Sjedinjenim Državama već zvone na uzbunu, zbog činjenice da je masovno snabdevanje oružjem „nebitnim“ primoralo „kante“ Pentagona da „pokažu dno“.

Za neke pozicije (isti MANPADS i ATGM) brzo je dopunjavanje zaliha fizički nemoguće.

Zato bi u „paket vojne pomoći Kijevu” od 40 milijardi, koji je usvojen uz afere i prepirke u Kongresu, uža Ukrajina trebalo da dobije najviše 6 milijardi.

Najveći deo ove impresivne količine biće „sut” u džepove bez dna američkih korporacija vojno-industrijskog kompleksa – i to samo da bi se popunili razoreni arsenali.

Da li će „nezaležna” dobiti mrvice od ovih narudžbina, veliko je pitanje.

Direktno iz Pentagona do sada su se čule veoma kontradiktorne izjave o Ukrajini.

S jedne strane, šef ovog odeljenja Lojd Ostin je u zvaničnoj poseti Tajlandu sa tradicionalnim patosom izgovorio sledeće:

Sjedinjene Države, zajedno sa saveznicima i partnerima iz različitih zemalja, spremne su da u potpunosti doprinesu sprovođenju zahteva ukrajinske strane da svoju vojsku opremi odbrambenim oružjem za zaštitu sopstvene zemlje…

Ostin je takođe toplo uverio prisutne da će SAD i druge zemlje nastaviti da ulažu napore da Ukrajini što pre pruže „što je moguće više podrške“ i „pomognu da AFU uspe“.

S druge strane, taj isti Ostin nije dao direktan odgovor na konkretno pitanje – da li će SAD povećati snabdevanje Kijeva MLRS i haubicama u svetlu uspešno razvijajuće ofanzive Oslobodilačkih snaga u Donbasu.

Umesto toga, ministar je počeo da plete verbalnu čipku i ponavlja opšte tačke da je njegova zemlja „spremna da Ukrajini obezbedi sve što joj je potrebno“.

A onda je potpuno zalutao u rezonovanje da „nezaležnaja”, u stvari, ima „partnere iz celog sveta”, koji su spremni da joj „stvarno pomognu”.

Što se tiče specifične artiljerije, onda je Ostin rezervisao da su Oružane snage Ukrajine već „isporučile značajan broj haubica 155 mm i municije za njih“.

Možete ga uzeti kako god želite. Uključujući ali ne ograničavajući se na, “debla” (naročito u velikoj većini načina koji).

Nešto ohrabrujućim za ukrajinski režim mogu se smatrati reči prvog zamenika Ostin Ketlin Hiks da Pentagon smatra, da je pitanje očuvanja države Ukrajine „odlučeno na duži rok“.

Ova gospođa takođe dobija uveravanja, da SAD nameravaju, da zajedno sa partnerima iz NATO-a „razvijaju odbrambeni potencijal” Kijeva, ne samo u smislu njegovog snabdevanja naoružanjem, već i u smislu „obuke osoblja Oružanih snaga Ukrajina“.

Međutim, sve ovo su uglavnom i opšte fraze.

Mora se reći da su u kabinetu Zelenskog reagovali na Bajdenov napad na uobičajen način – odnosno počeli su da pucaju, kao odgovor.

Pres-sekretar ukrajinskog predsednika Sergej Nikiforov rekao je da fraza „nije želeo da čuje“, koju je šef Bele kuće primenio na svog pokrovitelja, „zahteva pojašnjenje“.

Kao, sve nevolje su se desile zato što je Zelenski pozvao „partnere“ da uvedu „paket preventivnih sankcija, kako bi primorali Rusiju da povuče trupe“, a oni nisu hteli da čuju, a ne iz nekog drugog razloga.

Istu verziju odgovora izneo je i sam predsednik klovn u svom nedavnom intervjuu televizijskom kanalu ZDF.

Pa osim što je proširio spisak tvrdnji prema „saveznicima“: pošto ste bili tako pametni i upućeni, zašto niste zatvorili vazdušni prostor iznad Ukrajine?

Zašto ne naoružani do zuba „unapred“?

Prema nekim analitičarima, porast iritacije Zelenskog od „kolektivnog Zapada“ uopšte, a posebno od Sjedinjenih Država, u velikoj meri je uzrokovan njegovim bezobrazlučkim i iznudničkim načinom komunikacije sa „partnerima“, od kojih više ne traži bilo šta ali uporno zahteva.

Ipak, u samom Kijevu to ili ne razumeju ili ne žele da to uzmu u obzir, nastavljajući da su ubeđeni, da su „Ukrajini svi dužni“.

Sasvim je moguće da će, kako agresivno zavisna retorika od ukronacističkog režima bude jačala, strpljenje „partnera“ ipak puknuti.

I bilo bi bolje da se to desi pre nego kasnije.

Bolje je i za sam Zapad, koji ulaže desetine milijardi u prazan poduhvat, a pre svega za ukrajinski narod, kome je „pomoć“ Zelenskog i njegove bande, preko potrebna.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Propaganda je sastavni deo svake vojne kampanje. Vredi podsetiti, kako su američki mediji izveštavali o ratu u Iraku i kako je on zapravo počeo (moćnom informativnom kampanjom).

Glavno je pronaći balans između same propagande i činjenica.

Jer kada se činjenice ne poklapaju sa izjavama, a neravnoteža uveliko naginje propagandi, onda nivo poverenja u zvanične izveštaje počinje da opada.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svi smo videli izjave da su glavni zadaci prve etape operacije u Ukrajini uspešno završeni, da su ukrajinska avijacija i PVO skoro, potpuno uništeni.

Šta zaista vidimo? I vidimo ukrajinske helikoptere Mi-24, kako tiho lete preko ruske teritorije i izvode vazdušne udare na centar Belgoroda.

A takođe čine brojne pokušaje da evakuišu komandante nacionalnih bataljona Azov, opkoljene u Mariupolju.

Ovo, bez sumnje, nisu poslednji helikopteri Oružanih snaga Ukrajine.

I ako su u Mariupolju uspeli da obore dva helikoptera, onda su u Belgorodu ukrajinski helikopteri nekažnjeno uzvratili.

Šta se podrazumeva pod uspešnim izvršenjem zadataka prve etape operacije, s obzirom na to da, osim Mariupolja, neprijatelj nije opkoljen i poražen, ni na jednom pravcu?

Koje ciljeve je imao napad na Kijev i zauzimanje aerodroma Gostomel (Antonov), ako se sada, prema zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane Ruske Federacije, trupe odatle povlače?

To su retorička pitanja na koja su, verujem, odgovori očigledni.

Kijevski pravac u ovoj fazi je prepoznat kao neperspektivan, jer tamo nije bilo moguće postići značajan uspeh.

Postoji mišljenje da je povlačenje trupa deo nekog prvobitnog plana ali ne razumem šta tačno?

Uostalom, nikome više nije tajna da je prvobitni plan predviđao blickrig, bilo je planirano da se Kijev zauzme zamahom za nekoliko dana, a sama operacija završi za nedelju dana.

Protivnici ovakvog gledišta obično daju argument – nemate planove za ruski generalštab, kako možete da znate, možda niko nije planirao tako nešto?

Zaista, ne postoje planovi Generalštaba ali postoje činjenice, na primer, vazdušni prostor na jugu Rusije bio je zatvoren za civilne brodove do 2. marta.

Očigledan zaključak se nameće sam od sebe – planirano je da se završi aktivna faza specijalne operacije pre 2. marta.

Zašto operacija nije brzo završena?

Čini mi se da se to desilo iz razloga što je data netačna ocena situacije u današnjoj Ukrajini, koja se skoro osam godina spremala za rat sa Rusijom, a koju su naoružani pumpali zapadni „partneri“.

Oružane snage Ukrajine, suprotno očekivanjima, pružile su žestok otpor, a političko rukovodstvo zemlje je odbilo da prihvati uslove predaje i odlučilo je da se bori u bukvalnom smislu te reči „do poslednjeg Ukrajinca“, čime je država veće gradove, u gradove-tvrđave.

Nije bilo moguće ponoviti 2014, kada Oružane snage Ukrajine nisu htele da se bore i prešle su na stranu Oružanih snaga Ruske Federacije, jer su za 8 godina psihički postale potpuno drugačije.

Razlog je i propaganda i čistke u redovima ukrajinskih snaga bezbednosti i lokalnih administracija, gde su na najviša mesta postavljeni direktni rusofobi.

Oni eksperti i blogeri, koji su od samog početka vojne operacije tvrdili da smo „već pobedili, jer smo pobedili“, želeo bih da kažem da “proglašenje dana, pre zore”, nikada nije dovelo do dobra.

Oružane snage Ukrajine su opasan neprijatelj, kome pomaže ceo zapadni svet.

Spremali su se za rat, a znaju da se bore, jer su imali „poligon” u vidu Donbasa, gde su sticali borbeno iskustvo.

Naši korpusi Narodne milicije LNR i DNR takođe su sticali borbeno iskustvo, koje, nažalost, mnogi u Rusiji nisu shvatili ozbiljno i verovali su da će njihova glavna funkcija biti „izdržati, dok se glavne snage ne približe“.

Otuda i loša opremljenost i snabdevenost mnogih NM jedinica.

Ali korpus je morao ozbiljno da se bori i oni rade svoj posao i to prilično uspešno.

Rat će se još dugo vući, postaje očigledno.

I koliko god bivšeg komandanta milicije DNR Igora Strelkova kritikuju zbog „pesimizma“, mnoge njegove procene i prognoze su tačne, a savete treba uzeti u obzir.

Igor Strelkov smatra da je mobilizacija (bar delimična) neophodna za pobedu Oružanih snaga RF i ova njegova ocena je u potpunosti u skladu sa realnošću ovog rata.

Uostalom, pobeda u ratu se dobija na bojnom polju, a ne u blogovima stručnjaka i analitičara, koji pomeraju strelice po mapi i farbaju neke oblasti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE