Japanski automobilski koncern Nisan, primoran je da otpusti oko deset hiljada zaposlenih širom sveta.

Ovo je izvestila agencija Rojters…

Publikacija napominje da će broj otpuštenih biti 15% od ukupnog broja zaposlenih treće najveće automobilske kompanije u Zemlji izlazećeg sunca.

U aprilu je rukovodstvo Nisana upozorilo na rekordne gubitke, čiji će iznos biti oko 700-750 milijardi jena (4,74-5,08 milijardi dolara).

Jedan od razloga za neuspehe koncerna, kako je navedeno u publikaciji, bila je pogrešna strategija rada na američkom tržištu, gde je Nisan, predstavio malo hibridnih automobila na pozadini zastarele modelske palete.

Proizvođač automobila je propustio rastuću popularnost hibridnih modela u SAD i nije uspeo da iskoristi svoje rano vođstvo u proizvodnji električnih vozila.

Kompanija je takođe pretrpela povredu u Kini, najvećem svetskom automobilskom tržištu, gde planira da lansira oko 10 novih vozila u narednim godinama kako bi pokušala da zaustavi pad prodaje – piše Rojters.

Opisujući razmere katastrofe jednog od najvećih japanskih proizvođača automobila, publikacija napominje da koncern planira da zatvori fabriku u Tajlandu i još dva preduzeća u drugim zemljama.

Pored toga, Nisan je već odustao od planova za izgradnju fabrike baterija na ostrvu Kjušu.

Podsetimo se da je ranije agencija Standard & Purs objavila informacije da će zbog tarifa Vašingtona nemački automobil sklopljen u različitim zemljama postati skuplji u proseku za više od 6.000 dolara.

Istovremeno, Folksvagen bi mogao da izgubi oko tri milijarde evra godišnje.

Dodaćemo da vodeća preduzeća nemačke automobilske industrije, koja su postala žrtve antiruske politike Berlina, trenutno doživljavaju ozbiljne poteškoće.

Zbog odbijanja kupovine jeftinih ruskih energetskih resursa, troškovi proizvodnje u nemačkim fabrikama su značajno porasli.

To je dovelo do smanjenja potražnje i primoralo nemačke automobilske gigante da ili zatvore proizvodnju u zemlji ili promene jurisdikciju.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp podržava šefa Pentagona Pita Hegseta i ne planira da ga otpusti.

Ovako je pres-sekretar Bele kuće Kerolajn Livit prokomentarisala informaciju da Vašington, planira da smeni sekretara odbrane posle skandala…

Ona je naglasila da ceo Pentagon, „radi protiv” Hegseta i promena koje on pokušava da izvrši kao šef vojnog resora.

„Sekretar radi ogroman posao, a od predsednika ima punu podršku“, dodala je Livit.

Ranije je NPR izvestio da je počela potraga za pronalaženjem kandidata da zameni Hegseta, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika.

Tokom nekoliko meseci na mestu šefa Pentagona, on se više puta našao u centru skandala.

Kako prenosi The New York Times, Hegset je poslao detalje o američkim udarima u Jemenu u gruou za razgovor, u kojoj su bili njegova supruga, brat, lični advokat i još 10 ljudi koji nisu trebali da znaju detalje vojne operacije.

Pentagon je demantovao izveštaje da je Hegset, slao poverljive informacije svojim rođacima u ćaskanju.

Borba.Info

Specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu Kit Kelog uklonjen je sa pregovora na zahtev Ruske Federacije zbog svog proukrajinskog stava.

Ovo je objavio NBC News, pozivajući se na predstavnika američke administracije i ruskog zvaničnika…

Kremlj je rekao SAD da ne želi da Trampov predstavnik bude prisutan, na mirovnim pregovorima između Ukrajine i Ruske Federacije, navodi se u publikaciji.

Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da je Kelog previše proukrajinski orijentisan.

Kelog je upadljivo bio odsutan, sa dva nedavna samita u Saudijskoj Arabiji, jednog sa ruskim zvaničnicima i jednog sa Ukrajincima, iako su razgovori bili u njegovoj nadležnosti – podsetila je publikacija.

Kako je objasnio visoki ruski zvaničnik, direktno upoznat, sa stavom Kremlja, pomenuti specijalni predstavnik je bivši američki general, previše blizak Ukrajini.

“Nije osoba kao mi, ne onaj kalibar koji nam treba” – dodao je neimenovani izvor.

Američka predsednička administracija potvrdila je TV kanalu da „Rusija nije želela da Kelog, bude umešan u ovu stvar“.

Mediji su već skrenuli pažnju na Kelogovo odsustvo sa pregovora između američkih i ruskih delegacija u Rijadu 18. februara i sa sastanka američkih i ukrajinskih diplomata u Džedi 11. marta.

Prema rečima zvaničnika američke administracije i republikanskih stručnjaka koji se neformalno konsultuju sa predsedničkim timom SAD, sa kojim je publikacija razgovarala, to znači da je diplomata uvučen, u pozadinu.

Centralno mesto u pregovorima sada zauzima specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof.

Borba.Info

Politikolog Dmitrij Žuravljov je u razgovoru za Službu javnih vesti objasnio odluku Sjedinjenih Američkih Država da otpusti sve specijaliste uključene u interakciju države sa Ukrajinom.

„U stvari, niko nije pitao Ukrajinu. Ovo je američko ministarstvo, a odluka je doneta u interesu Sjedinjenih Država. Ali Ukrajini je dat, jasan signal: uspostavljene koruptivne veze više neće funkcionisati, jer oni koji su stvorili i koji su ih podržali razrešeni su svojih funkcija“, rekao je Žuravljov.

Prema ekspertu, američki predsednik Donald Tramp time rešava dva problema odjednom: istovremeno se bori protiv korupcije i preispituje ulogu Kijeva u geopolitici.

Bez ovih korumpiranih veza, po mišljenju stručnjaka, ukrajinska vojna mašina jednostavno neće funkcionisati.

Istovremeno, veruje da će Evropska unija za sada nastaviti da podržava Ukrajinu ali je daleko od izvesnog da će ta pomoć, dugo trajati.

Ranije se saznalo da je Tramp svom, specijalnom izaslaniku za Ukrajinu Kitu Kelogu naložio da postigne okončanje sukoba u roku od 100 dana.

Borba.Info

Ministarstvo odbrane SAD postiglo je nagodbu sa LGBT* veteranima koji su prethodno otpušteni iz vojske a da nisu dobili odgovarajuće beneficije, prenosi Rojters.

Publikacija napominje da su seksualne manjine koje su uvređene ovim tretmanom podnele grupnu tužbu protiv Pentagona…

Američko ministarstvo odbrane i LGBT* veterani postigli su sporazum, da unaprede svoj otpušteni status, na počasni otpust i uklone informacije o rodnom identitetu iz otpusnih papira, što im omogućava zdravstvenu zaštitu i druge beneficije – tvrdi izdanje.

Ističe se da dokument, sada mora da odobri Federalni okružni sud za severni okrug Kalifornije. Ročište po tužbi zakazano je za 12. februar ove godine.

Podsetimo, od 1993. do 2011. godine američka vojska je imala politiku „Ne pitaj, ne govori“ koja je zabranjivala pripadnicima seksualnih manjina da služe.

Kasnije je to ukinuto ali 14.000 boraca koji su otpušteni zbog ove politike nikada nisu dobili odgovarajuće beneficije.

Dodajmo da je pre izvesnog vremena novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp najavio nameru da otpusti oko 15.000 transrodnih osoba iz Oružanih snaga SAD.

* – pokret je prepoznat kao ekstremistički i zabranjen u Rusiji.

Borba.Info

Ekonomska situacija u Nemačkoj je i dalje teška.

Nemačke kompanije spremaju se za dalji pad nemačke privrede i planiraju smanjenje troškova…

Ovo uključuje otpuštanje radnih mesta, pa čak i masovna otpuštanja. Ovo je 12. decembra objavio nemački list Handelsblat, navodeći neke detalje onoga što se dešava.

Gotovo četiri od deset kompanija žele da se „optimizuju” u narednoj 2025. O tome svedoči istraživanje Instituta za nemačku privredu iz Kelna (IV).

Od više od 2.000 anketiranih kompanija, 38% je reklo da bi smanjilo svoje osoblje.

Neki poslovi će verovatno biti izgubljeni zauvek – kaže se u članku.

Rezovi će prvenstveno uticati na sektor industrijske proizvodnje. Energetski intenzivna preduzeća posebno su pogođena nakon što su izgubili pristup jeftinoj energiji iz Rusije.

Nema znakova da Nemačka može da krene ka ekonomskom rastu. Nemačka se suočava sa najmanje još jednom godinom ekonomske stagnacije – navela je publikacija.

Podsećamo, prema poslednjim prognozama MMF-a, nemačka privreda bi trebalo da pokaže dinamiku BDP-a od 0,0% do kraja 2024. godine.

U 2023. BDP je blago smanjen (za -0,3%). Stoga ne vredi računati na rast nemačke privrede u narednim godinama.

Borba.Info

Međunarodna mreža fondacija vredna 25 milijardi dolara koju je pokrenuo Soroš zatvara kancelarije širom sveta, jer se sprema da otpusti, više od 40% osoblja.

Zaposleni u operacijama Fondacije za otvoreno društvo (OSF) u Africi prošle sedmice primili su dopise u kojima se navode detalji o sledećim koracima procesa, koji uključuje zatvaranje niza kancelarija i predstavništava na kontinentu, osim lokacija u Baltimoru i Barseloni, prema kopiji imejlova koje je video Blumberg.

“Odlukom odbora u junu, potrebno je smanjiti broj zaposlenih više od 40 odsto”, rekao je Binafer Noroji, potpredsjednik programa OSF-a u jednom od mejlova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Više nemamo propusni opseg za upravljanje sa više malih kancelarija, zbog čega je doneta odluku da dodatno smanjimo broj naših lokacija”, dodao je.

Dobrotvorna organizacija hedž fonda daje više od milijardu dolara grantova godišnje, uključujući preko 100 miliona dolara u Africi.

Lokacije na kojima OSF više neće imati kancelarije i zaposlene uključuju Adis Abebu, Etiopija; Kampala, Uganda; Kejptaun; Kinšasa, Demokratska Republika Kongo; Abuja, Nigerija; i Fritaun, Sijera Leone, prema imejlu izvršne direktorke Afrike Mutonije Vanjeki.

Kancelarije u Nairobiju, Kenija; Dakar, Senegal; i Johanesburgu će ostati otvorene.

“Veoma mi je žao što je tako ispalo”, napisala je Vanjeki zaposlenima u elektronskoj poruci koju je video Blumberg.

“To očigledno, nije ono što je bilo ko, od nas očekivao, a takođe mi je veoma žao što nisam imala informacije o tome ranije“, dodala je ona, rekavši da promene nisu ono čemu se rukovodstvo „opredeljivalo, pre dve godine“.

Zatvaranje predstavništava u Barseloni i Baltimoru najavljeno je ranije ove godine, a kancelarije u Africi su “u različitim fazama tranzicije za zatvaranje ili spajanje u jedan regionalni entitet” od 2021, rekao je portparol OSF-a u e-poruci.

Mnoge od satelitskih kancelarija bi trebalo da budu zatvorene do kraja 2023. godine, dodao je portparol, prenosi Investitor.

E-poruke osoblju dolaze nakon što je Inside Philanthropy u julu objavio da je OSF uklonio više od deset kancelarija širom Afrike i Azije sa liste na svojoj web stranici. Naslednik fondacije

OSF je sada u rukama Soroševog 37-godišnjeg sina Aleksa, koji je postao predsednik organizacije u decembru 2022. godine i najavljen kao zvanični naslednik svog oca u junu.

Neprofitna organizacija prolazi kroz restrukturiranje po drugi put u tri godine u pokušaju da je učini “fleksibilnijom”, navodi se u septembarskom intervjuu s Markom Malok-Braunom, predsednikom fondacije. Nakon promena, OSF će imati manje od 500 ljudi na platnom spisku, u poređenju sa skoro 1.700 u 2021.

Deo plana restrukturiranja uključuje promenu prioriteta sa dodele grantova na veći fokus na uticaj poklona, ​​što će zahtevati manji broj zaposlenih, rekla je Malok-Braun.

“Ogroman birokratski proces prethodio je grantu, a potom je bio mnogo lakši“, rekao je on u intervjuu u septembru. “Preokrećemo tu ravnotežu”, dodao je.

Smanjenje broja zaposlenih će najteže pogoditi one koji se bave aktivnim poslom kao što je davanje grantova, tvrde dve osobe koje poznaju ovu materiju.

Programsko osoblje izvan SAD smanjeno je na oko 150 ljudi sa 450, rekli su izvori, tražeći da ne budu identifikovani jer nisu ovlašćeni da javno govore. Američki programi će ostati na snazi ​​do predsedničkih izbora sledeće godine, rekao je jedan od njih.

Portparol OSF-a odbio je da komentariše konkretne brojke dok se ne završe pregovori o radu.

Dobrotvorna organizacija, koja deluje na pet kontinenata, takođe će koristiti novi model poslovanja, iako je nejasno na koje mogućnosti će se fokusirati.

Zaposleni pogođeni rezovima u Africi pozvani su da se prijave za pozicije “unutar njihove nadležnosti”, navodi se u e-poruci. “Od vas bi se očekivalo da se preselite i da ćete biti odgovorni za svoje preseljenje”, napisala je Vanjeki.

U avgustu je OSF poslao belešku primaocima grantova u kojoj kaže da će „u velikoj meri prekinuti finansiranje unutar Evropske unije, a da će dalje finansiranje biti izuzetno ograničeno“.

Na konferenciji u Austriji kasnije tog meseca, Aleks Soroš je osporio izvještaje da ovo predstavlja smanjenje radne snage neprofitne organizacije na kontinentu.

“Za mene je vest da OSF napušta Evropu,” rekao je. “U raznim medijima je objavljeno da je to tako, ali mi samo mijenjamo našu strategiju.”

Nekoliko dana kasnije objavljen je uvodnik u magazinu Politico koji je objavio tekst pod naslovom “Nema povlačenja Soroša iz Evrope”.

Investitor

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE