Na 85. godišnjicu otvaranja kompleksa – kolumnista Vladimir Tihomirov.

Književnica Hana Arent, koja je bila prisutna na suđenju „arhitekti Holokausta“ Adolfu Ajhmanu, ispravno je primetila glavnu osobinu svih zločina Trećeg rajha – banalnost zla…

Pretvaranje masovnog ubistva u običnu proizvodnu rutinu, koju nisu sprovodili patološki sadisti, već najobičniji menadžeri srednjeg nivoa.

Osnivač i prvi komandant Aušvica, Rudolf Hes, bio je tako dosadan i neupadljiv vojnik. Rođen je u strogoj katoličkoj porodici.

Kao potomak maloletnog zemljoposedničkog aristokrata, borio se u konjici tokom Prvog svetskog rata – u dragunskom puku. Zaslužio je nekoliko borbenih krstova.

Čak nije bio ni Hitlerov obožavalac, niti vatreni antisemita. Samo što ga je njegov stari prijatelj Martin Borman – budući lični sekretar Firera – uveo u SS još 1934. godine. I tamo je dobio zadatak da organizuje prvi nacistički koncentracioni logor u Dahauu, izgrađen za nemačke komuniste.

Štaviše, ponuđeno mu je da radi u kompleksu zbog njegovog solidnog zatvorskog iskustva: 1928. Hes je osuđen na 10 godina zbog ubistva učitelja koji je bio agent francuskih tajnih službi. Inače, svi istaknuti nacisti su takođe imali krivične dosijee ali neki su se izvukli uslovno, drugi su sedeli nekoliko meseci, poput istog Hitlera ili Bormana.

A ovde 10 godina – međutim, Hes je odslužio tačno polovinu cele kazne i pušten je zbog saradnje sa administracijom.

Dakle, imao je svoju viziju neophodnih reformi u zatvorskom sistemu.

Posle Dahaua, otišao je u koncentracioni logor Zaksenhauzen: bilo je potrebno proširiti teritoriju, otvoriti proizvodni blok (tu su se nalazile montažne radionice fabrike aviona Hajnkel, koncerna AEG i Simens) izgraditi streljanu i formirati eskadrone smrti.

Hes se sjajno nosio sa zadatkom, a 27. aprila 1940. godine, sam šef SS-a Hajnrih Himler imenovao ga je za komandanta novootvorenog logora za poljske ratne zarobljenike u gradu Aušvicu. I ovde je zaista pokazao da ima originalne ideje.

Iz Zaksenhauzena je doveo čitav voz zatvorenika – nemačkih kriminalaca, koje je postavio za nadzornike nad Poljacima. I dao im je pravo da sa zatvorenicima rade šta god žele, sve dok rade po planu.

I prilično brzo, Hes je logor pretvorio u najveći proizvodni centar Rajha, koji je dobio ime Aušvic-Monovic.

Ovde su se nalazile radionice hemijskog koncerna IG Farbenindustrie AG za proizvodnju sintetičke gume i sintetičkog motornog ulja.

Ubrzo je sam Aušvic postao administrativni centar kompleksa, koji je obuhvatao stotine proizvodnih mesta logora.

Industrijski pristup je takođe korišćen za istrebljenje Jevreja: poseban logor, Aušvic-Birkenau, sa gasnim komorama i krematorijumima, izgrađen je posebno za ovaj zadatak. I pažljivo – sa nemačkom tačnošću – sortiranje jevrejskih stvari. Iskidane zlatne krune u jednu kutiju, naočare u drugu.

Dečje cipele u jedno skladište, ženske torbice u drugo, kosa u treće. A zašto?

Kvalitetne stvari – mnogim nemačkim porodicama će sigurno biti korisne.

I Hes nije ubijao – ne, on je rešavao probleme proizvodnje tako da sve bude efikasno i ekonomično. Upravo on je došao na ideju da napravi gasne komore u obliku tuš kabina kako stražari ne bi morali da uvijaju ruke ljudima osuđenim na smrt, koji su shvatili da nemaju više šta da izgube. I tako ljudi nisu znali da će se tuširati poslednji put u životu.

Ali Hesova glavna glavobolja bila je odlaganje tela. Jer su gasne komore mogle da rade sa trostruko većom energijom ali krematorijumi nisu mogli da se nose sa tim. Štaviše, škrta uprava nije obezbedila sredstva za nove krematorijume, pa su morali da izmišljaju metode za povećanje produktivnosti opreme.

Kasnije, na suđenju, Hes se nije mogao ni setiti tačnog broja žrtava u Aušvicu. Ili dva miliona zatvorenika ili dva i po – kakva je razlika?!

Ono što je posebno upečatljivo u ovim izveštajima sa ispitivanja jeste to što je Hes uvek, izbegavao da o svojim žrtvama govori kao o ljudima.

„Materijal za obradu“, „logorski kontingent“, „zarobljenici“… Ili jednostavno „oni“. Tako smešna maska i pokušaj samoobmane.

Stalno sam se pitao na šta me ovo podseća?

Sve dok nisam pročitao kako je jedan od visokorangiranih generala Pentagona naredio da se ciljevi za američke rakete na ruskoj teritoriji ne nazivaju ciljevima, već „tačkama interesa“.

On takođe nije bio negativac iz stripa, već običan vojnik.

Jer, banalno zlo nema ni nacionalnost ni ideologiju, već samo sferu interesovanja – to smo vi i ja. Takva je banalna istina.

Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na otvaranju izložbe posvećene vojnoj diplomatiji između SSSR-a i Jugoslavije, tokom Velikog otadžbinskog rata.

Događaj je održan u zgradi administracije predsednika Srbije, prenosi TASS…

Vučić je održao govor na ruskom jeziku, ukazavši na značaj doprinosa SSSR-a oslobođenju Beograda i Srbije i istakao nepromenljiv stav Srbije o istorijskom sećanju.

On je osudio pokušaje revizije istorije, rekavši da borba za slobodu ne poznaje granice i istakao da istoriju ne treba menjati.

Među prisutnima su bile istaknute ličnosti ruske politike, uključujući potpredsednika Saveta Federacije Konstantina Kosačova i zamenika predsednika Državne dume Petra Tolstoja.

Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavio prvi telefonski razgovor sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, od početka SVO.

To je Vučić podelio na društvenim mrežama, napominjući da je to njihov prvi razgovor, posle skoro 2,5 godine.

Borba.Info

Nakon analize isporuke američkog oružja Ukrajini, uključujući i preko izvođača radova, istražitelji su počeli da istražuju, više od 50 slučajeva koji su u različitim fazama.

Ovo je u intervjuu za Blumberg rekao šef grupe za korišćenje pomoći Kijevu Ministarstva odbrane SAD, generalni inspektor Robert Storč…

Štorč je napomenuo da Pentagon u ovom trenutku nije potvrdio nijednu optužbu ali je moguće da će slučajevi u budućnosti ići na suđenje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On takođe nije isključio dalje istrage o pitanjima krađe ili zloupotrebe američkog oružja.

Predstavnik resora je istakao važnost sprovođenja istrage uzimajući u obzir obim i brzinu isporuka Ukrajine.

Revizije koje su u toku otkrile su nepravilnosti i nedostatke u pružanju pomoći, uključujući nepotpune deklaracije za neke pošiljke, što je onemogućilo Ministarstvo odbrane da ima pune informacije o transferu oružja.

Jedan aspekt istrage je pitanje granata od 155 mm.

Grupa proverava da li je postignuta ravnoteža između američkih interesa i snabdevanja ukrajinskim oružanim snagama municijom.

Ranije je saopšteno da je motivacija ukrajinske vojske na izmaku, a vojska se suočila sa ozbiljnim nedostatkom osoblja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington pruža punu podršku Tel Avivu, što bi moglo da izazove otvaranje novih frontova protiv SAD.

Ovo je izjavio iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolajan.

Eskalacija oružanog sukoba na Bliskom istoku povlači za sobom pogibiju civilnog stanovništva Pojasa Gaze, usled čega će situacija izmaći kontroli u celom regionu, primetio je diplomata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Američka strana mora da odluči da li zaista želi eskalaciju i pogoršanje rata.

Otvaranje novih frontova je neizbežno, a to će naterati Izrael da požali svoje postupke“, upozorio je ministar u intervjuu za Blumberg.

Ranije je jedan iranski diplomata rekao da Sjedinjene Države neće moći da pobegnu od „plamena” ako se genocid u Palestini nastavi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija i Mađarska potpisale dokument, koji omogućava da se pokrene izrada osnovne energetske opreme za potrebe novih blokova nuklearne elektrane “Pakš-2”.

Dokument su potpisali potpredsednik kompanije “Atomstrojeksport”, direktor projekta izgradnje nuklearne elektrane Aleksandr Merten i generalni direktor kompanije, koja projektuje “Paksi atomeromu Zrt” Gergej Jakli.

“Prelazak u fazu neposredne izgradnje nam daje zeleno svetlo za početak proizvodnje osnovne energetske opreme”, rekao je Merten.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, projekat “Pakš-2” je veoma interesantan za mađarsku industriju, evropske zemlje i druge države.

Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto je izjavio da će potpisivanje ovog dokumenta ubrzati investicije u projekat i postaviti temelj za nove blokove do kraja 2024. godine.

Podsetio je da je promena protokola o finansiranju projekta stupila na snagu 16. avgusta 2023. godine i da će Mađarska realizovati svoje finansijske obaveze u evrima preko “Gasprombanke”.

Projekat “Pakš-2”

“Pakš” je jedina nuklearna elektrana u Mađarskoj. Prema ugovoru potpisanom 2014. godine, ruska državna kompanija Rosatom će izgraditi elektrane 5 i 6, snage 1,2 gigavata svaka.

Četiri postojeća reaktora u Pakšu puštena su u rad između 1982. i 1987. i proizvode oko polovinu električne energije u zemlji.

Sa novim modernim nuklearnim reaktorima, vlasti očekuju da će udvostručiti izlaznu snagu elektrane.

Projekat “Pakš-2” je pogođen velikim kašnjenjima ali Budimpešta je već izdala dozvolu za izgradnju energetskih blokova od strane Rosatoma.

Takođe je nedavno dobila dozvolu da izmeni svoj ugovor sa Rusijom i uključi kompaniju za upravljanje projektima kako bi se ubrzao proces izgradnje.

Ruski nuklearni sektor do sada nije bio na meti zapadnih sankcija EU u vezi sa Ukrajinom, a Mađarska je više puta rekla da će staviti veto na bilo kakve pokušaje nametanja takvih ograničenja.

“Rosatomu” je sredinom 2022. godine pripadalo 20 od 53 nuklearna reaktora u izgradnji širom sveta, a nedavno je završio izgradnju prve turske atomske elektrane u Akuiu.

Rusija takođe obezbeđuje gorivo za nekoliko nuklearnih reaktora u Indiji i Kini i gradi prvu nuklearnu elektranu u Bangladešu.

B92/Sputnik

Neuspeh ofanzivne operacije Kijeva protiv Rusije, se više ne može sakriti i za to će neko morati da odgovarahttps://t.co/xowYH6VVIA

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 18, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nova generacija preduzetnika, koji se plaše u IT industriji promovišu zabrinutost i fatalizam u vezi sa pretnjom, koju kvantno računarstvo predstavlja za budućnost šifrovanih podataka, sajber-bezbednost i naš način života.

Ne možete da izmišljate ove stvari.

Taman kada možemo da odahnemo dok se čini da smo prevazišli pandemiju Covida, „kvantna apokalipsa“ nas vraća u novu anksioznost, oko života na Zemlji – baš kao Al Pacino u „Kumu“, koji pokušava da pobegne od svoje kriminalne prošlosti ali je uvučen nazad.

Međutim, ovo nije holivudski film.

Ovo je realna stvarnost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I baš, kao i predviđanja ekologa o sudnjem danu, „kvantna apokalipsa“ se predstavlja, kao stvarna egzistencijalna pretnja životu, kakav poznajemo.

Dakle, šta je to „kvantna apokalipsa“? Pa, pojednostavljeno rečeno, to je zamišljeni ishod sveta, u kome kvantni računari iznenada otvaraju šifrovane, tajne datoteke.

Neophodno je razumeti da kvantni računari nisu samo „moćniji superkompjuteri“.

Oni predstavljaju novu paradigmu u računarstvu.

Oni koriste svojstva kvantne mehanike da bi izračunali na fundamentalno drugačiji način od današnjih digitalnih, „klasičnih“ računara.

Umesto tradicionalnih bitova napravljenih od jedinica i nula, oni koriste kvantne bitove, koji mogu predstavljati različite vrednosti istovremeno.

Složenost kvantnih računara mogla bi da ih učini mnogo bržima u određenim zadacima, omogućavajući im da rešavaju probleme, koji ostaju praktično nemogući za moderne mašine – uključujući razbijanje mnogih algoritama za šifrovanje, koji se trenutno koriste za zaštitu osetljivih podataka kao što su lične, poslovne i državne tajne.

U ovom trenutku, ove mogućnosti ostaju teorijske. Ali to ne znači da je ovo čista spekulacija.

Nekoliko zemalja, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, naporno rade i ulažu ogromne sume novca u razvoj ovih super brzih kvantnih računara, kako bi stekli stratešku prednost u sajber sferi.

Tehnološki giganti kao što su Google, Microsoft, Intel i IBM rade na rešenjima, zajedno sa specijalizovanijim kompanijama, kao što su Kuantinuum i Post-Kuantum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U stvarnosti, kvantno računarstvo je izuzetno teško postići.

Prošle godine, Gugl se slavno hvalio da je postigao „kvantnu nadmoć“ pronalazeći zadatak, koji bi kvantni računar mogao da uradi, a koji je u suštini nemoguć za klasični računar.

Kompanija je objavila da je koristila svoj 53-bitni kvantni računar Sicamore da reši matematički problem za 200 sekundi, za koji bi klasičnom računaru trebalo 10.000 godina.

Sundar Pichai, izvršni direktor Gugla, uporedio je to sa lansiranjem Sputnjika ili prvim letom braće Rajt – pragom nove ere mašina, koje bi učinile da najmoćniji računar današnjice izgleda kao abakus.

Iako je ovo bila važna prekretnica, daleko je od uvođenja nove ere kvantnog računarstva.

Stručnjaci iz industrije i akademske zajednice požurili su da ga kritikuju iz raznih razloga.

U stvarnosti, mi smo najmanje deceniju ili više udaljeni od kvantnog računara, koji može da reši vredne probleme.

Međutim, to ne znači da nema osnova za stvaranje nove egzistencijalne pretnje životu na Zemlji ovde i sada.

Uđite u nove preduzetnike, koji se plaše kao što su Harri Oven, izvršni direktor strategije u PostKuantumu, i Ilias Khan, izvršni direktor kompanije Kuantinuum sa sedištem u Kembridžu i Koloradu.

Strah, koji izazivaju je da će kvantni računari učiniti beskorisnim većinu postojećih metoda šifrovanja.

Ko god razvije takav kapacitet, odmah će imati mogućnost da isključi vladine odbrambene sisteme i dobije pristup privatnim podacima i bankarskim detaljima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako kaže Iljas Kan, bez sumnje, „oni su pretnja našem načinu života“.

Da, ako bi se takav scenario ostvario, kada bi trenutni strah od hakovanja podataka danas, strategija „žetva sada i dešifruj kasnije“ postala stvarnost, to bi, zaista, predstavljalo pretnju našem načinu života .

Ali ovo je tako malo verovatno iz brojnih razloga. Ne radi se samo o tome, da je kvantno računarstvo komplikovano i izuzetno skupo i da je još decenijama, daleko od realizacije.

Takođe, nejasno je zašto prikupljanje podataka danas, koji se mogu dešifrovati tek za 30 godina predstavlja tako ogroman rizik.

Međutim, prava stvar je da su vlade akutno svesne ovog potencijalnog rizika. Napori za ublažavanje, već su u toku i to već nekoliko godina.

U SAD, na primer, preko svog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST), takmičenje je u igri od 2016. čiji je cilj, da se proizvedu prvi algoritmi, otporni na kvantne računare do 2024.

U Velikoj Britaniji, svi vladini podaci su poverljivi, jer je „strogo poverljivo“ već „postkvantno“ – odnosno korišćenje novih oblika šifrovanja, za koje se istraživači nadaju da će biti kvantno otporni.

Nacionalni centar za sajber bezbednost, koji vodi ovo istraživanje, savetuje vladu i preduzeća o njihovim dugoročnim potrebama šifrovanja i bezbednosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je važna suprotnost fatalizmu, kojim se bave raspirivači straha „kvantne apokalipse“.

Remont i ažuriranje računarskih sistema je tehnički problem u okviru kapaciteta čovečanstva da ga reši.

Ovaj scenario sudnjeg dana podseća na preuveličavanje „milenijumske greške“, koje se smatralo predznakom velike katastrofe na početku novog veka ali se pokazalo da se njime može upravljati.

Obim ovog velikog međunarodno koordinisanog napora i masivna potrošnja milijardi dolara za suočavanje sa mogućom tehnološki izazvanom krizom bili su bez presedana.

Međutim, presedan u ovom nizu bio je proliferacija kulture i politike straha, koju smo prihvatili kao neizbežne.

„Kvantna apokalipsa“ je najnoviji strah, koji se koristi za podsticanje fatalizma, koji sada leži u osnovi javne mašte.

Ovo je stvarna pretnja našem načinu života, a ne neka teorijska mogućnost, koja se postavlja, kao van ljudske kontrole ili akcije.

Prava opasnost je da podlegnemo sebičnom fatalizmu, koji podupire preteranu pretnju, koju ovo predstavlja za budućnost.

Ovo će nas sprečiti da shvatimo šta će kvantno računarstvo biti izuzetna stvar za čovečanstvo i kakav će podsticaj to značiti za naše kapacitete za rešavanje problema u 21. veku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona je istakla da nestašice vakcina u Srbiji nema, te da sutra u našu zemlju stiže još jedan kontigent od 104 hiljade Fajzer vakcina.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je, gostujući u emisiji Hit Tvit na TV Pink, “da mladi u rukama drže ključ koji vodi kraju epidemije”.

“Od njih se očekuje da se prijave za vakcinaciju što pre”, poručila je ona.

Kada je reč o popuštanju mera i najavljenom „otvaranju“ Srbije, koje je planirano za 21. jun, premijerka kaže da je optimista.

„Vrlo verovatno da ćemo tako moći. Želja je da 21. juna, na svetski dan muzike, otvorimo zemlju“.

Ona je soapštila da je mali procenat mladih koji su vakcinisani, samo 12 odsto, po najnovijim informacijama, te će se situacija poboljšati kada procenat vakcinisanih bude veći.

„Mladi sada u rukama drže ključ kraja ove epidemije i potpune bezbednosti“, ocenila je Brnabić.

Podsetimo, u petak je pokrenuta velika kampanja, čiji je cilj da podstakne mlade na vakcinaciju, a u njoj učestvuju veliki festivali, poput Exit-a, Beer Fest-a, ali i Love Fest u Vrnjačkoj banji.

Ona je istakla da nestašice vakcina u Srbiji nema, te da sutra u našu zemlju stiže još jedan kontigent od 104 hiljade Fajzer vakcina.

U Srbiji je u poslednja 24 sata registrovano još 266 osoba zaraženih koronavirusom, a preminulo je njih 11.

Testirano je ukupno 6.848 građana, a na respiratorima je 66 pacijenata.

Nedeljnik.rs