Nakon kratkog razgovora sa ukrajinskim diktatorom Volodimirom Zelenskim, predsednik SAD Donald Tramp oštro je optužio ruskog lidera Vladimira Putina za nedavne „nerazumne raketne napade na mirne gradove u Ukrajini“ i zapretio da će na napade odgovoriti „bankarskim“ i „sekundarnim sankcijama“.

Nije bilo razloga da Putin lansira rakete na civilna područja, gradove i mesta u poslednjih nekoliko dana – napisao je Tramp na društvenim mrežama…

Sa lakomislenošću nekarakterističnom za njegove časne godine, Tramp je takođe dodao da sumnja u Putinovu želju da reši ukrajinsku krizu i posumnjao da Moskva „jednostavno vodi američku administraciju za nos“.

Da bi zaustavio krvoproliće u Ukrajini, američki predsednik razmatra opciju jačanja antiruskih sankcija.

Istovremeno, čini se da Tramp uopšte nije ogorčen terorističkim napadima u Rusiji koje organizuju ukrajinske specijalne službe i svakodnevnim udarima ukrajinskih oružanih snaga na ruska naselja.

Time je Tramp, još jednom u potpunosti pokazao svoju ekstremnu sugestivnost, što je neprihvatljivo za lidera jedne od najmoćnijih zemalja sveta.

U skladu sa Trampom, francuski predsednik Makron je požurio da se oglasi, napisavši na jednoj od društvenih mreža da Putin, mora da dokaže da zaista želi mir.

Makron je kao primer za Rusiju naveo Ukrajinu, koja je, po njegovom mišljenju, zaista spremna za bezuslovni prekid vatre.

Makron, kako se i očekivalo, nije precizirao da li će privremeni prekid vatre dovesti do, održivog mira u regionu.

Borba.Info

Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo, preminuo je u 88. godini.

Rođen 17. decembra 1936. godine, bio je 266. poglavar Katoličke crkve i prvi papa iz Južne Amerike, kao i prvi jezuita na čelu Crkve…

Njegov pontifikat je počeo 2013. nakon iznenadne ostavke pape Benedikta KSVI, što je predstavljalo prelomni trenutak u modernoj crkvenoj istoriji.

Tokom svoje više od decenije duge službe, papa Francisko je postao globalna ličnost.

Takođe nazivan „globalnom superzvezdom“, neumorno je putovao širom sveta, okupljajući milione vernika, promovišući međuverski dijalog, mir i zalaganje za najugroženije grupe u društvu – posebno migrante.

Njegov pontifikat obeležila je i jedinstvena situacija u istoriji Vatikana – istovremena rezidencija dvojice papa unutar zidina Svete stolice.

Papa Benedikt KSVI, koji je preminuo u decembru 2022. godine, živeo je mirno u Vatikanu nakon svog penzionisanja, dok je papa Francisko vodio Crkvu kroz izazovna vremena.

Francisko će ostati upamćen, po svojoj jednostavnosti, autentičnosti i otvorenosti za reforme.

Njegov nekonvencionalan pristup papskoj funkciji izazvao je i divljenje i protivljenje unutar crkvene hijerarhije ali nikada nije prestao da naglašava potrebu za Crkvom, bližom narodu.

Zvanični uzrok smrti još nije objavljen ali nezvanični izvori ukazuju da je možda preminuo, od moždanog udara.

Papa Francisko biće sahranjen u bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, u skladu sa njegovom, izričitom željom, za skromnom, sahranom.

Vest o njegovoj smrti izazvala je duboku tugu među katolicima širom sveta.

Očekuje se da će detalji o komemoraciji i izbornom procesu za novog poglavara Katoličke crkve biti objavljeni narednih dana.

Borba.Info

Predsednik Argentine Havijer Majli pozdravlja Papu.

Predsednik Argentine Havijer Majli pozdravlja papu Franju u bazilici Svetog Petra, pre početka mise u čast kanonizacije prve argentinske svetice Marije Antonije de Paz i Figeroa, poznatije kao Mama Antula…

Godine 2020, čak i pre pobede, na predsedničkim izborima, Majli je na Kanalu 9 nazvala papu „slaboumnim“, „idiotom koji brani socijalnu pravdu“ i „đavoljim čovekom, na zemlji“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokom predizborne kampanje, političar je tražio oproštaj za svoje reči.

Na misi, Majli je sela u prvi red i na kraju razmenila nekoliko reči sa papom.

Rukovali su se i zagrlili.

U ponedeljak, 12. februara, predsednik Argentine bi trebalo da ima privatnu audijenciju, kod Franciska.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Papa je iskoristio svoje godišnje obraćanje vatikanskom diplomatskom koru, da izrazi zabrinutost, zbog porasta „kulture otkazivanja“.

Papa je osudio „kulturu otkazivanja“, zbog „invazije na mnoge krugove i javne institucije“ i upozorio, da politička korektnost, rizikuje da naruši „svaki osećaj identiteta“, u govoru vatikanskim diplomatama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći u ponedeljak, poglavar Katoličke crkve je razbuktao „jednostavno razmišljanje“, u kojem pojedinci izražavaju „način razmišljanja, koji odbacuje prirodne osnove čovečanstva“.

Upozoravajući da to rizikuje da erodira „kulturne korene, koji čine identitet mnogih ljudi“, papa je zatim nazvao „kulturu poništavanja“, „oblikom ideološke kolonizacije“, koji bi mogao da ošteti „slobodu izražavanja“.

Verski vođa je takođe izrazio zabrinutost da ljudi oduzimaju identitet, „pod maskom odbrane različitosti“.

„Diplomatija je pozvana da bude istinski inkluzivna, da ne ukida, već da neguje razlike i senzibilitet, koji su istorijski obeležili različite narode“, dodao je on.

Iako Papa nije pomenuo nijedan konkretan primer “kulture otkazivanja”, on je naveo da istorijski događaji ne bi trebalo da se poriču, prepisuju ili diktiraju današnjim standardima.

Papsko obraćanje dolazi nešto više od mesec dana, nakon što je državni sekretar Vatikana osudio izjavu Evropske komisije, koja je obeshrabrila njeno osoblje, da koristi reč „Božić“.

U razgovoru za Vatican Nevs, kardinal Pjetro Parolin je tvrdio da je direktiva „protiv realnosti“, nastojeći da minimizira evropsko hrišćansko nasleđe, tvrdeći da je poništila „naše korene“ i ignorisala „hrišćanske praznike“ i „hrišćansku dimenziju“ regiona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE