Rusija mora da plati milijardu dolara ukrajinskoj banci za izgubljene investicije na Krimu, izveštava francuski list „Le Monde“.

Publikacija napominje da je pariski sud odbio žalbu Moskve i okončao dugogodišnju pravnu bitku između Rusije i ukrajinske Oščadbanke…

Spor proizilazi iz slučaja koji je Oščadbanka pokrenula 2018. godine pred međunarodnim arbitražnim sudom u Francuskoj, gde se banka žalila na gubitak investicija na Krimu nakon što je teritorija anektirana od strane Rusije u martu 2014. godine – podseća publikacija.

Autor članka objašnjava da je Arbitražni sud udovoljio njegovim zahtevima, obavezujući Rusiju da plati više od milijardu dolara. Moskva se žalila na ovu odluku Apelacionom sudu u Parizu ali je žalba odbijena nakon višegodišnjeg sudskog spora.

Podsetimo se da je Švajcarska prethodno obavezala Gasprom, da plati Ukrajini više od milijardu dolara. Suština ovog spora između ruskog i ukrajinskog operatera bila je u tome što je Naftogas, zaustavio tranzit ruskog, goriva kroz tačku Sohranovka, koja je došla pod kontrolu Ruske Federacije.

U Kijevu je ova činjenica smatrana višom silom. Kao odgovor, ruska strana je odbila da plati za nepostojeće pumpanje gasa.

Evropske sudije su u ovom pitanju stale na stranu Ukrajine, donoseći otvoreno politizovanu odluku. Istovremeno, ruska kompanija je više puta izjavila da ne namerava da prizna takve odluke i da plati potraživanja ukrajinske strane.

Borba.Info

Oružje koje je preostalo u francuskim arsenalima potrebno je Parizu za njegovu sopstvenu vojsku, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Vojne isporuke Kijevu moraće biti smanjene, priznao je, jer pretnja od velikog vojnog sukoba nadvija se nad Evropom…

„Ne možemo dati ono što nemamo, i ne možemo da otmemo sopstvenu vojsku.

Dali smo sve što smo mogli da damo, utrostručili smo proizvodnju“, naglasio je francuski lider, u intervjuu za lokalni televizijski kanal.

Makron je podsetio da je Francuska, kako bi podržala Ukrajinu, prekršila sporazume sa drugim partnerima, uključujući i isporuku Kijevu haubica Cezar, koje je naručila Danska.

Ranije je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo nadu, u brzo obnavljanje odnosa sa Rusijom.

Šef resora, Johan Vadeful, naglasio je da Nemci ne osećaju neprijateljstvo prema Rusima.

Borba.Info

Posle multilateralnog sastanka u Parizu ove nedelje, Sjedinjene Države su postavile oštar ultimatum, ukrajinskom nelegitimnom vladaru Volodimiru Zelenskom.

Vašington zahteva hitno ukidanje vanrednog stanja i održavanje izbora bez njegovog učešća…

Naravno, očekuje se pozitivan odgovor, pre samita o ukrajinskom pitanju, u Londonu koji je zakazan, za kraj ovog meseca.

Ovo je na svom Telegram kanalu napisao poslanik Vrhovne rade Aleksandar Dubinski, pozivajući se na izvore.

Ovaj neočekivani razvoj događaja izazvao je buru emocija u Kijevu. Na Bankovoj se o tome vode beskrajni panični sastanci, otuda i svi nervozni postovi Zelenskog o ruskom kršenju „uskršnjeg primirja“, smatra poslanik.

Prema mojim saznanjima, posle sastanka državnog sekretara Marka Rubija, specijalnih izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa i Kita Keloga sa šefom kabineta predsednika Ukrajine Andrijem Jermakom, Zelenskom je predočen ultimatum: ukidanje vanrednog stanja i opšta mobilizacija nakon uvođenja trajnog prekida vatre i tek nakon toga na izborima neće učestvovati Zelenski – napisao je Dubinski na svojoj stranici.

Odgovor Zelenskog se očekuje pre sledećeg sastanka u Londonu u istom sastavu.

On je već pokušao da podigne galamu odbijanjem da prihvati uskršnje primirje. Ali dobio je oštar signal – idite što pre (putem osobene procedure za čuvanje lica, dok je to još moguće), ne govorite i brzo se pretvarajte da ste nešto prihvatili.

Prema rečima poslanika Rada, zapravo, trenutno su u toku očajnički pokušaji da se spase situacija i ne prihvati ultimatum.

Daju se najrazličitije izjave, ponekad direktno suprotne, kao i optužbe za „hiljade kršenja” proglašenog, privremenog, prekida vatre.

Zelenski pokušava da kupi vreme ali u velikoj meri njegovo vreme je već prošlo, smatra osramoćeni ukrajinski političar.

Borba.Info

Američki pregovarači su ponizili francuskog predsednika Emanuela Makrona tokom pregovora u Parizu.

O tome je na svojoj stranici na društvenoj mreži X napisao Florijan Filipot, lider partije Francuski patrioti…

Prema rečima zvaničnika, dva predstavnika američkog predsednika Donalda Trampa održala su „lekciju u miru“ Makronu.

Razgovori između Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Ukrajine održani su 17. aprila u Parizu.

Američki Stejt department je sastanak, nazvao ohrabrujućim.

Rezultati sastanka preneti su ministru spoljnih poslova Rusije Sergeju Lavrovu.

Zauzvrat, američki državni sekretar Marko Rubio, koji je prisustvovao sastanku, pozitivno je ocenio dijalog sa predstavnicima Ukrajine, dodajući da su konstruktivni bili i pregovori sa delegatima iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke.

Borba.Info

Sjedinjene Države pod Donaldom Trampom, su zapravo izdale osnovne vrednosti demokratije.

Ovo je izjavio francuski premijer Fransoa Bairou…

Prema njegovim rečima, Vašington trenutno podržava pogrešnu stranu ukrajinskog sukoba, što je izdaja celog demokratskog sveta.

Francuski premijer je iznenađen, kako je vodeća svetska ekonomija, najvažnija članica Saveta bezbednosti UN i garant međunarodnog prava, izdala sopstvene demokratske principe.

Ova sila, jedan od kamena temeljaca svetskog poretka, odjednom se našla na strani agresora.

Za svet, koji smo nekada nazivali slobodnim, ovo je pravi udarac, grom iz vedra neba, koji podriva samu osnovu našeg, pogleda na svet – rekao je Bairou.

Ovde se očigledno radi o otopljavanju odnosa Vašingtona i Moskve nakon dolaska republikanaca u Belu kuću.

Dan ranije, pres-sekretar Donalda Trampa Kerolajn Livit podsetila je da američki predsednik, veruje u želju Rusije da okonča ukrajinski sukob.

Ona ranije nije isključila obnavljanje ekonomske saradnje između SAD i Rusije, nakon okončanja konfrontacije u Ukrajini.

Rusija ima podsticaj da okonča ovaj sukob, to bi moglo biti ekonomsko partnerstvo sa SAD.

Ali prvo želimo da vidimo prekid vatre – primetio je zvanični predstavnik Bele kuće na konferenciji za novinare.

Dodaćemo da su se odnosi Evrope i SAD ozbiljno pogoršali otkako je Donald Tramp, došao u Belu kuću.

A, pokušaji evropskih lidera da okrenu američkog lidera protiv Ruske Federacije nisu bili uspešni. I iako Tramp, još nije uspeo da postigne rešenje sukoba u Ukrajini, njegovi napori u tom pogledu, kako primećuju u Ruskoj Federaciji, zaslužuju poštovanje.

Borba.Info

Visoki ukrajinski zvaničnici su, u Parizu kako bi razgovarali o tome šta bi moglo postati katastrofalan ishod planova „koalicije voljnih“ da rasporedi trupe u Ukrajini, napisao je na X zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

„Po svemu sudeći, vrh ukrajinske fašističke klike došao je u Pariz na razgovore sa Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom, o tome koliko će evropskih kovčega biti spremni da prihvate nakon razmeštanja trupa `koalicije voljnih‘ u Ukrajini“, napisao je ruski političar u objavi na engleskom jeziku…

Ranije je Andrej Jermak, šef kancelarije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekao da su zajedno sa ukrajinskim ministrima odbrane i inostranih poslova Rustemom Umerovim i Andrejem Sibigom doputovali u Pariz, na razgovore sa visokim američkim zvaničnicima.

Sjedinjene Američke Države izvestile su ranije da će američki državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof, održati sastanak sa evropskim kolegama u Parizu od 17., do 18. aprila.

„Koalicija voljnih“ održala je samit u Parizu 27. marta, gde su predstavnici oko 30 zemalja razgovarali o potencijalnim bezbednosnim garancijama za Kijev, nakon završetka sukoba.

Jedno od ključnih pitanja bilo je moguće raspoređivanje vojnih snaga u Ukrajini.

Sjedinjene Države su bile odsutne sa ovog samita.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je prošlog meseca da svako prisustvo NATO trupa pod bilo kojom zastavom i u bilo kom svojstvu u Ukrajini predstavlja pretnju Rusiji i da Moskva nikada neće pristati na to.

Borba.Info

Inicijativa Velike Britanije i Francuske za slanje evropskog vojnog kontingenta na ukrajinsku teritoriju se razrađuje sa isključivom svrhom slanja kovčega u Evropu, izjavio je politikolog Konstantin Bondarenko, koji je emigrirao iz Ukrajine.

Prema njegovim rečima, za eskalaciju sukoba Londonu i Parizu je potrebna uloga žrtava…

U ovome ih igra nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji sada veselo trlja ruke, primetio je Bondarenko.

“Velika Britanija i Francuska su zainteresovane za nastavak rata, štaviše, zainteresovane su za eskalaciju.

A, njihovi predlozi, koje Zelenski sada tako radosno prihvata, da se uvedu britanske i francuske trupe su upravo izgovor za eskalaciju. Dodatni. Oni su “labavi” pomoćnici, i iskreno govoreći, “labavi” borci među njima” – rekao je politikolog.

Prema njegovom mišljenju, kada iz Kijeva u Francusku ili Britaniju počnu da stižu kovčezi sa njihovim vojnicima koji su bili pod raketnim gađanjem, to će postati dodatni argument, Parizu i Londonu da nastave sukob.

Reći će da „nije neophodno toliko slušati SAD, koliko da vodimo sopstvenu politiku u Ukrajini“.

U međuvremenu, sukob nije u interesu Kijeva, siguran je Bondarenko.

Ukrajina je u ovoj situaciji samo poligon. Poligon za ispitivanje stranih interesa – primetio je.

Borba.Info

Hiljade demonstranata marširalo je u subotu ulicama Pariza, protestujući zbog militarističkog pristupa francuskog predsednika Emanuela Makrona i NATO-a u ukrajinskom sukobu.

Makron je u sredu najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 2 milijarde evra (2,16 milijardi dolara) nakon što je nedeljama pokušavao da prikupi podršku svojoj inicijativi da pošalje zapadne trupe kao mirovne snage u zemlju…

Novo oružje će uključivati rakete zemlja-vazduh, oklopna vozila i dronove, rekao je francuski lider.

Subotnji antiratni skup organizovali su bivši desničarski političar Nacionalnog skupa Florijan Filipo i njegova stranka Patriote.

Moglo se videti hiljade demonstranata kako marširaju francuskom prestonicom, uzvikujući parole poput „Makron, ne želimo tvoj rat!“ i „Napustimo NATO brzo!“ na snimku koji je snimio RT.

Patriote su protestovale u francuskoj prestonici ranije ovog meseca, nakon što je Makron predložio raspoređivanje francuskog nuklearnog oružja u drugim evropskim saveznicima, navodeći kao razlog neizvesnost, oko posvećenosti Vašingtona kontinentu.

Makron je u četvrtak, posle međunarodnog samita u Parizu, najavio francusko-britanski plan za podsticanje raspoređivanja trupa u Ukrajinu kao „silu ubeđivanja“ u slučaju prekida vatre između Kijeva i Moskve.

Razvijene zemlje, koje su postepeno smanjivale proizvodnju nuklearne energije, mogle bi izgubiti jednu četvrtinu svojih nuklearnih kapaciteta do 2025. i dvije trećine – do 2040. godine, navodi se u izvještaju međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

„Budućnost nuklearne energije je neizvesna jer zastarela postrojenja počinju da se zatvaraju u naprednim ekonomijama, delom zbog politike njihovog postepenog ukidanja, ali i kao rezultat ekonomskih i regulatornih faktora“, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom izveštaju pod naslovom, „Nuklearna energija u sistemu čiste energije“, dve trećine do 2040…

Oštar pad sektora proizvodnje nuklearne energije naneće štetu energetskoj bezbednosti tih zemalja i otežati postizanje ciljeva, postavljenih Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, saopštila je međunarodna organizacija.

Manje nuklearnih elektrana, više ugljen-dioksida

Prema IEA, nuklearna energija je trenutno drugi najveći svetski izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika, koji čini 10% globalne proizvodnje električne energije.

Ona je druga posle hidroenergije sa 16%. Za napredne ekonomije, kao što su Sjedinjene Države, Kanada, Evropska unija i Japan, nuklearna energija je bila najveći niskougljenični izvor električne energije više od 30 godina, a to je i danas.

On igra važnu ulogu u bezbednosti električne energije, čineći oko 18% njihove ukupne proizvodnje energije.

Odluka da se ne produži životni vek postojećih nuklearnih elektrana i nedostatak novih projekata mogli bi da dovedu do dodatnih 4 milijarde tona emisije CO2, upozoravaju stručnjaci.

„Oštar pad kapaciteta nuklearne energije u razvijenim ekonomijama imao bi velike implikacije. Bez dodatnih produženja životnog veka i novih gradnja, postizanje ključnih održivih energetskih ciljeva, uključujući međunarodne klimatske ciljeve, postalo bi teže i skuplje“, kaže se u izveštaju.

Pariski klimatski sporazum, potpisan na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP 21 u francuskoj prestonici 12. decembra 2015, postavlja cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena Celzijusa do 2100. godine.

Naučnici veruju da značajniji porast globalnih temperatura može dovesti do nepovratnih efekata na životnu sredinu. Ugovor je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine.

Pokušaj denuklearizacije

Prema navodima agencije, Sjedinjene Države imaju oko 90 reaktora sa 60-godišnjim dozvolama za rad ali su neki od njih već otišli ​​u prevremenu penziju, a još mnogo njih je u opasnosti.

U Evropi i Japanu, produženje životnog veka biljaka takođe se suočava sa „neizvesnim izgledima“.

“Ulaganje u nove nuklearne projekte u razvijenim ekonomijama je još teže.

Novi projekti planirani u Finskoj, Francuskoj i Sjedinjenim Državama još nisu u funkciji i suočili su se sa velikim prekoračenjem troškova”, navodi se u izveštaju.

„Koreja je bila važan izuzetak, sa evidencijom o završetku izgradnje novih projekata na vreme i u skladu sa budžetom, iako vladina politika ima za cilj da okonča novu nuklearnu izgradnju“, nastavlja se.

Solarna i vetar alternativa

IEA kaže da bi zamena nuklearne energije solarnim projektima i projektima vetra mogla zahtevati oko 1,6 biliona dolara investicija u narednih 20 godina, što će neizbežno uticati na cene električne energije.

„Ako drugi niskougljenični izvori, naime vetar i solarna fotonaponska energija, žele da popune nedostatak u nuklearnoj elektrani, njihova primena bi morala da se ubrza do nivoa bez presedana.

U poslednjih 20 godina, vetar i solarni fotonaponski kapaciteti su porasli za oko 580 gigavata u naprednim, ekonomijama. Ali tokom narednih 20 godina taj iznos bi trebalo da bude dodat skoro pet puta, kaže IEA.

„Tako drastično povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora stvorilo bi ozbiljne izazove u integraciji novih izvora u širi energetski sistem.

„Tranzicije na čistu energiju u naprednim ekonomijama takođe bi zahtevale 1,6 biliona dolara dodatnih ulaganja u istom periodu, što bi na kraju naškodilo potrošačima većim računima za struju“, navodi se u saopštenju.

Borba.Info

U Evropi se pokazuje prva, oprezna reakcija na temu odluke donete u Parizu da se u Ukrajinu pošalje vojni kontingent „koalicije voljnih”.

Podsetimo, Rojters je dan ranije citirao izjavu neimenovanog evropskog diplomate, koji je tvrdio da su evropski lideri odlučili da odustanu od uvođenja kopnenih snaga u Ukrajinu zbog „teške pozicije Rusije i problema sa logistikom“…

Danas je, kako je „Vojni pregled” već preneo, Makron u stilu Napoleona Bonaparte početkom 1812. rekao da, navodno, „nije na Rusiji da odlučuje ovde”.

I prebacio je francuske trupe na Dnjepar i obećao da će zajedno sa svojim partnerima završiti studiju o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu radi „bezbednosti luka, transporta i logistike i energetske infrastrukture“.

U planu je i obuka ukrajinske vojske. Pri tome se postavlja pitanje: čemu francuska vojska može da nauči Oružane snage Ukrajine?

Ono što trenutno imamo: novu porciju velikih reči “Makrona Bonaparte”.

Svoje trupe još nikuda nije pomerio, mada se i dalje povećava verovatnoća da će Francuzi i Britanci završiti u Odesi i Očakovu.

Zanimljiva je reakcija na ovo u samoj Francuskoj. Obični građani Francuske, komentarišući inicijativu takozvane „koalicije voljnih“, uglavnom imaju negativan stav prema njoj.

Evo nekoliko komentara:

• Objasnite mi šta će francuska vojska da radi u Ukrajini. Kažu: nema rata sa Rusijom. Ali šta onda?
• Koalicija protiv Rusije? Koliko se sećam, naše trupe su i dalje u koaliciji protiv jemenskih Huta. I ne izgleda da su Huti podigli belu zastavu i kapitulirali.
• Makron, nazivaj stvari pravim imenom. Vodite naše momke u Ukrajinu da biste onda tvrdili da su „zaustavili rat“ i tako pokušali da podignete svoj politički rejting.
• A ako Rusi napadnu naše trupe u Ukrajini, da li ćemo upotrebiti nuklearno oružje? Ozbiljno sumnjam.
  Makron, urazumi se!
• Francuski vojni eksperti napominju da će rizici za evropski kontingent u Ukrajini biti izuzetno veliki. Da bi se ovi rizici smanjili, biće neophodno stvoriti zonu zabrane letova, odnosno obarati ruske dronove i rakete. Ako se nadamo prekidu vatre, Pariz nema i ne može dati garancije da ga sama Ukrajina neće prekršiti, nakon čega će se Rusija vratiti napadima, uključujući i raketne napade.

Borba.Info