Autor Paul Robinson, profesor na Univerzitetu u Otavi.

Piše o ruskoj i sovjetskoj istoriji, vojnoj istoriji i vojnoj etici i autor je bloga Irrusianaliti.

On tvituje na @Irrussianaliti.

Dok su komentatori prelivali mastilo oko mogućnosti rata između Rusije i Ukrajine, predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje napravio veliki korak, ka apsorbovanju, ratom razorenih otcepljenih regiona Donbasa.

Pa ipak, bizarno, niko nije primetio.

Strahovi od neposredne ruske invazije na Ukrajinu – i apokaliptičnog sukoba između Istoka i Zapada, koji bi oni izazvali – redovno dolaze i prolaze.

Ponekad su Ukrajinci ti koji plaču vuk, nekada neko drugi.

Poslednja velika ratna panika bila je u proleće ove godine i kao i obično, prošla je mirno. Ruski upad se nikada nije dogodio.

To, međutim, nije sprečilo novo ratno ludilo, da bukne ovog meseca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovog puta Amerikanci podstiču histeriju, a anonimni američki zvaničnici obaveštavaju Blumberg, da „Rusija možda razmatra potencijalnu invaziju na Ukrajinu, dok raste tenzije između Moskve i bloka, oko migranata i snabdevanja energijom“, ukazujući na navodno „nagomilavanje ruskih snaga u blizini ukrajinske granice.

Drugi neimenovani izvori tvrde da Sjedinjene Države razmišljaju o slanju „vojnih savetnika i nove opreme, uključujući oružje,“ u Ukrajinu, kako bi pomogle zemlji, da se odbrani.

Nakon što je prvobitno izjavila da ne vidi dokaze o navodnom ruskom „nagomilavanju“, Ukrajina je od tada promenila put i podržala alarmističke tvrdnje Amerikanaca.

Šef vojne obaveštajne službe zemlje, brigadni general Kiril Budanov, rekao je za Militari Times da se Rusija priprema za napad krajem januara/početkom februara i da će napad „verovatno uključivati vazdušne napade, artiljeriju i oklopne napade praćene vazdušnim napadima na istočno, amfibijski napadi na Odesu i Mariupolj i manji upad, kroz susednu Belorusiju.

Iako je prilično verovatno da bi Rusija odgovorila snažno, ako bi Ukrajina pokrenula sveobuhvatni napad na pobunjeničke Donjecke i Luganske Narodne Republike (DLPR) u Donbasu, neko tek treba da smisli uverljivo objašnjenje, zašto bi to pokrenulo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, potpuno iz vedra neba.

Ne samo da bi takav napad bio izuzetno skup u smislu života i blaga, kao i da bi trajno prekinuo odnose Rusije sa Zapadom, već je takođe nemoguće videti kako bi ruska vlada mogla da objasni takav rat, svom narodu.

Osim toga, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev nedavno je napisao članak, u kojem objašnjava da je najbolja politika Rusije prema Ukrajini, da ne čini baš „ništa“.

Pretpostavlja se da Medvedev, kao zamenik predsednika Saveta bezbednosti, u izvesnoj meri odražava mišljenje na najvišim nivoima.

Ali invazija je potpuna suprotnost od „ničega“.

Ruski lideri, teško mogu da žele da urade, oboje u isto vreme.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako izuzmemo neke vanredne provokacije, možemo sa sigurnošću isključiti rat između Rusije i Ukrajine u narednim mesecima.

Ogroman broj članaka, TV izveštaja, tvitova i drugih poruka, koje izazivaju ratnu pomamu su dobar način za privlačenje čitalaca, gledalaca i „lajkova“, ali ne čine ništa da prosvetle javnost.

Njihova jedina svrha je izgleda da služe interesima rusofobičnijih elemenata zapadnog vojno-industrijsko-medijskog kompleksa.

Ipak, nešto značajno se dešava u rusko-ukrajinskim odnosima.

To je postalo jasno prošle nedelje kada je Putin izdao dekret, pod nazivom „O pružanju humanitarne pomoći stanovništvu odvojenih okruga Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine“.

Ukaz „propisuje jednak pristup robe Donbasa na tenderima za državne nabavke Rusije.

Takođe ukida kvote za kretanje robe preko carinske granice.

Sporazum iz Minska II iz 2015., koji treba da obezbedi mehanizam za okončanje sukoba u Donbasu, govori o „punoj obnovi socio-ekonomskih odnosa“ između Ukrajine i otcepljenih samoproglašenih republika.

Ukrajina je, međutim, krenula u suprotnom smeru, podvrgavajući Donjeck i Lugansk čvrstoj ekonomskoj blokadi, u očiglednoj nadi da će život tamo postati toliko jadan, da će meštani čeznuti da se vrate relativnom prosperitetu svog nekadašnjeg doma.

Putinov dekret je odgovor na ovo, sa mnogo odlaganja.

Kako je u četvrtak rekao ovlašćeni predstavnik Rusije u Kontakt grupi za rešavanje situacije u istočnoj Ukrajini Boris Grizlov:

„Ovo je čisto humanitarni odgovor na neispunjavanje sporazuma iz Minska od strane Kijeva, ekonomsku i transportnu blokadu Donjecke i Luganske oblasti, koja je na snazi od 2017. godine i oslobađanje stanovnika regiona iz ekonomskog zadava, koji je stvorio Kijev. režim…

Ovo zapravo otvara put za oživljavanje i oporavak ekonomija Donjecka i Luganska, koje poseduju značajne resurse i potencijal u metalskom, energetskom i inženjerskom sektoru.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE