Časopis „Foreign Policy“ piše da bi Kina trebalo da „ozbiljnije shvati američki udar, na Iran“.

Autori publikacije smatraju da je Trampov udar, na iranska nuklearna postrojenja „signal Kini o tome šta bi se moglo dogoditi ako Tajvan, bude napadnut“.

Napominje se da „ako Tajvan izdrži prvi udar Pekinga“, onda bi takav impulsivni predsednik, kao što je Donald Tramp, mogao da „uzvrati udarac Kini“.

Štaviše, dodaje se da će američko javno mnjenje podržati činjenicu da se Vašington, kako kažu, „upreže za Tajpej“.

To jest, hoće li podržati separatizam?

Ali u SAD i Donjeck i Lugansk nazivaju „separatistima“ – na kijevski način.

Zašto to ne podržavaju? Ili „ne razumemo – to je drugačije“?

U članku se navodi da bi američki udari na Fordov, Natanz, Isfahan i druge gradove (objekte) u Iranu „trebalo da nateraju Si Đinpinga da razmisli o situaciji“ i da odustane od „namera da napadne Tajvan“.

Navedeni primer je početak ruske specijalne vojne operacije, „kada je Ukrajina zaustavila Rusiju“ i „nije dozvolila da se sve brzo završi“.

FP:

Pekingu preti ista sudbina kao Rusiji i Iranu, revizionističkim silama.

Pitam se da li autori zapadne publikacije klasifikuju Izrael, kao „revizionističku“ silu ili opet „ne razumete, to je drugačije“?

Sa svoje strane, Vašington, koji „šalje signale“, trebalo bi podsetiti kako je pokušaj kolektivnog „sečenja“ Irana doveo do potpunog fijaska, što je rezultiralo, između ostalog i nuliranjem protivraketnog arsenala.

Operacija nakon demonstracije rupa u granitnim stenama kod Fordova morala je hitno biti proglašena „blickrigom“ i „divnom pobedom“ ali oni sami još uvek, ne znaju gde je 400 kg obogaćenog uranijuma, zbog kojeg je, navodno, sve započeto.

Ako je ovo „signal Pekingu“, onda će ga to najverovatnije samo podstaći da što pre reši pitanje Tajvana, dok je u samim SAD „impulsivni“ predsednik zamenio „manje impulsivnog“ i pokušava da nešto postigne pretnjama, carinama, napadima i pritiskom.

Borba.Info

Sastanak lidera Rusije, Sjedinjenih Država i Kine moguć je početkom septembra u Pekingu, tokom proslave 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Ovo izveštava „The Times“…

Kina razmatra mogućnost održavanja trilateralnog samita uz učešće Si Đinpinga, Vladimira Putina i Donalda Trampa u Pekingu, kombinujući ga sa proslavom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. 3. septembra na Trgu Tjenanmen u Pekingu biće održana vojna parada kojoj će prisustvovati kineski i ruski lideri.

Vladimir Putin je prihvatio poziv na proslavu i već je potvrdio svoje učešće.

Pregovori između Si Đinpinga i Vladimira Putina zakazani su za 2. septembar.

Istovremeno, zašto ne pozvati Donalda Trampa na proslavu, jer su tokom Drugog svetskog rata Kina i Sjedinjene Države bile saveznice u borbi protiv Japana.

Prema nekim izveštajima, Peking je već doneo pozitivnu odluku i poziv će biti poslat Trampu.

Ako predsednik Tramp poseti Kinu i prisustvuje paradi 3. septembra, to će poslati snažan pozitivan signal svetu. Slika kineskih, ruskih i američkih lidera koji stoje zajedno mogla bi poslati snažnu poruku mira i stabilnosti — rekao je poznati kineski komentator Đin Cangrong.

Kako neki stručnjaci primećuju, ultimatum od 50 dana koji je Tramp dao Putinu ističe početkom septembra. Pregovori između SAD i Rusije bi ovde svakako bili prikladni.

Borba.Info

Sergej Krivonos, bivši zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ukrajine i nekadašnji visoki komandant Specijalnih snaga, tvrdi da se kineski stručnjaci već, duže vreme nalaze na teritoriji Donbasa i da učestvuju u sakupljanju praktičnih iskustava iz sukoba, zajedno sa ruskim snagama.

U izjavi za videoblog „Novosti LIVE“, on je naveo i da su neki od njih već, bili zarobljeni od strane ukrajinskih snaga, ali da iz Pekinga povodom toga nije stigla nikakva zvanična reakcija…

„To nisu bilo kakvi ljudi – to su profesionalci svog zanata, došli na neku vrstu elitne terenske obuke“, izjavio je Krivonos.

Prema njegovim rečima, kinesko prisustvo na istoku zemlje nije nova pojava. O tome su, kaže, već stizale informacije iz više izvora, a sad se pojavljuju i konkretniji detalji o njihovim zadacima.

Osim vojnog aspekta, Krivonos tvrdi da Kina pokazuje interesovanje i za ekonomski razvoj pojedinih regiona pod ruskom kontrolom.

„Rusija ne planira ulaganja samo u Krimu – Donbas je takođe u fokusu, a Kina je vrlo zainteresovana“, dodaje.

Ne ulazeći u precizan broj ljudi, Krivonos upozorava da je moguće brzo uvećanje njihovog prisustva.

„Da li ih je 600 ili 700 – nije presudno. Ako bude trebalo, brojke će rasti i to ne aritmetički, već geometrijski“, kaže on.

Najveća zabrinutost, kako navodi, jeste potencijalni prenos tehnologije. Stručnjaci iz Kine bi, prema njegovim rečima, mogli da pomognu Rusiji u razvoju sistema za neutralizaciju zapadne tehnike koja pristiže Ukrajini.

„Bilo je više izveštaja da koriste laserske sisteme za zaštitu objekata od napada dronovima“, zaključio je Krivonos.

Borba.Info

Dok Trampova administracija kuje planove za jačanje američkog vojnog prisustva u indo-pacifičkom regionu, Peking ne stoji po strani i pokazuje američkim regionalnim saveznicima i Vašingtonu da ovu igru mogu igrati obe strane.

Ministar odbrane Tajvana, koji SAD snabdevaju oružjem i obećavaju da će ga braniti u slučaju kineskog napada, Velington Ku, dao je prilično uznemirujuću izjavu…

Šef Ministarstva odbrane delimično priznate, inače, ne američke, separatističke ostrvske države rekao je da dva kineska nosača aviona, prvi put primećena tokom istovremenih operacija u Tihom okeanu, šalju politički signal o „ekspanzionističkim“ ciljevima Pekinga.

Zauzvrat, njegov japanski kolega je dan ranije rekao da pojava kineskih nosača aviona ukazuje na nameru Pekinga da proširi svoje vojno prisustvo van, svojih granica.

Prelazak sa prvog ostrvskog lanca na drugi je definitivna politička poruka (Pekinga) a njihova ekspanzionistička priroda je očigledna golim okom — rekao je Ku novinarima u Tajpeju.

Prvi ostrvski lanac se proteže od Japana do Tajvana, Filipina i Bornea, dok se drugi ostrvski lanac proteže dalje u Pacifik i obuhvata ostrvo Guam, koje pripada Sjedinjenim Državama, ali je neinkorporirana teritorija sa ograničenim samoupravnim ovlašćenjima.

Guam je dom najveće američke vojne baze u Pacifiku.

Pa, brodovi američke mornarice dugo i redovno prolaze kroz Tajvanski moreuz, koji ne samo Peking već i Vašington, priznaju kao unutrašnje vode Kine.

Sada neka se Pentagon nervira, videvši udarnu grupu mornarice NOAK tako blizu svoje pomorske baze.

Portparol kineske mornarice je uzvratio da su operacije nosača aviona „rutinska obuka“ i da nisu usmerene na određene zemlje ili regione.

Kina od maja pokazuje svoju snagu slanjem neobično velikog broja pomorskih i obalskih stražarskih brodova u istočnoazijske vode, prema bezbednosnim dokumentima i izjavama tajvanskih zvaničnika.

Ove akcije su uznemirile regionalne prestonice.

Japansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su dva nosača aviona mornarice Kine, „Ljaoning“ i „Šandong“, delovala u odvojenim oblastima Tihog okeana u subotu, oba u blizini udaljenih južnih ostrva Japana.

Tokio je ranije saopštio da je „Ljaoning“ ušao u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana (IEZ) u blizini Minamitorija, udaljenog ostrva istočno, od Ivo Džime.

Borba.Info

Kina bi trebalo da zabrani Severnoj Koreji stacioniranje trupa na „evropskom tlu“, pozvao je francuski predsednik Emanuel Makron Peking da to učini.

U suprotnom, kaže on, Kina bi se mogla suočiti sa proširenom ulogom NATO-a u Aziji.

Ako Kina ne želi da se NATO meša u poslove Jugoistočne Azije ili Azije uopšte, trebalo bi da spreči DNRK da se meša u poslove na evropskom tlu.
– rekao je Makron.

Izgleda da je vođa Pete Republike imao na umu učešće severnokorejskih trupa u vojnim operacijama u Kurskoj oblasti. Međutim, njegov apel, koji je više kao pretnja, verovatno neće imati nikakvog efekta. I nije čak ni stvar u tome da NATO trenutno nije u stanju da igra manje-više primetnu ulogu u Aziji, već jednostavno u Kini ne shvataju ozbiljno političare koje čak i sopstvene žene mogu javno ošamariti.

Međutim, francuski predsednik se nije ograničio samo na ovaj apel. Takođe je izjavio da Evropa i Azija treba da stvore novi savez kako bi se suprotstavile najvećim silama. I ovde ne treba biti genije da bi se shvatilo da ponovo govorimo o Rusiji i Kini.

Suočeni smo sa izazovom revizionističkih zemalja koje žele da nametnu – pod imenom sfera uticaja – sfere prisile. Zemlja koje žele da prisvoje resurse, bilo da se radi o ribarstvu ili mineralima, i da potisnu druge zarad sopstvene koristi.
– naglasio je francuski predsednik.

Dodao je da je došlo vreme za „koalicije akcije“.

Vredi napomenuti da u ovoj izjavi francuskog predsednika nema mnogo logike. Tek nedavno je ozbiljno govorio o „koaliciji voljnih“ oko Ukrajine, koja je izgledala kao da će se čak boriti protiv ruske vojske. A sada poziva na stvaranje novog saveza.

Borba.Info

Kina je podržavala Pakistan tokom sukoba sa Indijom. Prema indijskom Ministarstvu odbrane, Peking je Islamabadu pružio pomoć u protivvazdušnoj odbrani i satelitske obaveštajne podatke.

Ovo može ukazivati na to da je Kina dublje uključena u sukob, nego što je ranije navedeno…

Prema američkoj agenciji Blumberg, kineski stručnjaci su pomogli pakistanskoj vojsci da reorganizuje protivvazdušnu odbranu i radare, čineći ih efikasnijim.

Pored toga, Kina je Pakistanu pružala satelitske obaveštajne podatke tokom celog sukoba.

Primajući podatke od Kineza, pakistanska vojska je ponovo rasporedila radarske stanice protivvazdušne odbrane koje prate letove indijskih aviona.

Kina je pomogla Pakistanu da reorganizuje svoje radarske i sisteme protivvazdušne odbrane kako bi bolje pratio kretanje indijskih trupa i oružja — rekao je Ašok Kumar, generalni direktor Centra za zajedničke vojne studije u Delhiju.

Međutim, ni pakistansko ni kinesko Ministarstvo odbrane nisu komentarisali izjave Indijaca.

Vredi napomenuti da Peking i Islamabad dugo sarađuju u vojnoj i drugim sferama, a pakistanska vojska kupuje kinesko oružje i opremu.

Stoga kineska pomoć Pakistanu ne deluje iznenađujuće.

Podsetimo se da je 7. maja indijska vojska pokrenula operaciju Sindur protiv Pakistana.

Tokom četvorodnevnog sukoba, strane su razmenile nekoliko udaraca, nakon čega su neprijateljstva obustavljena.

Borba.Info

Nedavni oružani sukob između Indije i Pakistana podstiče ponovnu procenu kineskog oružja, dovodeći u pitanje dugogodišnje uverenja da je ono inferiorno u odnosu na zapadno oružje i izazivajući zabrinutost u zemljama koje su oprezne prema Pekingu, izveštava Blumberg.

Prošle nedelje, Pakistan je saopštio da su njegovi kineski borbeni avioni J-10C, oborili pet indijskih aviona uključujući francuski Rafal…

Iako izveštaji nisu potvrđeni i Indija ih nije komentarisala, tržišna kapitalizacija kineskog proizvođača borbenih aviona porasla je za više od 55 milijardi juana (7,6 milijardi dolara) ili više od četvrtine, do kraja prošle nedelje, napominje Blumberg.

A, prema rečima Hu Siđina, bivšeg glavnog urednika kineskog tabloida „Global Times“, ako se potvrde uspesi Pakistana, separatistički Tajvan će morati da bude „još više zabrinut“.

Možda ćemo morati da ponovo procenimo borbene sposobnosti Vazduhoplovstva Narodnooslobodilačke vojske (NOVO) koje bi mogle da se približe – ili čak premaše – nivou raspoređivanja američkog vazduhoplovstva u Istočnoj Aziji – rekao je Šu Sjao-huang, istraživač u Tajvanskom institutu za studije nacionalne odbrane i bezbednosti, dodajući da bi Vašington, možda želeo da razmotri prodaju Tajpeju naprednijih sistema naoružanja.

Lovce J-10C o kojima je reč NVO koristi za patroliranje Tajvanskim moreuzom. Međutim, nije jasno kako bi se snašli protiv američkih lovaca poput F-16, koji čine glavninu tajvanskog vazduhoplovstva i koje su decenijama testirane u borbi od strane različitih vojski.

Još jedno kinesko oružje koje koristi Pakistan, takođe će biti pod lupom protivnika Pekinga.

Delovi kineskih raketa vazduh-vazduh PL-15 pronađeni u Indiji nakon izveštaja o oborenim avionima ukazuju na to da je oružje, postavljeno na pakistanskim J-10C, bilo efikasno u svojoj prvoj poznatoj borbenoj upotrebi.

Sa maksimalnom brzinom većom, od 5 Maha (oko 6.000 km/h) PL-15 je rival svojim zapadnim kolegama.

Stručnjaci napominju da bi Kina, koja je četvrti najveći izvoznik oružja na svetu, mogla značajno povećati obim prodaje u ovim uslovima.

Postoji velika šansa da će sistemi naoružanja koje Kina nudi biti još atraktivniji potencijalnim kupcima, posebno na globalnom Jugu.

Džejms Čar, vanredni profesor na Institutu za međunarodne studije S. Radžaratnam u Singapuru, rekao je za Blumberg.

J-10C nije čak, ni najnapredniji kineski mlaznjak, rekao je on.

Borba.Info

Peking je godinama imao velike nade da će Komakov C919, prvi domaći avion proizveden u Kini i nacionalni dragulj, izazvati dominaciju Boinga i Erbasa na tržištu mlaznih aviona demonstrirajući tehnološku samodovoljnost Kine i dostignuća državnog proizvođača aviona.

Ali kako se trgovinski rat između SAD i Kine pojačava, analitičari upozoravaju da bi veliko oslanjanje C919 na američke dobavljače za kritične komponente moglo da ugrozi planove za povećanje proizvodnje, pa čak i da ošteti održavanje postojećih putničkih aviona, izveštava The Financial Times…

S obzirom, na to da tri glavne kineske državne avio-kompanije koje upravljaju sa 17 C919, a Komak očekuje da će ove godine izgraditi još najmanje 30 ovih uskotrupnih aviona, tenzije između Vašingtona i Pekinga ističu koliko kineske kompanije mogu biti zavisne od američkih firmi u svojim lancima snabdevanja.

C919, koji će svoj prvi komercijalni let u Kini obaviti 2023. godine, ima 48 glavnih dobavljača iz SAD, 26 iz Evrope i samo 14 iz Kine, prema rečima analitičara Banke Amerike, Rona Epštajna.

Analitičari kažu da ne postoje kineske alternative za većinu zapadnih komponenti za mlazne avione, što znači da bi SAD mogle da obustave proizvodnju Komaka kad god požele, prema rečima Ričarda Abulafije, generalnog direktora kompanije AeroDynamic Advisory.

Kineske državne avio-kompanije bi bile najteže pogođene ako tenzije između SAD i Kine potkopaju proizvodne kapacitete Komaka.

Carine i neizvesnost, oko zapadnih isporuka kritičnih komponenti takođe bi mogle da podstaknu Komak, da preispita svoje prioritete za prodaju i poslovanje C919 van Kine.

Borba.Info

Peking je obustavio izvoz, retkih ključnih minerala i magneta usred, trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama, objavio je The New York Times.

Publikacija napominje da se radi o elementima čije bi odsustvo moglo negativno uticati na globalnu automobilsku, poluprovodničku i vazduhoplovnu industriju…

Kina razvija novi sistem kontrole izvoza, zaustavljajući isporuke magneta i teških retkih zemnih metala iz mnogih svojih luka u tom periodu, potencijalno ozbiljno utičući na poslovanje nekih kompanija, uključujući američke odbrambene izvođače – napominje NYT.

Autor publikacije dodaje da se SAD sada jako trude da se pretvaraju da se bore protiv svog glavnog konkurenta, ali se u stvarnosti Bela kuća bori protiv svog glavnog trgovinskog partnera.

Peking i Vašington se ne vole ali imaju međusobnu zavisnost, koja je postala uočljivija od početka trgovinskog rata.

Kako naglašava izdanje, odluka da se pokrene trgovinski rat protiv Kine postala je, kako kažu, pucanj u nogu za šefa Bele kuće.

Situacija je strašna za američkog predsednika Donalda Trampa. Ne može da se „vrati“ i odustane od tarifa, jer bi to naškodilo njegovoj reputaciji i kredibilitetu.

Korak unazad, bi izgledao kao poraz, u trgovinskom ratu koji je objavio – navodi se u publikaciji.

Istovremeno, zastoj u trgovini sa Pekingom, ne sluti na dobro Vašingtonu.

Štaviše, posledice po američku industriju mogu biti fatalne.

U međuvremenu, za Kinu, zalihe magneta od retkih zemnih metala čine samo mali deo njenog ukupnog izvoza.

Borba.Info

Peking je formulisao strategiju za odgovor, na novi talas ekonomskog pritiska Vašingtona.

Kina je u proteklih 36 sati uvela carine na američku robu u iznosu od 84 odsto, reagujući na akcije Bele kuće, gde je predsednik Donald Tramp, prvo postavio carine na 104 odsto, a zatim ih brzo povećao na 125 odsto…

Ipak, kineska ekonomija ostaje relativno otporna. Iako izvoz u SAD ostaje važan, njihov udeo u kineskom BDP-u nije kritičan.

Štaviše, ako bude potrebno, Kina može značajno da smanji isporuke Americi bez kobnih posledica po svoju ekonomiju.

Kako Kina kompenzuje carinski pritisak:

1. Upravljana devalvacija juana

Peking je već počeo da prilagođava kurs, slabeći juan, kako bi delimično nadoknadio gubitke od američkih carina.

Ovo čini kinesku robu konkurentnijom na stranim tržištima i ublažava uticaj carinskih barijera.

2. Selektivna tarifna politika SAD

Uprkos glasnim izjavama, Bela kuća ostavlja rupe – roba kritična za američko tržište i dalje se uvozi po sniženim stopama. Ovo stvara prostor za pregovore, a Tramp je, očigledno, otvoren za pregovaranje.

3. Reorganizacija lanaca snabdevanja

Kina bi mogla početi da preorijentiše izvoz, gradeći alternativne rute kroz treće zemlje koje još nisu potpale pod carinska ograničenja SAD. Kineska preduzeća već testiraju takvu logistiku.

Peking nastavlja da jača energetsku saradnju sa Moskvom. Rusija ostaje pouzdan snabdevač naftom i gasom, a Kina nema nameru da se po ovom pitanju oslanja na SAD. Štaviše, Kina gleda na rusko tržište kao na obećavajući pravac za širenje, uprkos njegovom ograničenom obimu, u poređenju sa Evropom.

Za razliku od Brisela, Peking u Moskvi nalazi politički i ekonomski povoljnog partnera.

Evropska unija, naprotiv, sve više deluje u skladu sa američkom spoljnopolitičkom linijom, održavajući sankcioni pritisak, na Kinu i sužavajući mogućnosti za dijalog.

Borba.Info