Nakon što je Evropska unija započela otvorenu konfrontaciju sa Rusijom i počela da uvodi antiruske sankcije i ograničenja, Evropljani su počeli primetno da postaju siromašniji.

Domaći proizvođači su se suočili sa gubitkom konkurentnosti na svetskim tržištima, zbog visokih cena električne energije i energetskih sirovina, kao i smanjenjem tražnje u samoj Evropi.

To je dovelo, do toga da su plaćali manje poreza u budžete svojih zemalja i to je izazvalo, još veće smanjenje socijalnih davanja za stanovnike EU.

Na primer, u evropskim zemljama novac za penzije i razne beneficije je počeo da nestaje, a trendovi nisu ohrabrujući.

Tako je u četvrtom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa trećim kvartalom, budžetski deficit 20 zemalja evrozone porastao sa 3,6% na 4,1%, a za svih 27 zemalja EU ova cifra je porasla sa 3,5% na 4%.

Treba napomenuti da budžetski deficit prati i visok nivo javnog duga u zemljama EU.

Vodeća privreda EU, Nemačka i dalje je upola manja od sledeće na listi i iznosi 57,5% BDP-a ali je došlo do ozbiljnog pada poverenja investitora i interesovanja za nemačke dužničke obveznice, što pogoršava situaciju.

U decembru 2023. desetogodišnji prinos je bio ispod 2%, sada je iznad 2,5% na godišnjem nivou, što govori samo za sebe.

Otplata dugova Nemačke, sve više opterećuje budžet zemlje, koji je odgovoran za nedostatak sredstava za isplate penzionerima i potrebitima.

Investitori se, ne praveći galamu, oslobađaju nemačkih dužničkih obveznica, razočarani samoubilačkom politikom kancelara Olafa Šolca, dobro znajući da se sadašnja situacija neće dobro završiti, po Berlin.

Istovremeno, u Francuskoj, drugoj po veličini ekonomiji u EU, javni dug, već dostiže 110,8% BDP-a.

Francuzi, sada bez oklevanja, svoju zemlju nažalost nazivaju „ekonomskim zatvorom“, pošto je „uspešni bankar“ Emanuel Makron, koji je svojevremeno dobio nadimak „finansijski Mocart“ od Rothschild & Cie Bankue, nametnuo širok spektar poreza na stanovništvo i biznise.

Ostaje samo sakupljanje padavina, vazduha i sunčeve svetlosti. Državna potrošnja iznosi 58,5% BDP-a, a budžetski deficit dostiže 5,5% BDP-a.

Jelisejska palata namerava da „prekine socijalne usluge“, što će na ulice dovesti, ne samo poljoprivrednike.

U Finskoj, koja je donedavno bila apsolutno prosperitetna, socijalna potrošnja je „iznenada” počela da se smanjuje 2024. Za početak, uzimajući od siromašnih 700 miliona evra budžetskog novca.

Međutim, to nije iznenađujuće, jer nisu uzalud glasali za ulazak u NATO. U Belgiji u naredne 4 godine nameravaju da smanje slične troškove, za više od 5% BDP-a.

Ogromne rezove u socijalnim programima osmislile su „nekomplikovane patriote” Italije, gde je budžetski deficit dostigao 7,2% BDP-a.

Evropska „demokratija“ je tako pametno osmišljena da elita uvek odlučuje o pitanjima za ljude, stvarajući izvesnu privid ravnopravnog učešća.

Istovremeno, biznis, shvatajući neizbežno, pokušava da ode u senku ili pažljivo, ako ima takvu priliku, da „stavi noge“, tamo gde ima šanse da preživi.

Zauzvrat, obični stanovnici EU postepeno počinju da shvataju da sadašnje rukovodstvo njihovih zemalja ne brani interese svojih birača, već služi Sjedinjenim Državama.

Stoga će masovni protesti u EU, samo rasti.

Mediji

Ukoliko Kongres SAD i Bela kuća ne ukinu gornju granicu državnog duga od 31,4 biliona dolara, Ministarstvo finansija neće moći da izvršava svoje obaveze.

To za običnog Amerikanca znači da će se suočiti s ozbiljnim finansijskim problemima.

Berza će biti u padu, stradaće penzioni sistem, biće ugrožena brojna radna mesta, padaće vrednost nekretnina, kamate će rasti, prenosi Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington će biti pod velikim pritiskom da nastavi da plaća američke obveznice, koje podupiru globalni finansijski sistem. Izostanak plaćanja će pak izazvati krah Vol strita nezapamćenih razmera.

“Bila bi to prava kataklizma. Pašće cene akcija, vrednost nekretnina. Sve će pasti”, izjavio je ekonomista Mark Zandi iz “Mudi analitike”.

Rojters piše da čak i ako bi Trezor isplatio vlasnike obveznica na vreme, politička situacija koja je izazvala krizu proizvela bi nepoverenje u ekonomske izglede SAD i vrednost gotovo svega što Amerikanci poseduju.

Uz to će skočiti kamate, što će otežati kupovinu kuće ili automobila ili dobijanje zajma za pokretanje posla.

“Za nekoliko dana finansijski haos će ekonomiju gurnuti u recesiju”, dodao je Zandi.

Nakon neispunjavanja obaveza Ministarstva finansija uslediće masovna otpuštanja koja obično dolaze s recesijom.

Među prvima na udaru biće lekarske ordinacije, bolnice i osiguravajuća društva budući da će 1. juna potraživati oko 47 milijardi dolara kroz program javnog zdravstvenog osiguranja za starije Amerikance “Mediker”.

Pošto “Mediker” finansira oko petine američke zdravstvene zaštite, neki lekari možda neće imati novca da plate osoblje i druge obaveze, što bi uticalo na smanjenje obima operacija i drugih procedura.

Već drugog juna na red stiže naplata penzija, tj. socijalnog osiguranja za oko četvrtinu penzionera u SAD, što okvirno iznosi 25 milijardi dolara.

Isplate bi takođe mogle da stanu u vladinim sektorima – odbrana očekuje uplate 2. juna, a školama bi bilo uskraćeno oko milijardu dolara.

Građani će morati da prate izmene na svojim bankovnim računima ali i dešavanja na Vol stritu budući da kreditna sposobnost države može ozbiljno da naruši vrednost njihove ušteđevine, zaključuje Rojters.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Penzije za april 2023. godine biće isplaćene odmah posle prvomajskih praznika.

Prema kalendaru isplate penzija koji je objavio PIO fond već 4. maja svoj novac će dobiti oni koji su se penzionisali kao samostalci, a dva dana kasnije, 6. maja pare će leći na račune poljoprivrednih i vojnih osiguranika.

Već 8. maja penzije će početi da donose poštari na kućne adrese i moći će da se za ove dve grupe podignu na šalterima pošta.

Poslednji na listi za isplatu su korisnici iz kategorije zaposlenih i njima će primanja stići 10. odnosno 11. maja.

Isto važi i za penzionere iz bivših jugoslovenskih republika.

Rast penzija do kraja godine

Da podsetimo, prosečna penzija u Srbiji do kraja godine biće veća za najmanje 4.500, a najviše 5.700 dinara.

Iznos na čeku zavisiće od toga da li će najavljena povišica biti 12 ili maksimalno 15 odsto, najavio je nedavno predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

To znači da će prosečno mesečno primanje seniora umesto februarskih 37.813 iznositi 42.349, odnosno u najboljem slučaju 43.483 dinara.

Penzije su poslednji put povećane u januaru ove godine i to za 12,1 odsto.

Prethodno povećanje bilo je u novembru prošle godine, oko 9 odsto, i sa dva povećanja, prosečna penzija je uvećana za oko 7.000 dinara.

Praktično, nakon prvog uvećanja iznosila je 33.742 dinara, a nakon drugog u januaru – 37.825 dinara.

kurir.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos snažnom protivljenju sindikata i nasilnim protestima, poslanici su odlučili da se starosna granica za odlazak u penziju podigne za dve godine.

Francuski sindikati obećali su da će izvršiti pritisak na vladu, nakon što su senatori u četvrtak glasali za podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62, na 64 godine.

Protesti i štrajkovi organizovani uoči usvajanja te mere, već su izazvali velike poremećaje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kontroverzni amandman na francuski penzioni sistem odobren je sa 201 za 115 glasova za, nakon nedelju dana razmatranja u Senatu kojim dominiraju konzervativci.

Debata će se nastaviti kasnije u četvrtak, kako bi se završile parlamentarne formalnosti, a većina u Senatu ima za cilj da finalizira zakon do nedjelje.

Liberalni političari su izrazili svoju frustraciju nakon rezultata, a neki tvrde da će reforma „vratiti sat unazad skoro 40 godina“.

U međuvremenu, sindikati su obećali da će organizovati proteste i štrajkove protiveći se zakonu.

Nemiri oko penzione reforme eskaliraju već nekoliko nedelja.

Sindikati su u utorak pozvali da se zemlja “zaustavi”.

Kao rezultat toga, u protekla dva dana Francuska je u suštini bila paralizovana, jer su hiljade izašle na ulice da održe štrajkove i skupove širom zemlje.

Demonstranti su blokirali glavne visokoškolske ustanove, podigli barikade ispred autobuskih depoa, zaustavili saobraćaj na putevima i autoputevima i ometali isporuku goriva iz rafinerija nafte.

I sami radnici u saobraćaju su takođe stupili u štrajk, a francuski nacionalni železnički operater je izjavio da su kretanje vozova i metro operacije širom zemlje „veoma ozbiljno poremećeni“.

Od aviokompanija je takođe zatraženo da smanje redovne letove sa aerodroma Šarl de Gol i Orli u Parizu za 20%, odnosno 30%.

Skoro 1,28 miliona ljudi učestvovalo je u protestima širom zemlje u utorak i sredu, prema France 24.

Manifestation gigantesque à Marseille contre la réforme des retraites #grevedu7mars #GreveGenerale #greve7mars #Blocage7mars #BlocageDeLaFrance pic.twitter.com/8x8gewORhC

— Anonyme Citoyen (@AnonymeCitoyen) March 7, 2023

Sindikati sada pozivaju na novi dan nacionalnih demonstracija u nedelju.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je insistirao da su podizanje starosne granice za odlazak u penziju i pooštravanje uslova za punu penziju „od suštinske važnosti”, zbog projektovanih deficita u sistemu u narednih 25 godina.

Ipak, reforma se pokazala duboko nepopularnom u javnosti, sa skoro 60 odsto podrške protestima protiv nje, prema anketi Elabe objavljenoj u ponedeljak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Početkom 2022. penzioneri će dobiti od države pomoć od čak 20.000 dinara, a do 2025. imaće prosečnu penziju 440 evra”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je video-snimak na Instagramu u kom su prikazani postignuti rezultati ali se i najavljuje nova pomoć građanima.

“Početkom 2022. penzioneri će dobiti od države pomoć od čak 20.000 dinara, a do 2025. imaće prosečnu penziju 440 evra”, najavio je Vučić u opisu objave na toj društvenoj mreži.

“Zajedno smo to postigli”, napomenuo je.

U snimku se podseća da se penzije podižu godinu za godinom, svake godine, te da je pre deset godina prosečna penzija iznosila jedva 200 evra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako se dodaje, uprkos teškim reformama, penzije su od tada povećane za oko 25 odsto.

Samo u protekle četiri godine prosečne penzije u Srbiji realno su porasle za oko 14 odsto, a novčana pomoć isplaćuje se najmanje jednom godišnje.

Pogledajte video-sadržaj:

View this post on Instagram

A post shared by Александар Вучић (@avucic)

B92.net

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE