Poštari u Novom Sadu nastavili su štrajk, što za posledicu ima duže čekanje na pristigle pošiljke.

Predstavnici štrajkačkog odbora kazali su da uprava Pošte Srbije šalje zaposlene na određeno vreme da po adresama dele pisma koje je penzionerima uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Jedan od štrajkača Zoran Popnovakov rekao je za lokalni portal 021 da je uprava uposlila sve koje može, najčešće radnike angažovane po ugovorima na određeno vreme, pa i pojedince iz kancelarija, kako bi podelili pisma penzionerima u kojima im se Vučić direktno obraća.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U tim pismama Vučić im zahvaljuje na podršci, najavljuje rast penzija i ističe da su pred Srbijom važne odluke.

Štrajkači su kazali da nema napretka u pregovorima sa upravom.

Zaposleni u Pošti zahtevaju povećanje broja radnika, povećanje plate od minimalno 30 odsto, prekid „tihe“ diskriminacije prema zaposlenima i zvanične garancije od Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni.

Danas

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Penzije za april 2023. godine biće isplaćene odmah posle prvomajskih praznika.

Prema kalendaru isplate penzija koji je objavio PIO fond već 4. maja svoj novac će dobiti oni koji su se penzionisali kao samostalci, a dva dana kasnije, 6. maja pare će leći na račune poljoprivrednih i vojnih osiguranika.

Već 8. maja penzije će početi da donose poštari na kućne adrese i moći će da se za ove dve grupe podignu na šalterima pošta.

Poslednji na listi za isplatu su korisnici iz kategorije zaposlenih i njima će primanja stići 10. odnosno 11. maja.

Isto važi i za penzionere iz bivših jugoslovenskih republika.

Rast penzija do kraja godine

Da podsetimo, prosečna penzija u Srbiji do kraja godine biće veća za najmanje 4.500, a najviše 5.700 dinara.

Iznos na čeku zavisiće od toga da li će najavljena povišica biti 12 ili maksimalno 15 odsto, najavio je nedavno predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

To znači da će prosečno mesečno primanje seniora umesto februarskih 37.813 iznositi 42.349, odnosno u najboljem slučaju 43.483 dinara.

Penzije su poslednji put povećane u januaru ove godine i to za 12,1 odsto.

Prethodno povećanje bilo je u novembru prošle godine, oko 9 odsto, i sa dva povećanja, prosečna penzija je uvećana za oko 7.000 dinara.

Praktično, nakon prvog uvećanja iznosila je 33.742 dinara, a nakon drugog u januaru – 37.825 dinara.

kurir.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Isplata pomoći korisnicima koji su pravo ostvarili zaključno sa 31. januarom ove godine a nisu obuhvaćeni isplatom od 10. februara, biće izvršena jednokratno, nakon uspostavljanja isplate penzija”, saopštili su iz PIO Fonda.

Posle 100 evra pomoći, koju je dobilo više od milion mladih, država nastavlja sa novčanom podrškom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za tačno tri dana, u četvrtak, 10 februara, svih 1,7 miliona penzionera, dobiće po 20.000 dinara i biće to najveća pojedinačna pomoć države, do sada.

Ova novčana pomoć, koja će svim penzionerima biti isplaćena jednokratno u četvrtak, u proseku će mesečnu penziju podignuti za oko 1.600 dinara.

Praktično, prosečna mesečna primanja najstarijih koja sada iznose 31.000 dinara, iznosiće oko 32.600 dinara, što je 305 evra.

Penzioneri su prethodne godine u četiri isplate dobili ukupno 110 evra, a sada stiže i dodatnih 170.

Dva su uslova – jedan je da ste penzioner Republike Srbije, a drugi je da je pravo na penzionisanje ostvareno najkasnije 31. januara ove godine.

To što ste istovremeno i strani penzioner, ne smeta.

“Isplata pomoći korisnicima, koji su pravo ostvarili zaključno sa 31. januarom ove godine a nisu obuhvaćeni isplatom od 10. februara, biće izvršena jednokratno, nakon uspostavljanja isplate penzija”, saopštili su iz PIO Fonda.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Masa prisutnih na protestu bila je raznolika, uključujući penzionere, porodice i decu.

Policija procenjuje da je 35.000 ljudi danas učestvovalo u demonstracijama protiv strožih mera za borbu protiv sve većeg broja slučajeva zaraze korona virusom u Briselu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema procenama policije, oko 35.000 ljudi okupilo se ispred železničke stanice “Gar du Nord” na protestu prijavljenim pod nazivom “Zajedno za slobodu”, nakon što je belgijska vlada prošle nedelje najavila strože mere za borbu protiv sve većeg broja slučajeva kovid-19 i hospitalizacija usled ove bolesti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nova pravila, koja su stupila na snagu tokom ovog vikenda, uključuju obavezno nošenje maski za sve starije od 10 godina za aktivnosti u zatvorenom i određenim aktivnostima na otvorenom, kao i da rad kod kuće bude obavezan četiri dana u nedelji, kao i ograničavanje broja ljudi prisutnih na okupljanjima.

Grupa demonstranata skrenula je sa prijavljene trase za protest i policija ih je potisnula vodenim topovima i suzavcem.

Do oko 17 časova po lokalnom vremenu, policija je saopštila da su demonstracije rasturene i da će policajci nastaviti sa hapšenjem.

Masa prisutnih na protestu bila je raznolika, uključujući penzionere, porodice i decu.

Pogledajte snimak haosa na ulicama Brisela danas:

🔴 ALERTE – Chaos total à #Bruxelles près des Institutions Européennes. La manifestation contre le pass sanitaire qui rassemblent plus de 35 000 personnes dégénère totalement. (@vecumedia) #Brussel pic.twitter.com/BnBZCfA6gp

— Anonyme Citoyen (@AnonymeCitoyen) November 21, 2021

Mondo

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema mišljenju prof. dr Ljubodraga Savića, najstariji bi bili zadovoljni povećanjem od 10 odsto ali ne treba zanemariti ni ovaj iznos.

Ukoliko Srbija zabeleži rast BDP-a od 7 odsto, kako se planira, a inflacija ne pređe granicu od 3 procenta, penzije će moći da idu gore još dodatnih 5 odsto.

To znači da bi prosečan penzionerski ček umesto sadašnjih 29.391 “skočio” na 30.861 dinar.

Ovo bi bilo redovno uvećanje čekova najstarijih po švajcarskoj formuli, koje se primenjuje od prošle godine.

Prema mišljenju prof. dr Ljubodraga Savića, najstariji bi bili zadovoljni povećanjem od 10 odsto ali ne treba zanemariti ni ovaj iznos.

“Realno će, ipak, penzioneri u novčaniku imati više za dva odsto, jer ako je inflacija tri, a povećanje pet, na kraju dolazimo do tog procenta”, kaže sagovornik Novosti.

Najveći broj seniora, njih oko 900.000 od 1.673.558, prima mesečno od 15.000 do proseka, odnosno do 29.391 dinar.

Najbrojniji su i dalje seniori čiji čekovi se kreću od 15.000 do 20.000, gotovo 300.000, dok je onih sa najvišim primanjima, odnosno iznad 90.000 dinara, manje od 16.000.

Poslednje povećanje čekova bilo je od početka godine kada je prosečna penzija od 27.750 uvećana za 1.700 dinara ili 5,9 odsto, što je bilo najveće povećanje u poslednjih šest godina.

Srbija je od konsolidacije penzijskog osiguranja prošla kroz nekoliko faza u pogledu načina usklađivanja penzija.

Švajcarska formula uvedena je 2003. i prema njoj su penzije usklađivane u aprilu i oktobru, da bi ona bila napuštena već 2005. kao deo aranžmana sa MMF-om, pošto se insistiralo na smanjenju javne potrošnje i na dugoročnim projekcijama koje su upućivale na neodrživost penzionog sistema u Srbiji.

Do 2008. primenjivana je formula po kojoj su primanja usklađivana samo sa rastom cena.

Njihova kupovna moć je održana, ali se odnos prema platama smanjio. Onda je nastupio udar na budžet pošto su penzije tokom samo jedne godine povećane kumulativno za oko 30 odsto.

Epilog je bio taj da toliki nivo srpska ekonomija nije mogla da finansira, pa je 2010. uvedeno novo pravilo da se čekovi usklađuju sa inflacijom i ekonomskim rastom iznad četiri odsto.

Na kraju je 2014. uvedeno smanjenje penzija, iz koga još nismo do kraja izašli, da bi 2018. počeo da važi nov, do tada neviđen institut – uvećanje uz penziju u uslovima postojanja fiskalnog prostora.

Uvođenje švajcarske formule je, po mišljenju mnogih ekonomista, najpravednije rešenje.

Usklađivanje visine penzija sa rastom cena i zarada, i to 50 odsto u odnosu na inflaciju i isto toliko u odnosu na rast zarada je darežljiviji prema penzionerima od prostog usklađivanja sa inflacijom, pošto je rast zarada obično viši od inflacije, pa primenom ove formule penzije rastu više.

Bez promene

Do promena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2014, penzije su se usklađivale dva puta godišnje.

Od usvajanja švajcarske formule 2019, formula je primenjena dva puta u dve godine, a samo tri meseca nakon usvajanja ovog modela počele su priče o njegovoj izmeni.

Nedavno je, međutim, ova promena odložena na tri godine.

Savić: Dug ne smeta dok može da se vraća

Profesor Savić naglašava da sve mere koje sprovodi Vlada Srbije od početka pandemije virusa korona treba podržati, ali naglašava da je pitanje koliko srpska privreda može sve to da izdrži, jer šta ako u narednih godinu dana BDP ne bude “išao gore” zbog zaduživanja.

“Učešće javnog duga u BDP ovom trenutku je 59 odsto i, kako kaže predsednik Vučić, ne očekuje da on ove godine pređe granicu od 60 procenata”, kaže profesor.

“Računa se na rast od šest odsto, pa ako država poveća svoj apsolutni dug i na 10, kritična granica neće biti pređena.”

Ukupan javni dug Srbije krajem prošle godine dostigao je 26,7 milijardi evra, što je najveći iznos u poslednje dve decenije. Najmanje zaduženje, u iznosu od 8,8 milijardi evra, zabeleženo je krajem 2008. otkad konstanto raste.

Visina duga nikad se ne posmatra izolovano, već je značajno koliko on opterećuje državu, da li je u stanju da ga servisira, i na šta je pozajmljeni novac potrošen.

Savić naglašava da se najčešće on u ekonomiji posmatra u relativnom smislu – koliko to opterećuje zemlju.

“Suštinski je važno koliki su troškovi servisiranja javnog duga. Ako to zemlja može da podnese i da svake godine uredno plaća, onda nema problema”, objašnjava naš sagovornik.

“Ali ako zemlja to ne može da podnese, uopšte nije važno koliki je dug.”

Novosti

Svi ostali punoletni građani Srbije dobiće od države do kraja ove godine po dve uplate.

Iako su i građani i stručna javnost očekivali da se država “ispucala” sa deljenjem novca iz helikoptera, stižu i nove najave o novčanoj pomoći.

Samo što se kalendar isplata iz budžeta priveo kraju, zvanične informacije, sada su mu dodale još nekoliko datuma i iznosa, a dodatni novac neće dobijati samo penzioneri.

Na spisku će biti i radnici i svi ostali građani, a isplate će ići i narednih meseci, ali i početkom naredne godine.

Građani: 30 plus 20 evra

Svi ostali punoletni građani Srbije dobiće od države do kraja ove godine po dve uplate.

Sredinom novembra stiže 30 evra pomoći i to je drugi deo pomoći za koju su se prijavljivali u maju.

U decembru će svi oni dobiti i po 20 evra. Detalji za ovu isplatu, uslove i način prijave, biće naknadno saopšteni.

Na ovaj način će penzioneri od države kao pomoć zaključno sa februarom naredne godine ukupno dobiti od države oko 38.300 dinara, nezaposleni nešto više od 19.300, a svi punoletni građani oko 12.300, ne računajući minimalce i polovine minimalaca koje dobijaju u svojstvu zaposlenih i pod uslovom da su vakcinisani.

Radnici: 3.000 na najmanje plate

Ovih dana sve više se priča i o povećanju najmanjih zarada u Srbiji koju prima oko 350.000 ljudi.

Kako je najavljeno, Vlada će ići na povećanje minimalca na 35.012 dinara, što bi bio rast za oko 3.000 dinara u odnosu na aktuelnu minimalnu zaradu.

– Naša ideja sa poslodavcima da minimalac bude 35.012 dinara, to nije dovoljno, ali je više od 150 evra kao ranije.

Na taj način, imaćemo platu 613 evra, najavio je predsednik Vučić.

Prethodno je najavljen i rast plata u javnom sektoru.

Konkretna odluka o povišicama po sektorima ranije je bila donošena u tokom novembra, a rast plata je stupao na snagu u januaru.

Pomoć i za firme

Pomoć će dobijati i privrednici. Na spisku su slobodni umetnici ali i ugostitelji zaposleni u turizmu, koji su bili na najvećem udaru korona krize.

6. avgust: Isplata 30.900 dinara za slobodne umetnike

16. avgust: Isplata drugog punog minimalca za ugostitelje i zaposlene u turizmu (30.900 dinara)

Od 20. do 22. septembra: 50 evra pomoći penzionerima

Sredina novembra: Drugih 30 evra pomoći punoletnim građanima

Decembar: Poslednjih 20 evra svim građanima, uključujući i penzionere

Januar 2022. Linearni rast penzija od pet odsto

Januar 2022. Povećanje plata u javnom sektoru

Kraj februara/početak marta 2022. 20.000 dinara penzionerima

Penzioneri: 50+20+170 evra

Što se tiče penzionera, oni do kraja godine treba da očekuju po 70 evra od države.

Od 20. do 22. septembra biće im isplaćemo po 50 evra pomoći, a u decembru još 20 evra.

Njima će i krajem februara naredne godine, najkasnije do početka marta, biti isplaćeno po 20.000 dinara (oko 170 evra).

Penzionere će istovremeno sledovati i godišnje povećanje primanja koje će stupiti na snagu početkom naredne godine i koje će iznositi pet odsto na svaku penziju.

Praktično primanja svih 1,7 miliona penzionera biće za toliko uvećana od januara 2022.

Mali: U budžetu neočekivano više

Ministar finansija Siniša Mali je istakao da Srbija, zahvaljujući dobrim ekonomskim rezultatima, ima dovoljno novca za povećanje penzija, plata u javnom sektoru, minimalne zarade, kao i za isplatu dodatnih 20.000 dinara penzionerima u februaru naredne godine.

– Uprkos pandemiji virusa korona mi smo u junu i u julu ove godine imali neočekivani suficit u budžetu, od oko 60 milijardi dinara.

U tom periodu, mi smo planirali minus od 198 milijardi, a na kraju sedmog meseca imamo minus od 38,5 milijardi dinara.

Rezultat je bolji za oko 160 milijardi dinara, odnosno milijardu i 300 miliona evra.

Bolji su nam prihodi, bolja je naplata PDV-a, sve ide bolje nego što je planirano“, naveo je Mali.

Ministar je podsetio da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren rast od 1,7 odsto, a u drugom kvartalu 13,4 procenta, što čini da je rast u prvoj polovini godine oko 7,5 odsto.

On je objasnio da je opredeljenje države da dobre rezultate podeli sa građanima.

Kurir.rs/Blic Biznis

Kada svi ovi zaposleni jednog dana postanu penzioneri, njihov prihod biće još manji.

Činjenica je da ogroman broj zaposlenih, posebno onih u privredi, ostvaruju minimalnu zaradu, ili koju hiljadu više od minimalca.

Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada i predstavlja najmanji iznos, koji poslodavci smeju da isplate radnicima po radnom času.

Iako Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci, ona je realnost za oko 400.000 zaposlenih koji rade za oko 32.000 dinara mesečno, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice.

Kada svi ovi zaposleni jednog dana postanu penzioneri, njihov prihod biće još manji.

“Činjenica je da ogroman broj zaposlenih, posebno onih u privredi, ostvaruju minimalnu zaradu, ili koju hiljadu više od minimalca. Znači, nisu samo privatna preduzeća ta koja su sklona da isplaćuju minimalnu zaradu, i ostatak privrede je u sličnoj poziciji. Ništa nisu u povoljnijoj situaciji ni pomoćno zdravstveno osoblje, kao i zaposleni u prosveti.

Posmatrajući samo troškove života i standard zaposlenih ljudi koji primaju minimalnu zaradu, možemo da kažemo da ti ljudi žive na rubu egzistencije”, kaže za Biznis.rs ekonomistkinja i poslovna konsultantkinja Biljana Trifun.

Odlaskom u penziju mnogi izdaci i potrebe se smanjuju, dok sa druge strane rastu, naročito one koje se odnose na zdravstvenu zaštitu, lekove, suplemente i tuđu pomoć.

“Zaposleni s pravom mogu da budu nezadovoljni zaradom koju dobijaju. I najčešće se čuju primedbe i komentari da poslodavci zaposlene malo plaćaju. To nije sporno.

Međutim, treba se zapitati koliko preduzeća i preduzetnici uopšte zarađuju. Kolike su njihove mogućnosti.

Broj privrednih subjekata koji su u blokadi ne smanjuje se, naprotiv. I pre pandemije, veliki procenat privrede je nelikvidan. Sada je privređivanje posebno otežano”, navodi naša sagovornica.

Na koji način poslodavci zaobilaze zakon

Ako se uzme u obzir da Zakon o radu propisuje da se minimalna zarada može isplaćivati samo u izuzetnim okolnostima i ne duže od šest meseci, postavlja se pitanje kako i na koji način poslodavci krše zakon.

“Najveći broj poslodavca za koje se smatra da isplaćuju minimalnu zaradu, formalno ne isplaćuju baš iznos minimalne zarade, već neznatno iznad tog iznosa, tako da u tom slučaju, kada isplate jedan dinar preko, nemaju obavezu poštovanja ograničenja koja se odnose na isplatu minimalne zarade”, navodi za naš portal poslovni savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.

Prema njegovim rečima, nesporno je da je u prethodnom periodu određen broj poslodavca isplaćivao zarade „na račun“ na koje se obračunavaju porezi i doprinosi u manjem iznosu u odnosu na stvarne zarade.

Takođe, nesporno je da je tendencija uvođenja veće poreske discipline i suzbijanja sivog tržišta dovela do toga da se i iznos zarade na koju se plaćaju porezi i doprinosi povećavaju, što je dobro.

“Ukupno opterećenje zarada porezima i doprinosima za našu privredu veliko je, oko 60-65 odsto.

Sa pozicije zaposlenih povećanje minimalne zarade i izjednačavanje sa potrošačkom korpom je opravdano, ali je pitanje da li je to prihvatljivo sa pozicije privrede”, navodi Vasić i dodaje da bi takav korak značajno povećao troškove poslovanja i kod mnogih delatnosti doveo u pitanje konkurentnost.

„S obzirom da je nesporno da je opterećenje minimalnih zarada neprimereno veliko, smatram da je neophodno pripremiti ozbiljnu reformu sistema oporezivanja zarada.

Vreme je da se smanji poresko opterećenje prihoda od rada i uvede pravedniji sistem progresivnog oporezivanja, smanjenjem poreskog opterećenja manjih zarada a većeg oporezivanja najvećih zarada“, objašnjava on.

Kako se obračunava minimalna zarada

Kada su u pitanju zarade, država, u cilju rasterećenja privrede svake godine propisuje neoporezivu sumu.

Od 1. januara 2021. godine do 31. januara 2022. godine u primeni je neoporezivi iznos zarade u visini od 18.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.

„Primera radi, jul ove godine ima 22 radna dana, odnosno 176 radnih sati. Kako je propisana minimalna cena rada za jedan radni sat od 183,93 dinara, neto za isplatu zaposlenom je 32.371,68 dinara, dok je bruto osnovica na koju se plaća porez i doprinsi 43.568,73 dinara.

Ali tih 11.197,05 dinara koje poslodavac odbija između bruto i neto zarade (ovi doprinosi padaju na teret zaposlenog) nisu jedina plaćanja. Poslodavac ima obavezu, da na ovu sumu obračuna još dodatnih 11,5 odsto za PIO i 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje što iznosi 7.254,19 dinara, ukupno iznosi 18.451,24 dinara“, navodi Trifunović i dodaje da iako taj podatak ne zanima radnike, svaki dinar koji se isplati zaposlenom kao zarada opterećen je sa 57 odsto poreza i doprinosa.

“Zaposleni vidi samo svoja neto primanja, što je u redu. Mada, ne sme se zaboraviti koliki su realni izdaci za zarade”, navodi ona.

Kolika je minimalna penzija

Odredbom člana 19 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguranik može steći pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili kada navrši 45 godina staža osiguranja.

Za žene se primenjuje posebno pravilo, odnosno postupno podizanje starosne granice kod promene uslova za sticanje prava na starosnu penziju u pogledu godina života za osiguranika ženu sa 60 na 65 godina života, i to za po šest meseci na godišnjem nivou, počev od 2015. do 2020. godine.

Od 2020. godine starosna granica pomera se po dva meseca na godišnjem nivou, počev od 2021. do 2032. godine.

“Korišćenjem prava na prevremenu starosnu penziju, za žene i muškarce utvrđuje se trajno umanjenje iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice (na godišnjem nivou 4,08 odsto).

Definisan je limit umanjenja, odnosno penzija se umanjuje najviše do 20,4 odsto”, ističe Trifunović i dodaje da je procedura za utvrđivanje iznosa penzije složena i da su uvedeni lični koeficijent na radu, koeficijent za bolovanje, radni staž…

S obzirom da se uzima ceo radni staž prilikom obračuna penzije, najlakše se može izvršiti predračun buduće penzije, procentom od 80 odsto od prosečne zarade.

Drugi način je odlaskom u PIO, i po matičnom broju službenici fonda za par minuta mogu da izračunaju i daju obaveštenje kolika bi bila penzija u tom trenutku.

“Primera radi, muškarac koji ostvaruje penziju, a ima navršen staž osiguranja od 40 godina i lični koeficijent 1 jer su mu ostvarene zarade na nivou prosečnih zarada u Republici, ima ukupne lične bodove – 40.

Kada se oni pomnože sa vrednošću opšteg boda sada važećeg od 604,51 dinar njegova penzija bi iznosila 24.180,40 dinara.

Kako god da se računa, suma je mala, i sa ovakvom penzijom teško se živi.

Zato ima sve više penzionera koji aktivno rade, kako bi popunili kućni budžet”, zaključuje naša sagovornica.

Alo.rs

U Srbiji, prema podacima Fonda PIO ima 1,68 miliona penzionera.

Milion penzionera u Srbiji mesečno živi sa prihodima do 30.000 dinara. Penzije oko trećine njih ne premašuju 15.000 dinara.

Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri – tačno 2.130 njih prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara.

Ipak, kako za portal N1 navodi Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, postoje ekonomski još ugroženiji građani, a to su – stara lica bez prava na penziju.

On ističe da Srbija već danas ima raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija.

U Srbiji, prema podacima Fonda PIO ima 1,68 miliona penzionera.

Od tog broja 62 odsto, odnosno više od milion penzionera, živi sa primanjima manjim od 30.000 dinara mesečno, pokazuju aprilski podaci mesečnog izveštaja Fonda PIO.

Statistički, poređenje sa zaradama i troškovima života to izgleda ovako: prosečna penzija u Srbiji je 29.374 dinara, prosečna plata (martovska) 65.289 dinara, a prosečna potrošačka korpa (februarska) za tročlano domaćinstvo – 74.892,57 dinara.

– Penzioneri nisu homogena kategorija – većina ima male, a mnogi veoma male penzije od kojih mogu jedva da preživljavaju.

S druge strane, kod nas je razlika između najniže i najviše starosne penzije 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja.

Na primer u Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5.

U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, uvedena je neka vrsta socijalne penzije, dok kod nas veliki broj starih lica nema nikakvu penziju – kaže za portal N1 Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

PROBILI SMO DNO: 300.000 ljudi u Srbiji prima manje od 15.000 dinara! 1
Broj korisnika i iznos penzija za sve kategorije osiguranika do iznosa od 30.000 dinara može da se vidi i u delu tabele iz mesečnog izveštaja PIO fonda.

Od ukupnog broja penzionera – 1.678.367, penziju je po osnovu zaposlenosti steklo 1.418.569 građana, pokazuju podaci PIO fonda za april 2021.

Po osnovu obavljanja samostalne delatnosti penziju prima 101.960 građana, dok poljoprivrednih penzionera ima 157.838.

Iako poljoprivredni penzioneri spadaju u kategoriju sa najmanjim primanjima, Arandarenko ukazuje da su još ugroženija – stara lica bez prava na penziju.

Među njima je, navodi – najviše staračkih poljoprivrednih domaćinstava.

Paradoks – plaćaju, a nemaju prihod

– Paradoksalno, pošto se naš penzijski fond jednom trećinom puni iz opštih poreza, svaki put kada takva lica plate npr. akcizu na benzin, ili kupe nešto u prodavnici, oni finansiraju penzije drugih, imućnijih penzionera, dok oni po tom osnovu ne mogu da ostvare nikakvo pravo – ukazuje Arandarenko.

To je, kaže, delimično relikt socijalizma, u kome su ljudi podsticani da rade u društvenom (a sada privatizovanom) nepoljoprivrednom sektoru.

– A, delimično je i relikt neoliberalnih reformi pre dvadesetih godina, kada je povećanje razlika u penzijama moralo da bude dodatno finansirano iz opštih prihoda države – navodi naš sagovornik.

Sivo, crno, bez prihoda

Crna i siva zona rada nije nepoznanica radnicima u Srbiji – često se dešava da rade neprijavljeni pa nemaju upisan staž ili ako i imaju neku vrstu ugovora prijavljeni su na minimalac pa su i pripadajući porezi i doprinosi niski. Ima i onih koji su „regularno zaposleni“, a ipak im se krše radna prava – nemaju platu dok su na bolovanju, a na ime plate primaju iznose i manje od minimalne zarade.

I ranije je bilo nagoveštaja da bi trebalo uvesti garantovanu penziju u vidu određenog, iako simboličnog – mesečnog iznosa koji bi primali građani Srbije sa navršenih 65 godina života, koji nemaju dovoljno staža ni za starosnu penziju.

Poslednji put – u maju, kada je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavljivao da će predložiti uvođenje minimalne garantovane penzije od oko 12.000 dinara – kao socijalnu kategoriju za starije građane koji nisu stekli uslove za penziju, nemaju imovinu, niti primaju socijalnu pomoć.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da već sada postoje raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija, ali da bi taj novac trebalo preraspodeliti na sva stara lica – i ona koja imaju i koja nemaju penziju.

Preraspodelom smanjiti siromaštvo

– Ne samo što postoji moralni osnov, nego već danas postoje i raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija.

Kada bi se tih tri do četiri odsto BDP iz opštih poreza države kojima se dopunjavaju sadašnje penzije kroz jedan duži tranzicioni period prilagođavanja preraspodelilo na sva stara lica – kako na sadašnje penzionere, tako i stara lica koja nemaju nikakve penzije – siromaštvo starijih lica moglo bi da bude značajno smanjeno – ukazuje Arandarenko.

Obrnuto, ako se zadrže postojeća pravila u dužem periodu, socijalne razlike između starih lica samo će se, smatra – produbljivati.

– Jer, sada je sve više ‘tranzicionih gubitnika’, onih koji su izgubili posao tokom 90-ih i 2000-ih, ili ostali zaglavljeni u sivoj ekonomijii, penzioniše sa vrlo niskim penzijama od kojih često ne može da se živi, ili ulaze u starost bez prava na bilo kakvu penziju – zaključuje Mihail Arandarenko.

N1