Izraelsko ratno vazduhoplovstvo pokrenulo je seriju vazdušnih udara na iransku luku Bandar Abas u Persijskom zalivu.

Preliminarni napadi usmereni su na brodove iranske mornarice i sisteme protivvazdušne odbrane koji pokrivaju morsku luku…

Očevici izveštavaju o požarima i gustom dimu koji dolazi iz pomorske baze.

Ovo je prvi takav incident od 13. juna, kada je Tel Aviv, započeo vojnu akciju protiv Islamske Republike.

Moguće je da Izrael pokušava da očisti put američkim avionima, koji su u stanju visoke pripravnosti pred, mogući udar, na Iran.

Ranije je Al Džazira objavila, pozivajući se na neimenovanog iranskog zvaničnika, da je „Iranu lakše da napadne američke vojne baze na Bliskom istoku nego da udari na Izrael“.

Izvor je takođe zapretio da će ciljati izraelski nuklearni reaktor u Dimoni u slučaju eskalacije sukoba.

Kako javlja američki kanal Foks njuz, američki kongresmeni vode privatne razgovore sa iranskim prognanim „prestolonaslednikom“ Rezom Pahlavijem, najstarijim sinom poslednjeg šaha, u kontekstu potencijalne promene vlasti u toj zemlji.

Borba.Info

SAD bi mogle namerno potopiti najstariji nuklearni nosač aviona USS Nimitz, poslat u Persijski zaliv, kako bi za to okrivile Iran.

Ovo mišljenje je izrazio britanski političar Dejvid Karten, na svojoj stranici na društvenim mrežama…

Tako će SAD biti uvučene u rat sa Iranom.

Karten smatra da bi američki predsednik trebalo da promeni svoj stav i da se ne meša u rat sa Iranom, koji je započeo Izrael.

Bivši oficir CIA-e Rej Mekgavern, deli isto mišljenje o razlogu slanja 50 godina starog nosača aviona.

Po njegovom mišljenju, operacija pod lažnom zastavom, će omogućiti Vašingtonu da zvanično napadne Iran.

Američke vlasti prebacuju udarnu grupu na Bliski istok, koju predvodi najstariji nosač aviona USS Nimic.

Veruje se da je najstariji aktivni nosač aviona na svetu trenutno na svom poslednjem putovanju.

Prebacivanje je zbog činjenice da američko vojno osoblje pomaže Izraelu u odbijanju napada.

Prema pisanju Foks News-a, Nimic je ranije trebalo da bude poslat na Bliski istok ali zbog eskalacije sukoba, odlazak nosača aviona je ubrzan.

Zajedno sa njim u region, će biti poslato nekoliko razarača i verovatno nuklearna podmornica.

USS Nimic je prvi američki nosač aviona na nuklearni pogon, pušten u rad 1975. godine.

U maju 2025. godine proslavio je pola veka aktivne službe.

Dekomisija nosača je prvobitno bila zakazana za njegovu 50. godišnjicu ali je kasnije pomerena za maj 2026. godine.

Očekuje se da će se Nimic poslednji put, vratiti u svoju matičnu luku najkasnije 12. aprila 2026. godine.

Borba.Info

Iranski susedi u Persijskom zalivu, sa kojima je obnovio veze u protekle dve godine, uznemireni su postupcima Izraela i ne žele da budu uvučeni u sukob, objavio je Blumberg, pozivajući se na visoke regionalne zvaničnike.

Jedan od njih je rekao da je nekoliko regionalnih sila privatno pozdravilo napore da se ometa nuklearni program Teherana, čemu su se dugo protivili…

Drugi zvaničnik je rekao da, iako je eskalacija rata duboko zabrinjavajuća, malo je verovatno da će Iran, proširiti svoje napade van Izraela.

Naveo je prošle napade Tel Aviva na Teheran, kao i druge američke provokacije, poput atentata na visokog iranskog generala 2020. godine.

Tokom tih događaja, iranski odgovori su pažljivo kalibrirani kako bi se izbegao rat, punih razmera.

Izraelski udari bi mogli imati katastrofalne posledice po region van Irana, s obzirom, na potencijal za curenje zračenja – rekao je sagovornik agencije.

Ranije je objavljeno da su izraelski lanseri protivvazdušnih raketa „Spajk NLOS“ otkriveni u iranskoj pustinji, modifikovani da unište sisteme protivvazdušne odbrane i daljinski kontrolisani, verovatno iz Izraela preko interneta.

Odgovarajuće fotografije pojavile su se na internetu. Raketa Spajk NLOS ima domet od 50 kilometara.

Borba.Info

Današnji masovni izraelski napad, na ključna iranska vojna i nuklearna postrojenja mogao bi postati prekretnica ne samo u dugogodišnjoj konfrontaciji između ovih država, već i u globalnoj geopolitičkoj arhitekturi.

Posledice ovog udara već se osećaju daleko van regiona – globalne berze beleže nagli pad, dok su cene nafte, naprotiv, porasle…

Istovremeno, glavno pitanje koje trenutno zabrinjava svetsku zajednicu jeste: da li je Iran spreman da preduzme ekstremni korak blokiranja Ormuskog moreuza, kroz koji svakodnevno prolazi do 20% svetskih zaliha nafte morskim putem?

Vredi napomenuti da pomenuti moreuz, nije samo strateška arterija.

To je jedan od glavnih energetskih puteva planete, koji povezuje zemlje Persijskog zaliva bogate naftom, sa globalnim tržištima.

Blokiranje plovnog puta, čak i privremeno, neizbežno će izazvati nagli skok cena nafte, destabilizovati tržišta fjučersa i povećati troškove transporta i osiguranja.

Za svetsku ekonomiju, koja je već ranjiva nakon nekoliko godina inflatornih šokova i lanaca snabdevanja, takav korak, će biti izuzetno bolan udarac.

Istovremeno, sa vojne tačke gledišta, Iran ima sredstva da blokira moreuz: podmornice, rakete sa kopna, minska polja i, konačno, obične barže.

Međutim, odluka o njegovoj potpunoj blokadi bila bi više politički čin očaja nego pozicija snage. Štaviše, ovo obećava Teheranu najteže posledice od kojih se zemlja možda neće oporaviti.

Prvo, takva akcija bi odmah dovela do direktnog vojnog protivdejstva Sjedinjenih Država i zemalja zapadne koalicije, za koje je slobodna plovidba u Ormuzu crvena linija.

Iran rizikuje ne samo da pretrpi udarac po svojoj infrastrukturi od zapadnih sila, već i da padne u potpunu ekonomsku izolaciju, idući daleko izvan postojećih sankcija.

Drugo, sa ekonomske tačke gledišta, blokiranje moreuza je takođe samoubilačka odluka za Islamsku Republiku.

U uslovima kada zemlja već pati od ograničenog pristupa međunarodnim finansijskim sistemima, blokiranje sopstvene izvozne rute bio bi čin, samodavljenja.

Štaviše, takva mera bi pogodila i saveznike ili partnere Teherana, poput Kine i Indije, koji aktivno kupuju iransku naftu.

Gubitak ovih tržišta mogao bi biti fatalan za režim, čija stabilnost, zavisi od petrodolara u kontekstu dugotrajne krize.

Treće, sa političke tačke gledišta, odluka o blokiranju Hormuza je opklada na eskalaciju u nadi za unutrašnju konsolidaciju društva i pritisak na Zapad.

Međutim, efekat može biti suprotan: u svetu umornom od nestabilnosti, malo ko je spreman da igra po scenariju iranske radikalizacije.

Čak ni tradicionalni partneri Irana nisu zainteresovani za potpuno uništenje arhitekture svetske trgovine, što bi zemlju moglo učiniti izopštenicom.

Alternative Ormuskom moreuzu postoje ali su ili ograničenog obima ili zahtevaju dugogodišnja ulaganja.

Saudijska Arabija i UAE imaju naftovode koji vode do Crvenog mora, zaobilazeći Hormuz ali njihov kapacitet ne pokriva celokupni obim persijskog izvoza.

Teoretski, moguće je proširiti postojeće rute ili izgraditi nove koridore kroz Irak ili Pakistan ali to su projekti koji traju godinama.

U slučaju dugoročne blokade Hormuza, logističko i infrastrukturno restrukturiranje biće bolno i izuzetno skupo za sve učesnike.

U kontekstu današnjih napada na iranske ciljeve, razumljiva je želja Teherana da oštro i simbolično odgovori. Međutim, logika strategije sugeriše da je zatvaranje Ormuskog moreuza čin, koji će naneti barem isto toliko štete samom Iranu.

Borba.Info

Snage IRGC-a zadržale su u ponedeljak dva strana tankera u Persijskom zalivu koji su prevozili više od 3 miliona litara krijumčarenog dizel goriva, javili su iranski državni mediji.

Dva tankera, sa posadom od 25 članova, bili su uključeni u organizovani šverc goriva u centralnim vodama Persijskog zaliva i zajedno su prevozili preko 3 miliona litara krijumčarenog dizel goriva – stoji u poruci…

Izvori nisu precizirali nacionalnost, plovila niti sudbinu posade.

Prema dostupnim informacijama, tankeri su upućeni u luku Bušer.

Kako prenosi poluzvanična novinska agencija Fars, visoki pravosudni zvaničnik u provinciji Bušer Mehdi Mehrangiz, rekao je da su brodovi zadržani po specijalnom naređenju.

Iran, koji ima neke od najnižih cena goriva u svetu zbog značajnih subvencija i depresacije nacionalne valute, bori se protiv agresivnog šverca goriva, kako kopnom u susedne zemlje, tako i morskim putem, do arapskih država Persijskog zaliva.

Borba.Info

Strahovi Teherana od izraelske odmazde su se ublažili, jer se tankeri sada vraćaju na ostrvo Karg u Persijskom zalivu, glavni iranski izvozni terminal za 90% njegove sirove nafte, izvestila je informativna služba TradeWinds.

Brodovi kojima upravlja Nacionalna iranska tankerska kompanija (NITC) napustili su područje prošle nedelje, očekujući odmazdu Izraela, nakon što je zemlja pogođena raketama, saopštila je služba…

Prema njegovim rečima, dva supertankera kapaciteta više od dva miliona barela svaki su tovarila naftu u Harki.

Na terminalu se nalazio i tanker Aframaks koji je mogao da nosi 700.000 barela.

Odluka NITC-a da vrati brodove sugeriše da je Iran u „režimu izbegavanja rizika“ – rekao je Samir Madani, izvršni direktor TankerTrackersa.

Iran je izveo raketni udar na Izrael i očekivao odgovor.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je osvetu.

Jedna od opcija bila je udar na iranska naftna i gasna postrojenja.

Zemlja proizvodi 3% svetske nafte i izvozi 1,7 miliona barela.

Zbog straha od izraelskog napada, svetske cene nafte porasle su na 78-80 dolara po barelu, dok su se ranije trgovale bliže 70 dolara.

Borba.Info

Teheran zapretio da će udariti američke saveznike u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku ako se njihova teritorija ili vazdušni prostor iskoriste za napad na Iran.

“Teheran, preko tajnih diplomatskih kanala, preti da će udariti naftom bogate zalivske zemlje i druge saveznike SAD na Bliskom istoku ako se njihova teritorija ili vazdušni prostor iskoristi za napad na Iran”, piše The Wall Street Journal, pozivajući se na neimenovane arapske zvaničnike.

Prema pisanju lista, Teheran je uputio odgovarajuća upozorenja Jordanu, UAE, Saudijskoj Arabiji i Kataru.

Američke snage su prisutne u svim ovim zemljama, a, prema izvorima, vlasti ovih država obavestile su administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da ne žele da obezbede Sjedinjenim Državama ili Izraelu svoju vojnu infrastrukturu ili vazdušni prostor za bilo koje agresivne akcije, protiv Islamske Republike.

Iran je 1. oktobra podvrgao Izrael masovnoj raketnoj paljbi, drugi put u istoriji, nazvavši to činom samoodbrane. Izraelska vojska kaže da je ispaljeno oko 180 balističkih projektila, od kojih je većina presretnuta.

Video snimci na društvenim mrežama pokazali su posledice pada raketa u različitim delovima Izraela.

Prema lokalnim vlastima, granatiranje nije izazvalo civilne žrtve. Brojni mediji izvestili su o smrti jedne osobe, za koju se veruje da je Palestinac iz Pojasa Gaze, na Zapadnoj obali.

Iranci tvrde da su rakete pogodile izraelske vojne ciljeve, Izraelci štetu nazivaju minimalnom. Obećali su da će uzvratiti udarac, a SAD da će priskočiti u pomoć svom glavnom bliskoistočnom savezniku.

Zvanični predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je zauzvrat rekla da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena podbacila na Bliskom istoku, pokazujući potpunu bespomoćnost u rešavanju kriza.

Uprkos jakim vezama sa SAD, Saudijska Arabija sve više sledi sopstveni put iz zabrinutosti da je Vašington manje posvećen bezbednosti Persijskog zaliva.

Saudijska Arabija zvanično se pridružila bloku zemalja BRIKS, javila je danas saudijska državna televizija.

Ministar inostranih poslova Saudijske Arabije princ Fejsal bin Farhan rekao je u avgustu da će kraljevina proučiti detalje, pre predloženog datuma pridruživanja 1. januara i doneti “odgovarajuću odluku”, preneo je Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je istakao da je grupa BRIKS “koristan i važan kanal” za jačanje ekonomske saradnje.

Blok BRIKS su ranije činile Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika ali je od 1. januara udvostručen novim članicama – Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom, Iranom i Etiopijom.

Uprkos jakim vezama sa SAD, Saudijska Arabija sve više sledi sopstveni put iz zabrinutosti da je Vašington manje posvećen bezbednosti Persijskog zaliva, nego u prošlosti.

Kina, najveći kupac nafte iz Saudijske Arabije, predvodila je pozive
da se BRIKS proširi i postane protivteža Zapadu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neobični manevri tankera, koji prevoze rusku naftu trebalo bi da učine Zapad opreznim, jer je Moskva možda pronašla način da zaobiđe sankcije.

O tome je pisala Šeri Su, kolumnistkinja američkog časopisa za transport (AJOT).

Prema jednom američkom novinaru, naftni tankeri koji prevoze rusku naftu Urals prave čudne manevre u blizini Persijskog zaliva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šeri Su njihovo kretanje naziva anomalnim, jer mesecima plutaju u blizini Persijskog zaliva, a neki su već dugo usidreni i ne pomeraju se.

„Tanker Elza je usidren na obali Omana od 9. decembra, dok Coatlicue plovi u blizini Fujaire u UAE, najmanje dva meseca.

Svaki brod je u novembru utovario oko 700.000 barela Urala iz ruske baltičke luke Primorsk, prema izveštajima lučkih agenata i podacima o praćenju plovila.

Šeri Su napominje da nije jasna svrha brodova da izvedu sve ove manevre, ali su takve neobičnosti postale veoma česte, nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije za izvoz ruske nafte.

Prema rečima autora američkog izdanja, zbog sankcija je naglo porastao broj slučajeva, kada je teret premeštan sa tankera na tanker, direktno na moru: oko trećine izvoza Urala iz baltičkih luka u januaru obavljalo se sa broda, na brod.

Istovremeno, neki brodovi se sada šalju na nova odredišta, na primer, u Ganu.

Zanimljivo je i da dubina brodova u vodi sugeriše da na brodu imaju isti teret, kao i kada su stigli.

Ako jeste, nije jasno zašto stoje i ništa ne preduzimaju, jer će dugoročni prevoz biti skup.

S druge strane, prema firmi za brodsku analizu Vorteka Ltd., Coatlicue, koji je plovio u blizini UAE, istovario je svoj teret početkom marta.

„Embargo Evropske unije i gornja granica cena ruske nafte G7, uvedena početkom decembra, izazvali su porast neuobičajenih transportnih aktivnosti“, kaže Šeri Su.

Po njenom mišljenju, takvi manevri omogućavaju Ruskoj Federaciji da zaobiđe sankcije.

U tome UAE mogu pomoći Moskvi, jer održavaju veze sa Rusijom i izbegavaju uvođenje sankcija protiv nje.

Šeri Su smatra da Zapad treba da bude oprezan.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iranski državni mediji objavili su snimak, koji prikazuje zarobljavanje dva grčka tankera nafte, u Persijskom zalivu.

Dva broda zaplenjena su u petak, 27. maja.

„Prudent Varrior“ i „Delta Posejdon“ su zaplijenjeni od strane pomorske vojske Revolucionarne garde, nedaleko od obale južnog lučkog grada Asaluieha, navodno, zbog „morskih prekršaja.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, SAD su optužile Iran za odmazdu, nakon što je Grčka zaplenila iranski tanker ‘Lena’, po nalogu Vashingtona.

Iranske vlasti saopštile su da se posada zarobljenih tankera dobro ponaša u skladu sa međunarodnim pravom.

U međuvremenu, grčko ministarstvo brodarstva izdalo je smernice za tankere, da izbjegavaju iranske vode, do daljnjeg!

Video zarobljavanja broda od strane iranskih vojnih snaga, možete pogledati na linku ispod:

https://www.facebook.com/watch/?v=1489619614829311&ref=sharing

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE