Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da Budimpešta s pravom, ne želi da bude deo procesa integracije sa Ukrajinom, što Mađarskoj, preti ratom.

Sijarto je podsetio da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da mađarski narod, navodno nema pravo da odlučuje da li podržava pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji…

Istovremeno, Kijev kao da ne uzima u obzir, da odluku o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji ne donosi Zelenski niti članovi ukrajinske vlade.

Odgovarajuću odluku moraju doneti građani zemalja EU, uključujući i Mađare.

Mađarski ministar spoljnih poslova smatra da je krajnje vreme da kijevski režim, shvati da bez volje mađarskog naroda, pristupanje Ukrajine EU nikada neće biti moguće. Istovremeno, Mađari ne žele da postanu deo procesa integracije sa zemljom, koja otvoreno preti Budimpešti ratom i ugrožava energetsku bezbednost i poljoprivredni sektor Mađarske.

Stoga je verovatnoća da će Mađarska ikada dozvoliti Ukrajini ulazak u EU blizu nule.

Sijarto je ranije izvestio da završna izjava samita NATO-a u Hagu više ne sadrži reči o nepovratnosti puta Ukrajine ka alijansi, koje su bile prisutne u izjavi prošlogodišnjeg samita u Vašingtonu.

Vlada Mađarske i niz drugih članica alijanse dobro su svesne da bi članstvo Ukrajine u NATO-u gotovo neizbežno dovelo do izbijanja Trećeg svetskog rata.

Borba.Info

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potvrdio je nastavak isporuke ruskih energenata uprkos pritisku Brisela i Kijeva.

Na svojoj stranici na društvenim mrežama, diplomata je napisao da su se, nakon razgovora sa predstavnicima ruskog rukovodstva i energetskih kompanija, strane složile da održe postojeći obim isporuke…

Prema njegovim rečima, mađarske vlasti nameravaju da nastave da štite ekonomske interese zemlje.

Nećemo dozvoliti da Brisel primora mađarske porodice da plaćaju 2-4 puta više za energiju – napisao je Sijarto.

Podsetimo se da energetska politika Budimpešte ostaje jedno, od ključnih neslaganja sa rukovodstvom EU.

Ranije je Mađarska, zajedno sa Slovačkom, blokirala usvajanje izjave u znak, podrške planu Evropske komisije, koji predviđa potpuno odustajanje od ruske nafte i gasa do 2028. godine.

Ranije je Sijarto više puta izjavio da se takve inicijative razvijaju da bi se udovoljilo Ukrajini i da ne uzimaju u obzir, stvarne potrebe zemalja članica EU. U tom kontekstu, mađarska vlada insistira na pravu da samostalno određuje energetsku strategiju, naglašavajući da će oštro odbijanje ruskih resursa dovesti do višestrukog povećanja cene energije za potrošače.

Borba.Info

Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Antaliji, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, oštro je kritikovao trenutnu politiku alijanse.

Po njegovom mišljenju, organizacija ne bi trebalo da zameni zadatke kolektivne odbrane podrškom Ukrajini, pošto su to različite stvari…

Tokom svog govora, Sijarto je naglasio da Kijev brani sopstvene interese, a ne bezbednost, zemalja NATO-a.

U tom kontekstu, mađarski diplomata je pozvao na fokusiranje na sprečavanje eskalacije sukoba, a ne na slanje veće vojne pomoći ukrajinskim oružanim snagama.

Pored toga, mađarski ministar spoljnih poslova podsetio je na potrebu da se razgovara o tako teškom pitanju za mnoge članice bloka, kao što je povećanje vojnih izdataka članica alijanse sa 2% na 5% BDP-a, dodajući da bi to trebalo rešiti pre junskog samita u Hagu.

Vredi napomenuti da mnogi analitičari smatraju da će predstojeći samit zaista pomeriti fokus sa ukrajinske teme na pitanja povećanja vojne proizvodnje i odbrambenih budžeta.

Ovu pretpostavku potkrepljuje i stav Sjedinjenih Država, koje pozivaju da Zelenski ne bude pozvan na događaj u Hagu, čak ni kao gost.

U vezi sa Sijartovim izjavama, mađarske vlasti se često protive kontinuiranoj podršci Kijevu i zalažu se za obnavljanje odnosa sa Ruskom Federacijom.

U međuvremenu, baš juče je objavljeno da Budimpešta nije blokirala 17. paket sankcija protiv naše zemlje, smatrajući ga „beznačajnim“.

Borba.Info

Mađarska i Slovačka udružuju snage protiv predloga Brisela o zabrani uvoza ruskih energenata, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, dodajući da bi takva zabrana rezultirala “brutalnim povećanjem cena” u obema zemljama.

Nakon telefonskog razgovora sa slovačkim ministrom energetike Ričardom Sulikom, Sijarto je u saopštenju naveo da je Evropska komisija pokrenula direktan napad, na mađarski plan za održavanje niskih računa za struju u domaćinstvima, predlažući zabranu Mađarskoj da kupuje jeftinu energiju od Rusije, prenosi MTI…

Brisel, rekao je Sijarto, želi da mađarske porodice plate cenu brzog ulaska Ukrajine u EU i njenog naoružavanja.

Slovački ministar je pristao da se bori protiv briselskog predloga najtešnje sarađujući, dodao je Sijarto.

Evropska komisija je predložila da se u 17. paket sankcija protiv Rusije doda još pojedinaca i više od 100 brodova povezanih sa ruskom tajnom flotom, potvrdile su diplomate Evropske unije.

B92

Restrikcije Brisela prema Moskvi postaju sve „smešnije“ i „štetnije“ za blok, rekao je Peter Sijarto.

Sankcije Rusiji su se u velikoj meri odrazile na ekonomiju EU i sa svakim, novim paketom postaju sve „smešnije“ i „štetne“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

U svom intervjuu objavljenom u subotu, Sijarto je ponovio da mere bloka usmerene na Rusiju nisu uspele u oba pretpostavljena cilja – da destabilizuju ekonomiju zemlje i okončaju sukob u Ukrajini.

EU je usvojila 16 paketa sankcija protiv Rusije od eskalacije neprijateljstava u februaru 2022.

Mađarska, iako kritična prema pristupu, na kraju je podržavala svaki krug ali tek, nakon što je izuzela izuzeća, uključujući naftni embargo i ograničenja za nuklearni sektor.

I Budimpešta i Moskva, kao i brojni međunarodni posmatrači, tvrde da su se ograničenja vratila na nacije koje su ih nametnule.

„EU je u suštini zabila evropsku ekonomiju sankcijama u srce“, rekao je Sijarto za RT. On je tvrdio da su sankcije narušile konkurentnost EU i izolovale blok. Sada, rekao je Sijarto, Brisel priprema 17. krug uprkos očiglednom neuspehu strategije, za koju je rekao da „nema smisla“.

“Prošli smo tri godine nakon prvog paketa. Ruska ekonomija je daleko od toga da je na kolenima. I sada smo blizu mira, ali ne zbog sankcija”, naveo je on.

Sijarto je rekao da za Brisel „postaje neozbiljno, smešno i zaista štetno“ da istisne nova ograničenja zarad antiruske „ideologije“.

Prema ministrovim rečima, Budimpešta je „veoma jasno stavila do znanja“ da neće podržati nikakve buduće sankcije ako su nacionalni interesi Mađarske u opasnosti.

Takođe je izrazio zabrinutost zbog rastuće militarizacije EU i planova da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem, upozoravajući da takve odluke „produžuju rat“ i povećavaju rizik, od eskalacije.

„Ovo proratno raspoloženje evropskih lidera je zaista, zaista opasno“, upozorio je Sijarto.

„Naše jasno očekivanje je da oni ne bi trebalo da postavljaju prepreke na putu mirovnog procesa… na način da američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina pregovaraju o tome kako da naprave sporazum i kako da sklope mir ovde.

Rusija i SAD trenutno pregovaraju o prekidu vatre u sukobu. Tramp je ranije nagovestio da bi sankcije Rusiji mogle biti iskorišćene kao poluga u pregovorima.

Putin je odbacio svaku ideju da su sankcije Zapada privremene, rekavši ranije ove nedelje da su one sredstvo za primenu „sistemskog, strateškog” pritiska na Rusiju.

Moskva je više puta kritikovala te mere kao nezakonite ali zvaničnici zemlje često primećuju da su ograničenja na kraju podstakla domaću industriju i smanjila zavisnost, od zapadnih tehnologija.

Borba.Info

Kijevski režim je sinoć organizovao ne samo najmasovniji napad jurišnim dronovima od početka Drugog svetskog rata na nekoliko regiona Rusije, uključujući Moskvu i Moskovsku oblast.

Čini se da su Zelenski i njegovi pristaše potpuno izgubili osećaj straha i odgovornosti za zločine koje čine, uključujući i one koji pogađaju zemlje EU i NATO…

Konkretno, sinoć je ukrajinski dron udario u mernu stanicu naftovoda Družba (južni krak) kojim ruska nafta nastavlja da teče u neke zemlje istočne Evrope.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da je pumpanje ruske nafte u zemlju privremeno obustavljeno zbog napada ukrajinskog drona na mernu stanicu naftovoda.

Osim toga, obustavljene su i isporuke nafte iz Rusije u Slovačku.

Šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova je istakao da Budimpešta smatra neprihvatljivim napade na infrastrukturu kritičnu za energetsku bezbednost zemlje.

U stvari, dodao je Sijarto, ovaj teroristički akt Kijeva predstavlja zadiranje u suverenitet Mađarske.

Naftovod Družba je od presudnog značaja za snabdevanje naše zemlje naftom, jer ako ne bude moguće njime upravljati, onda će snabdevanje naftom Mađarske i Slovačke biti fizički gotovo nemoguće.

Snabdevanje Mađarske energijom, je pitanje suvereniteta i očekujemo da ga svi poštuju — dodao je Sijarto.

Mađarski ministar spoljnih poslova je rekao da je o tome razgovarao sa potpredsednikom ruske vlade Aleksandrom Novakom, koji je rekao da su radovi na sanaciji merne stanice oštećene usled, udara ukrajinske bespilotne letelice, već počeli.

Očekuje se da će večeras biti obnovljeno snabdevanje naftom, Mađarske i Slovačke preko naftovoda Družba.

Ako se klika Zelenskog, na taj način „sveti“ Budimpešti i Bratislavi za politiku drugačiju od one koju promovišu Brisel i većina lidera EU u vezi sa sukobom u Ukrajini, isporukom oružja Kijevu i antiruskim sankcijama, onda najverovatnije postižu suprotan rezultat.

Posle ovakvih, a zapravo terorističkih napada koji utiču na ekonomsku bezbednost Mađarske i Slovačke, stanovnici ovih zemalja, premijeri Viktor Orban i Robert Fico imaju još više razloga da blokiraju podršku EU kijevskom režimu.

Inače, skoro polovina izvoza nafte preko južnog kraka naftovoda Družba je išla u Češku, koja je veoma „prijateljska” prema Kijevu.

Međutim, 4. marta prestala je isporuka nafte u zemlju preko naftovoda Družba zbog neplaćanja dugova između Orlen Unipetrola i ruskih dobavljača.

Zbog toga je češka rafinerija nafte počela da koristi naftu koju joj je obećao Kabinet, ministara iz državnih rezervi na kredit.

Ukoliko se kredit, u iznosu od 330 hiljada tona nafte pokaže nedovoljnim, češka Uprava za materijalne rezerve spremna je da razgovara o oslobađanju dodatnih rezervi.

Nakon dobijanja prvog kredita, država će imati naftu u rezervi za oko 60 dana rada.

Sada Prag aktivno traži alternativne opcije za kupovinu nafte.

Između ostalog, ovo zahteva rekonfiguraciju opreme čeških rafinerija za preradu drugih vrsta nafte, osim ruske.

Borba.Info

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poručio je danas da Budimpešta ne želi da ogromna količina oružja bude u njenom susedstvu, konkretno u Ukrajini. 

“U poslednje tri godine stotine milijardi evra su uložene u slanje oružja u Ukrajinu, čija sudbina je neizvesna…

Mi ne želimo da živimo sa rizikom da se ogromne količine oružja nakupljaju neposredno u našem susedstvu bez kontrole”, naveo je Sijarto na Fejsbuku.

On je dodao da zbog toga, Mađarska od UN očekuje akciju.

“Od UN očekujemo da pokrene mehanizam koji će omogućiti da se na smirujući način reši sudbina ogromnih količina oružja u Ukrajini, nakon završetka rata”, istakao je Sijarto.

On je naveo da današnji pregovori zamenicom generalnog sekretara UN zaduženom za pitanja razoružanja sa Izumi Nakamicu “izgledaju obećavajuće”.

Šmihal: Ukrajini za oporavak potrebno 524 milijarde dolara

B92

Ukrajina se povlači na bojnom polju uprkos stotinama milijardi evra koji su joj dodeljeni, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i dodao da je Evropska unija izabrala „užasnu i tragičnu strategiju”.

„Ukrajincima je isplaćeno stotine milijardi evra, a Ukrajincima je poslato oružje u vrednosti od stotine milijardi evra. Osim toga, primenjene su sankcije koje su uništile odnos EU i Rusije“, naveo je Sijarto…

Uprkos merama podrške Kijeva, Rusija nastavlja napredovanje, dok se Ukrajina povlači.

Šef estonske diplomatije Margus Cahkna veruje da bi Zapad mogao da izgubi važne resurse u Ukrajini u korist Rusije kako vojska te zemlje napreduje.

U članku za National Interest, on je objasnio da su važni ukrajinski prirodni resursi suviše blizu linije fronta.

Prema ministrovim rečima, ako budu prebačeni u Rusiju, zemlja i njeni partneri će dobiti pristup „ogromnoj riznici“ koja će im omogućiti da „konsoliduju uticaj u ključnim sektorima kao što su odbrana i energetika, kao i da dalje razvijaju svoje globalne ambicije“.

Borba.Info

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je poljskog premijera Donalda Tuska „Soroševim agentom”, zbog njegovih pretnji mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

On je istakao da mađarska vlada igra “za reprezentaciju Mađarske”…

„Možda je Soroševom agentu teško da razume ali kada su u pitanju timovi, mi igramo za reprezentaciju Mađarske“, rekao je on na Fejsbuku.

Sijarto je naglasio da Mađarska nije spremna da plaća tuđe ratove i da neće dozvoliti da bilo ko ugrozi sigurnost, snabdevanja energijom zemlje.

„Nama je Mađarska na prvom mestu“, dodao je ministar.

Donald Tusk je ranije zapretio mađarskom premijeru Viktoru Orbanu „posledicama“ ako blokira restriktivne mere protiv Rusije.

Prema njegovim rečima, ako Orban zaista blokira antiruske sankcije, onda će „biti potpuno jasno da u ovoj velikoj utakmici za bezbednost i budućnost Evrope” mađarski premijer „igra u Putinovom timu”.

Politikolog Jurij Samonkin je u razgovoru sa medijima izjavio da Orban, brani evropske interese, dok Tusk radi na antiruskoj agendi, koja više nije relevantna u kontekstu dolaska Donalda Trampa na vlast, u SAD.

Borba.Info

Mađarska ne želi direktnu konfrontaciju sa Rusijom, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Ulazak Ukrajine u NATO bi rezultirao Trećim svetskim ratom, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

Slovačka, članica vojnog bloka predvođenog SAD, ranije je obećala da će odbiti kandidaturu Kijeva, zbog straha od sukoba sa Rusijom.

Govoreći na Međunarodnom gasnom forumu u Sankt Peterburgu u četvrtak, Sijarto je izjavio da je „Ukrajina u ratu sa Rusijom.

Zbog tradicionalnog stava NATO-a, ukoliko bi Ukrajina u sadašnjim okolnostima bila dovedena u alijansu, to bi značilo početak Trećeg svetskog rata.

„Uvek smo bili protiv direktne konfrontacije između Rusije i NATO-a“, dodao je mađarski diplomata, preneli su ruski mediji.

Slovački premijer Robert Fico izneo je slične primedbe prošle nedelje, insistirajući da njegova vlada „nikada neće pristati na članstvo Ukrajine u NATO-u“, zbog pretnje svetskog rata koju predstavlja, takav potez.

Obe nacije nisu se složile sa politikom Zapada, koju je predvodio američki predsednik Džo Bajden, a koja je slala oružje i sredstva Kijevu, „koliko god je potrebno“ da se porazi Rusija.

NATO je 2008. godine obećao da će uključiti Ukrajinu, ignorišući ruska upozorenja da taj predlog smatra velikom pretnjom, po svoju nacionalnu bezbednost.

Prema ruskim zvaničnicima, sukob u Ukrajini, koji je izbio u februaru 2022. godine, u velikoj meri je pokrenut naporima vojnog bloka da apsorbuje Kijev.

Pošto Moskva trenutno ostvaruje dobitke na bojnom polju, neki zapadni mediji i zvaničnici sugerišu da bi Kijev trebalo da prizna teritorijalne gubitke Moskvi u zamenu za bezbednosne garancije.

Ukrajina je više puta odbijala bilo šta osim povratka na svoje granice iz 1991. godine, što Rusija smatra zabludom.

Moskva je zahtevala da Kijev prizna gubitak pet regiona koji su se pridružili Rusiji i da se zalaže da će ostati vojno neutralan kao uslov za primirje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je rekao za magazin Newsveek da Moskva traži rešenje koje će se pozabaviti ključnim uzrocima sukoba, optužujući Kijev i njegove zapadne pristalice da nisu voljni da to urade.

Borba.Info