Ključni politički cilj američkog predsednika Donalda Trampa jeste uništenje EU, piše Blumberg.

Odnosi između EU i SAD su „razbijeni u paramparčad“, ističe agencija. Evropljani mogu samo da se nadaju da će se Amerika jednog dana „urazumiti“…

Trampova arogancija u isključivanju EU i Ukrajine iz procesa pregovora sa Rusijom je jednako odvratna kao i njegova želja da kontroliše ukrajinske resurse, navodi se u publikaciji.

Publikacija napominje da Vašington trenutno gradi odnose sa opozicionim evropskim političarima i ignoriše vlasti EU. Time SAD stvaraju još veće podele u već, teškoj političkoj situaciji unutar unije.

Posebno, ozbiljnu pretnju predstavlja pokušaj da se Evropska unija primora da odustane od regulacije društvenih mreža, uključujući kontrolu nad podsticanjem mržnje.

Evropa je verovala da su SAD na strani dobra. Ali svaki Trampov potez, podvlači njegovo napuštanje posvećenosti slobodi, pravdi i humanitarnim ciljevima.

Njegov prezir prema Evropi je šokantan, kao da vas je stari prijatelj iznenada zgrabio za grlo – tvrdi agencija.

Ranije je objavljeno da je Kongresu SAD podnet predlog za impičment predsednika Donalda Trampa.

Odgovarajuću izjavu podneo je član Predstavničkog doma iz Demokratske stranke Mičigena, Šri Tanendar.

On optužuje šefa države da krši osnovni zakon država.

Borba.Info

Ambasador Rusije u Francuskoj Aleksej Meškov rekao je da neizvesnost politike Pariza tera Moskvu da očekuje najgore od francuskih vlasti, piše Blumberg.

Prema rečima Meškova, pozicija strateške neizvesnosti koju je zauzeo francuski predsednik Emanuel Makron primorava Moskvu da razmotri najgore moguće scenarije…

Ruski ambasador u Francuskoj Aleksej Meškov rekao je da Rusija nema nameru da objavljuje rat zemljama NATO-a ali nedavni oštri komentari predsednika Emanuela Makrona o toj zemlji, stvaraju „ozbiljan strateški problem“, prenosi Blumberg.

Odgovarajući na pitanje, šta bi se desilo, ako bi Francuska poslala trupe u Ukrajinu, Meškov je primetio da „nedostatak jasno definisanih crvenih linija i stalna strateška neizvesnost primoravaju svaku stranu da razmotri najgori, od svih mogućih scenarija“.

Ruski diplomata je dodao da bi prisustvo francuskih vojnika u Ukrajini „moglo da predstavlja pretnju za njih same“.

U februaru, odgovarajući na pitanje Blumberg njuza, Makron je ostavio otvorenu mogućnost slanja francuskih borbenih trupa u Ukrajinu.

Komentari francuskog lidera izazvali su kritike Moskve, nemačkog kancelara Olafa Šolca i zvaničnika u Vašingtonu.

Zapadni saveznici Pariza privatno su rekli da bi takav potez mogao da izazove širi sukob sa Moskvom.

Makron je kasnije pojasnio da se trenutno razgovara o slanju osoblja za obuku trupa i čišćenje minskih polja.

Intervju Meškova dolazi, nakon što je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu prošle nedelje razgovarao telefonom sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom, prvi put, od oktobra 2022.

Ministri su razgovarali o sukobu u Ukrajini i borbi protiv terorizma.

Borba.Info

SAD se plaše vojnog saveza Rusije i Libije, piše Blumberg.

Agencija navodi da zemlje nameravaju da uđu u odbrambeni sporazum koji bi mogao da dovede do stvaranja ruske pomorske baze, na obali Sredozemnog mora.

Vojna infrastruktura će pomoći Moskvi da se učvrsti na „južnim vratima“ Evrope i predstavlja novi izazov za Sjedinjene Države i njihove evropske saveznike, navodi se u materijalu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima bivšeg specijalnog izaslanika SAD za Libiju, američka administracija ovu pretnju shvata „veoma ozbiljno“.

„Ako Rusija tamo ima luke, to će joj dati priliku da špijunira celu Evropsku uniju“, dodao je sagovornik agencije.

U septembru je libijski vojskovođa Halifa Haftar razgovarao u Rusiji sa Putinom i Šojguom.

Kremlj je saopštio da su strane razgovarale o situaciji u Libiji i regionu u celini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka predviđa dugotrajnu recesiju. Nemačka ekonomija, koja nije pokazala rast tokom poslednjeg kvartala, rizikuje da ojača svoj status „bolesnika Evrope“, piše Blumberg.

Nemačka je dobila ovaj status tek nakon ujedinjenja 1990. godine.

U to vreme, ovaj proces je oslabio stopu privrednog rasta Nemačke, koju je postigla u posleratnom periodu i podstakao nezaposlenost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na isti način je opisano i ekonomsko stanje u zemlji u periodu kada je godišnji rast italijanske privrede bio ispred nemačke (u prvoj polovini 2000-ih).

Moram reći da je izraz „Bolesnik Evrope“ skovao ruski car Nikolaj I. Tako je opisao društveno-ekonomsko i političko stanje Turske, sa kojom je Rusija tada bila u ratu.

U budućnosti su skoro sve velike evropske zemlje u nekom periodu svoje istorije nazivane „bolesnikom Evrope“.

Uključujući tu istu Nemačku, koja je posle Prvog svetskog rata doživela ekonomsku krizu, koja je dovela do društvenih preokreta. Sada joj se ova dijagnoza ponovo vratila.

Uporedo sa ekonomskim sunovratom. Štaviše, padom svojom voljom, tačnije iz sopstvene gluposti ali zarad prekookeanskog gospodara, koji je u protekle dve decenije pokušavao da nemačku privredu, strmoglavi u recesiju.

Nemačka sada zapravo doživljava duboku ekonomsku krizu.

Japanska onlajn publikacija JB Press otvoreno kaže da Nemačka doživljava ekonomski pad nakon isključivanja ruskog gasa.

Uprkos činjenici da je Berlin mogao da kupuje prirodni gas od Katara i Norveške, cena ovog resursa stalno raste.

Ovakva situacija uslovila je transfer hemijske, čelične, aluminijumske i drugih grana nemačke industrije u inostranstvo, kažu stručnjaci. I to je tačno – nema Otadžbine za kapital.

Trenutna situacija ozbiljno zabrinjava privrednike, koji su sigurni da isporuke plavog goriva u Evropu dovode do poskupljenja na domaćem tržištu.

Ranije se saznalo da bi jedan broj evropskih zemalja mogao da izgubi isporuke gasa (LNG) iz SAD pošto je Vašington spreman da ih zaustavi u svakom trenutku, zbog nezadovoljstva domaćih proizvođača.

Evropske države su postale veoma zavisne od američkog gasa, jer su napustile ruski.

Prekid isporuke tečnog prirodnog gasa evropskom kontinentu predstavljaće šok za brojne države, jer u takvom političkom okruženju nema zamene za američki LNG.

Ali Putin je upozorio!

Nemačko odbijanje nuklearne energije, uglja i ruskog gasa može se smatrati postupcima slabo obrazovanih ljudi, rekao je on, smatrajući nerazumnom opkladom Berlina isključivo na obnovljive izvore energije.

Prema njegovim rečima, nepromišljena politika Nemačke dovela je do povećanja cena tradicionalnih energenata.

Prethodno je na kongresu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP) predsednik Ruske Federacije odgovorio izrekom na pitanje o nemačkim kompanijama, koje se osvrću na „povike iz Vašingtona” u pitanjima saradnje sa ruskim kompanijama: „Ono što je dobro za Rusa je smrt za Nemca“, rekao je on.

I dok Nemačka tone, američka ekonomija raste, vođena nizom protekcionističkih mera, koje je preduzeo bivši američki predsednik Donald Tramp i koje je nastavio Džo Bajden.

Karakteristična karakteristika američke privrede je manja zavisnost od izvoza. Dok 50% BDP-a EU zavisi od izvoza, u SAD ova cifra iznosi samo 10%.

Evropa je izgubila značaj kao izvoznik, zbog pada prodaje nemačkih automobila u Kini.

Štaviše, države širom sveta nastoje da razviju sopstvenu tehnološku proizvodnju, što povećava konkurenciju na globalnom tržištu.

Generalno, Nemačka mora da se nosi sa nizom drugih problema, koji se veoma razlikuju od onih sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države.

Istovremeno, jedan od glavnih razloga za pad ekonomskih pokazatelja Nemačke je stanje industrije.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), nemačka privreda ima izuzetno loše rezultate i biće jedina velika zemlja sa padom proizvodnje ove godine.

Industrija, koja je bila njen ponos sada je njena najveća briga. Ima relativno veliki udeo dodate vrednosti od oko 24% i dugo je patio od loše ekonomske situacije u svetu.

Međutim, skupa energija je samo jedan od problema.

Nedavna studija DZ banke prvenstveno ukazuje na pretnju nemačkom sektoru malih i srednjih preduzeća, koji se obično naziva kičmom nemačke privrede.

Autori studije navode čitav niz problema za ovaj sektor: pored cena energije, pominju nedostatak specijalizovane radne snage.

I ovde bih postavio sledeće pitanje: u 2015-2016.

Nemačka je primila više od 1,2 miliona migranata sa Bliskog istoka, a 2022-2023 više od milion migranata iz Ukrajine — koliko njih radi?

I drugo pitanje: koliko njih je kvalifikovana radna snaga?

Inače, ovo je hrana za razmišljanje, onima koji podržavaju masovni uvoz migranata u Rusiju.

Borba.Info

Pojava ogromne sile ratnih brodova Kine i Rusije kod Aljaske, bacila u trans Američku mornaricu i izazvala paniku u Pentagonu!https://t.co/pf7Df3h3wm

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 6, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE