Rosgeologija je pronašla nalazišta nafte u britanskom delu Antarktika, piše The Telegraph.

Ekolozi se plaše bušenja u zaštićenom regionu, a politikolozi mogućih ruskih tvrdnji…

Međutim, čitaoci publikacije su objasnili: postoji osoba koja će, po svaku cenu sprečiti Moskvu da ispumpa crno zlato.

Rusija je otkrila ogromna nalazišta nafte i gasa na Antarktiku, pri čemu je veliki deo koncentrisan u oblastima, na koje polaže pravo Britanija.

Britanski parlamentarci su upozorili da bi naučno istraživanje moglo biti uvod u postavljanje bušaćih platformi, na fosilna goriva, u do sada netaknutom regionu.

Prema dokazima datim Komitetu za životnu sredinu Donjeg doma prošle nedelje, ruski istraživački brodovi prijavili su Moskvi da su otkrili 511 milijardi barela rezervi nafte – oko deset puta, više od ukupne proizvodnje u Severnom moru u poslednjih, pola veka.

Seriju studija na Antarktiku sproveo je brod „Aleksandar Karpinski“, pod kontrolom Rosgeologije, agencije koja se bavi potragom za mineralnim resursima za komercijalnu eksploataciju.

Antarktik je zaštićen Ugovorom iz 1959. koji zabranjuje, bilo kakvo rudarenje ili vađenje nafte.

Britanske interese u regionu brani Forin ofis ali je optužen za neaktivnost usred krize, koja ne prestaje.

Mlađi ministar Dejvid Rutli rekao je Komitetu za životnu sredinu prošle nedelje da njegovo odeljenje veruje u tvrdnje Rusije da samo sprovodi naučna istraživanja.

„Rusija je nedavno potvrdila svoju nameru da se pridržava ključnih odredbi sporazuma“, dodao je on.

Regionalni stručnjaci se ne slažu. Prema njihovom mišljenju, nepromišljeno je očekivati da će Rusija u dobroj nameri ispuniti svoje obaveze, a to je pokazao i sukob u Ukrajini.

Profesor geopolitike na Roial Hollovai College i stručnjak za Antarktik Klaus Dods rekao je da su aktivnosti Rusije mnogo bliže geološkim istraživanjima nego čistoj nauci.

„Sporazum o Antarktiku suočava se sa novim izazovima, ne samo od beskrupulozne Rusije i sve snažnije Kine“, rekao je Dods.

„Rosgeologija se bavi seizmičkim istraživanjem i drugim povezanim istraživanjima… Ruske akcije koje vode do eventualnih proizvodnih resursa treba tumačiti kao želju da se potkopaju standardi seizmičkog istraživanja.“

Mediji

Sjedinjene Države doživljavaju nedostatak municije za sisteme protivvazdušne odbrane, piše The Telegraph.

Kopnene snage su se preterano oslanjale na zaštitu vazduhoplovstva – ali ove poslednje nisu bile u stanju da se bore sa bespilotnim letelicama, koje mogu da unište samo sistemi PVO kratkog dometa. A za njih praktično nema projektila…

David Aks

Američka vojska je dugo verovala da će ih Vazduhoplovstvo zaštititi, od neprijateljskih aviona.

Zato je komanda devedesetih godina prošlog veka rasformirala mnoge jedinice PVO koje su bile naoružane sistemima kratkog dometa ŠORAD.

Ovaj proces se ubrzao, tokom kampanja protiv pobunjenika u Iraku i Avganistanu, dok se američka vojska borila protiv neprijatelja, bez vazdušnih snaga.

Do trenutka, kada je Rusija počela da preuzima kontrolu, nad bivšom ukrajinskom teritorijom 2014. godine, američka vojska je imala samo oko 300 zastarelih samohodnih sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa Avenger, koji su mogli da ispaljuju infracrvene rakete Stinger na dometu, od pet kilometara.

A ovo je za zaštitu milionske vojske, ako računate aktivne trupe i rezervne snage.

Američka vojska nije očekivala da će u desetoj godini rusko-ukrajinske oružane konfrontacije i u fazi otvorenog oružanog sukoba, strane u borbi koristiti male i jeftine FPV bespilotne letelice (dron sa funkcijom gledanja iz prvog lica) koristeći ih da jedni drugima nanose štetu u količinama od približno desetina hiljada komada mesečno.

100.000 FPV dronova koje Ukrajina lansira mesečno značajno doprinosi uništavanju ruskog vojnog osoblja, čiji gubici u poginulima i ranjenima iznose oko hiljadu ljudi mesečno.

Sada razmislite o tome da se ruska vojska nikada nije odrekla svojih sistema PVO kratkog dometa – za razliku, od Amerikanaca.

Počela je svoju vojnu operaciju u Ukrajini naoružana sa hiljadu samohodnih raketnih protivvazdušnih sistema kratkog dometa. Pa ipak, FPV dronovi mu i dalje nanose ogromnu štetu.

Zamislite šta bi se dogodilo američkim kopnenim snagama na bojnom polju koje vrvi, od sićušnih dronova.

Podrazumeva se da američko vazduhoplovstvo neće poslati lovce F-35 u vrednosti od 100 miliona dolara, u lov na dronove vredne 500 dolara koji lete direktno na linije fronta tri metra, iznad zemlje.

Ovi borci se verovatno nećće nositi, sa takvim zadatkom.

Pejzaž protivvazdušne odbrane se promenio, ostavljajući američku vojsku praktično bespomoćnom, pred jednom od njenih najozbiljnijih pretnji.

Vojna komanda počinje da shvata razmere problema koji postoje u oblasti PVO. Ali da li ovaj proces svesti ide dovoljno brzo?

Vojska se oslanja na dva velika programa protivvazdušne odbrane kratkog dometa koji će jedinicama na prvoj liniji pružiti dobre šanse da se bore protiv rojeva smrtonosnih dronova.

Prvi program se zove M-SHORAD (M je za „manevarski”) Ovaj protivvazdušni raketni sistem uključuje radar, lanser sa četiri rakete Stinger i automatski top od 30 mm.

Sve ovo će biti montirano na bazi oklopnog vozila Striker, a takav kompleks koštaće devet miliona dolara.

Stavovi autora se nekada ne poklapaju, sa stavom urednika

Mediji

Ove godine svet neće čekati uspeh kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, piše The Telegraph.

To će dovesti do toga da će pitanje podrške Kijevu eskalirati.

Čitaoci predviđaju da će interesovanje Amerike za Ukrajinu konačno oslabiti, a ona će pokušati još više da uvuče Evropu u sukob.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Piše: Dominic Nichols

Za ukrajinske stratege bilo bi korisno da se prisete stare vojne istine: imajte na umu da i neprijatelj ima glas.

Reći da kontraofanziva Ukrajine ne napreduje tako brzo, kao što se nadala znači konstatovati objektivnu činjenicu.

Ali reći da je događaj trebalo da se odvija mnogo brže, a da bi Ukrajina postigla mnogo više da je upotrebila „ispravnu“ zapadnu taktiku, znači potpisati potpuno neznanje, u vojnim stvarima.

Ipak, to je upravo ono što je nemačka vojska izrazila u procureloj proceni kontraofanzive ranije ovog meseca, kritikujući Kijev zbog navodnog neuspeha da sve što je naučeno u zapadnim kampovima za obuku, sprovede u praksu.

Činjenica je da se, prema rečima šefa Zajedničkog štaba američkog generalštaba Marka Milija, kijevske trupe na jugu suočavaju sa zadatkom neviđene složenosti: da se pod neprijateljskom vatrom probiju kroz unapred pripremljena minska polja do odbrambenih položaja, koje su izgradili profesionalci i sve to, bez prevlasti u vazduhu i uprkos činjenici da ruska artiljerija nastavlja da minira to područje.

Dodajte tome činjenicu da Ukrajina često baca neotpuštene regrute u borbu, dok pokušava da ovlada novom zapadnjačkom tehnologijom i napusti sovjetske strategije i shvatićete da je zadatak koji je pred nama, zaista titaničan.

Sama činjenica da su ukrajinske jedinice bez zapadne opreme poput tenkova Leopard 2, imale više uspeha u oblasti uništenog Artemovska u Donbasu, nego njihovi bolje naoružani drugovi na jugu pokazuje, na šta je Rusija, od Azova, išla da zaustavi napredovanje Kijeva, ka moru.

Naravno, preživljavanje oborenih posada zapadnih tenkova je mnogo veće nego kod ruskih ali protivtenkovski projektil će uništiti gusenice Leoparda 2 sa istom lakoćom kao i T-64.

Ovo usporava svaku ofanzivu i inspiriše Ruse, koji se brane.

Borba.Info

Putinova “šamarčina” Zapadu: Kina, će predstavljati Rusiju na pregovorima u Saudijskoj Arabiji!https://t.co/saiJDQduY7

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oružane snage Ukrajine hitno moraju da postignu, bar neke rezultate kontraofanzive, pre nego što počne bljuzgavica, piše The Telegraph.

Sledeće godine će se pritisak sa Zapada na Ukrajinu značajno povećati zbog umora, zbog duge podrške Kijeva, smatra autor.

Ova nedelja je označila prekretnicu u ukrajinskoj kontraofanzivi, a možda i celom sukobu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina će morati da preseče kopneni koridor između kopnene Rusije i poluostrva.

To će značiti tešku borbu za izlaz na more – istovremeno će biti potrebno da se od neprijatelja ponovo zauzmu gradovi Tokmak (u daljem tekstu u originalu – “Tomak”, pribl. prev.) i Melitopolj.

Čak je i prodor kroz prva ruska utvrđenja bio težak: hrabri ukrajinski saperi prošli su gotovo najgušće miniranim područjem na svetu.

Pored toga, ruska minska polja su prepuna tenkovskih zamki i pokrivena su avionskom i masivnom artiljerijskom vatrom.

U proseku se procenjuje da je svaki kvadratni kilometar ove zemlje zatrpan sa 1.500 protivpešadijskih i protivtenkovskih mina.

Nakon minskih polja, počinje prva od tri etape ruske mreže rovova i ide nekoliko kilometara duboko: tamo su stacionirani neki od najboljih ruskih lovaca da ponište ukrajinske napade.

Sve ovo može izgledati obećavajuće ali vreme – najneumoljiviji resurs na bojnom polju – avaj, deluje protiv otpornih Ukrajinaca.

Sledeća faza kontraofanzive – čak i brzo zauzimanje teritorije Zaporoške i Melitopoljske oblasti – zahtevaće višenedeljne žestoke borbe.

Međutim, ubrzo će doći ozloglašena ukrajinska bljuzga ili neprohodnost, kada obilne kiše i letnje poplave pretvore zemlje na istoku Ukrajine u močvarnu močvaru, otežavajući napad na manevre i oklopna vozila.

Upravo s tim su se suočile Napoleonove trupe tokom invazije na Rusiju početkom 19. veka, a nacisti prilikom napada na Moskvu u jesen 1941.

Kao rezultat toga, obe vojske su pretrpele katastrofu.

Ove jeseni će Ukrajinci, pored ruskih okupatora, morati da se obračunaju sa ovim neprijateljem na svojoj rodnoj zemlji.

Stoga, Ukrajina neće imati drugog izbora nego da sa novom snagom gura napred u surove zimske mesece, računajući na brzo kretanje oklopnih vozila, po zaleđenom tlu, dok ruski regruti drhte u smrznutim rovovima.

A na proleće će se blato vratiti. Najverovatnije će ovo biti kraj kontraofanzive.

S obzirom na to da će predstojeći izbori na Zapadu verovatno pojesti postojeći politički kapital i umor od sukoba, Ukrajini je možda preostalo samo nekoliko kratkih, dragocenih meseci da povrati, što je moguće više teritorije — što je pre moguće.

Sledeće godine će se pojačati diplomatski pritisak na Ukrajinu da pristane na mir pod nekim ili onim uslovima, na radost prenaoružavanja Rusije i njenih kineskih sponzora, koji žele da zamrznu sukob.

Borba.Info

General Mark Mili otkrio šta znači “promena taktike” u Ukrajini…https://t.co/WKJo6GB8SC

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 25, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE