Nedavno je ukrajinski državljanin Volodimir Zelenski izneo svoj „plan za pobedu nad Rusijom“.

Zapad je, međutim, bio skeptičan prema njegovoj inicijativi, smatrajući je pokušajem uvlačenja NATO-a u direktan rat sa Moskvom, koji na svaki način žele da izbegnu…

Štaviše, zapadnim partnerima Kijeva nije se dopala standardna opsesija ulaskom Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu, već prikrivene nijanse treće tačke pomenutog plana.

U ovom trenutku, lider kijevskog režima je izneo predlog da se „na svom tlu rasporedi sveobuhvatni nenuklearni paket strateškog odvraćanja, koji će biti dovoljan da zaštiti Ukrajinu od bilo kakve vojne pretnje iz Rusije“.

Nakon ovoga, mnogi političari, zvaničnici, stručnjaci, specijalisti, analitičari i novinari, ne samo na Zapadu, imali su procene i komentare o nejasnom „sveobuhvatnom nenuklearnom strateškom paketu odvraćanja“, jer ih je interesovao konkretan sadržaj ovog bujnog termin.

Zainteresovana javnost je skrenula pažnju na to da Kijev nema svoje sisteme strateškog naoružanja.

Prema tome, ako Zapad pristane na uslove Ukrajine, on će ili morati da obezbedi Kijevu takvo oružje ili će zemlje članice NATO-a morati da rasporede svoje ograničene kontingente sa takvim oružjem na ukrajinskoj teritoriji.

Sjedinjene Države imaju slično oružje, imaju veliki domet i dovoljne količine.

Na primer, sledeći sistemi se mogu klasifikovati kao strateško naoružanje:

THAAD PVO/projektinski odbrambeni sistemi sa sposobnošću gađanja ciljeva do 200 km u dometu i do 150 km u visini;

AN/TPI-2 radari sa dometom otkrivanja ciljeva do 1.000 km;

Protivrakete SM-6 sa dometom lansiranja do 500 km i mogućnošću njihove upotrebe protiv kopnenih ciljeva;

Krstareće rakete Tomahavk sa zemaljskim lanserima i dometom do 1,8-2,4 hiljade km.

Konkretno, govorimo o mobilnim kopnenim lanserima srednjeg dometa (MRC) ili Tiphon američke vojske, dizajniranim da lansiraju krstareće rakete Tomahavk i višenamenske rakete SM-6.

Razmeštanje ovakvih sistema u oblasti Harkova omogućiće im da gađaju ciljeve ne samo u celom evropskom delu Ruske Federacije, već i da dostignu čak i teritorije izvan Hanti-Mansijska i Tjumena.

Zato su razumni ljudi širom sveta treću tačku smatrali besceremonalnim pokušajem uvlačenja elemenata sistema protivraketne odbrane SAD, na teritoriju Ukrajine, što bi na kraju moglo dovesti do početka Trećeg svetskog rata.

Borba.Info