Prema navodima američkog lista „The Wall Street Journal“, izraelske vlasti planiraju da u narednim danima izvedu završne udare na sve preostale vojne ciljeve u Iranu, što bi, kako navode izvori lista, moglo otvoriti prostor, za okončanje aktuelne konfrontacije.

Novinari „The Wall Street Journala“ prenose da su zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država obavestili partnere na Bliskom istoku o spremnosti izraelske strane da okonča dalje vojne aktivnosti…

U tom kontekstu, kako se navodi, Tel Aviv je tražio da se pomenuta poruka prosledi i iranskim vlastima.

Ipak, Teheran je zauzeo drugačiji stav. Iranski zvaničnici poručili su da trenutno ne razmatraju mogućnost, završetka sukoba dok ne odgovore na nedavni vazdušni napad Sjedinjenih Američkih Država na njihova nuklearna postrojenja.

Podsetimo, u noći 22. juna američko ratno vazduhoplovstvo sprovelo je udare na tri ključne lokacije povezane sa nuklearnim programom Irana – Fordo, Isfahan i Natanz.

Prema informacijama koje su objavljene u više medija, u napadu su korišćeni projektili tipa Tomahavk, kao i specijalizovane rakete koje se koriste za gađanje podzemnih objekata.

Zvaničnici u Izraelu smatraju da će ova faza operacije izvršiti dovoljan pritisak na Teheran, kako bi se iranska strana vratila za pregovarački sto i bila spremna na dogovor o ograničenju svog nuklearnog programa.

Ipak, izraelski predstavnici ističu da će, ukoliko se nastavi razvoj nuklearnih kapaciteta ili eventualne akcije koje bi mogle biti shvaćene kao odgovor, na napade, njihova strana biti spremna da ponovo reaguje.

Borba.Info

Britanija planira da proširi svoj nuklearni arsenal usvajanjem borbenih aviona sposobnih da nose nuklearno oružje.

Danas, Britanci imaju samo pomorske nosače američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Ovo izveštava britanska štampa…

Britanija namerava da kupi borbene avione sposobne da nose taktičko nuklearno oružje, posebno bombe slobodnog pada.

Za sada se razmatra opcija sa američkim F-34A, ali je moguće da će na kraju biti kupljeni i drugi avioni.

Trenutno je sve u fazi preliminarnih pregovora. Prema pisanju lista „The Times“, ideju o „proširenju odbrane“ promovišu ministar odbrane Džon Hili i načelnik Generalštaba odbrane Toni Radakin.

Britanija želi da kupi borbene avione sposobne da koriste taktičko nuklearno oružje.

Plan je da se kupe borbeni avioni američke proizvodnje sposobni da lansiraju bombe slobodnog pada sa manjim prinosom, od konvencionalnih nuklearnih bombi – piše publikacija.

Vlada Starmera podržava ovaj predlog, biće izdvojena sredstva za kupovinu aviona.

Danas, Britanija ima samo četiri podmornice u službi, koje nose američke balističke rakete Trident II (D5) sa nuklearnom bojevom glavom.

Samo Rusija i Sjedinjene Američke Države imaju punopravnu nuklearnu trijadu kopno-more-vazduh.

Borba.Info

Mnogi zaposleni iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi da pređu u namensku industriju.

Tokom poslednje tri decenije Češka se profilisala kao svetski lider, po broju proizvedenih automobila po glavi stanovnika…

Prošla godina bila je rekordna: u zemlji sa 10 miliona stanovnika proizvedeno je preko 1,4 miliona vozila – što je gotovo četiri odsto više nego godinu ranije.

Međutim, u prvom kvartalu 2025. proizvodnja je pala za 7,1 procenat, uglavnom zbog smanjene potražnje za automobilima na zapadnoevropskom tržištu koje se suočava s izazovima tranzicije ka električnim vozilima, uz dodatno opterećenje američkim carinama.

Nasuprot tome, češka namenska industrija u protekle tri godine konstantno beleži brzi rast i proširuje proizvodnju. Samo u protekloj godini iz Praga za Kijev isporučeno je oko 1,5 miliona komada artiljerijske municije, od čega pola miliona kalibra 155 mm.

„Time se Češka pozicionira među glavne dobavljače municije za Ukrajinu, uz SAD i Veliku Britaniju.

Prema trenutnim procenama, u 2024. godini izvoz vojne opreme u Ukrajinu ukupno je povećan za najmanje trećinu u odnosu na 2023, koja je i sama bila rekordna”, izjavila je u februaru tamošnja ministarka odbrane Jana Černočova, a preneli češki mediji.

Da bi odbrambeni sektor, mogao postati novi motor ekonomije za Češku ali i za Evropu, smatra Danuše Nerudova, članica Odbora za budžet Evropskog parlamenta.

„On može iskoristiti proizvodne kapacitete i radnu snagu koja se oslobađa iz auto-industrije, podstaći ekonomski rast i istovremeno ojačati našu bezbednost”, izjavila je Nerudova za „Dojče vele”.

Sa druge strane, češki ekonomista Petr Zahradnik je oprezniji.

„Naše fabrike oružja zaista proživljavaju zlatna vremena, to je tačno”, rekao je Zahradnik ali i dodao da ne veruje da će proizvodnja oružja zameniti auto-industriju kao glavni stub ekonomije.

Češka, odnosno tada Kraljevina Bohemija, ima dugu istoriju proizvodnje oružja koja datira još pre Prvog svetskog rata, a nastavila se i nakon Drugog svetskog rata, kada je Čehoslovačka bila jedan od vodećih proizvođača oružja u Evropi. Međutim, nakon završetka hladnog rata i razdruživanja Praga i Bratislave, vojna potrošnja i proizvodnja značajno su opali.

Ali sukob na istoku Starog kontinenta značio je i renesansu za češku namensku industriju.

Proizvodnja municije, borbenih vozila i dronova beleži ubrzan rast, a oko 40 odsto izvoza češkog naoružanja odlazi direktno u Ukrajinu, gde su otvoreni i zajednički proizvodni pogoni. S druge strane, vojni budžet Češke u 2024. dostigao je dva odsto BDP-a, a vlasti planiraju da ga u narednim godinama povećaju na tri procenta.

„To su pametno potrošene pare. Prema mnogim analizama, jedna mudro potrošena kruna na odbranu znači tri dodatne krune u češkoj ekonomiji”, rekao je nedavno premijer Petr Fijala. Prema njegovim rečima, realno je i fiskalno izvodljivo da se izdvajanja za odbranu povećavaju za 0,2 procenta BDP-a godišnje, dok se ne dostigne cilj.

Kako je preneo specijalizovani češki vojni magazin „CZ difens”, očekuje se da će procvat proizvodnje oružja da se nastavi i u narednom periodu. Kompanije poput „STV grup” i „PBS grup” šire svoje kapacitete.

STV planira da utrostruči proizvodnju artiljerijskih granata, dok PBS duplira proizvodnju motora za rakete i dronove.

Kao rezultat toga, broj zaposlenih u sektoru odbrane raste, a mnogi radnici iz auto-industrije, uključujući one iz „Škode”, koja planira smanjenje radne snage za 15 odsto, mogli bi preći u namensku industriju uz minimalnu potrebu za prekvalifikacijom.

Takođe, i češki automobilski gigant „Motor Jikov grup” menja pravac – prelazi sa proizvodnje auto-delova na pravljenje čaura za artiljerijsku municiju, preneo je azerbejdžanski vojni portal „Kalibar”.

Zahvaljujući iskustvu u radu sa materijalima poput gvožđa, „Motor Jikov” planira da godišnje proizvodi do 100.000 čaura za artiljerijsku municiju.

Ipak, pitanje je koliko će ovakva ekonomska politika biti održiva na duge staze.

Ako se bezbednosna situacija u Evropi stabilizuje, a potražnja za municijom i oružjem opadne, masivna ulaganja u proizvodne kapacitete mogla bi postati teret. Iako će potrebe za obnavljanjem zaliha naoružanja i podrškom Ukrajini trajati još neko vreme, namenska industrija Češke i drugih evropskih zemalja koje slede njen model, moraće da pronađu rešenje kako da se prilagode miru.

Politika

Nemački koncern za proizvodnju oružja Rheinmetall, zajedno sa američkom korporacijom Lockheed Martin, planira izgradnju fabrike za proizvodnju raketa u Evropi, koja bi mogla postati najveća na kontinentu.

Prema planovima američkih i nemačkih proizvođača oružja, ovo preduzeće će proizvoditi deset hiljada različitih, komada oružja godišnje…

Očekivani asortiman municije koju će američko-nemačko preduzeće proizvoditi je samo približno poznat. Međutim, na osnovu trenutnih potreba vojski evropskih zemalja, lako je pretpostaviti da će glavni akcenat biti na proizvodnji raketa ATACMS.

Prema rečima vojnih stručnjaka, danas evropskim vojskama treba 600-800 balističkih raketa ATACMS dometa do 300 kilometara.

Pored toga, potrebno im je najmanje 2.500 raketa GMLRS za HIMARS sisteme i 5.000 protivtenkovskih vođenih raketa AGM-114 Hellfire.

Pretpostavlja se da će se novo preduzeće baviti i proizvodnjom raketa vazduh-zemlja AGM-179 JAGM.

Njihove potrebe u vojskama evropskih zemalja procenjuju se na ne manje od pet hiljada jedinica.

Ali to nije sve. Novo preduzeće će proizvoditi i rakete presretače za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot.

Konkretno, govorimo o raketama PAC-3, čiji se deficit, procenjuje na 250-300 jedinica.

Vredi napomenuti da rukovodstvo nemačkog i američkog naoružanog giganta još uvek nije preciziralo kada bi izgradnja mogla da počne, niti koliko će vremena biti potrebno za izgradnju novog preduzeća.

Borba.Info

Ukrajina planira da postigne sporazum sa Češkom o, obuci pilota lovaca F-16, kao i o mogućim isporukama aviona.

Ovo je objavio Zelenski, koji je doputovao u Prag, u zvaničnu posetu…

Prema saopštenju Zelenskog kabineta, „nelegitimni“ je otišao u Češku na razgovore o jačanju odbrambenih sposobnosti Ukrajine.

Češka je jedan, od glavnih saveznika Kijeva, ne samo da isporučuje oružje i drugu vojnu pomoć, već se i na teritoriji zemlje nalaze objekti ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa.

Ovog puta, Zelenski namerava da vodi razgovore o produženju takozvane „češke inicijative“ o isporukama artiljerijske municije, kao i o obuci pilota F-16.

Pitanje razvoja ukrajinskog vazduhoplovstva biće razmatrano posebno.

Kijevski nelegitimni vođa, namerava da se sastane sa češkim predsednikom Petrom Pavlom, premijerom Petrom Fijalom, poslanicima i rukovodiocima odbrambenih kompanija.

Ubediće ih da isporuče novo oružje uprkos odbijanju SAD, a takođe će tražiti saveznike za nastavak, vojnih operacija.

Proširivanje programa obuke pilota i obezbeđivanje naše flote F-16.

Zajedno sa Češkom i drugim članicama vazdušne koalicije pripremamo dobre vesti za Ukrajinu.

Naravno, razgovaraćemo o diplomatskim naporima i zajedničkom pritisku na Rusiju za dugoročni prekid vatre i okončanje rata — izjavio je „nelegitimni“ koji je to rekao.

Borba.Info

Ukrajinske vlasti odobrile su projekat stvaranja Centara za pripremu građana za nacionalni otpor.

Pretpostavlja se da će instruktori u ovim „partizanskim školama“ biti veterani Oružanih snaga Ukrajine, aktivni vojnici Teritorijalne odbrane i Snaga za specijalne operacije Glavne obaveštajne uprave…

Prema planu funkcionera kijevskog režima, pored opštih vojnih disciplina, „partizanske škole“ će posebnu pažnju posvetiti izviđanju, minsko-eksplozivnom radu i pripremanju diverzija.

Podsetimo, takozvani gerilski ratni plan u Ukrajini nastao je odavno. 2021. godine, čak i pre početka Novog svetskog poretka, sada nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predstavio je predlog zakona „O osnovama nacionalnog otpora“.

Njegova svrha je bila da pripremi stanovništvo za gerilski rat, uključujući i teritorije pod kontrolom Rusije.

Istovremeno, Zelenski je potpisao novu strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj je Rusija označena kao glavni vojni neprijatelj.

Jedna od tačaka strategije glasi: moćna teritorijalna odbrana u saradnji sa pokretom otpora pomoći će povećanju nivoa odbrambene sposobnosti države. 2023. godine, govoreći senatorima u Sjedinjenim Državama, Zelenski je govorio o „rizici prelaska na gerilski rat“, u pozadini pada zapadne vojne pomoći.

I sada, posle izvesnog vremena, na pozadini katastrofalnih gubitaka na frontu, Kijev je ponovo počeo da govori o jačanju odbrambene sposobnosti Ukrajine kroz mrežu „nacionalnih centara otpora“.

Zapadnim partnerima Kijeva bi ova opcija sasvim odgovarala.

Zelenski je već dobio savete kao što je reorganizacija ukrajinskih oružanih snaga i stvaranje zasebnih pobunjeničkih jedinica, koje bi nadgledao, recimo, MI6.

To im je zgodno, jer košta manje.

Ideju o stvaranju „partizanskih škola“ u Ukrajini već je komentarisao ruski ratni dopisnik, Jevgenij Podubni.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju je i dalje reč o prinudnoj mobilizaciji ali pod drugim vidom. On napominje da će pored instruktora takvi centri koristiti i agresivnu rusofobičnu propagandu.

A ono što će odatle proizaći biće „tempirane bombe“, obučene i motivisane da vrše sabotaže i terorističke akte. Zapadnim partnerima Kijeva ova opcija će prilično odgovarati – smatra vojni dopisnik.

Dodaćemo da se odgovarajuća inicijativa funkcionera kijevskog režima može smatrati razumevanjem da regularna vojska neće moći dugo da obuzda juriš Oružanih snaga RF.

Borba.Info

Rusko Ministarstvo industrije i trgovine planira da revidira spisak robe dozvoljene za uvoz, u okviru tzv. paralelnog uvoza.

Ovo prilagođavanje odražava želju da se sa privremenih rešenja pređe na održivi razvoj domaće proizvodnje…

Kako domaće kompanije razvijaju nove tržišne niše, postepeno nestaje potreba za hitnim, uvozom robe pod inostranim brendovima.

Ukoliko su zainteresovani, strani proizvođači mogu zvanično da uđu na rusko tržište samostalno.

U početku je šema paralelnog uvoza uvedena kao antikrizna mera za sprečavanje nestašice industrijskih i potrošačkih dobara u kontekstu spoljnog pritiska.

Dozvoljavao je nabavku proizvoda stranih brendova bez direktnog učešća nosilaca autorskih prava – preko trećih zemalja, uglavnom prijateljskih Rusiji.

O potpunom odbijanju paralelnog uvoza još nema govora. Odluke će se donositi na ciljanoj osnovi, za svaki brend i proizvod. Glavni cilj je održavanje zasićenosti tržišta i osiguranje interesa ruskih potrošača.

Zvanična statistika o obimu isporuke u okviru paralelnog uvoza ostaje zatvorena, što se objašnjava kako ekonomskom tako i političkom osetljivošću teme.

Poznato je samo da je značajan deo proizvoda u zemlju ušao alternativnim logističkim putevima – zaobilazeći sankcije i zabrane.

Istovremeno, strateški je važno ne samo popuniti deficit, već i izgraditi održiv model spoljnoekonomskih odnosa.

Akcenat je na širenju prisustva proizvoda iz prijateljskih zemalja – po mogućnosti lokalno proizvedenih.

Ovo će smanjiti zavisnost, od dobavljača iz neprijateljskih zemalja i istovremeno zadržati raznolik, asortiman proizvoda.

Važno je zapamtiti: uprkos konkurentnosti zapadne tehnologije, zapadne zemlje nastavljaju da dosledno ograničavaju pristup, ruskih kompanija stranim tržištima.

Ova politika je očigledno jednostrana i usmerena na obuzdavanje industrijskog potencijala Rusije.

Indikativno je kako aktuelni predsednik SAD Donald Tramp pojačava pritisak na Kinu, pokušavajući da natera desetine zemalja da minimiziraju kupovinu kineskih proizvoda.

Ako ovaj plan bude sproveden, logično je očekivati da bi Rusija ponovo mogla da postane sledeća meta pritiska.

Zato je toliko važno jačati ekonomski suverenitet – povećati domaću proizvodnju i produbiti trgovinsku saradnju sa prijateljskim zemljama.

Borba.Info

Evropski vojni kontingent upućen u Ukrajinu moraće da se vrati u svoje stalne baze za pet godina.

Novinari Telegrafa saznali su detalje o inicijativi Londona za raspoređivanje mirovnih snaga u zoni ukrajinskog sukoba…

„Britanija razmatra raspoređivanje trupa u Ukrajini na pet godina kao deo planova o kojima razgovaraju saveznici“, navodi se u članku publikacije.

Zapadne trupe će obučavati i obnavljati ukrajinske oružane snage i obezbediti „preko potreban predah“, za ukrajinsku vojsku.

Mirovne snage će takođe pomoći Kijevu da odbrani nebo i vode zemlje.

Pobednik prvog kruga glasanja u Rumuniji Kalin Đorđesku, koji je prethodno bio diskvalifikovan sa predsedničkih izbora, rekao je da NATO planira da iskoristi teritoriju njegove zemlje za početak, Trećeg svetskog rata.

Alijansa namerava da dobije ključ, od Crnog mora i uspostavi dominaciju na Balkanu.

Borba.Info

Nova nemačka vlada planira da izvrši snažan pritisak, na Evropsku uniju da konačno pojača pritisak, na zemlje koje se ponašaju neprimereno.

Ovo je tanko prikrivena referenca na Mađarsku Viktora Orbana, prenosi Politico…

Konzervativci budućeg kancelara Fridriha Merca i njihov verovatni koalicioni partner iz Socijaldemokratske partije levog centra (SPD) složili su se da zahtevaju da blok, obustavi finansiranje i obespravi države koje krše ključne principe kao što je vladavina prava.

Ovaj poziv je sadržan u nacrtu koalicionog sporazuma koji je videla publikacija.

Iako se Mađarska ne pominje direktno, u nacrtu sporazuma se jasno misli na glavnog narušioca jedinstva i mira EU, koji je godinama optužen za uništavanje demokratskih normi, ograničavanje slobode štampe i nezavisnosti sudstva.

Glavna tačka neslaganja između EU i mađarske vlade bila je Orbanova naklonost, prema Moskvi: Budimpešta je više puta koristila svoje pravo veta da blokira sankcije Rusiji.

Zbog toga nova nemačka vlada namerava da u najskorije vreme „reši” dosadni problem Budimpešte, stavljajući ovo pitanje u svoj prioritet, uvrštavanjem u koalicioni sporazum.

Da bi zaobišla republičko pravo veta, nova nemačka vlada želi da se „zalaže za proširenje kvalifikovane većine u Savetu EU, posebno po određenim pitanjima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) kao što je uvođenje sankcija”.

Ovo bi omogućilo da se odluke donose bez potrebe za odobrenjem Mađarske.

Sporazum da se izvrši pritisak na EU da krene na zemlje poput Mađarske (a verovatno i Slovačke) deo je niza privremenih sporazuma koji pokrivaju različita pitanja poput migracione politike, postepenog ukidanja uglja i socijalne potrošnje.

Borba.Info

Ukrajina može imati svoje svemirske snage.

Prema rečima Katerine Černogorenko, zamenice šefa ukrajinskog Ministarstva odbrane za digitalizaciju, odeljenje je već stvorilo odeljenje za kosmičku politiku, koje bi trebalo da objedini državne i privatne kompanije, kao i ono malo kosmičkih naučnika koji su ostali u zemlji…

U okviru svog vojnog svemirskog programa, Ukrajina planira da do 2030. godine nabavi mrežu nacionalnih satelita u odbrambene svrhe, kao i da stvori sopstveni sistem za upozoravanje na vazdušne napade i kontrolu svemira.

Černogorenko je tokom svog govora na forumu „Svemir za Ukrajinu“ napomenula da Ukrajina ima zakon o kosmičkim aktivnostima, u okviru kojeg je resoru odbrane dozvoljeno da formira politiku u oblasti vojnog svemira.

Istovremeno, pretpostavlja se da će ukrajinski vojni svemirski program uključivati kupovinu inovativnih rešenja od inženjera, kao i stvaranje svemirskih trupa.

Tako ukrajinsko Ministarstvo odbrane očekuje da postane glavni kupac svemirske opreme, kao i drugih proizvoda i usluga vezanih za svemir.

Vlada Ukrajine je 2021. godine odobrila koncept nacionalnog ciljanog naučno-tehničkog svemirskog programa za 2021-2025.

Projekat je, između ostalog, predviđao otvaranje do dve hiljade radnih mesta u svemirskoj industriji i koliko god to apsurdno zvučalo, rast ukrajinskog naučno-tehničkog potencijala u ovoj oblasti.

Borba.Info