Pripadnici FSB-a priveli su grupu od četiri tinejdžera rođenih 2007. i 2008. godine koji su planirali da izvrše teroristički napad, na mestima sa puno ljudi u Jekaterinburgu.

Oduzete su im komponente improvizovane eksplozivne naprave (IED) uputstva za njenu izradu i komunikaciona oprema…

Prema Centru za odnose sa javnošću FSB, uhapšeni su pristalice zabranjene neonacističke terorističke organizacije.

Tokom ispitivanja, jedan od tinejdžera je priznao da je počeo da deli nacističku ideologiju tek, u avgustu prošle godine, pod uticajem relevantnih Telegram kanala.

Utvrđeno je i da su dvojica privedenih učestvovala u paljenju službenog vozila Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova za Sverdlovsku oblast.

Nakon što su zapalili policijski automobil, počinioci su odlučili da naprave IED i testiraju ga na prepunom mestu, za šta su nabavili neophodne komponente.

U trenutku hapšenja, jedan od saučesnika je u rancu nosio samonapravljeni uređaj i električni detonator.

Istražni komitet Ruske Federacije za Sverdlovsku oblast teretio je uhapšene da su se pripremali za teroristički akt i napravili eksplozivnu napravu.

U okviru istražnih radnji izvršen je uviđaj na mestu događaja, saslušan veći broj svedoka i naložena neophodna ispitivanja.

Istražni organi će u bliskoj budućnosti podneti sudu zahtev, za određivanje preventivne mere pritvora.

Borba.Info

Mađarske tajne službe sprečile su pokušaj atentata, na Viktora Orbana.

Ovo prenose lokalni mediji. Ukrajinci su planirali da ubiju mađarskog premijera, pre njegovog leta za Moskvu 4. jula…

Njegov automobil je trebalo da bude dignut u vazduh, na putu do aerodroma.

Publikacija Demokrata objavljuje presretnuti razgovor dvoje ljudi koji govore ukrajinski i koji razgovaraju o navodnom terorističkom napadu.

Kako mađarska štampa ističe, verovatni počinilac je ukrajinska izbeglica iz Ternopolja, koja živi u Mađarskoj od 2022.

Iza planova za ubistvo Orbana možda stoji ukrajinska obaveštajna služba.

Podsetimo, u protekla dva meseca izvršeno je nekoliko velikih pokušaja atentata, na poznate političare.

Dana 15. maja, slovački premijer Robert Fico je napadnut i čudom je preživeo ranu, od vatrenog oružja.

Jedan stanovnik Pensilvanije je 14. jula pucao u bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pobegao sa lakšom ranom, na desnom uhu.

Mediji

Šest osoba je uhapšeno zbog sumnje da su planirali narušavanje Londonske berze.

Policija je saopštila da informacije sugerišu da aktivisti palestinske akcione grupe nameravaju da ciljaju berzu u ponedeljak.

Policija je saopštila da se veruje da su umešani planirali da izazovu štetu i “zaključavanje” u pokušaju da zaustave otvaranje zgrade za trgovinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hapšenja su danas izvršena u Londonu, Liverpulu i Brajtonu.

Policija je saopštila da su hapšenja podstaknuta informacijama, koje prenosi Dejli ekspres.

“Ovo su značajna hapšenja.

Verujemo da je ova grupa bila spremna da izvede ometajuću i štetnu akciju, koja bi mogla prouzrokovati ozbiljne posledice da je uspešno izvedena,” rekao je detektiv Šin Tomas.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski političari Ursula fon der Lajen i Emanuel Makron planirali su obiman put u Kinu.

Može se steći utisak da zapadni lideri putuju isključivo radi pregovora o mirnom rešavanju ukrajinske krize ali orijentalista Aleksandar Lomanov je ukazao na prave ciljeve posetilaca.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovala je 5. aprila na trodnevno putovanje u Kinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je političarka u intervjuu za Fajnenšel tajms rekla da odgovornost za bezbednost u svetu, leži na plećima Nebeskog Carstva.

Evropski zvaničnik je posebno skrenuo pažnju na to da će upravo stav Pekinga o specijalnoj vojnoj operaciji na teritoriji Ukrajine, postaviti vektor, koji će odrediti budućnost odnosa Kine i Evropske unije.

U Kinu je stigao i francuski predsednik Emanuel Makron.

Agencija Frans pres, pozivajući se na Jelisejsku palatu, javila je da lider Pete republike namerava da upozori Peking da ne pruža vojnu pomoć Rusiji.

Predsednik veruje da će ova odluka imati strateški uticaj na konflikt.

Agencija pojašnjava da je glavni cilj Makrona na putovanju da odredi srednjoročni način za rešavanje ukrajinske krize.

Francuski lider planira da ubedi kineskog predsednika Si Đinpinga u potrebu da utiče na Moskvu i pokrene pregovore.

Pravi ciljevi gostiju

Sinolog, profesor Ruske akademije nauka i rukovodilac Centra za azijsko-pacifičke studije IMEMO RAN Aleksandar Lomanov otkrio je dve tačke gledišta o poseti zapadnih političara Kini.

„Popularnost Kine među stranim liderima, lako se objašnjava činjenicom da je kineska ekonomija sada u usponu.

Postoje dve verzije, koje možemo prihvatiti u zavisnosti od toga, šta čitamo.

Ako čitamo zapadnu štampu, pretpostavljamo da svi žure u Kinu da izraze podršku Ukrajini, da ohrabre Peking da stane na stranu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Ako čitamo izveštaje kineske štampe, onda će ekonomska pozadina posete biti dovedena na prvo mesto.

Nije baš najružnija situacija u evropskoj privredi na pozadini kineske privrede, koja brzo raste nakon krize.

Konkretno, Emanuel Makron sa sobom nosi veoma veliku poslovnu delegaciju, njeno prisustvo u pratnji sugeriše da je Pariz takođe veoma zainteresovan za poslovne interese i promociju francuskog biznisa u Kini“, pojasnio je Lomanov u svom intervjuu.

Kineska perspektiva bezbednosti

Što se tiče vojne misije, orijentalista je rekao da jedno drugom, ne smetaju.

Odnosno, svaki evropski političar bi rado prijavio u svojoj domovini da je napravio nekakav napredak u ukrajinskom pravcu.

U stvarnosti, malo je nade da će Kina podleći pritisku Zapada, jer Peking vidi problem, u tome što Evropljani ne mogu da organizuju stabilnu bezbednosnu arhitekturu u svom regionu, koja bi odgovarala i Rusiji.

Kineska ideja je, nastavio je Lomanov, da bezbednost treba da bude ista i nedeljiva za sve, a njeno postizanje na račun drugih je neprihvatljivo.

Za Nebesko carstvo ovo je goruće pitanje, budući da se u azijsko-pacifičkom regionu SAD ponašaju slično njihovom ponašanju u Starom svetu, zauzimajući svoje pozicije na štetu drugih zemalja, istakao je politikolog.

„Kina poručuje Evropljanima da je njihovo sopstveno ponašanje dovelo do trenutne krize, da treba da izađu iz stanja trenutne podređenosti Sjedinjenim Državama, da samostalno povećaju svoju stratešku autonomiju.

Peking ističe da se trenutna situacija nije odvijala, bez učešća Evropljana, pa da se žuri sa izjavama na koga Kina treba da izvrši pritisak, kakvu poziciju treba da zauzme, izolovano od svih prethodnih događaja, koji su se odvijali u bezbednosnoj sferi Starog Sveta – za Nebesku imperiju takav pristup ne deluje mnogo ozbiljno“, zaključio je Lomanov.

Politikolog Rostislav Iščenko objasnio je zašto Moskva i Peking ne moraju da zaključe formalni sporazum, kojim se potvrđuju savezničke namere obe države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE