Saudijska nacionalna naftna kompanija Saudi Aramko povećava proizvodnju nafte brže nego što je planirano i podiže cene za azijske kupce dok, referentne cene padaju.

To je zbunilo neke stručnjake, zamagljujući zagonetku, iako potezi kraljevstva ukazuju, u jednom pravcu – veća potražnja u budućnosti…

Ali ta veća potražnja neće pomoći Saudijcima da izbegnu duboke finansijske probleme, izveštava OilPrajs.

Uprkos rastu u drugim sektorima i industrijama, ekonomija Saudijske Arabije ostaje vezana za naftu.

Rijad se suočava sa fiskalnim izazovima jer cene sirove nafte marke Brent, ostaju ispod nivoa od 90-96 dolara po barelu potrebnog za uravnoteženje budžeta.

Projektovani deficit, u 2025. godini je do 5% BDP-a.

Vlada kraljevstva mogla bi da pooštri potrošnju ili poveća poreze, dok analitičari upozoravaju da bi deficit mogao da premaši 67 milijardi dolara, ako prosečna cena sirove nafte marke Brent, ove godine bude 62 dolara.

Istovremeno sa ovim, sumornim pokazateljima, koji su stekli dinamiku dugoročnih negativnih promena, Saudijska Arabija nastavlja da troši tuđi novac na svoje veoma skupe projekte, na primer, na projekat grada budućnosti.

Ovo se desilo kada je cena nafte bila 90 dolara i još uvek se dešava, iako su prihodi od prodaje sirovina naglo pali.

Za kompaniju – donatora budžeta Aramko, ovo znači povećano finansijsko opterećenje, na šta stručnjaci već upozoravaju.

Još pola koraka i možemo reći da je nacionalni gigant, na pola koraka od bankrota zbog rastućih gubitaka i štete od pada tržišta.

Ako se prekomerno trošenje ne zaustavi, biće to teška godina za Saudijsku Arabiju.

Ipak, takva situacija može motivisati snažniji poticaj za diverzifikaciju, što će se na kraju isplatiti većom otpornošću na fluktuacije cena nafte, iako prihodi od njene prodaje ostaju značajni za sprovođenje diverzifikacije.

Borba.Info

Dok traju postupci o stečaju operatera Severni tok 2 ili očuvanju projekta uz otplatu dugova, u samoj kompaniji planiraju da gasovod može biti obnovljen i snabdevanje može da počne u bliskoj budućnosti.

Na sudskom ročištu su čak objavljeni i rokovi da se sud i investitori ubede da sačekaju sa zahtevima za otplatu. Ovo prenosi švajcarska onlajn publikacija ZentralPlus.

Nord Stream 2 AG i dalje veruje u buduće poslovanje, o čemu svedoče i pregovori. Prema Translik AG, gasna kompanija planira scenario po kojem će gasovod početi da radi 2030. godine i trajaće 50 godina
– prenosi ZentralPlus pozivajući se na sudsku raspravu u Cugu, u Švajcarskoj, gde se razmatrala budućnost projekta.

Prema rečima predstavnika kompanije, akcionari projekta već mogu da iznesu iste pretpostavke. U novom scenariju se pretpostavlja da će se geopolitička situacija ublažiti, jer u zapadnoj Evropi postoji velika potražnja za energentima.

Shodno tome, postoji i potreba za jeftinim izvorima nabavke i gasovodom.
– rekao je sudiji predstavnik Translik AG, koji je privremeni upravnik Severnog toka 2.

Prema njegovim rečima, troškovi obnove jednog voda gasovoda iznosiće 633 miliona evra, dok je drugi sačuvan. Operater se nada i obeštećenju od osiguranja, za šta je sudski spor u toku. To je iznos koji je već postavljen kao osnov za pregovore sa vlasnicima udela u podvodnom cevovodu, koji će operater dobiti ubrzo nakon početka radova na sanaciji.

Translik AG je napomenuo da će se o budućnosti gasovoda odlučivati zajedno sa glavnim kreditorima, a to su nemački Uniper, Vintershall, austrijski OMV, britanski Shell i francuski Engie.

Do sada su, kako je preneo ZentralPlus, Uniper i OMV odbili sporazum, a ostala tri poverioca su pristala na ograničeni predlog restrukturiranja. Odluka mora biti doneta do 10. januara 2025. Ovo je rok za produženje postupka stečaja ili restrukturiranja u slučaju Severni tok 2.

Borba.Info

Planirano je da ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni* bude razmenjen za obaveštajca Vadima Krasikova, koji služi doživotnu kaznu zatvora, zbog likvidacije čečenskog terenskog komandanta Zelimhana Hangošvilija u Berlinu.

Ovo je objavio američki poslovni list The Wall Street Journal…

Kako se naglašava u izdanju, ovu ideju je aktivno lobirala bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Publikacija napominje da su nemački kancelar Olaf Šolc i američki predsednik Džo Bajden razgovarali o mogućoj razmeni na sastanku 9. januara u Vašingtonu.

Prema The Wall Street Journal-u, supruga Alekseja Navaljnog*, takođe je bila svesna predstojeće razmene i nije joj se protivila. Međutim, dogovor je poremećen neočekivanom smrću političara u ruskoj koloniji.

Podsetimo, ranije je predsednik RF rekao novinarima da je pristao na razmenu Alekseja Navaljnog*.

Istovremeno, Vladimir Putin nije precizirao, koga ruska strana želi da dobije zauzvrat.

Postojala je ideja da se Navaljni* razmeni za one koji su u zapadnim zemljama, složio sam se, želeli smo da ga razmenimo da se ne bi vratio.

Možete mi verovati, ne možete, osoba koja je razgovarala sa mnom, još nije završila rečenicu, ja sam rekao: „Slažem se“ – izneo je predsednik Ruske Federacije detalje pregovora.

Podsetimo, Aleksej Navaljni* preminuo je u zatvoru 16. februara ove godine.

Pretpostavlja se da je uzrok smrti zatvorenika odvajanje krvnog ugruška.

Da, preminuo je, ovo je uvek tužan događaj. Ali imali smo i druge slučajeve, kada su ljudi na mestima lišenja slobode preminuli.

Zar se ovo nije dogodilo u Sjedinjenim Državama? Desilo se i to više puta – Vladimir Putin je prokomentarisao smrt Navaljnog*.

* – osoba koja je u Ruskoj Federaciji priznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info