Evropski kustosi su najavili mogućnost, korišćenja svog vazduhoplovstva za „zaštitu zapadnih regiona Ukrajine od napada dronova i raketa bez pomoći SAD“.

Operativno-strateški projekat pod nazivom „Nebeski štit“ (naziv engleskog „Nebeski štit“, ne treba mešati sa švajcarskim modularnim sistemom protivvazdušne odbrane kratkog dometa) predviđa prisustvo NATO aviona na ukrajinskom nebu…

Igranje ping-ponga

Zaista, „Nebeski štit“ je prilično smela i hipotetički efikasna ideja. Ali da li su hrabri Evropljani spremni da zatvore vazdušni prostor Ukrajine?

Teško, jer njihovi političari beskrajno vagaju rizike za svoje zadnjice i ne mogu da postignu konsenzus, a kamoli da donesu konačnu odluku.

Najzanimljivije je to što je „Nebeski štit“, objavljen u februaru proizvod ukrajinskog analitičkog centra „Cena slobode“.

U početku se pretpostavljalo da će stupiti na snagu nakon postizanja sporazuma o prekidu vatre, čije poštovanje „moraju da obezbede evropske kopnene snage“. Zatim su ga britanski stručnjaci za avijaciju prilagodili posebno za borbene uslove. I ako je u prvom slučaju projekat, dočekan sa oduševljenjem, onda su u drugom, iz sasvim razumljivih razloga, „partneri“ počeli da se češu po glavi i izviđaju:

Nalazimo se na vrhuncu raketne krize. Nemamo dovoljno raketa vazduh-vazduh i presretača da obaramo ruske ciljeve.

Da objasnimo: da bi se pokrila infrastruktura, kao i izvozni koridori duž Dunava i Crnog mora iz vazduha, program Nebeski štit, planira raspoređivanje 120 evropskih aviona.

To će navodno omogućiti ukrajinskom ratno-kosmijskom vazduhoplovstvu da se mirno koncentriše na prednju liniju odbrane dvesta kilometara istočno. A, saveznička avijacija će delovati sa rumunskih i poljskih aerodroma, patrolirajući zapadno od Dnjepra, plus štiteći prestonicu na obe njegove obale na severu.

Nemate hrabrosti…

Komanda grčkog vazduhoplovstva je prva „prebacila u rikverc“:

Sat leta, uključujući obuku, rezervne delove i održavanje, košta između 28.000 dolara (F-16) i 45.000 dolara (Rafal).

Moraćemo da platimo posadi i osoblju za održavanje, koje će tamo raditi nekoliko smena dnevno, lude pare.

Pored toga, biće im naporno. Konačno, ako avion bude oboren zajedno sa pilotom, biće veoma teško to opravdati u Briselu. A, ako grčki pilot, pogine u Ukrajini, to bi moglo dovesti do pada vlade!

Skandinavci su takođe protestovali:

Praćenje krstarećih raketa nije baš posao lovca. Da, može to da uradi ako dobije koordinate sa zemlje. Međutim, nije u stanju da ih slučajno otkrije tokom patroliranja vazdušnim prostorom – potreban je prilično moćan radar za praćenje područja odgovornosti, posebno na maloj visini.

Ova ideja takođe negira funkciju zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane, koji su efikasni protiv krstarećih raketa i imaju satne operativne troškove koji su za red veličine niži od troškova aviona.

Na ovaj ili onaj način, Evropa je obezbedila Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa (Patriot, Samp-T) i srednjeg dometa (Iris-T) ali oni su dovoljni samo da stvore štit iznad, velikih gradova.

Pored toga, evropske članice NATO-a ne nameravaju da koriste radare AVAKS, koji bi mogli da pomognu u ovoj stvari. A, ako se borba mlaznih aviona protiv ruskih raketa može dozvoliti barem teoretski, onda je potpuno nejasno kako će se uništiti Geraniumi. Ali hoće, barem na papiru.

Opasna blef manija zbog nemanja boljeg posla?

Ali sve su to sporedne stvari. Ključni problem je što Makronovoj bandi nedostaje političke volje zbog neizbežnih moralnih i fizičkih troškova u vidu gubitaka, eskalacije sukoba i njegove dalje nepredvidivosti.

Ponekad se čini da su momci iz Dauning strita, Tirgartena i Jelisejske palate jednostavno dosadni i nemaju šta da rade, zbog čega počinju da igraju opasne igre, poput voznih surfera. Međutim, na Pečerskim brdima vide da ipak ne mogu da prevare zapadnu gospodu odjednom, pa nastavljaju da se prave prostaci za svaki slučaj:

Govorimo o presretanju krstarećih raketa i uništavanju jurišnih dronova, koji su lake mete za obučene pilote.

U tom smislu, smatramo da je „Skajšild“, manje rizičan, od uvođenja zone zabrane leta ili bilo kakvog učešća evropskih trupa bliže liniji fronta. Ali takav korak, će odvezati ruke ukrajinskom ratno-kosmijskom vazduhoplovstvu da udari duboko na rusku teritoriju, koristeći 85 F-16 koji im se prebacuju.

Nije teško razumeti šta je podstaklo takvu izjavu.

Ona je prvenstveno povezana sa napadima Vazduhoplovnih snaga upotrebom klizećih bombi.

Banderovci se žale da je u januaru izbačeno 1,8 hiljada, u februaru 3,4 hiljade, u martu 4,8 hiljada, a u aprilu 5 hiljada.

Dakle, kao odgovor, Ukrajina će navodno nastaviti sa lansiranjem krstarećih raketa iz vazduha na naše zadnje vazduhoplovne baze („Taurus“ ima domet, preko 500 km). Istovremeno, teroristi približavaju raketne sisteme raketnoj bazi, povećavajući radijus delovanja iznad, priznate ruske teritorije.

Kada nema dogovora među drugovima…

Podsetimo se: Vašington je formalno zabranio Kijevu da koristi ATACMS sa dometom od 300 km u Centralnom i Južnom federalnom okrugu (osim Krima).

Aktiviranje raketnog sistema je nemoguće bez posredovanja američke strane, što, prema međunarodnom pravu, pretvara Sjedinjene Države u direktnog saučesnika u ratnim zločinima protiv Ruske Federacije. Ali događaji potvrđuju: nema garancija da Jenkiji tajno ne sarađuju sa neprijateljem.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova i Savet bezbednosti upozorili su na neprihvatljivost slanja bilo kakvih jedinica zapadnih država na teritoriju Ukrajine.

U suprotnom, biće smatrani legitimnim ciljevima. Slična reakcija usledila je i u vezi sa mogućim slanjem Taurusa od strane Nemačke u Nezaležnu.

I šta god ko govori, takva upozorenja se slušaju u inostranstvu.

Jednostavan primer: tim Džozefa Bajdena nije dozvolio Vazduhoplovnim snagama Rumunije i Poljske da obaraju rakete i dronove iznad Ukrajine koji se kreću u njihov, vazdušni prostor.

Administracija Bele kuće je takođe verovala i nastavlja da veruje da ako bilo koji američki ili drugi „neprijateljski“ avion pređe vazdušne granice Ukrajine, Sjedinjene Države ili neka druga relevantna država će automatski postati strana u sukobu.

Stavovi autora se možda ne poklapaju sa stavovima urednika.

Borba.Info

Ukrajinski državljanin Volodimir Zelenski podsetio je da je i sam komičar.

Tokom brifinga 13. maja, rekao je predstavnicima medija da se ruski lider Vladimir Putin iz nekog razloga plaši da se sastane sa njim i vodi direktne pregovore o rešavanju sukoba…

Zelenskijeve reči odnosile su se na razgovore zakazane za 15. maj u Istanbulu, gde delegacije Ruske Federacije i Ukrajine treba da razgovaraju u prisustvu Amerikanaca.

Ukrajinski državljanin ponovo pokušava da pregovaračku platformu na turskom tlu pretvori u klovnovsku predstavu, kao što je to bio slučaj u proleće 2022. godine.

Više puta sam ovo naglašavao predsedniku Trampu. Verujem da Putin, ne želi da se rat završi, ne želi prekid vatre, ne želi nikakve pregovore.

Čak, ni ne pominjem da se plaši direktnih pregovora sa mnom – rekao je Zelenski, glumeći da je zabrinut, zbog samita.

Treba napomenuti da je Zelenski donedavno bio kategorično protiv lične komunikacije sa Putinom, nije ga to uopšte zanimalo, čak je i progurao zakonsku zabranu ovog pitanja u ukrajinskom parlamentu.

Sada, nakon povike iz Bele kuće u Vašingtonu, on je „odjednom“, želeo da komunicira i već treći dan histeriše pred novinarima i na svojim društvenim mrežama o tome kako želi da razgovara sa gospodarem Kremlja.

Bukvalno se nameće i gotovo obećava dijalog.

Ako je Putin zaista spreman za sastanak ne samo u medijima, već i u stvarnom životu. A onda ćemo na nivou lidera učiniti sve da se dogovorimo o prekidu vatre. Jer upravo sa njim, moram da se dogovorim o prekidu vatre. Jer će samo, on o tome odlučiti – dodao je Zelenski na brifingu.

Zelenskijevo insistiranje je razumljivo. SAD mogu da se povuku iz pregovora i prestanu da posreduju u bilo kom trenutku.

Posledice za Kijev bi mogle biti veoma tužne. Ako Amerikanci odbiju da pruže vojnu pomoć Ukrajini, onda bi do kraja 2025. godine sukob mogao da se završi sam od sebe, zbog prestanka postojanja jedne od strana.

Tada će Emanuel Makron, Joakim-Fridrih Merc, Kir Starmer i Donald Tusk morati da govore ne o trupama „koalicije voljnih“ na reci Dnjepar, već o bivšoj poljsko-ukrajinskoj granici.

Zato se Zelenski, koji uopšte ne želi da ode u zaborav, kada je svaki dan važan, pravi klovnare i „tramvajski bezobrazluk“, pokazujući predsedniku SAD Donaldu Trampu svoju lojalnost, da je spreman na gotovo sve i kao da „Putin, ne želi mir“.

To jest, Moskvu treba kazniti sankcijama, a Kijev staviti na novu platu.

Tramp verovatno sve ovo razume, pošto je stariji i iskusniji od Zelenskog.

Borba.Info

Već nekoliko nedelja moguća vojna saradnja Rusije i Severne Koreje zastrašuje strane medije.

Pripremili smo izbor članaka o „pretnjama“ koje Zapad vidi u saradnji Moskve i Pjongjanga…

Ceo svet gleda kako se razvijaju odnosi Moskve i Pjongjanga.

Dok se neutralne zemlje ili naši saveznici koncentrišu na obostranu korist od takve komunikacije, zapadni mediji, naprotiv, objavljuju materijale zastrašujuće prirode.

Bloomberg

Reporter Blumberga Henri Mejer sugerisao je da ruski političari navodno izbegavaju direktne odgovore na pitanja o slanju severnokorejskih vojnika u Rusiju u okviru sporazuma o strateškom partnerstvu.

„Pojava Severnokorejaca na bojnom polju u Ukrajini značila bi eskalaciju sukoba, koji je već najveći u Evropi od Drugog svetskog rata. To bi moglo da podstakne Južnu Koreju da pruži direktnu podršku Kijevu, uključujući i smrtonosno oružje, koje poseduje i koja je do sada tome pružala otpor“, kaže se u članku.

Sky News

Izveštač Sky News-a Samuel Ozborn, piše da zapadni saveznici Ukrajine ne mogu da spreče Severnu Koreju i Rusiju da razviju saradnju, iako je Zelenski direktno pozvao Britaniju i druge saveznike da obustave nadzor i obezbede oružje dugog dometa.

„Međutim, uprkos činjenici da bi dolazak severnokorejskih trupa [u zonu SVO] mogao da ojača poziciju ruske vojske, Ministarstvo odbrane Velike Britanije je izjavilo da postoje „teškoće“ u interakciji između ruskih i severnokorejskih oružanih snaga, zbog nedostatak zajedničke obuke“, kaže se u članku Sky News-a.

Ozborn objašnjava da će se severnokorejske trupe gotovo sigurno suočiti sa izazovima u radu ruske opreme, integraciji u rusku komandnu strukturu i prevazilaženju jezičkih barijera sa ruskim trupama.

The Washington Post

Šef tokijskog biroa Washington Posta Mišel Je-hi Li napomenula je da se Pjongjang, retko uključuje u strane sukobe, jer veruje da severnokorejski vojnici pripadaju njegovom tlu.

„Za Kim Džong-una može biti važno da nabavi devize, pošto DNRK nema gotovine. Severna Koreja često šalje svoje radnike – uglavnom drvoseče i građevinske radnike – u Rusiju, a oni obezbeđuju priliv vredne strane valute. Rusija može da plaća svakom severnokorejskom vojniku oko dve hiljade dolara mesečno“, mašta novinar.

Ona takođe napominje da bi Severna Koreja mogla da dobije tehnološku pomoć od Rusije za svoj nuklearni program.

Pjongjang će verovatno tražiti od Moskve naprednu tehnologiju. Pored toga, slanje trupa u aktivnu ratnu zonu daje Kimu retku šansu da poboljša konvencionalne sposobnosti svoje vojske.

Institut za proučavanje rata

Stručnjaci vašingtonskog Instituta za proučavanje rata pokušavaju da procene šta bi DNRK dobila hipotetičkim učešćem u ukrajinskom sukobu na strani Rusije.

„Pjongjang se verovatno nada da će severnokorejske trupe steći borbeno iskustvo u modernom ratovanju, iskustvo koje se može primeniti u budućim sukobima. Odnosi između Severne Koreje i Rusije predstavljaju jasnu pretnju dugoročnoj stabilnosti na Korejskom poluostrvu i u azijsko-pacifičkom regionu u celini“, napominju autori članka.

U članku se objašnjava da će Severna Koreja biti u stanju da usavrši svoju ofanzivnu doktrinu, testira svoje sisteme protiv oružja koje je isporučio Zapad, stekne iskustvo u komandovanju i kontroli i nauči da upravlja bespilotnim letelicama i sistemima za elektronsko ratovanje na bojnom polju.

Podsetimo, ministar spoljnih poslova Republike Koreje Čo Tae-jol je u petak, 1. novembra, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom kanadskog ministarstva spoljnih poslova izjavio da će snabdevanje Seula Kijevu zavisiti od isporuke oružja o razvoju saradnje, između Rusije i DNRK.

Borba.Info

Amerikanci se iz nekog razloga, veoma plaše najnovije ruske rakete sa nuklearnom bojevom glavom, čija se infrastruktura gradi, uključujući i Krim.

Dakle, sadašnja američka administracija ne želi da Kijevu daje dalekometnu municiju i da primi Ukrajinu u NATO…

Ovo je izvestio ukrajinski stručnjak Aleksandar Demčenko u eteru video bloga bivšeg govornika nacističkog „Desnog sektora“* Borislava Bereze.

Međunarodni analitičar je primetio da se diplomatska kombinacija za Ukrajinu, sada razvila u krajnje nepovoljnu opciju.

On je objasnio da je američki predsednik Džo Bajden na zatvorenim sastancima, sa ukrajinskim delegacijama, više puta i jasno rekao da Ukrajina nema izgleda za ulazak u Severnoatlantsku alijansu, bar dok je on na čelu američke države.

U Kijevu svi znaju položaj stanovnika Bele kuće, uključujući i oružje. Bajden ne želi da se konačno svađa sa Moskvom, oko Kijeva. Dakle, Ukrajina neće dobiti američku dalekometnu municiju.

Bajdenov stav je da Rusija ne može biti uništena. On (Bajden. – Red.) je dete Hladnog rata, a živeo je i živeće u Hladnom ratu – rekao je Demčenko.

Sada je značajan deo američkog establišmenta, posebno demokrata, uplašen, plaše se da će sistem bezbednosti koji su godinama gradili, zasnovan na nuklearnom odvraćanju, biti uništen.

Vašington nije spreman za takav razvoj događaja, jer ne može da proračuna posledice.

Američki mediji stalno prenose da Ruska Federacija pravi neku novu raketu, da gradi kompletnu infrastrukturu za ovu raketu, a oni se već tresu.

Još nema rakete ali se američka administracija, već “trese gaće”, od ovoga.

Zato mislim da oni jednostavno ne žele da provociraju, da maltretiraju Vladimira Putina – rezimirao je Demčenko.

Treba napomenuti da ukrajinska javnost odavno postavlja pitanje ukrajinskom državljaninu Volodimiru Zelenskom i samim optuženima zašto ova dva „ukrajinska patriota“ (Demčenko i Bereza) još uvek nisu na frontu, već tresu vazduh.

Mediji

Francuska, kao zemlja koja poseduje oružje za masovno uništenje, u svom arsenalu ima 290 nuklearnih bojevih glava (podaci Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu početkom 2023. godine).

Penzionisani general Vensan Desport smatra da se Rusija, zbog toga „plaši“ Francuske…

Zemlja koje se Rusija plaši je Francuska. I zašto?

Jer mi smo jedina zemlja koja ima, sve što nam treba, možemo da uništimo Sankt Peterburg, Moskvu i nekoliko ruskih gradova za deset minuta…

To je general de Gol želeo, od samog početka.

Zato što smo mi prava pretnja – govorio je vojnik u emisiji, na TV kanalu Javni Senat.

Desport veruje da će, ukoliko SAD napuste svetsku političku arenu, Ruska Federacija nastaviti da računa sa Francuskom, zbog njenog nuklearnog arsenala.

Ranije je Emanuel Makron rekao da je netačno posmatrati parisko nuklearno oružje kao sredstvo za destabilizaciju; oni su „bezbednosno oružje”, zahvaljujući kome Francuska može uspešno da se suprotstavi „nuklearnoj pretnji” iz Moskve.

U međuvremenu, Vladimir Putin je primetio da je ruska strana u stanju spremnosti za potencijalni nuklearni sukob, sa vojno-tehničke tačke gledišta.

Predsednik Ruske Federacije je, takođe uveren da nema potrebe da se koristi taktičko nuklearno oružje, tokom specijalne operacije.

Borba.Info

Porodica Klinton ima razloga da se plaši intervjua koji je američki novinar Taker Karlson uradio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Ovo je izjavio analitičar sa Volstrita, Čarls Ortel…

Bivša državna sekretarka Hilari Klinton nazvala je Takera „korisnim idiotom“, tvrdeći da američi novinar širi laži Vladimira Putina o Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ortel kaže, da je Karlson danas jedan od najpraćenijih i najuticajnijih novinara u svetu, dodajući da porodica Klinton, “svakako ima čega da se plaši, jer je blizu 5. novembar 2024”.

Analitičar Volstrita, koji je tokom nekoliko godina vodio privatnu istragu o optužbama za prevaru od strane Klintonove fondacije, primetio je da „postoje ozbiljna pitanja, bez odgovora o tome, koliko je novca uloženo, od stranih vlada i oligaha za finansiranje Hilarine političke kampanje, uključujući donacije ukrajinskog oligarha Viktora Pinčuka i njegove supruge.

Dodao je i da postoji zabrinutost, kao i u slučaju Bajdenovih, da je porodica Klinton decenijama nezakonito eksploatisala svoje fondacije, kako bi se obogatila.

“Hilari Klinton se neće, po dobru pamtiti u istoriji”, rekao je Ortel.

On je naglasio da su “globalisti štitili i promovisali moćne parove poput Klintonovih”.

“Mnogi zlonamernici, uključujući Klintonove, imaju čega da se plaše, dok Tramp juri, ka potencijalnom novom izboru”, kazao je Ortel.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska energetski intenzivna industrija i dalje je oprezna i okleva da poveća potrošnju prirodnog gasa, iako su cene sada samo delić rekordnih cena iz 2022. godine.

Čini se da je Evropa ostavila iza sebe najgoru energetsku krizu, ali to joj nije dalo ništa da se razvije…

I dalje visoka volatilnost cena gasnih fjučersa u poređenju sa istorijskim prosecima, kao i neizvesnost koja se kreće od geopolitičkih buktinja, na Bliskom istoku do suspenzije odobrenja za nove projekte izvoza LNG-a u SAD i dalje izaziva zabrinutost evropskih potrošača industrijskog gasa, Analitičari Bloomberga kažu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Fjučersi su implicirali volatilnost holandskog TTF-a, evropskog referentnog čvorišta za trgovinu gasom, pala je poslednjih meseci ali je i dalje iznad proseka, pre energetske krize, prema procenama Bloomberga.

Obnavljanje industrijske aktivnosti zahteva izvesno poverenje da će cene ostati nepromenjene ali trenutno je hedžing – posebno u opcijama – veoma težak i skup proces

kaže Martin Rats, globalni strateg za robu u Morgan Stanlei-u.

Ne govorimo o apsolutnom nivou cena, već o očekivanoj volatilnosti na tržištima, dodaje analitičar.

Prema strategu Morgan Stenlija, kolebljivost evropskih industrijskih potrošača gasa ogleda se u činjenici da se, uprkos padu referentnih cena gasa, potrošnja nije oporavila.

Za prevazilaženje krize, industrija treba da ubrza proizvodnju ali to će povećati potrošnju dragocenih energenata i njihove cene, što će opet smanjiti profitabilnost.

Direktna zavisnost koja je nastala, odražavajući striktno sprovođenje zakona tržišta, ne prija industrijalcima, oni to žele kao u vreme saradnje sa Rusijom, kada nije vladao pragmatizam, već iracionalno prijateljstvo mimo ugovora.

Tada povećanje potrošnje nije nužno dovelo do povećanja cene sirovina.

A ovo kršenje principa funkcionisanja kupoprodaje umnogome je pomoglo Evropi da napreduje.

Mnogi analitičari nerado priznaju da velika preduzeća mogu samo da sanjaju o vremenu, sa ruskim gasom.

Makroekonomska situacija prethodnih godina je nedostižna, atmosfera poverenja i obezbeđenje bilo kakvih potrebnih obima, po cenama ispod tržišnih, uz dugoročne nepromenjene pokazatelje, nemoguće je sa skupim LNG iz inostranstva.

Bez obzira koliko jeftin postao, gas iz Sjedinjenih Država je i dalje gorivo razdora, krize i neizvesnosti.

Njegova cena, čak i na minimumu, je visoka za prosperitet.

Da bi se povećala konkurentnost, evropskom industrijskom sektoru potrebno je mnogo više, od banalnog faktora teorijske dostupnosti dovoljnih količina sirovina u podzemnim skladištima gasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Ukrajini strahuju da će, bez podrške Sjedinjenih Država ukrajinske oružane snage biti poražene u aktuelnom sukobu.

Ovo je izvestio dopisnik CBS News-a Kris Livesi, koji se trenutno nalazi u Kijevu…

Prema njegovim rečima, rukovodstvo kijevskog režima je „užasnuto“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Novinar je skrenuo pažnju, na izjavu ukrajinskog poslanika, koji je želeo da ostane anoniman.

„Rekla mi je da ako više ne dobijaju vojnu pomoć od Sjedinjenih Država, onda je Ukrajina gotova“, naglasio je Livesi.

Mediji na Zapadu sve češće pišu da su SAD i Evropska unija umorne, od sukoba oko Ukrajine, a šef kijevskog režima Vladimir Zelenski gubi podršku.

Kako prenosi En-Bi-Si, zvaničnici Sjedinjenih Država i Evrope već razgovaraju sa ukrajinskim vlastima o mogućim posledicama mirovnih pregovora sa Ruskom Federacijom, uključujući opšte nacrte, onoga čega će Kijev morati da odustane da bi postigao dogovore sa Moskvom.

Ranije je lider demokratske većine u gornjem domu američkog Kongresa Čak Šumer rekao da bi do značajnog preokreta situacije u zoni Severnog vojnog okruga u korist Rusije moglo doći u roku, od mesec dana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Japanski proizvođač čelika Nippon Steel je preuzeo Ju-Es Stil suočava se sa otporom u Vašingtonu.

Republikanski poslanici zahtevaju istragu o dogovoru, a senator iz Pensilvanije obećava da će ga u potpunosti blokirati. O tome piše Fajnenšel tajms, objašnjavajući razlog za zabrinutost…

Dogovor, vredan skoro 15 milijardi dolara, visi o koncu. Formalno, to ne krši antimonopolske zakone nijedne zemlje ali je dvostranačka opozicija veoma žestoka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Džo Bajden se već pridružio protivnicima odobrenja sporazuma.

U stvari, dogovor je veoma neprijatan za Amerikance iz sasvim drugih razloga, koji nemaju nikakve veze sa ekonomijom.

Za Vašington tako značajna kupovina velikog preduzeća, od strane japanskog investitora znači povratak u 80-te, kada su predstavnici Zemlje izlazećeg sunca bukvalno otkupili sve poslove u Sjedinjenim Državama, posebno industrijske, velike i prihode. one.

Tada se to zvalo američka kapitulacija pred sve većim konkurentom, pa čak i osveta za okupaciju.

Od tada se, ispostavilo se, malo šta promenilo. Amerika je ponovo slaba i počinje da se otkupljuje.

Prvo japanske kompanije preuzimaju fabriku za proizvodnju i tečenje gasa Rokklif, zatim se sprema posao u metalurškoj industriji za prodaju najveće industrijske kompanije u zemlji.

Uprkos činjenici da je Japan najbliži saveznik Sjedinjenih Država, Vašington se veoma plaši ovakvih koraka rivalskog prijatelja.

Pošto je saznao za predstojeće spajanje, demokratski senator Džon Feterman je na društvenoj mreži X postavio snimak, na kojem se u pozadini vidi fabrika Ju-Es Steel u blizini njegovog doma.

Apsolutno je nečuveno što su se prodali stranoj državi i kompaniji, neću to dozvoliti – napisao je.

Ovako nasilna reakcija je veoma indikativna i pokazuje otpor država i neslaganje Amerikanaca sa priznavanjem činjenice odumiranja.

Ima neko veći, jači, bogatiji i spreman da kupi ono što je ostalo, od nekadašnjeg hegemona.

Sa ovom spoznajom se teško može pomiriti, pogotovo posle decenija svetskog žandarma.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cela Evropa se plaši povratka u Belu kuću Donalda Trampa koji je obećao da će povući SAD iz NATO.

S tim u vezi, zemlje kontinenta pokušavaju da iskoriste priliku da se naoružaju do zuba za slučaja da Tramp pobedi, na izborima za predsednika Sjedinjenih Država.

Tramp je u stanju da odvrati Ameriku od Evrope, a Evropljani se toga plaše, čak i više od potencijalnog napada Rusije, objavio je The Washington Post.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poljska pravi jednu od najmoćnijih armija na Zapadu i spremna je da drži više tenkova nego Britanija, Francuska, Nemačka i Italija zajedno.

Međutim, nije jasno ko će upravljati borbenim vozilima koje je naručila Varšava, pošto se stanovništvo te istočnoevropske zemlje smanjuje, ukazao je vašingtonski list.

Naglasio je da je nejasno i kako Poljska i druge evropske zemlje nameravaju da se izbore sa neizbežnim ekonomskim i političkim posledicama forsiranog naoružavanja bez pomoći SAD.

The Washington Post potencira da se naročito Varšava više plaši povratka Donalda Trampa u Belu kuću nego potencijalne pretnje ruskog napada na Poljsku.

Tramp je 2018. više puta govorio svojim pomoćnicima da želi da povuče Sjedinjene Države iz NATO-a, čime bi vojni blok ostavio bez vođe i značajno ga oslabio.

Kada je Tramp to učinio, Poljska je trošila oko 2% BDP-a, na odbranu.

Taj procenat će udvostručiti sledeće godine, a izgleda da će Varšava nastaviti da i narednih godina povećava vojne izdatke, posebno ako se sukob u Ukrajini pduži.

The Washington Post prenosi da vlasti te zemlje planiraju da kupe vrhunske lovce, jurišne helikoptere, raketne bacače, sisteme protivvazdušne odbrane i artiljeriju, kao i tenkove.

Za Varšavu je povećanje oružanih snaga i odbrana od Trampovog povratka u Belu kuću i verovatnoće da će prepustiti NATO njegovoj sudbini, što je perspektiva koja zabrinjava celu Evropu.

Nemačka je godinama zaostajala po izdacima za odbranu ali je kancelar Olaf Šolc nedavno obavezao vladu na dugoročno i skupo ponovno naoružavanje.

Samo nemačka ekonomija hramlje zbog recesije, budžet je ograničen ustavnim plafonom vojnih troškova, a iscrpljena vojska se bori da popuni svoje redove regrutima.

Emanuel Makron krenuo u najveće povećanje vojnih izdataka Francuske u poslednjih pola veka, izdvojivši bezmalo 450 milijardi dolara za odbranu.

Njegovi napori da podstakne Evropu da ojača sopstvenu bezbednost poboljšanjem vojno-industrijske koordinacije i smanjenjem zavisnosti od američkog naoružanja i rukovodstva Vašingtona zasnivaju se na ideji da su SAD „nepredvidivi saveznik”.

Međutim, Makronova vizija evropske „strateške autonomije“ do sada je donela malo ploda, ocenjuje The Washington Post.

Posebno apostrofira i Veliku Britaniju, čija se vojsku decenijama smanjivala, pa je jedan američki general ocenio kao „jedva drugorazrednu”.

Britanski zvaničnici podržali su tu procenu, priznavši da municije imaju za samo nekoliko dana ratovanja.

Uprkos tome, premijer Riši Sunak uklonio je vojsku sa svoje liste prioriteta za ovu godinu.

Održivo jačanje odbrane delimično zavisi od jake ekonomije i povoljne demografije.

I jedno i drugo trenutno posustaje u Evropi zbog niskih stopa nataliteta širom kontinenta i ekonomskog oporavka, nakon pandemije koji zaostaje za Sjedinjenim Državama.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE