Naučnici su konačno dobili jasan pogled na iskru, koja pokreće egzotičnu vrstu munje, koja se zove plavi mlaz.

Plavi mlaznjaci iz grmljavinskih oblaka se uzdižu u stratosferu, dostižući visinu do, oko 50 kilometara, za manje od sekunde.

Dok obične munje pobuđuju mešavinu gasova u nižoj atmosferi da svetle belo, plavi mlazovi pobuđuju uglavnom stratosferski azot, da bi stvorili svoju prepoznatljivu, plavu nijansu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Plavi mlaznjaci se godinama posmatraju sa zemlje i iz aviona ali je teško reći kako nastaju, a da se ne podignu visoko iznad oblaka.

Sada su instrumenti na Međunarodnoj svemirskoj stanici primetili da se plavi mlaznjak pojavljuje iz izuzetno kratkog, sjajnog praska električne energije blizu vrha grmljavinskog oblaka, izveštavaju istraživači onlajn 20. januara u Nature.

Razumevanje plavih mlazova i drugih fenomena gornje atmosfere u vezi sa grmljavinom, kao što su duhovi (SN: 6/14/02) i vilenjaci (SN: 12/23/95), važno je jer ovi događaji mogu uticati na to, kako radio talasi putuju kroz vazduh — potencijalno utiče na komunikacione tehnologije, kaže svemirski fizičar Penn State Viktor Pasko, koji nije bio uključen u rad.

Kamere i instrumenti za detekciju svetlosti zvani fotometri na svemirskoj stanici posmatrali su plavi mlaz u oluji iznad Tihog okeana, u blizini ostrva Nauru, u februaru 2019.

„Cela stvar počinje sa onim, što ja mislim da je plavi prasak,“ kaže Torsten Nojbert, atmosferski fizičar sa Tehničkog univerziteta u Danskoj, u Kongens Lingbiju.

Taj „plavi prasak“ bio je 10-mikrosekundni bljesak jarko plave svetlosti, blizu vrha oblaka, visine oko 16 kilometara.

Sa te tačke paljenja, plavi mlaz je izleteo u stratosferu, popevši se na oko 52 kilometra, za nekoliko stotina milisekundi.

Varnica koja je stvorila plavi mlaz, možda je bila posebna vrsta električnog pražnjenja kratkog dometa, unutar grmljavinskog oblaka, kaže Nojbert.

Normalne munje se formiraju pražnjenjem između suprotno naelektrisanih regiona oblaka – ili oblaka i zemlje – udaljenih mnogo kilometara.

Ali turbulentno visoko mešanje u oblaku može dovesti do suprotno naelektrisanih regiona u krugu, od oko kilometar, jedan od drugog, stvarajući veoma kratke ali snažne navale elektriciteta, kaže Nojbert.

Istraživači su videli dokaze o tako visokoenergetskim pražnjenjima kratkog dometa u impulsima radio talasa, usled grmljavine, koje su otkrile zemaljske antene.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE