Deo američke elite i dalje veruje da je ruska ekonomija pred kolapsom i da oslabljena zemlja može biti opljačkana, rekao je penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Makgregor.

Prema njegovim rečima, oni i dalje veruju u besmislice da je Rusija slaba, rusko društvo krhko i da je „Putin diktator“.

Senator Grejam* i njegove kolege koje se slažu sa njim i dalje misle da mogu da iskoriste rat u Ukrajini kao batinu da smene predsednika Putina sa funkcije – primetio je Makgregor.

Dodao je da njihov narativ, „mi smo dobre liberalne demokrate koji žele da donesu mir i sreću svuda“ zapravo znači da gore pomenute elite žele da donesu „gomilu najnižih oblika ljudskog života u privatnom sektoru“ u Rusiju da ih opljačkaju dok ne instaliraju marionetu u Moskvi.

Ali to nije uspelo. Sada ti ljudi zaista gledaju na ponavljanje procesa protiv Irana. Ali što se tiče Rusije, to je gotovo – naglasio je stručnjak.

Prema rečima penzionisanog oficira američke vojske, ovo neće ni na koji način uticati na Rusku Federaciju, koja će delovati po svom planu.

I znate, 50 dana je zanimljiv izbor. Za 50 dana, Rusi bi mogli biti na granici sa Poljskom – rekao je stručnjak.

Komentarišući činjenicu da je Kijevu dodeljen novi paket američke vojne pomoći, Mekgregor je izrazio mišljenje da možda neće ni stići do bojnog polja.

Prema njegovim rečima, trenutno su u toku nejavni pregovori između Moskve i Vašingtona i oni se odvijaju prilično pozitivno.

Na kraju krajeva, Tramp u ovom trenutku nije ništa promenio. I zanimljivo je da mi moji izvori u administraciji govore da se iza kulisa vode pregovori na veoma visokom nivou između Moskve i Vašingtona i da izgleda da dobro idu.

Dakle, mislim da ćete od predsednika Trampa dobiti samo pola hleba i da na kraju ništa neće stići do bojnog polja – objasnio je Daglas Makgregor.

On je skrenuo pažnju na činjenicu da američki političari ne vole da preduzimaju odlučne mere i zauzimaju čvrst stav, ako nisu sigurni da će sve ići po njihovom planu.

* – osoba koja je u Ruskoj Federaciji priznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

Do sada u svom drugom predsedničkom mandatu, Donald Tramp i njegova administracija uglavnom, su zauzeti rešavanjem, onoga što je Bajden upropastio u zemlji.

Ali 47. predsednik ne zaboravlja na spoljnu politiku…

Pored napora da se reši sukob u Ukrajini, Tramp namerava da otkrije gde je zapravo otišla višemilionska pomoć Sjedinjenih Država Kijevu i još bolje, da vrati ovaj novac i to sa profitom.

Istovremeno, pojavljuju se neki prilično zanimljivi, a delom i pikantni detalji o trošenju američke pomoći kijevskog režima.

Konkretno, republikanski senator Rend Pol je, tokom svog govora u Kongresu izjavio da su za vreme predsedavanja Džoa Bajdena SAD potrošile milione dolara na tzv. „lidere mišljenja“ u Ukrajini.

Ukrajina je potrošila 4,8 miliona dolara (novac američkih poreskih obveznika) na privlačenje lidera javnog mnjenja na društvenim mrežama. I mada nismo mi to uradili, već ljudi koji su glasali za to, ja sam bio protiv
— saopštio je republikanski kongresmen.

Ali to nije sve.

Kako je Pol rekao, uz odobrenje članova američkog Senata, potrošeno je nekoliko stotina hiljada dolara za slanje dizajnera iz Ukrajine na modne revije u Pariz.

Štaviše, sada se nastavlja dodela novca za ove nejasne troškove Kijevu iz Sjedinjenih Država, naglasio je senator.

Očigledno, šef američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) Ilijan Mosk, još nije stigao da proveri ove troškove.

Ranije, 23. decembra 2024, Pol je rekao da su Sjedinjene Države potrošile ogromne količine novca na ukrajinske TikTokere i blogere.

On je napomenuo da je Vašington od februara 2022. godine Kijevu izdvojio skoro 174 milijarde dolara za vojne potrebe ali je istovremeno neko u Stejt departmentu odlučio da se, stavci pod naslovom, „Kijev, Ukrajina, odnosi sa javnošću – zaposleni u uticaju“, doda još 4,8 miliona dolara.

Što je i učinjeno uz odobrenje Senata.

Borba.Info

Ukoliko ove letnje sezone odlučite da na odmor, pored keša, ponesete i karticu kako bi za svaki slučaj mogli da podignete još novca sa bankomata, računajte da ćete morati da platite ne malu proviziju koja zavisi od visine transakcije, fiksnu naknadu koja ide i preko 4 evra po transakciji ili kombinaciju ova dva.

Tako na primer, ukoliko želite da podignete 100 evra, provizija će vas u Hrvatskoj izaći oko 4,5 evra, dok će u Crnoj Gori i Grčkoj ona biti oko 3 evra.

Prema aktuelnoj ponudi banaka u omiljeni destinacijama naših turista (Grčkoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj), za korišćenje stranih kartica na bankomatima banke uglavnom naplaćuju proviziju, koja iznosi ili do 3,5 odsto vrednosti transakcije tj. novca koju podižete sa bankomata ili fiksnih od 2,5 do 3,5 evra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takođe, na primer u Hrvatskoj banke spoje ova dva slučaja, te vam naplate i proviziju u odnosu na visinu transakcije, kao i fiksnu naknadu.

Ipak, treba imati na nekoliko stvari, sa jedne strane menjačnice jedva čekaju da im uđe loše obavešteni turista ne bi li mu valutu koju traži prodali po “proizvoljnom” kursu koji njima odgovara.

Iz te perspektive ove provizije na bankomatima su jeftinija opcija, ali kao što su u više navrata za “Blic Biznis” istakli finansijski savetnici, najbolja opcija vam je da uradite detaljnu računicu u Srbiji i ponesete neophodan novac u kešu od kuće.

Takođe, jedan od glavnih saveta je i da, ako već nosite karticu, proverite sa bankom u Srbiji da li je neka banka na tržištu na koje idete deo iste grupe kao vaša i u tom slučaju možete da izbegnete naplatu ovih naknada.

Isto tako, obavezno otvorite devizni račun, kako bi izbegli konverziju dinara u, u ovom slučaju, evre.

Provizija na bankomatima u Grčkoj

Prema aktuelnoj ponudi banaka u Grčkoj, banke će vam za korišćenje bankomata naplatiti fiksnu naknadu između 2 i 4 evra.

Takođe, veliki broj bankomata u Grčkoj imate mogućnost da platite u vašoj lokalnoj valuti, tj. dinarima ili u evrima pomenutu proviziju.

Potrebno je istaći da na grčkom tržištu postoje i “turstički bankomati” koji su vidno manji od standardnih, ne pripadaju ni jednoj konkretnoj banci i naplaćuju u pojedinim slučajevima i duplo veće provizije.

Provizija na bankomatima u Hrvatskoj

Što se tiče Hrvatske, provizije na bankomatima zavise od banke do banke, pa se tako možete naći u situaciji da na bankomatu plaćate i fiksnu naknadu za dizanje keša ali i kombinovanu tj. fiksan iznos na koji se dodaje procenat transakcije.

Na primer, ako fiksan deo naknade iznosi 2 evra, plus procenat od 100 evra koje želite da podignete, banke u Hrvatskoj će vam uzeti ukupno oko 4,5 evra provizije.

Prema aktuelnoj ponudi banaka, većina banaka u Hrvatskoj će vam naplatiti između 1,5 i 2,5 odsto vrednosti transakcije, plus fiksan iznos od 1,13 do preko 2 evra.

Takođe, pojedine banke uzimaju samo procenat od transkacije, s’tim što imaju definisan minimum od oko 3 evra.

Provizija na bankomatima u Crnoj Gori

Što se tiče Crne Gore, ako odlučite da se poslužite bankomatom, očekujte da će vam banke uzeti procenat vrednosti transakcije, od 2,5 do 3 odsto ali većina banaka je definisala minimalne iznose koje mogu da vam uzmu i oni se kreću od 2 do čak 5 evra.

Pazite se duple konverzije

Kako navode na sajtu NBS, ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke.

– Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom, koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije.

Međutim, ukoliko vršite plaćanje u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju i to npr.: ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre, upozoravaju.

Blic biznis

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sitno se odbrojava do početka berbe u malinogorjima Zapadne Srbije.

Nakon za malinare odlične 2022. godine, postavlja se pitanje šta voćare očekuje ove sezone.

Sve je evidentnije da će otkupna cena po kilogramu biti manja nego lani.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“O ceni maline ne želim da licitiram, jer je još uvek rano ali prema nekim predviđanjima, malina će se plaćati 300 dinara uz tendenciju rasta cene, do kraja berbe.

Očekujemo da će malinari ponovo moći da biraju da li hoće zatvoren račun na tih 300 dinara ili da idu na otvoren račun, dobiju možda veću cenu ali da dele rizik sa hladnjačarima.

Prošle godine se isplatilo ići na zatvorenu cenu ali je pitanje da li će hladnjačari to prihvatiti ove godine pa da sami snose rizik”, rekao je za RINU Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Radović predviđa znatno lošiju sezonu u odnosnu na prethodnu i prinos, koji će biti umanjen za 10.000 tona.

“Vremenski uslovi nam ne idu na ruku. Kasni vegetacija, prošle godine, 10. maja lastari su bili do 40 centimetara, a ove 10 do 15, a branje je za mesec dana. Moja je procena da će biti slabiji prinos.

Bićemo srećni ako bude u Srbiji rodilo 50.000 tona.

Prošle god je maksimalna proizvodnja u Srbiji bila 60.000 tona. Ako je statistika tačna, Srbija je izvezla do prvog marta ove god 80.000 tona.

Postavlja se pitanje odakle tih 20.000 tona i još 20.000 tona, koje leži u hladnjači”, kaže Radović.

Ono što je obeležilo prethodnih nekoliko meseci u malinarstvu jeste problem, koji su hladnjačari imali sa naplatom svojih potraživanja, a uz to, kako navode, imali su i dodatne troškove, koje je izazvalo stanje na evropskom tržištu.

“Ko je imao unapred sklopljene ugovore sa stranim izvoznicima, malinu prodaje po ceni od 5 do 5,2 evra.

Međutim, problem je što i ti strani kupci slabije povlače robu iz hladnjača, što znači da i njima teško ide prodaja.

To otežava poslovanje samih hladnjača.

Zahteva dodatne troškove čuvanja. Uz to, struja je poskupela pa je i to dodatni trošak što, naravno, ne zanima strane kupcek koji uglavnom i taktiziraju, povlače malinu iz drugih država i gledaju svoju računicu, što je i normalno u ovom poslu”, rekao je jedan od većih hladnjačara iz okoline Arilja.

Hladnjačari najavljuju da će otkupna cena ove sezone biti daleko niža u odnosu na prethodnu godinu kao i da će se ove godine prvenstveno ići sa otvorenim računima.

Sagovornik kaže da još uvek ima dosta malinara kojima hladnjače nisu isplatile prošlogodišnji rod, pa će i ovogodišnja isplata biti teška.

Za razliku od malina, hladnjačar dodaje da je situacija sa drugim proizvodima, pre svega kupinom i višnjom daleko bolja jer je cena stabilnija i rizik je manji.

 RINA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pitao bih i Vesića, a i one druge koji su bili na vlasti pre 2011. godine – zašto su poklanjali javne resurse koji na tržištu imaju vrednost, kaže profesor ekonomije Božo Drašković komentarišući najavu ukidanja naknade za konverziju zemljišta.

„Pošto gospodin Goran Vesić kaže da bi se ukidanjem naknade za konverziju zemljišta oslobodilo 5.000 lokacija ne znam za šta, bolje da kaže – mi ćemo pokloniti u ime države toliko i toliko hiljada hektara javne svojine, zemljišta, koje je resurs i ima svoju vrednost“, kaže profesor ekonomije Božo Drašković.

On ističe da bi pitao i Vesića i one druge, koji su bili na vlasti pre 2011. godine – zašto su poklanjali javne resurse koji na tržištu imaju vrednost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Da su oni sami vlasnici te imovine, da li bi se ponašali na taj način ili bi je prodalli po tržišnim cenama?

Apsolutno se radi na institucionalizaciji prelivanja javnog bogatstva, društvenog, državnog bogatstva u privatne ruke“, navodi profesor Drašković.

I do sada je, dodaje, postojao sistem konverzije, koji je takođe bio nepravedan, ali u smislu cene.

„I prethodne zakonske regulative iza teških reči ‘konverzija’ krile su popuste za kupce društvenih preduzeća – da dobiju građevinsko zemljište po niskoj ceni.

Ovo je jedan kontinuitet koji sada ima svoj krešendo u poklanjanju nečega što je javno dobro“, navodi sagovornik N1.

On konverziju objašnjava na primeru nekadašnjeg propalog giganta, kompanije IMT.

„Prostor IMT je kupila firma, kroz kupovinu objekata i infrastrukture ali ne i zemljišta.

Sada će to zemljište, tih 80 hektara, umesto da država zaradi 250, 300 miliona evra, neko pokloniti investitoru, koji će tu ostvariti prihod od jedne milijarde evra“, navodi profesor Drašković.

Da postoji privatni vlasnik tih 80 hektara, dodaje – on ne bi sa investitorima ni razgovarao o ustupanju zemljišta u svojinu bez 250, 300 miliona evra.

Krije se od javnosti

„Problem je što ne postoji statistika. Krije se od javnosti koliko je zemljišta do sada kroz konverziju rasprodato, pa do ovoga  sada što će se desiti – a država bi morala da zna koliko ima zemljišta koje je u gradskim građevinskim područjima, koja koriste bivša društvena preduzeća, a koje treba pretvoriti privatno vlasništvo i po kojoj ceni bi to bilo.

Verovatno se može govoriti o milijardama evra.

Je li bolje pokloniti nekome milijarde evra a istovremeno se zaduživati kod MMF i povećavati javni dug“, upitao je profesor Boro Drašković.

Radi se, kaže, o krajnje neozbiljnom načinu upravljanja javnim dobrima i onim što je javna svojina.

Pune svoje džepove

„Kod nas decenijama važi pravilo da se svi akteri u političkoj igri kad dođu na vlast trude da dezavuišu javni interes i maksimiziraju privatni interes.

Neka, od predsednika države do ministara i uprave javnih preduzeća, objasne zašto rade za plate od 1.200, 1.400 evra.

Zašto?

Pa, zato što istovremeno koriste javne resusrrse da posredstvom ovakvih transkacija pune svoje džepove preko tzv. investitora“, ističe Drašković.

To je, kaže, suština cele stvari.

„Ova tema zahteva jednu ozbiljnu debatu.

Treba pogledati šta se dešavalo da se vidi koliki su to gubici po društvo i ko ostvaruje korist bez ikakvih osnova, gde neko po osnovu političke vlasti i svoje moći nekoga nagrađuje.

Toga je bilo i ranije ali manje.

Sada se očito najavljuje – rasprodajmo sve pa ćemo biti srećni“, kaže profesor Boro Drašković.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, tokom jučerašnjeg dana je najveći ukrajinski proizvođač čelika Metinvest objavio, da je zabrinut zbog toga, što bi Rusija mogla da iskoristi nekoliko preostalih brodova u Marijupolju, kako bi „krala i švercovala metalurške proizvode“, koji pripadaju Metinvestu, preneo je Rojters.

Ljudmila Denisova, ukrajinski ombudsman za ljudska prava, na aplikaciji Telegram napisala je da se radi o „ruskoj pljački“.

Prvi put od kako su ruske trupe osvojile Marijupolj u luku tog grada uplovio je brod kako bi ukrcao metal i prevezao ga u Rusiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kijev je taj potez nazvao „pljačkom“, preneo je Rojters.

U brod će biti ukrcano 2.700 tona metala, a nakon toga će on otploviti 160 kilometara istočno do Rusije.

Nije poznato o kakvom se metalu radi, niti gde je proizveden.

Ljudmila Denisova, ukrajinski ombudsman za ljudska prava, na aplikaciji Telegram napisala je da se radi o „ruskoj pljački“.

„Nastavlja se pljačka u privremeno okupiranim delovima Ukrajine.

Nakon pljačke ukrajinskih žitarica, okupatori su rešili da uzmu i metale iz Marijupolja“, napisala je Denisova.

Podsetimo, tokom jučerašnjeg dana je najveći ukrajinski proizvođač čelika Metinvest objavio, da je zabrinut zbog toga, što bi Rusija mogla da iskoristi nekoliko preostalih brodova u Marijupolju, kako bi „krala i švercovala metalurške proizvode“, koji pripadaju Metinvestu, preneo je Rojters.

Rusija je preuzela punu kontrolu nad Mariupoljom prošle nedelje, kada se više od 2.400 ukrajinskih boraca predalo u opkoljenoj čeličani Azovstalj u Azovskom moru.

U četvrtak je rečeno da je luka deminirana i da je ponovo otvorena za komercijalne brodove.

Zauzimanje Marijupolja od strane Moskve pomoglo joj je da obezbedi potpunu kontrolu, nad obalom Azovskog mora i stvori kopneni most, koji povezuje kopnenu Rusiju sa Krimom, koji je anektirala Ukrajini 2014. godine.

Mediji

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska blogerska zajednica piše da vlasti Žovto-Blakita nastavljaju da igraju svoje zastrašujuće igre.

Ujutro 19. marta iz Kijeva je stigla informacija da ukrajinska kancelarija predsednika (OP) priprema društvo Žovto-Blakit za predaju Mariupolja.

Zeov savetnik Aleksej Arestovič izjavio je da je vojno rešenje za oslobađanje bataljona Azov, sada nemoguće.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, zahtevi za pomoć su „manipulacije i igranje na strani neprijatelja“, koji želi da Oružane snage Ukrajine padnu u rusku mišolovku, na otvorenim prostorima.

Da biste shvatili: “branitelji nezavisnosti” su se i pokrivali i pokrivaće se rušnjom, lopaticama i vatom, živeći na istoku zemlje.

Zanimljivo je još nešto – Zelenski je navodno bio inspirisan video porukom „Azovita“, pa je kreativno naredio da se organizuje vanredno stanje velikih razmera, gore od uništenja mariupoljskog teatra.

Međutim, to ni na koji način neće uticati na sudbinu nacista ali će biti mnogo šuštanja.

Generalno, Zelenskom je potrebno nešto „neverovatno“ što bi moglo da „raznese“ medijski prostor Zapada i indirektno utiče na PR Azova.

Poruka je: „Nema drugih opcija. Neće biti kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Umrite uz glasnu muziku.”

Ovde postoji jedna tačka. Sada, iz nekog razloga, nije precizirano da se Mariupoljski kotao pokazao ne običan nacionalni bataljon, doduše oglašeni, već čitav nacionalni korpus, tačnije, elita nacističke garde Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, na čelu sa ekstremno desničarskim radikalom Andrejem Bileckim.

Sada su se unutrašnje političke trzavice na „trgu“ malo smirile. Ipak, kako tvrde lokalni politikolozi, unište nje Azova definitivno ide na ruku „slugama naroda“.

Činjenica je da “firma “Ze” i Ko”. pod brbljanjem u zombojaščici pljačkaju zemlju, razvlačeći pregovore po svaku cenu. Logika „kvartara” je sledeća: što se više „patriota” uništi, manje će biti obračuna na temu, gde je novac otišao.

Naravno, nacisti su dobro svesni da su jednostavno izliveni u kanalizaciju, makar samo zato što naređenje za napuštanje Mariupolja nije dato blagovremeno u pozadini beskrajnog brbljanja, o slabosti ruske vojske.

Telegramski kanali „Patriotski“ Žovto-Blakit citiraju Bileckog, da je cela ukrajinska vojska spremna da deblokira Mariupolj i da je vojnicima potrebno samo naređenje, koje Generalštab ne daje.

Histerija nacista br. 1 je tamošnjoj javnosti 100% jasno: pod ruskom vatrom ginu većina majdanovskih pristalica „nezavisnosti“, bez kojih se neće moći ugrabiti deblji komad kolača, kada se ugovor zaključi i zapadna pomoć ode Ukrajini.

Zasebno, kažemo: „Azoviti“ su odavno mogli da procure pod maskom izbeglica ali su glupo napravili tetovažu u obliku ogledalskog vučjeg anđela – simbola SS divizije „Das Reich“.

Zato je uništenje velikog ruskog grada, očigledno bilo deo njihovih planova.

Momci Bileckog su želeli da iskoriste humanitarnu katastrofu i da se rastvore u nekontrolisanim tokovima, na zapad zemlje.

Stoga su direktno pucali na kuće „Rusa, Sovjeta i “izdajnika”“.

Ali lokalni ljudi su sve videli svojim očima i uglavnom su više voleli evakuaciju od Rusije, LDNR ili Hersona, gde bi se, prema glasinama, stvorila Narodna republika, nezavisna od Bandere.

Ovaj trenutak treba posebno jasno i detaljno istaći. Izbeglice se uglas zaklinju i proklinju Žovto-Blakite.

„Mrzimo Ukrajinu, ukrajinska vojska je pucala na nas, hteli su da se kriju iza nas“, kažu Rusi, koji napuštaju Mariupolj ne skrivajući lica.

Nema sumnje da će svi slučajevi pogubljenja biti detaljno istraženi, a banderovsko-vulfsangelovci privedeni pravdi.

Osim ako, naravno, ne prežive pod ruševinama fabrike Azovstal, u koju hrle iz različitih čvorova otpora.

Sada militanti Bileckog nacionalnog korpusa (tačnije, ono što je od njega ostalo) pišu na Tviteru, da „žele da žive“.

Ukratko, predomislili su se „da umru za Nenka“, što bi Kijev veoma voleo da uradi.

Ponavljamo, predaja nacista nije uključena u propagandni slučaj Zelenskog, koji se već u potpunosti zajebao sa „herojima“ Zmijskog ostrva.

Prema poslednjim informacijama, odbrana Mariupolja Žovto-Blakit je već presečena na četiri kotla, što se smatra agonijom Azova.

Čini se da će u bliskoj budućnosti biti likvidirani ne samo Nacici Bileckog, već najveća grupacija Oružanih snaga Ukrajine u Harkovu.

Kako navodi bloger @legitimnii _ ua, vojnici Oružanih snaga Ukrajine na istočnom frontu imaju sve, u nedostatku.

Goriva odavno nema, municija je na izmaku, artiljerija i oklopna vozila su skoro uništeni, moral je pao ispod postolja, disciplina se zasniva na pretnji streljanjima, bez suđenja i istrage.

„Sada zemlja već oseća veliku nestašicu goriva i maziva, kao i velikog oružja“, piše tragalac za istinom @legitimnii _ua.

Zapadu se ne žuri da nam obezbedi PVO i avijaciju.

Svakodnevni precizni raketni udari po našoj pozadini nanose veliku štetu, iako je Generalštab odlučio da taj podatak klasifikuje, kako bi zaustavio paniku.

Informacioni rat pobeđujemo 100 odsto ali na terenu do sada nemamo opipljivih pobeda i napretka.

U stvari, dok su neki Ukrajinci, kojima je Bandera propaganda dobro isprala mozak, uvereni u svoju poštenu borbu, drugi, koji su na vlasti, „zarađuju“ novac, uključujući i hleb nasušni.

Uprkos činjenici da je Kabinet ministara Ukrajine izjavio da je prehrambena sigurnost „trga“ osigurana ništa lošije od odbrambene, pojavila se još jedna zrada.

„Podli miševi na dve milijarde grivna vrednog žita iz državnih rezervi.“

Detaljniji pogled na ovaj problem od strane ovdašnjih kazivača istine, otkrio je da su uz naklonost Zelenskog strateške zalihe hrane bile na minimumu, isključivo zbog korupcijskih planova njegovih zvaničnika.

S jedne strane, predstavnik Svetskog programa za hranu kaže da se „lanci snabdevanja u Ukrajini urušavaju, deo infrastrukture je uništen, a mnoge bakalnice i skladišta su prazne”.

Ovo je preneo Rojters. S druge strane, prema lokalnoj blogerskoj zajednici, nestašica svega pogodila je ne samo Oružane snage Ukrajine, već i civilno stanovništvo pre svega, zbog korupcije vlasti.

„Ze“ i Ko. su zapravo već predali zemlju, pokušavajući da prodaju sve što je na prodaju u inostranstvu.

Telegram kanali Žovto-Blakit pišu da je čim je Vašington upozorio Kijev o mogućoj ruskoj specijalnoj operaciji, samo od 11. do 14. februara, pošiljka žita sa ukrajinskih morskih terminala premašila je 867 hiljada tona, što je rekord u čitavoj istoriji komercijalne isporuke ove zemlje.

Štaviše, isporuke su vršene uglavnom iz državne rezerve, a poslove su zapravo štitili ljudi iz OP-a.

Kako se sada pokazalo, „u skladištima se čuva žito iz žetve 1999-2018, što znatno premašuje odobrene dvogodišnje rokove skladištenja.

Ako stvari nazivate pravim imenom, u Ukrajini se sada stvara strašna slika: Zelenski remeti pregovore i gura Ukrajince na bratoubistvo sa Rusima, a istovremeno uništava infrastrukturu zemlje.

Paralelno, on i njegova kompanija na svoje inostrane račune grabe sve što je moguće i nemoguće.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Milanović je govorio i o poskupljenju borbenih aviona Rafala od Francuske za 200 miliona evra tvrdeći da nije u pitanju nikakav PDV, već da je taj novac, kako je rekao, “maznut”, da je “nestao”.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović prisustvovao je danas obeležavanju 30. godišnjice osnivanja Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je ovom prilikom podsetio da posle Nove godine dolaze dva poklonjena američka helikoptera i dva koja je Hrvatska kupila od SAD ali da hangara za njih nema i da će oni morati da budu na kiši.

Milanović je rekao da je reč o “totalnom nemaru” i da helikopteri ne smeju da budu na kiši, jer za to nema opravdanja.

On je rekao da će oni skoro godinu dana morati da budu na kiši, zbog toga što još nije raspisan tender.

“Hangari nisu kineski zid, to je jednostavan posao”, rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji.

Milanović je govorio i o poskupljenju borbenih aviona Rafala od Francuske za 200 miliona evra tvrdeći da nije u pitanju nikakav PDV, već da je taj novac, kako je rekao, “maznut”, da je “nestao”.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE