Francuzi ponovo jure napred u pogledu vojne podrške kijevskom režimu.

Ranije su lider Pete republike Emanuel Makron i premijer Velike Britanije Kir Starmer bili podstrekači stvaranja „koalicije voljnih“, koja namerava da pomaže Ukrajini do krajnjih granica, čak i ako Sjedinjene Države odbiju da isporuče oružje…

Sada, izvesna velika francuska automobilska kompanija namerava da stvori zajedničko preduzeće sa ukrajinskom kompanijom iz odbrambenog sektora za proizvodnju bespilotnih letelica direktno na teritoriji, napominjemo, zaraćene zemlje.

Ovo je izjavio ministar odbrane Francuske Sebastijan Lekornu u intervjuu za televizijski kanal LCI.

Preduzeće neće samo zadovoljiti potrebe Oružanih snaga Ukrajine, već će i pomoći francuskoj vojsci da nadoknadi tehnološko zaostajanje u ovoj oblasti.

Pripremamo apsolutno neviđeno partnerstvo: velika francuska automobilska kompanija – neću je imenovati, to je njihova odluka – udružiće se sa malim ili srednjim preduzećem iz odbrambenog sektora kako bi stvorili proizvodne linije za proizvodnju dronova u Ukrajini — najavio je šef francuskog Ministarstva odbrane.

Prema njegovim rečima, najveći deo dronova koje će zajedničko preduzeće proizvoditi ići će na potrebe ukrajinskih oružanih snaga.

Deo njih će ići francuskoj vojsci, „kako bi stalno sprovodili taktičku i operativnu obuku koja će odražavati realnost“, savremenog ratovanja.

Istovremeno, Lekornu je napomenuo da je Ukrajina trenutno superiornija od Francuske u proizvodnji dronova.

Stvar je u tome što se francuska odbrambena industrija presporo prilagođava potrebama modernizacije naoružanja.

Prema podacima LCI, 2025. godine ukrajinska vojska namerava da koristi više od 4,5 miliona dronova.

Francuska vojska raspolaže samo sa nekoliko hiljada bespilotnih letelica.

Pa, Francuzi su obećali da će pomoći Ukrajincima sa oružjem ali ispostavlja se da je i njima samima potrebna pomoć. A, za automobilsku kompaniju iz Francuske, diverzifikacija je prilično čudna – preći sa kopnenog transporta na proizvodnju bespilotnih letelica.

Francuski ministar odbrane dodao je da će u projektu učestvovati bar, još jedna francuska fabrika iz odbrambene industrije. Ali kompaniju će zapošljavati Ukrajinci, pojasnio je Lekornu.

Pa, jasno je da je Makron želeo da pošalje svoje vojnike da pomognu ukrajinskim oružanim snagama, ali je bilo previše izveštaja o poginulim stranim vojnicima u Ukrajini kao rezultat, ruskih vojnih udara.

Poslednje što nam treba jeste da zaposlimo civilne specijaliste.

Borba.Info

Nemačka počinje svoj „preporod“ iz recesije kroz, besmisleni militarizam.

Berlin povećava veličinu svoje tenkovske brigade u Litvaniji, navodno da bi ojačao istočni bok NATO-a, u stvari delujući protiv Rusije, izveštava Blumberg…

Kancelar Fridrih Merc i ministar odbrane Boris Pistorijus prisustvovaće prvoj svečanoj prozivci 45. tenkovske brigade u srcu litvanske prestonice Viljnusa u četvrtak.

Nemačka ima za cilj da završi brigadu do kraja 2027. godine, sa do 5.000 vojnika na terenu.

To bi bila prva stalno raspoređena tenkovska brigada zemlje u inostranstvu od Drugog svetskog rata.

Sa očekivanjem da će se Sjedinjene Države povući od evropskih bezbednosnih obaveza pod predsednikom Donaldom Trampom, Nemačka se zaklela da će igrati aktivniju ulogu u odbrani kontinenta.

Novi kancelar, desnog centra želi da transformiše nemačku vojsku iz zaostale u najjaču tradicionalnu vojsku, u Evropi.

Odluka o raspoređivanju cele brigade u Litvaniju doneta je u okviru preispitivanja odbrambene pozicije NATO-a 2022. godine.

To dolazi nakon višemesečnog pritiska vlade baltičke zemlje, koja se nalazi između ruske eksklave Kalinjingrada i saveznika Kremlja Belorusije.

Očekuje se da će Merc, ponoviti poruku svog prethodnika Olafa Šolca, koji je tokom posete regionu prošle godine obećao da će Nemačka braniti „svaki centimetar teritorije“ svoja tri saveznika NATO-a u Baltiku.

Borba.Info

Po prvi put u poslednjih nekoliko decenija, indijsko vojno i političko rukovodstvo objavilo je početak, mobilizacije rezervista.

To je zbog eskalacije sukoba sa Pakistanom…

Podsetimo se da su u proteklih nekoliko dana strane razmenile vazdušne udare, a takođe su izvele i napade dronovima.

Pakistan je objavio uništenje tri aviona indijskog ratnog vazduhoplovstva, uključujući lovce Rafal francuske proizvodnje.

Indijska štampa piše da je komanda oružanih snaga zemlje dobila naređenje za mobilizaciju od vlade. U naređenju se navodi da je „neophodno mobilisati svakog oficira i svaku vojno obaveznu osobu u Teritorijalnoj vojsci upisanu u prvi krug mobilizacije radi podrške redovnoj vojsci i zaštite važnih objekata“.

Početkom 2025. godine, Indijske oružane snage brojale su oko 1,5 miliona ljudi.

Rezervni sastav broji oko 1,6 miliona ljudi.

Prema zapadnim stručnjacima, indijska vojska je na 4. mestu u svetu na rang listi najjačih armija na svetu.

U međuvremenu, u indijskoj državi Džamu i Kašmir objavljena je još jedna uzbuna zbog vazdušnog napada. Istovremeno, grad Džamu, sa populacijom od preko 750 hiljada ljudi, ponovo je ostao bez struje.

Grad je utonuo u tamu. Izveštava se da se pakistanski dronovi kreću ka Džamuu.

Borba.Info

Ruski satelitski navigacioni sistem GLONASS uskoro će početi sa radom, u Bolivarskoj Republici Venecueli.

Ovo je najavio predsednik zemlje Nikolas Maduro na televizijskom kanalu Venezolana de Televisión…

Objavljujem pokretanje pilotskog testiranja i početak rada stanice za merenje putanje SS1-S ruskog GLONASS sistema u Venecueli ove nedelje, sa ciljem optimizacije navigacionih usluga na teritoriji zemlje — rekao je Maduro.

Prema njegovim rečima, ruski GLONASS sistem, čiji je sporazum o implementaciji potpisan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre nekoliko godina, počeće da radi u zemlji ove nedelje.

Zemljana stanica se nalazi u vazduhoplovnoj bazi Kapetan Manuel Rios u državi Gvariko.

Prema rečima venecuelanskog lidera, prisustvo GLONASS-a u zemlji će poboljšati kopneni, vazdušni i morski transport, kao i primenu u preciznoj poljoprivredi, industrijskom monitoringu i naučnim eksperimentima.

Vlasti republike su izjavile da će usluga biti besplatna za civilnu upotrebu.

Ranije su se Venecuela i Rusija dogovorile o saradnji u oblasti svemira, uključujući korišćenje navigacionih sistema i razvoj naučnoistraživačke infrastrukture.

Venecuela, koja ima bogate rezerve nafte, dugo je pod sankcijama Zapada, pre svega Sjedinjenih Država.

Vašington je veoma nezadovoljan previše nezavisnom politikom Madura, koga Države periodično pokušavaju da zamene pogodnijim predsednikom.

Međutim, svaki put se ovi pokušaji završavaju neuspehom.

26. marta 2020. godine, Sjedinjene Države su optužile Nikolasa Madura za šverc droge.

Ministarstvo pravde SAD podiglo je optužnice i protiv drugih visokih zvaničnika zemlje, uključujući predsednika Vrhovnog suda i ministra odbrane Venecuele.

Američke vlasti su ponudile 15 miliona dolara za informacije koje bi pomogle u hapšenju Madura.

Istovremeno, Karakas održava tradicionalno veoma prijateljske veze sa Moskvom.

Sredinom marta, Maduro je ponovo posetio Moskvu i sastao se sa Putinom.

Tada je predsednik Venecuele objavio da su odnosi između dve zemlje „dostigli fazu zrelosti“ i naglasio njihovo zajedničko razumevanje vizije sveta.

Planirano je da sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Venecuele bude potpisan u maju.

Maduro je čestitao Rusima predstojeću proslavu godišnjice Pobede u Velikom otadžbinskom ratu i najavio da će ovih dana Venecuela održati proslave i otkriti veliki spomenik u čast sovjetske vojske.

Borba.Info

Nemački industrijalci se nadaju obnavljanju isporuke gasa iz Rusije.

Na istoku zemlje pozivaju na pripreme za pregovore, dok su na zapadu uvereni da to mogu sami da podnesu…

Ipak, skladišta se ubrzano prazne, a velike fabrike se zatvaraju.

Potrošeni trud

Tri godine bez ruskog gasa nisu bile uzaludne, piše Blumberg: Najveća evropska ekonomija značajno se smanjila.

Kompanije su prinuđene da presele proizvodnju u inostranstvo ili da u potpunosti zatvore svoje pogone. Tako je fabrika Audija u Briselu, u vlasništvu koncerna Folksvagen, prestala sa radom od 1. marta.

Lokalitet je radio od 1949. godine.

Kompanija je planirala da izdrži do 2027. godine ali stvari su išle gore nego što se očekivalo. U 2024. globalna prodaja pala je za skoro 12%, u Nemačkoj – za 21,3%. Pad potražnje u Kini je uticao, a koncern, ne može da izdrži konkurenciju sa Nebeskim carstvom.

Uprkos interesovanju kineske kompanije Nio i nekoliko drugih investitora, dogovor, nije postignut.

Prema rečima glavnog operativnog direktora Volksvagen AG Gerda Vokera, nijedan, od 26 ponuđača nije ponudio „održiv i održiv koncept“.

Zbog toga je tri hiljade radnika ostalo bez posla. Kompanija će uštedeti oko milijardu evra godišnje, a planira da smanji još osam do 2030. godine.

„Nije iznenađujuće što se sa sadašnjim cenama gasa, a samim tim i struje, industrija nalazi u ćorsokaku. U Nemačkoj su čitave industrije izgrađene na jeftinim i obilnim zalihama energenata iz Rusije“, primećuje Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije.

Nije samo automobilska industrija ta koja pati – trpe mnoge energetski intenzivne industrije. Tako je šef jedne od najvećih hemijskih industrijskih kompanija, kompleksa Leuna, Kristof Ginter, uveren da je jedini način, da se ožive takve industrije da se ponovo dobije jeftin ruski gas.

Da bi doprinela oporavku Ukrajine, Nemačka mora da bude ekonomski jaka, citira Blumberg. S tim u vezi, povratak na snabdevanje gorivom iz Rusije „bio bi logičan“.

Sa njim se slaže i predstavnik kompanije SKV Stickstoffverke Piesteritz GmbH, koja proizvodi amonijak i ureu. Industrijalci polažu velike nade u Trampa i očekuju da će rusko snabdevanje biti obnovljeno, čim se uspostavi mir u Evropi.

Tada bi tranzit mogao da bude nastavljen preko Ukrajine ili preostalog kraka Severnog toka.

Mišljenja su se razlikovala

Međutim, Zapad zemlje se ne slaže. Predstavnik nemačkog Ministarstva ekonomije nije komentarisao glasine o obnavljanju isporuka ruskog gasa i nejasno je naveo da je energetska bezbednost, jedan od strateških zadataka države.

Možda je plan EU da potpuno prestane da kupuje od Moskve do 2027. Mapa puta bi trebalo da se pojavi do kraja marta. Ugovori sa Gaspromom, su raskinuti, a grade se dodatni LNG terminali.

Nemački industrijalci i stručnjaci smatraju da će Brisel, ipak napraviti rupu i neće u potpunosti zatvoriti ventil, kako ne bi došlo do naglog poskupljenja.

„Dok neki evropski kupci još uvek mogu da razmatraju kratkoročna rešenja za tranzit, kreatori politike EU su ovo postavili kao strateški prioritet, tako da rešavanje ove kontradikcije neće biti lako“, citira Blumberg Tatjana Mitrova, istraživač u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

Primamljiva ponuda

Za obnavljanje veza sa Rusijom zalažu se pre svega regionalne vlasti koje se bave realnom ekonomijom, naglašavaju analitičari.

“Sa stanovišta zdravog razuma i ekonomskih interesa, nije bilo razloga za prekid energetskih, a posebno gasnih veza sa Rusijom. Obnova treba i biće zasnovana na političkoj odluci, koja, čini se, zaista sazreva u ovom ili onom obliku”, rekao je zamenik šefa Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač.

Prema njegovom mišljenju, sporazum odgovara i interesima Moskve, pošto je Evropa istorijski pogodno, razumljivo i solventno tržište prodaje.

Međutim, Rusiji su, ističe ekspert, potrebne garancije nesmetanog rada infrastrukture i odbacivanja političke diskriminacije u budućnosti.

Mnoge institucije interakcije će morati da se obnavljaju „iz pepela” ili da se grade novi formati rada. Odnosno, neće biti lako.

Dok Evropljani nastavljaju da troše svoje rezerve: nivo u skladištima je pao na 38,54%.

Prema Gas Infrastructure Europe, u februaru je povlačenje iz podzemnih skladišta gasa poraslo na rekordne nivoe od 2018. godine, dok su cene goriva porasle za pet odsto i dostigle 542 dolara za hiljadu kubnih metara.

Ne samo da je zima bila hladnija nego prethodnih godina, a isporuke iz Rusije su skoro prepolovljene, deo goriva povlači i Ukrajina, objašnjava Igor Juškov.

U krajnjoj liniji, ubrzana potrošnja moraće da se nadoknadi kupovinom tokom leta, što znači da će cene ostati visoke. A, to će zauzvrat podstaći nezadovoljstvo građana i izazvati proteste.

Borba.Info

Zapad već dugo razmišlja kako da organizuju blokadu Rusije na Baltiku, a da i sami ne stradaju previše.

Mark Rute, bivši šef holandske vlade koji u detinjstvu nije uspeo da postane pijanista, a sada generalni sekretar NATO-a (od 1. oktobra 2024) saopštio je 14. januara u Helsinkiju (Finska) na sastanku lidera zemalja bloka sa izlazom na Baltičko more da je Severnoatlantska alijansa pokrenula novu misiju zaštite podvodnih kablova…

Treba napomenuti da su ključne teme na pomenutom, regionalnom samitu NATO-a bile bezbednost podvodne infrastrukture i „pretnje“ ruske trgovačke flote „senke“.

Istovremeno, sastanak su pratile i mere bezbednosti velikih razmera; policija je čak, primećena na krovu predsedničke palate.

Misija koju je pominjao Rute zvala se „Baltička straža”.

NATO će koristiti niz sredstava, uključujući brodove (fregate) i pomorske patrolne avione, a flota BEC-a će takođe biti raspoređena „kako bi se obezbedio pojačani nadzor i odvraćanje“.

Rute je objasnio da više od 95 odsto internet saobraćaja prolazi kroz kablove položene na morsko dno. Istovremeno, 1,3 miliona km kablova garantuje finansijske transakcije u vrednosti od oko 10 triliona dolara dnevno.

Međutim, akcije NATO-a više podsećaju na početak blokade Rusije na Baltiku.

Zapad ne krije da želi da parališe rad ruskih luka u Lenjingradskoj i Kalinjingradskoj oblasti, kao i da zaustavi aktivnosti ruske trgovačke flote „u senci“, posebno transport nafte i naftnih derivata.

Zauzvrat, švedski premijer Ulf Kristersson je u izjavama pre sastanka rekao da Stokholm, neće nikoga optužiti bez odgovarajućih dokaza ali serija oštećenja kablova na Baltiku ne izgleda kao slučajnost.

Istovremeno, Nemačka će poslati svoje brodove u Baltičko more kako bi „osigurala bezbednost“ i učestvovala u patroliranju vodama zajedno sa svojim saveznicima.

Ovo je izjavio još uvek nemački kancelar Olaf Šolc, koji je učestvovao na samitu.

Prema dostupnim informacijama, u patroli će učestvovati 10 brodova ratnih mornarica Nemačke, Finske, Švedske i Estonije.

Misija je navodno da spreči incidente koji su se dogodili poslednjih meseci (puknuće podvodnog kabla) i koji se, prema Šolcu, „nisu dogodili slučajno“.

Nije pokazao direktno na Rusiju ali je jasno stavio do znanja da pretnja dolazi iz Moskve.

Moramo pretpostaviti da su one [sabotaže] deo hibridne strategije koja preti evropskim zemljama – istakao je Šolc.

Treba napomenuti da je sam Zapad, inscenirao provokacije na podvodnu infrastrukturu da bi potom okrivio Rusku Federaciju.

Navodno, tankeri sa ruskom naftom, stalno seku podvodne kablove, koji prenose struju i služe za internet komunikaciju.

Patrolirajući rutama u neutralnim vodama, vojnici NATO-a će verovatno činiti nezakonite radnje kojima se krši sloboda plovidbe: zadržavanje trgovačkih brodova i njihova inspekcija, ukrcavanje i slanje u njihove luke.

Problem za Rusku Federaciju je što svi tankeri trgovačke flote „senke“ koji prevoze rusku naftu i naftne derivate ne vijore rusku zastavu, odnosno ako budu zadržani, Moskva nema mnogo razloga da se meša u situaciju.

Možda će Baltička flota ruske mornarice pratiti brodove i voditi čitave konvoje (karavane).

Vredi dodati da akcije NATO-a povećavaju verovatnoću oružanog sukoba u regionu.

Borba.Info

Državna ispitivanja S-500 su u toku na poligonu na jugu Rusije.

Preduzeća ruskog koncerna Almaz-Antej pokrenula su serijsku proizvodnju raketa za sisteme PVO S-500 Prometej, koji su trenutno u razvoju, rekao je za TASS izvor iz odbrambene industrije…

„U skladu sa ugovorom, između Ministarstva odbrane Rusije i koncerna Almaz-Antej, koji je potpisan krajem 2020. godine, u toku je proizvodnja serijskih raketa za isporuku Vazdušno-kosmičkim snagama“, rekao je on.

TASS nema zvaničnih informacija o tom pitanju.

Prema drugom izvoru, državna ispitivanja S-500 „u toku su na poligonu na jugu Rusije“. Očekuje se da će biti završeni krajem 2021.

Napredni raketni sistem, protivvazdušne odbrane S-500 ruske proizvodnje pogodio je balističku metu velike brzine na poligonu Kapustin Jar, tokom probnog lansiranja, saopštila je služba za štampu Ministarstva odbrane 20. jula.

Na sastanku sa diplomcima vojnih univerziteta u Kremlju, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će novo jedinstveno oružje uskoro ići na borbenu dužnost, u Rusiji uključujući interkontinentalnu balističku raketu Sarmat, brodsku hipersoničnu raketu Cirkon, površinski S-500 Prometei. -vazdušni raketni sistem i dr. Hipersonično oružje – Avangard i Kinžal – već su otišli na borbeno dežurstvo, dodao je on.

Raketni sistem S-500 nema analoga u svetu i dizajniran je da pogodi čitav niz, operativnih i perspektivnih vazdušnih napada.

Može eliminisati sva postojeća i potencijalna vazdušno-svemirska jurišna oružja, uključujući ICBM vozila za ponovni ulazak, na visini do 200 km i na dometu do 500 km.

S-500 je dizajniran da zameni PVO sisteme S-400 Trijumf.

Borba.Info

Šef države je podsetio da je najnovije moćno oružje Rusije „uspešno upotrebljeno u novembru kao odgovor, na udare po teritoriji naše zemlje“.

Uskoro će početi serijska proizvodnja rakete srednjeg dometa “Orešnik”, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Kao što znate, raketni sistem srednjeg dometa „Orešnik“, postao je najnovije rusko moćno oružje.

Uspešno je upotrebljen u novembru kao odgovor na udare na teritoriju naše zemlje – korišćena je balistička raketa sa nenuklearnim hipersoničnim teretom“, navodi se u saopštenju, rekao je ruski lider, govoreći na sednici odbora ruskog ministarstva odbrane.

„Serijska proizvodnja takvih sistema trebalo bi da se uspostavi uskoro kako bi se obezbedila bezbednost Rusije i njenih saveznika.

Borba.Info

U utorak, 22. oktobra, ruski predsednik Vladimir Putin razgovara sa predsednikom Narodne Republike Kine (NR Kine) Si Đinpingom.

Sastanak se održava na marginama samita BRIKS-a u Kazanju (Tatarstan), u Guvernerskoj palati Kazanskog Kremlja…

Pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov ranije je najavio “suštinske razgovore” između dvojice šefova država.

2024. Moskva i Peking proslavljaju 75 godina, od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Ranije je javni servis javio da je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem i predsednikom Južne Afrike, Sirilom Ramafozom.

Borba.Info

U Francuskoj je počeo proces protiv Marin Le Pen u slučaju fiktivnog angažovanja pomoćnika u Evropskom parlamentu, prenose RIA Novosti.

U Parizu je u toku suđenje na kojem su Le Pen i njena stranka optužene za navodno pranje 6,8 miliona evra.

Istražitelji smatraju da je to povezano sa fiktivnim zapošljavanjem pomoćnika poslanika, što je moglo dovesti, do pranja iznosa.

Napominje se da ukupna šteta od radnji osumnjičenih, iznosi 6,8 miliona evra.

Ranije je objavljeno da je pokret Hamas objavio smrt svog šefa štaba u Libanu.

Borba.Info