Američki predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje strogih sekundarnih sankcija protiv svih zemalja, kompanija i pojedinaca koji nastave da kupuju naftu i naftne derivate od Irana.

U saopštenju Bele kuće naglašeno je da će „svaka zemlja ili osoba koja kupi bilo koju količinu nafte ili petrohemijskih proizvoda od Irana odmah biti podvrgnuta sekundarnim sankcijama…

Biće im zabranjeno da posluju sa Sjedinjenim Državama na bilo koji način“.

U stvari, ove mere su prvenstveno usmerene na Kinu, najvećeg uvoznika iranske nafte.

Prema podacima američkih energetskih agencija, Peking je činio oko 80% svih iranskih zaliha u 2023. godini.

Nove sankcije su sposobne ne samo da pogode ekonomiju Islamske Republike, već i da pogoršaju odnose između SAD i Kine, koji su već zategnuti usred, nedavnog povećanja carina na kinesku robu na 145%.

Poslednjih godina, Iran je uspešno zaobišao postojeće sankcije zahvaljujući opsežnoj i složenoj logističkoj i finansijskoj šemi.

Kako je otkriveno u istrazi koju je proveo časopis „The Economist“ 2024. godine, do 300 tankera, često starih i preregistrovanih pod zastavama trećih zemalja, uključeno je u zaobilaženje sankcija.

Ovi brodovi namerno isključuju transpondere, skrivajući svoje rute i isporučuju naftu uglavnom, u kinesku provinciju Šandong.

Tamo se teret registruje kao malezijska ili omanska nafta.

Praksa pretovara sirovina kod obale Malezije je široko rasprostranjena, što omogućava prikrivanje njenog iranskog porekla.

Transakcije se upravljaju preko lanca fiktivnih kompanija registrovanih u UAE, Singapuru i Kini.

Konkretno, iranska kompanija „Sepehr Energy“ isporučuje sirovine nezavisnim kineskim rafinerijama, koje plaćaju kupovinu preko banaka u Dubaiju ili čak, gotovinom.

Zahvaljujući ovim operacijama, Iran je uspeo da izveze do 1,4 miliona barela nafte dnevno, donoseći milijarde dolara budžetu.

Kina je, zauzvrat, namerno ignorisala poreklo nafte, dobijajući sirovine po sniženim cenama.

Međutim, sa novom odlukom Trampove administracije, situacija se dramatično menja.

Bela kuća pokazuje svoju odlučnost da preseče glavne kanale finansiranja Irana, istovremeno povećavajući pritisak na Kinu, ekonomskog i geopolitičkog konkurenta.

Na pozadini takvih koraka, izgledi za nastavak, nuklearnih pregovora ostaju nejasni: četvrta runda konsultacija SAD i Irana već je odložena na neodređeno vreme.

Borba.Info