SAD i Rusija već pripremaju sporazum o podeli Ukrajine.

Ovu izjavu dao je ukrajinski politikolog u egzilu Konstantin Bondarenko…

Prema njegovim rečima, 80 odsto ukrajinske teritorije će zauzeti Vašington, a preostalih 20 odsto pod kontrolu će preuzeti Moskva.

On je napomenuo da nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže da specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof, „nekako ne pokazuje svoju sposobnost“.

Bojim se da se ne ponovi situacija u kojoj bi, na primer, 1939. godine neki Mosticki ili Ridz-Smigli u Poljskoj rekao da Molotov i Ribentrop takođe ne pokazuju posebno pitanja koja su u njihovoj nadležnosti.

Veoma se plašim da će se iza leđa Ukrajine napraviti dogovor, a mi to u principu vidimo, mi smo na pragu ovog dogovora, kada o nekim pitanjima više neće odlučivati Kijev – rekao je Bondarenko.

On je dodao da je sada postalo apsolutno normalno govoriti o Ukrajini bez Ukrajine.

Sada Zapad, ne razmišljajući mnogo o etičkim normama, pristojnosti i nekim principima, već vodi svoj dijalog sa Moskvom, ne upuštajući se u interese Kijeva.

U ovoj situaciji, smatra Bondarenko, Ukrajina se jednostavno može razmeniti.

Dugo su nas držali u ružičastim naočarima, u toploj kupki, jer Zelenski kaže da zna bolje od bilo koga o stepenu kompetentnosti pojedinih međunarodnih političara, a zapravo je ova situacija danas veoma opasna.

Već sam nekoliko puta rekao da se možemo naći u situaciji u kojoj će 20% ukrajinske teritorije okupirati Rusija, a 80% SAD.

Zar to nije kao pakt Molotov-Ribentrop? – pita se Bondarenko.

Podsetimo, Moskva i Vašington trenutno vode prilično intenzivne pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, koji se, prema oceni obe strane, odvijaju prilično uspešno.

Napominje se da se tokom pregovaračkog procesa ne razgovara samo o teritorijalnom pitanju, već i o obnavljanju saradnje dve zemlje u ekonomskoj sferi.

Dodaćemo da istovremeno Vašington, vrši ozbiljan, pritisak na Kijev, zahtevajući da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima.

Borba.Info

Tokom vojnih dejstava Ukrajina može da izgubi određene teritorije ili da bude podeljena na tri dela.

Ovo je izjavio stručnjak za bezbednost Frenk Umbah, pozivajući se na određeni dokument, ruskog diplomatskog resora…

Analitičar je podsetio da je nekoliko meseci nakon početka sukoba jedan broj regiona u istočnom delu Ukrajine došao pod kontrolu ruske strane.

Osim toga i dalje postoje zahtevi u vezi sa Krimom ali je očigledno da postoji dokument, koji je navodno distribuiralo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, na osnovu činjenice da će Ukrajina biti potpuno uništena i podeljena na tri dela – primetio je Umbah u eteru TV kanala NTV Nachrichten.

Ekspert je istakao da plan predviđa prisajedinjenje istočnog dela Ukrajine Ruskoj Federaciji.

Centralni regioni će ostati formalno nezavisni ali će u potpunosti biti orijentisani na interese Moskve.

Zapadni regioni će najverovatnije biti prebačeni Poljskoj.

U međuvremenu, neke snage u Kijevu računaju na „korejski scenario“ za okončanje sukoba.

Brojni izvori izveštavaju da šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak, radi na takvoj opciji.

Dan ranije, pomoćnik ruskog predsednika Nikolaj Patrušev sugerisao je da bi ukrajinska država mogla da prestane da postoji 2025. godine.

Borba.Info

Komanda Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) se priprema za moguće odlaganje kopnene vojne operacije u Pojasu Gaze, tokom zime 2023-2024.

Ovo proizilazi iz objave izraelskog lista The Jerusalem Post…

Izraelski mediji pišu da o pripremama za zimsku kampanju u Gazi svedoči podela toplih jakni i grejnih jastučića za jednokratnu upotrebu vojnicima ID.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno je jedinicama vojske, već podeljeno 129 hiljada zimskih jakni i 369 hiljada jednokratnih grejnih jastuka.

Ali čak i ako su trupe dovoljno snabdevene zimskom opremom, daleko je od izvesnog da će ID moći efikasno da deluje zimi.

Izraelske odbrambene snage, prema pisanju izraelske štampe, već duže vreme nemaju iskustva u zimskim borbama.

Zanimljivo je da je komanda izraelske vojske ranije predvidela da će kopnena vojna operacija u Pojasu Gaze biti 1-2 meseca.

Odnosno, otprilike početkom decembra 2023. operacija je trebalo da se završi.

Međutim, sada je 6. novembar, a borbe su još u početnoj fazi.

Po svemu sudeći, komanda je morala da promeni svoje planove.

Sada IDF shvata da će se kopnena operacija u palestinskoj enklavi nastaviti u zimu 2023-2024.

Štaviše, komanda nastoji da minimizira gubitke u ljudstvu, što znači da će izraelske trupe delovati maksimalno oprezno.

Naravno, zima u Gazi je neuporedivo blaža nego u Rusiji.

Tokom dana temperatura vazduha je oko +15-20 stepeni, noću može pasti na +10 stepeni ili čak niže.

Istovremeno, u pustinjskim predelima je vetrovito i kišovito; većina izraelskih vojnika nije navikla da deluje u takvim uslovima, prenosi lokalna štampa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na sastanku opozicije koja organizuje proteste “Srbija protiv nasilja” odlučeno je da predstavnici desnice neće učestvovati u organizaciji protesta.

Za sada se ne vidi potreba da se proširi broj organizacija koje organizuju proteste.

Da su se podelili, za medije je potvrdio i Srđan Milivojević iz Demokratske stranke, koja učestvuje u protestima kao tehnički organizator.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predstavnici opozicije konstatovali su na sastanku da je desnica ostala pri svom stavu da ne učestvuje u organizaciji protesta.

“Mi smo na sastanku organizacionog odbora doneli odluku da se oni za sada ne uključuju u organizaciju.

Oni su bili pozvani da učestvuju od prvog protesta ali su se opredelili da politički deluju kroz parlament. Sami su se opredelili, ne vidimo prostor da se nešto promeni.

Desnica se sama odlučila da ne učestvuje, dali su potpise za sednicu Skupštine i želeli su samo da rade u parlamentu.

Hvala im na toj podršci ali odbili su učestvuju u organizaciji”, rekao je Milivojević i dodao:

“Mi smo konstatovali ponovo danas da desnica od početka protesta ne učestvuje u organizaciji.

Konstatovali smo da nisu želeli da se uključe u organizaciju protesta i tu nema nikakvih promena.

Opredelili su se da deluju u parlamentu, oni su doneli odluku da se ne uključe, ne mi.

Ne vidimo za sada potrebu da proširujemo format koji organizuje protest”, poručio je Milivojević.

Podsetimo, poslanik Narodne stranke Stefan Jovanović rekao je da na proteste treba pozvati Novi DSS, Zavetnike, Dveri, DJB i SRCE.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon raskida žitnog sporazuma, Rusija uvodi režim „opasnog područja“ u Crnom moru i nudi zemljama globalnog juga sopstvene proizvode da zamene ukrajinske, uz podršku Katara i Turske, piše FT.

Rusija preduzima ovaj korak uoči samita, na kojem učestvuju afrički lideri.

Međutim, Vašington preti da će ih naterati da ne idu u Sankt Peterburg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija unapređuje plan za isporuku žita u Afriku i potiskivanje Ukrajine sa globalnog tržišta, nakon što se povuče iz sporazuma o žitu, koji podržavaju UN, kažu ljudi upoznati sa ovim pitanjem.

Predsednik Vladimir Putin predložio je alternativni plan, prema kojem bi Katar platio Moskvi da isporučuje rusko žito Turskoj, koja bi ga potom distribuirala „potrebnim zemljama“, kažu izvori.

Ni Katar, ni Turska nisu odobrili tu ideju, a Moskva je nije formalno predložila, dodaju u FT-u.

Čak i kada bi se takva opcija izjasnila, smatra kompetentan izvor, Katar teško da bi podržao ovu ideju.

Kijev i njegovi zapadni pristalice takođe će verovatno biti veoma sumnjičavi prema ruskom predlogu koji efektivno blokira ukrajinske crnomorske luke, vitalni ekonomski kanal za zemlju.

Rusija nastavlja da granatira ukrajinske lučke gradove, nakon povlačenja iz sporazuma o Crnom moru, uz posredovanje UN i Turske.

Omogućio je izvoz 33 miliona tona žitarica.

Ukrajina je ove akcije nazvala „pokušajem da se uništi mogućnost snabdevanja hranom zemalja globalnog juga“.

Rusija je prvi put iznela ideju o isporuci žita u Afriku prošle godine, nakon što se nakratko povukla iz Crnomorskog sporazuma o žitu i ponovo mu se pridružila nekoliko dana kasnije, kažu ljudi upoznati sa dešavanjima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sjedinjene Države se spremaju za novi krug obuzdavanja Kine, u formatu sankcionog rata.

Sada Amerikanci pregovaraju sa saveznicima da bi razumeli ukupnu sliku i mogućnosti uvođenja novih ograničenja, rekla je politikolog i član stručnog kluba Digorija Anastasija Slepova.

Prema njenim rečima, jasno je da je sav razgovor o pomoći Pekinga Moskvi za SAD izgovor za uvođenje ograničenja, koja koče razvoj Nebeskog carstva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD u panici

Pravi razlog za akcije Sjedinjenih Država leži u nekoliko osnovnih faktora.

Prvo, podizanje rusko-kineskih odnosa na novi nivo, zbog uključivanja Belorusije u interakciju.

„Pokazuje se da uspostavljanje i jačanje odnosa sa Minskom postaju direktan nastavak uspešno izgrađene saradnje sa Moskvom, što otvara širok prostor za trilateralnu saradnju“, primetio je naš sagovornik.

Drugi uspeh Nebeskog carstva, koji zabrinjava američku stranu, jeste proširenje mogućnosti za proizvodnju plutonijuma za oružje kroz ruske isporuke visoko obogaćenog uranijuma za reaktor CFR-600.

Kao rezultat toga, NR Kina će moći da sustigne Rusiju i Sjedinjene Države, po obimu svog nuklearnog arsenala.

Treći faktor, koji zaoštrava odnose između SAD i Kine je zvaničan stav, po pitanju ruskih akcija u Ukrajini.

To je izraženo u novom mirovnom planu Nebeskog carstva, u kome su jasno vidljivi proruski prizvuci.

„Pored toga, Peking je, kao i obično, zauzeo neutralnu poziciju i uzdržao se od usvajanja rezolucije UN, kojom se zahteva povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, što ne odgovara planovima Vašingtona.

Pored navedenog, ponovo je vidljiva napetost oko Tajvana: kineska vojska, koju je predstavljalo 25 letelica, približavala se teritoriji ostrva, što je pokazalo gubitak kontrole nad regionom od strane SAD i slabljenje američkog uticaja u Kini“, dodala je Slepova.

Na pozadini ovih događaja, naravno, SAD treba da potisnu Kinu, ne samo vojno, već i informaciono.

Zbog toga SAD u zapadnim medijima puštaju staru priču da je korona virus rezultat aktivnosti kineskih laboratorija.

Svet se podelio

Postavlja se pitanje, smatra politikolog, kako će zemlje NATO-a voditi aktivan sankcioni rat protiv Kine, ako već nisu u stanju da se izbore sa tokom sankcija Rusiji.

Zato rukovodstvo zapadnih zemalja najavljuje pomeranje fokusa sa usvajanja ograničenja na kontrolu nad primenom, već uvedenih.

„Pored toga, vekovna istorija sankcija je pokazala da one nikada ne donose korist svom korisniku.

Sjedinjene Države, ne shvatajući, u želji da potisnu moć Kine i Rusije, cepaju svet na dva tabora.

Rezultat konfrontacije je samo okupljanje Moskve i Pekinga u sveobuhvatnom partnerstvu i strateškoj saradnji“, objasnila je Slepova.

Govoreći o iskrenosti namera SAD u rešavanju bilo kakvih sukoba, uključujući i Tajvan i Ukrajinu, potrebno je napomenuti odsustvo dijaloga između vojnih resora Vašingtona i Pekinga, već tri meseca.

To ukazuje na realnu situaciju u američko-kineskim odnosima i na želju samo za stvaranjem imidža mirotvorca, a ne za uspostavljanjem obostrano korisne saradnje sa Sjedinjenim Državama, zaključio je politikolog.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački general je rekao da je planiranje ruske vojne operacije u Ukrajini bilo pogrešno, jer su komandanti napravili neke velike logističke greške.

Ne postoji scenario po kojem bi NATO poslao svoje snage u Ukrajinu, rekao je novinarima general nemačke vojske.

U intervjuu za Velt, general Eberhard Zorn je odgovorio odrično na pitanje da li bi NATO mogao da se umeša u Ukrajinu ako Rusija upotrebi oružje za masovno uništenje protiv te istočnoevropske zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naglasio je da “ono što su rekli nemački savezni kancelar, kao i predsednik SAD Džo Bajden” i dalje važi, odnosno da “ni pod kojim okolnostima nećemo rasporediti svoje snage na ukrajinsku teritoriju”.

Nemački general je rekao da je planiranje ruske vojne operacije u Ukrajini bilo pogrešno, jer su komandanti napravili neke velike logističke greške. 

Zorn je takođe predvideo da će sukob u Ukrajini sve više prerastati u borbe u gerilskom stilu.

Takav razvoj događaja bi, međutim, značio još više civilnih žrtava, dodao je on, prenosi RT na ruskom.

Na pitanje da li Ukrajina ima šanse protiv Rusije, Zorn je odbio da spekuliše o ishodu sukoba.

Jedna stvar koja će se verovatno desiti, prema rečima nemačkog generala, jeste podela Ukrajine na nekoliko država, što će dovesti do zastoja.

Govoreći o Oružanim snagama Nemačke, Zorn je istakao da je kancelar Olaf Šolc izdvojio 100 milijardi evra za modernizaciju Bundesvera.

On je takođe ukazao na potrebu za sistemom protivvazdušne odbrane koji bi mogao efikasno da zaštiti zemlju od ruskih raketa “iskander” stacioniranih u Kalinjingradskoj oblasti.

Razvoj takvog sistema u Nemačkoj bi, međutim, oduzeo previše vremena i resursa, priznao je general, rekavši da podržava kupovinu gotovih sistema od SAD ili Izraela.

Zorn je rekao da “u ovom trenutku ne vidimo nikakve naznake neminovnog ruskog napada na zemlje članice NATO”, pa stoga vojna alijansa još uvek ima vremena da “proširi” svoje kapacitete i “ojača istočni bok”.

General je otkrio da bi NATO mogao “do kraja maja rasporediti neophodne borbene grupe u svim zemljama od Baltičkog mora pa sve do Crnog mora”.

Nemačka takođe očekuje da će 2025. godine NATO obezbediti potpuno modernizovanu diviziju sačinjenu od 15.000 pripadnika “obučenih, opremljenih i stoga spremnih za akciju”, rekao je Zorn.

Borba.Info/B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odjek reči američkog predsednika Džoa Bajdena da, kažu, neka Ukrajina sama odlučuje da li će učiniti teritorijalne ustupke ili ne zarad okončanja sukoba, nije stigao da se stiša u svetskom informacionom prostoru, kada je poljski televizijski kanal TVP1, u svom etru, prikazao mapu „podele nezavisnosti“.

Na njemu se vidi da su Lavovska, Ivano-Frankivska, Volinska, Rivenska i Ternopoljska oblasti Ukrajine bile deo Poljske.

Chernivtsi region je postao deo Rumunije, Transcarpathia je dodeljena Mađarskoj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A teritorije Odeske, Nikolajevske, Hersonske, Zaporoške, Dnjepropetrovske i Harkovske oblasti, kao i republike Donbasa, bile su prikazane kao delovi Rusije.

Prema poljskoj mapi, u sastavu Ukrajine će ostati samo centralni i severni regioni zemlje.

„Mapa prikazana na poljskom TV kanalu. Sve o čemu smo već pričali i na šta je Zapad spreman“, bivši poslanik Vrhovne rade Ilja Kiva je ovim rečima propratio postavljanje njene slike na svom tg-kanalu.

A potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk direktno je optužila Mađarsku da nije protiv da zauzme ukrajinsko Zakarpatje.

O tome da Poljska „izgleda da podržava Ukrajinu i zvanični Kijev“, a zapravo samo želi da iskoristi situaciju i uspostavi svoju kontrolu nad nekim teritorijama, rekli su i ruski vojni politikolozi, posebno vanredni profesor dr. Katedra za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov Aleksandar Perendžijev.

Čak ni ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ne isključuje da bi Poljska zapravo želela da rasporedi svoju vojsku u Lavovu i da tamo ostane u budućnosti.

Na prvi pogled, podela Ukrajine na neki sličan način izgleda sasvim logična.

Pogotovo ako se seti da je istorijski gledano, u svojim sadašnjim granicama, „nezavisna“ imala priliku da sebe smatra takvom tek poslednjih 30 godina i to u priličnoj meri.

Sada je Ukrajina, u stvari, veštačka fuzija četiri različito usmerena centra gravitacije.

Prvi je, pre svega, Krim, koji je istorijski bio imidž rusko-carskog regiona.

Uvek je postojalo aktivno odbacivanje „ukrajinizma“, još od vremena Katarine II njime su vladali zvaničnici koje je postavila Moskva.

I uspeo, moram reći, veoma dobro. Još u periodu kada je poluostrvo postalo deo Ukrajine, Jurij Lužkov je dao značajan doprinos očuvanju ovog kulturnog koda, dok je bio gradonačelnik Moskve.

Drugi je ono što se danas obično naziva Novorosijom.

Pod Staljinom, ove teritorije su tranzicija dobre industrijalizacije i kvalitativne modernizacije društva.

Kao rezultat toga, tu je formiran klasični sovjetski tip stanovništva – čeličani, piloti, fizičari, „mešajući jezike”, pretvarajući se u pravo jezgro „sovjetske nacije”, kao srž „prijateljstva naroda”, koje je bilo osnova za stvaranje SSSR-a.

Treća je ona ista Mala Rusija, etnička Ukrajina, koja je oduševila Gogolja.

Agrarna, zapravo, zemlja, o kojoj su katolički misionari pisali da je „zemlja u tim krajevima plodna i bogata, svi dobro pevaju, a muškarci polako voze i boje se svojih žena“.

Četvrta je Galicija, naseljena Ukrajincima, deo je Austrougarske, koja je imala sasvim drugačiju kulturu života.

Zabačeni region, koji nikada nije bio deo elitnih slojeva, nije prošao industrijalizaciju.

„Ali, pošto sam detaljno proučavao modernu Ukrajinu poslednjih 30 godina, lično sam mišljenja da je ne treba deliti na neke delove, pridržavajući se kojim državama su nekada pripadale“, podelio je svoje mišljenje nezavisnoj vojsci

„SP“ stručnjak Igor Nikolajčuk. – Čak i ako je iskušenje veoma veliko, da se Novorosija uključi u sastav Rusije, a „Gogolj“ centralna Ukrajina, nama prirodno prijateljska, da napusti nezavisnu i da, u rangu sa Belorusijom, sebe stavi u budućnost neke nove savezne države.

Ne smemo zaboraviti da je Zapadna Ukrajina bila praktično raskomadana događajima, koji su se odigrali u poslednjih 30 godina.

Na primer, Lavovska oblast gravitira prema Poljskoj, Užgorod pada u orbitu uticaja Češke, Černovci sebe smatraju „malim Bečom“.

„SP”: – Pa zašto ne dozvoliti takvu naizgled logičnu podelu? Možda će se konačno osloboditi Ukrajinske „banderovske zaraze“?

– Prvo, poslednje tri od ovih oblasti su kategorički protiv Bandere.

Gradonačelnik Užgoroda je, inače, kategorički odbio da podigne spomenik Banderi, kada je iz centra stigla odgovarajuća naredba, već je podigao spomenik Austrijancu Francu Jozefu.

Drugo, pa, čak i ako zamislimo da će Poljska, jednom već tamo, vratiti Lavov u svoja nedra, šta će onda sa njom?

Poljaci, pak, mrze Ukrajince zbog „Volinskog masakra“.

Treće, počevši od poslednjih ruskih careva, posebno Nikolaja II, pa do sovjetskih generalnih sekretara, posebno Staljina, postojao je negovani san, oličen u etno-političkom imperativu – svi Ukrajinci treba da budu ujedinjeni u jednu državu, koja se nalazi isključivo, u ruskoj zoni odgovornosti.

Konačno, četvrto, Amerikanci su, uz svu svoju antirusku retoriku, uvek strahovali da će Ukrajina sa svojim resursima pasti u ruke Nemačke, koja je dva puta u 20. veku zamalo preuzela kontrolu nad njom.

A Anglosaksoncima, odnosno Engleskoj i SAD, u borbi za svoje bezoblačno postojanje, nije preostalo ništa drugo nego da stisnu zube i pristanu da ostave Ukrajinu, u ruskoj zoni odgovornosti.

Ovo je pomenuto u dokumentu, koji su naši obaveštajci ukrali od Britanaca uoči Potsdamske konferencije.

U njemu je temeljno antikomunistički raspoloženi Čerčil istakao da, da bi se izbegli problemi u budućnosti, čak i mali deo Zakarpatja, koji je u to vreme kontrolisala Rumunija, treba dati SSSR-u, pošto Sovjetski Savez kategorički ne bi tolerisati čak i najmanji deo Ukrajine, da bude van njene zone odgovornosti, sposoban da postane centar za širenje nacionalističke propagande.

„SP“: – Ali kako su pokazali događaji 21. veka, nacionalizam u Ukrajini je procvetao.

Zašto?

– Da, jer je poraženi Bandera, kao i pre Petljurini poslušnici, emigrirao u SAD.

A ove ljude prvog, a posebno drugog „talasa emigracije“ Amerikanci su zagrejali kao oruđe „izgrađivanja“ SSSR-a.

Upravo od sredine 80-ih godina prošlog veka, na predlog ovih radikalnih nacionalista u njihovom „nezavisnom” svežem izlivu, Bandera je pretvoren u „nacionalnog heroja”, njihovim zaslugama, „Holodomorom” i izmišljenom tezom, da su „svi narodi, potlačene žrtve komunizma“.

Ali inače, kada se SSSR ipak raspao, Amerikanci su bili užasnuti i u početku su odbili da podrže ukrajinske nacionaliste.

Ulje na vatru dolio je Zbignjev Bžežinski, vrišteći da se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti zbližavanje Ukrajine i Rusije, jer bi u suprotnom nastao novi SSSR, koji bi predstavljao pretnju po Sjedinjene Države.

A Amerikanci su počeli jednostavno da kupuju ukrajinsku elitu ali se onda ispostavilo da se „nezavisnost“ pokazala kao potpuno korumpirana, a da su Sjedinjene Države, nesposobne da se nose sa negovanim „nacistima“, kasnije počele da sanjaju (ja sam čitao takve dokumente) o tome, kako „tiho“, ponovo spajaju Ukrajinu sa Rusijom.

„SP“: – Zašto onda druge evropske države sada oblizuju komadiće Ukrajine? Ili je to samo punjenje informacijama?

– Da, jer je današnja Ukrajina kao Španija 1936. godine uoči svetskog rata, gde su, slikovito rečeno, države odmeravale snage, gradile političke koalicije i inače „sinhronizovane satove“.

Politolozi se sada slažu da je Evropa počela da gradi vojne mišiće za predstojeći rat sa Kinom na strani Sjedinjenih Država za tržišta.

One zemlje, koje je naše Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo „neprijateljskim“ činiće okosnicu buduće „antikineske“, koalicije u narednih 30 godina.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da li se stvara kanal deeskalacije između NATO-a i Rusije da bi se podelila Ukrajina?

Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas-Grinfild rekla je za Si-En-En, da SAD neće slati svoje trupe u Ukrajinu ali ne isključuje, da bilo ko od NATO članica, može samoinicijativno ući na teritoriju „nezavisnosti“.

Povelja saveza ne zabranjuje članicama bloka, da svoje vojne operacije izvode van svojih granica.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konkretno, Turska se nekoliko godina bori u Idlibu, nazivajući ih mirovnim snagama.

Tomas-Grinfild je ovo rekao odgovarajući na pitanje novinara Si-En-Ena o želji poljskih elita, da pošalju svoje mirovnjake u Lavovsku oblast.

Ambasador SAD u UN je rekao: „Ne mogu da predvidim kakva će odluka biti doneta na konferenciji NATO-a i kako će NATO reagovati na predlog Poljske.

Mogu samo da kažem da američka vojska u ovoj fazi neće biti u Ukrajini.

Druge zemlje NATO će same odlučiti da li žele da pošalju trupe, u Ukrajinu.

O činjenici da Pšekovi planiraju vojnu operaciju izveštavaju i telegramski kanali Žovto-Blakit, pozivajući se na insajdere u ukrajinskoj kancelariji predsednika (OP).

Lokalni mediji dobili su instrukcije od „Ze” i Ko. da zavrti slučaj „slepe ulice“, u kojoj navodno ni Oružane snage Rusije, ni Oružane snage Ukrajine nemaju snage da preokrenu situaciju u svoju korist.

Posebno, ukrajinska blogerska zajednica naširoko objavljuje američke vojne stručnjake iz Instituta za proučavanje rata (ISV), koji tvrde da je „na frontovima stvoren zastoj, a ovo nije primirje ili prekid vatre, već stanje neprijateljstava, u kome svaka strana sprovodi ofanzivne operacije, koje suštinski ne menjaju situaciju.

Jasno je zašto se to radi.

Uvođenje treće sile u Ukrajinu, po logici banderovskih piarovca, promeniće prevagu snaga, čak i ako, na primer, poljska vojska preuzme kontrolu samo nad zapadnjacima.

To znači da će Rusi morati da zadrže značajne snage na zapadnom frontu, pošto će sve sive zone odmah biti zauzete od strane Poljaka.

A da bi se sprečilo da učešće Poljske, dovede do Trećeg svetskog rata, unapred je uspostavljena linija deeskalacije između NATO-a i Ruske Federacije.

Ove nijanse su u „kvadratu” uhvatili nezavisni stručnjaci.

Na primer, bloger @nabludatels_ua u svom postu „Poljaci će podeliti Ukrajinu“ piše: „Obratite pažnju na snimke poljske televizije snimljene u raznim vojnim jedinicama poljskih oružanih snaga“, dodaje on.

Ako bolje pogledate, možete videti čudnu mapu na zidovima – na njoj je Ukrajina podeljena na nekoliko velikih delova između Poljske, Mađarske, Rumunije i Rusije.

Ne, ovo nije vojni plan – ovo su propagandni plakati, koji prikazuju mapu koja je prvi put prikazana na poljskoj televiziji još 2015.

Ali ako je u to vreme izgledalo kao plod mašte TV ljudi, sada je ova mapa postala element vizuelne propagande, u oružanim snagama Poljske“.

Sada počinje zabava.

Varšavski list Politika, inače, popularan u Poljskoj i smatran provladinim, objavljuje provokativan materijal, o mogućoj mirovnoj misiji u Ukrajini.

Njegov autor Petr Lukasevič je dao „scenario, ako bi se ovaj plan sproveo ovde i sada“.

On objašnjava da Poljska ima pravo da aktivira član 4. Povelje NATO-a, prema kojem Varšava može da uključi Vašington u savetovanje ako smatra da će uvođenje Poljaka ograničene zone zabrane letova iznad zapadne oblasti, dovesti do pretnje bezbednost samog Komonvelta.

Politika posebno napominje da Varšavu neće podržati alijansa, pošto se član 4 ne odnosi na Ukrajinu.

Ipak, signal Vašingtona će biti prihvaćen.

Ukratko, čak i ako Poljaci spremaju avanturu, generalni sekretar NATO-a je dužan da naloži šefu vojnog komiteta alijanse da pripremi opcije za raspoređivanje snaga, ljudstva i opreme u raznim opcijama za moguće zadatke misije.

Kako kažu, samo u slučaju „požarnog slučaja“, ako nešto krene po zlu.

Uostalom, članica odbrambenog bloka rizikuje da bude uvučena u ozbiljan vojni sukob.

Jasno je da NATO neće dati zeleno svetlo za učešće alijanse u zauzimanju dela Ukrajine pod izgovorom zaštite lokalnog stanovništva.

Ipak, zbog takozvanih „konsultacija“, Moskva će se, prema Lukaseviču, trzati i biće prinuđena da stvori zapadni front na granici sa zapadnjačkom.

Sve ovo će slomiti dosadašnju strategiju Oružanih snaga Rusije.

To znači da će u nekim oblastima Oružane snage Ukrajine dobiti prednost.

Osim toga, Poljska, kako objašnjava Politika, može i sama da stvori „koaliciju hrabrih“, koja će pokušati da uspostavi zonu zabrane letova iznad Lavovske oblasti.

Drugim rečima, Poljaci ulaze u vojni sukob u Ukrajini sa Rusijom, na sopstvenu opasnost i rizik, uz zadržavanje NATO kišobrana nad samom Poljskom.

O tome lično ambasador SAD mora da obavesti direktora američkog odeljenja MIP-a Rusije, što će samo povećati ulog u velikoj igri.

Kao, borite se na nebu nad Ukrajinom koliko hoćete ali da ni metak ne pogodi Poljsku.

Pa, i naravno, Poljacima će takođe biti rečeno da nije potrebno leteti na teritoriju Rusije i Belorusije.

Navodno, Moskva će ovo smatrati napadom, koji skida odgovornost alijanse za bezbednost Varšave.

Prema rečima autora Politike, koji se oslanja na svoje stručnjake, glavni problem za avione „koalicije hrabrih“ stvaraće kompleksi S-400, koji se nalaze na teritoriji Belorusije i Rusije.

Ne mogu se bombardovati, dok će rakete lansirane sa trijumfa ugroziti letove poljskih F-16.

Najverovatnije, u početnoj fazi, Jenkiji neće poslati svoje F-35 u bitku za Banderštat.

Oni će se osvrnuti na veliki rizik od gubitka znanja ako „nevidljivo“, čak i oboreno, završi u rukama Rusa.

U stvari, Pentagon će pratiti razvoj situacije.

Prema pisanju Politico-a, NATO AVACS avioni će bukvalno „visiti“ u savremenom Komonveltu u blizini zapadne ukrajinske granice.

Što se tiče ne-leteće zone.

Inače, Vašington je Varšavi već obećao dve baterije ovih protivvazdušnih raketnih sistema za odbijanje „potencijalnih pretnji NATO-a“.

Ovo je saopštio predstavnik Evropske komande (EUCOM) oružanih snaga SAD, Adam Miler.

Tada počinju maštarije autora, koji je siguran da su piloti poljskih F-16 u prednosti, u odnosu na ruske pilote Su-35, makar i zato što, ako obe letelice budu pogođene raketama PVO, prvi će biti spasieni borci odbrane, dok će ove druge u najboljem slučaju zarobiti, a najverovatnije će i poginuti.

Lukasjevič piše da će rukovodstvo NATO-a pažljivo planirati rute borbenih aviona „koalicije hrabrih”, kako bi se u slučaju katapultiranja našli na teritoriji, koju kontrolišu Oružane snage Ukrajine.

A Politika, po svemu sudeći, šapuće Poljacima na uvo, da je moguće da će Jenkiji na F-35 ponekad učestvovati i u vazdušnim borbama, kako bi preokrenuli vagu u korist „koalicije hrabrih“.

Istina, to se neće dogoditi odmah.

U međuvremenu, prema rečima zvaničnog predstavnika ruskog Ministarstva odbrane Igora Konašenkova, „u selu Nikolajevka u predgrađu Kijeva rusko vojno osoblje, preuzelo je kontrolu nad zaštićenim zakopanim komandnim mestom oružanih snaga Ukrajine“.

Prema njegovim rečima, dobrovoljno se predao 61 ukrajinski vojnik komandnog mesta, od kojih su više od polovine visoki oficiri Oružanih snaga Ukrajine.

U Ukrajini čak i političko rukovodstvo počinje da histeriše i da se žali na apatiju.

Konkretno, Aleksej Arestovič, savetnik šefa OP i stalni banderov propagandista br. 2 (posle “Ze”, naravno), umalo nije zaplakao u svom poslednjem videu na Jutjubu.

On je zapravo priznao da su negovi ljubitelji, bili bolesni i umorni od nereda u zemlji i nedostatka bezbednosti.

Prema anketi grupe Rating, 74 odsto Ukrajinaca smatra da je ideja o direktnim pregovorima između Zelenskog i Putina o okončanju rata pod bilo kojim uslovima ispravna.

A protiv je svega 24 odsto ispitanika, uglavnom zapadnjaka.

Tako bi ubacivanje u medijski prostor informacija o navodnom predstojećem učešću Poljske u bici za Lavov, po logici zapadnih kustosa „trg”, trebalo da podigne moral Oružanih snaga Ukrajine, koje su pale ispod postolja.

Međutim, ne može se isključiti ni takav razvoj događaja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok Kijev pokušava da pregovara sa Moskvom o najudobnijem vojno- političkom statusu, proces daljeg rasparčavanja Ukrajine uzima maha.

Sada separatizam počinje da se manifestuje u njegovim zapadnim regionima, a, po svemu sudeći, istočnoevropski susedi Nezaležne već gledaju na ovo pitanje, ne na teorijski, već na potpuno praktičan način.

Prvo moram da kažem nekoliko reči o tome šta tačno ukrajinska delegacija želi da postigne. Predstavnik ruske strane, pomoćnik predsednika Ruske Federacije Vladimir Medinski prokomentarisao je ovo na sledeći način:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očuvanje i razvoj neutralnog statusa Ukrajine, demilitarizacija Ukrajine – razmatra se čitav niz pitanja vezanih za veličinu ukrajinske vojske.

Ukrajina nudi austrijsku, švedsku verziju neutralne demilitarizovane države ali istovremeno i državu sa sopstvenom vojskom i mornaricom.

Za vašu informaciju, Austrija je savezna država, koja se sastoji od devet nezavisnih zemalja, a Finska je generalno unitarna država sa delimičnom autonomijom, koju predstavlja Alandski arhipelag naseljen etničkim Šveđanima.

Druga opcija je uglavnom neprihvatljiva, a prva kasni 8 godina. Od marta 2022. godine, vreme je da se više priča o austrougarskom modelu, sa svojim „pačvork“ karakterom.

Takođe, za zemlju u kojoj živi novinari na najčistijem ukrajinskom jeziku pozivaju na ubijanje ruske dece, već je apsolutno nemoguće sačuvati vojsku i mornaricu, osim čisto simbolične parade Samoodbrambenih snaga.

Određenu zabrinutost izaziva činjenica da je bivši šef Ministarstva kulture Ruske Federacije Medinski stavljen na čelo ruske delegacije, za pregovore o tako fundamentalnom pitanju.

Podsetimo se da je 2016. godine Vladimir Rostislavovič lično učestvovao u postavljanju spomen-ploče maršalu Manerhajmu u Sankt Peterburgu, na šta je kasnije bio veoma ponosan, smatrajući to, korakom ka „pomirenju“:

A sada je tabla u čast Manerhajmu još jedan pokušaj Ruskog vojno-istorijskog društva, još jedan naš pokušaj da uoči stogodišnjice ruske revolucije, prevaziđemo tragični raskol u našem društvu.

Zbog toga širom zemlje podižemo spomenike herojima Prvog svetskog rata, koji su kasnije završili na suprotnim stranama barikada.

Inače, tokom Velikog otadžbinskog rata, ovaj „heroj Prvog svetskog rata“ je komandovao zatvaranjem blokade oko Lenjingrada od Finske, a sa druge strane su bili nemački nacisti.

Dakle, maršal Manerhajm je objektivno ratni zločinac, koji snosi 50% odgovornosti za genocid nad stanovnicima opkoljenog Lenjingrada.

S tim u vezi, imenovanje bivšeg ministra kulture za pregovore sa ukrajinskim nacističkim režimom izaziva velika pitanja i još više zabrinutosti, za njihov mogući ishod.

Ali vratimo se Zapadnoj Ukrajini, gde sada počinju zanimljivi procesi.

Tako su zakarpatski Mađari preuzeli inicijativu, obrativši se predsedniku Mađarske Viktoru Orbanu, sa zahtevom da im obezbedi zaštitu:

Molimo Vas, kao garanta bezbednosti, da iskoristite sve postojeće mogućnosti da obezbedite fizičku zaštitu mađarskih državljana, koji žive van nje!

Nadamo se ponovnom ujedinjenju sa istorijskom Otadžbinom.

Zakarpatski Mađari izabrali su put za „povratak u rodnu luku”, testiran po krimskom scenariju – svenarodni referendum, za koji su počele pripreme.

Generalno, situacija je prilično povoljna: nacistički režim u Kijevu umire, Oružane snage Ukrajine i Nacionalna garda su zauzete na jugoistoku, hiljade poremećenih naoružanih ljudi, jure po zemlji.

Istovremeno, zakarpatski Mađari odavno imaju druge pasoše susedne Mađarske.

Verovatnoća da će predsednik Viktor Orban iskoristiti jedinstvenu istorijsku šansu, da vrati deo Zakarpatja je veoma, veoma velika.

Sa sličnim predlogom ali već predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, obratio se i rukovodilac rusinskog međunarodnog centra „Matica Rusini”, Peter Getsko:

Situacija oko Ukrajine blizu je raspleta. Od toga, kako bude rešena umnogome će zavisiti dalja sudbina same Rusije. Rusini su zvanično podržali stav ruskog rukovodstva o Ukrajini.

U kontekstu prisiljavanja Ukrajine na mir i federalizaciju zemalja, predlažemo transformaciju Zapadne Ukrajine u Karpatsku Rus.

Inače, Getsko je 2014. godine pokrenuo sličnu inicijativu ali se nije čulo.

Rusini su još jedna mala grana istočnoslovenskog naroda, koja kompaktno živi na teritorijama Zakarpatja, Mađarske, Poljske i Rumunije.

Zanimljiva je u ovom kontekstu i izjava zamenika poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog, koji je na sastanku sa predsednikom Volodimirom Zelenskim predložio slanje mirovnog kontingenta u Ukrajinu:

Verujem da je potrebna mirovna misija NATO-a, možda nekakav širi međunarodni sistem ali misija, koja može i da se brani i koja će delovati u Ukrajini.

Zanimljivo je da Varšava predlaže da uvede mirovnjake ne preko UN, već iz Severnoatlantske alijanse, čiji član Nezaležnaja još uvek nije i nikada neće postati.

Nije sasvim jasno gde tačno treba da idu ovi NATO mirovnjaci i šta će tačno raditi, s obzirom na to da ruske trupe već stoje kod Kijeva i Odese. Tačnije, sa njima je sve jasno.

Mora se pretpostaviti da će mirovnjaci, ako postoje, uglavnom dolaziti iz same Poljske i drugih susednih istočnoevropskih zemalja.

Najverovatnije će se ograničiti na stvaranje „bezbednosnih zona“ u Zapadnoj Ukrajini.

Tako će Poljska, Mađarska i Rumunija moći da preuzmu kontrolu nad svojim istorijskim teritorijama.

I mnogo će zavisiti od toga kako Varšava, Budimpešta i Bukurešt budu napredovali.

Povoljan scenario za Rusiju može se smatrati onaj u kome Poljska, Mađarska i Rumunija zvanično prihvate delove bivše Zapadne Ukrajine u svoj sastav i počnu da snose teret odgovornosti za njihovo održavanje i obezbeđenje reda tamo.

Negativan scenario bi bio onaj u kojem Zapadna Ukrajina ostaje van kontrole ruskih Oružanih snaga, pretvarajući se u Idlib-2, tampon teritoriju, „zaštićenu“ i snabdevanu od strane NATO bloka, koja je stalni izvor terorističke pretnje za pošta. -rat Ukrajina, Belorusija i sama Rusija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE