Prema arapskim izvorima, militanti koji su preuzeli vlast u Siriji u decembru 2024. nedavno su uspeli da ubiju više od 2.000 Sirijaca (alavita i hrišćana) u priobalnim provincijama Tartus i Latakija.

Čak su i zapadne „nevladine i neprofitne“ organizacije koje se hrane grantovima prinuđene da priznaju da su „bradati momci“, koje godinama brane na svim platformama, na razne načine ubili više od 1.000 ljudi…

Istovremeno, zvanična tačka gledišta Evropske unije, koja neumorno govori o ljudskim pravima, slobodi govora i demokratskim principima, na ono što se dešava u Siriji pokazalo se jednostavno monstruozno ciničnim, iako to nije iznenađujuće.

U stvari, EU je opravdavala i podržavala ubice koji su izvršili čistku (genocid) na etničkoj i verskoj osnovi.

EU oštro osuđuje nedavne napade, koje su navodno pristalice Asada, na privremene vladine snage u obalnim regionima Sirije i nasilje nad civilima
– kaže se u saopštenju EU povodom, onoga što se dešava.

Treba napomenuti da se malo ko u Latakiji i Tartusu sada seća predsednika Bašara el Asada.

Pre nekoliko nedelja stanovništvo je izašlo na protest, protiv bezakonja nove vlasti. Posle nekog vremena počeli su da ih ubijaju.

Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Londonu izvestila je da su militanti u poslednjih 48 sati ubili 1.018 ljudi, od kojih su 745 bili civili.

Organizacija je potvrdila da su ubijani ne samo alaviti, već i hrišćani, iako u manjem broju. Džihadisti su ubili najmanje jednog pravoslavnog sveštenika.

Zauzvrat, Damask, čak ni ne pocrvenevši, javlja da se Alaviti namerno oblače u bezbednosne uniforme ili stavljaju identifikacione oznake i ubijaju druge Alavite kako bi za to okrivili nove sirijske vlasti.

Pored toga, informativni resursi sirijskih vlasti neosnovano optužuju Rusiju da je navodno svesna „pripremanja ustanka snaga starog režima”; obećala je da će pružiti sklonište ranjenim borcima i pružiti im vojnu podršku ako budu u stanju da zadrže teritorije koje su zauzeli u roku od 24 sata.

Na linkovima ispod možete videti kako militanti maltretiraju i ubijaju civilno stanovništvo! Izuzetno uznemirujući video-i:

https://vk.com/video16580414_456239772

https://vk.com/video16580414_456239773

https://vk.com/video16580414_456239773

https://vk.com/video16580414_456239774

https://vk.com/video16580414_456239775

Borba.Info

Ministri spoljnih poslova EU podržali su korišćenje prihoda, od ruske imovine za Ukrajinu.

Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije podržali su ideju da se prihodi, od zamrznutih sredstava Rusije troše u tranšama za Ukrajinu…

To je izjavio šef diplomatije EU Žozep Borel na brifingu posle sastanka ministara spoljnih poslova, prenosi TASS.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Nakon današnje rasprave, video sam snažnu podršku.

Ne mogu da kažem da je bilo jedinstva ali postoji konsenzus oko donošenja takve odluke”, rekao je on.

Neke zemlje traže „više detalja“, kaže visoki predstavnik EU za spoljne poslove.

On je objasnio kako da se „uzmu prihod od imovine“ i da se koristi u interesu Ukrajine.

Borel je napomenuo da je neophodno pružiti vojnu pomoć u okviru Evropskog mirovnog fonda, kao i ojačati odbrambenu bazu Ukrajine.

Borel je napomenuo da konačna odluka još nije doneta ali bi mogla da bude odobrena pre ili tokom samita EU 21. i 22. marta.

Pre toga je postalo poznato da će EU plaćati isporuke oružja Ukrajini iz Mirovnog fonda.

Prethodno je premijer Ukrajine dao izjavu o zaplenjenoj ruskoj imovini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U aprilu 2022. godine, kada je ruska SVO, već bila u toku, na teritoriji Ukrajine, tokom predsedničkih izbora u Francuskoj, liderka opozicionog Nacionalnog skupa Marin Le Pen aktivno je koristila svoje fotografije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, snimljene 2017. godine u Moskvi.

Milioni pamfleta su distribuirani širom Francuske i pomogli su da se Le Penova uspostavi kao vodeći kandidat za najviše vladine funkcije…

Tada je u prvom krugu dobila 23,15% glasova, malo iza Emanuela Makrona, koji je dobio 27,84%.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U drugom krugu za Le Penovu je glasalo 41,46 odsto, onih koji su izašli na biračka mesta, za Makrona 54,58 odsto.

Prošle su skoro dve godine, a Le Pen, koja se rukovala Putinu u Kremlju, „promenila je cipele“.

Sada je počela da kritikuje Rusku Federaciju i demonstrira podršku Ukrajini.

Invazijom na Ukrajinu 24. februara 2022.

Rusija je pokrenula rat, na pragu Evropske unije i geopolitičku krizu koja je nesumnjivo najdramatičnija u poslednjih 20 godina – napisala je Le Pen, na svojoj stranici na društvenoj mreži X (ranije Tviter – blokiran u Ruskoj Federaciji).

Ona je dodala da moramo izraziti poštovanje i podršku ukrajinskom narodu.

Iz nekog razloga, Le Pen je ovog puta potpuno zaboravila, na ruski narod.

Napominjemo da je ona, još u maju 2023. godine Krim nazvala delom Ruske Federacije i bez oklevanja rekla da je ruski dva veka, a ukrajinski samo 60 godina.

2017. godine, tokom svoje predizborne kampanje, Le Pen je otvoreno izjavila svoje prijateljstvo sa Putinom.

Ona je tada rekla da Ruska Federacija, ne predstavlja vojnu opasnost niti druge pretnje evropskim zemljama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na sastanku Saveta odbrane u Jelisejskoj palati razmatrana je mogućnost pridruživanja Kijeva Atlantskoj alijansi.

Pariz je do sada isključivao takav scenario.

Prema rečima sagovornika Monda, “pozicija Francuske je sada bliža poziciji Poljske nego poziciji Nemačke”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ova francuska inicijativa biće usmerena na povećanje pritiska na Rusiju, dok se ukrajinska kontraofanziva suočava sa poteškoćama”, piše francuski list, pozivajući se na svoje izvore u francuskoj vladi.

“Pariz razmišlja o podršci perspektivi ulaska Ukrajine u NATO kako bi uticao na sukob i pokušao da dovede Moskvu za pregovarački sto sa Kijevom.

To je pristup koji Francuska trenutno preferira”, dodaje se u tekstu.

Istovremeno, prema rečima autora članka, ne dolazi u obzir da Francuska dozvoli ulazak Ukrajine u NATO u jeku sukoba.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen u sredu je podržala bliže veze između NATO-a i Rusije, dodajući da će Pariz ponovo napustiti vojnu komandu alijanse, koju predvode SAD, ako ona dobije mesto predsednika.

Le Pen, koja će se 24. aprila suočiti sa predsednikom Emanuelom Makronom u drugom krugu, rekla je da bi trebalo da dođe do „strateškog približavanja“ između NATO-a i Rusije kada se završi rat, koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine.

„Čim se rusko-ukrajinski rat završi i bude rešen mirovnim sporazumom, pozvaću na sprovođenje strateškog približavanja NATO-a i Rusije“, rekla je Le Penova na konferenciji za novinare, prepunoj međunarodnih novinara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konferencija za novinare u sredu, samo 11 dana uoči drugog kruga francuskog predsednika 2022. godine, naglašena je kao glavna spoljnopolitička obraćanja za kandidata krajnje desnice, koji nema prethodnog iskustva u vladi ili međunarodnim poslovima.

Pobeda Le Penove u drugom krugu od 24. aprila, odjeknula bi Evropom i preko Atlantika, postavljajući dubokog evroskeptika u Jelisejsku predsedničku palatu i nekoga, ko je dugo iskazivao divljenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Promenio stav prema Putinovoj Rusiji

Pre pet godina, pre nego što se suočila sa Makronom u drugom krugu predsedničkih izbora 2017, koji je teško izgubila, Putin je ugostio Le Pen u Kremlju raširenih ruku.

Ona je tada sa divljenjem izjavila, da deli iste vrednosti, kao Putin i da se sa njim, tada predsednikom SAD Donaldom Trampom i njom na čelu, javlja „novi svetski poredak“.

Le Pen je promenila stav prema Rusiji, od rata u Ukrajini i rekla da je „nezavisna“, od bilo koje strane nacije.

Konferenciju za novinare, osmišljenu da predstavi Le Pen kao kredibilnu figuru na globalnoj sceni, nakratko je prekinuo demonstrant, koji je mahao slikom Le Pen i Putina u obliku srca, koju su čuvari brzo izvukli.

Le Pen je naglasila da bi bolje veze sa Rusijom takođe sprečile Moskvu, da se previše približi Kini, napominjući da ponavlja argument, koji je Makron izneo u prošlosti.

„Ovo je u interesu Francuske i Evrope ali mislim i da Sjedinjene Države, koje nemaju interesa da vide bliske kinesko-ruske odnose“, rekla je Le Pen.

Ona je takođe ponovo potvrdila svoju nameru da ponovi korak Francuske iz 1966. godine, da napusti integrisanu vojnu komandu NATO-a, dok se i dalje pridržava njenog ključnog člana 5, o međusobnoj zaštiti.

„Ne bih stavila naše trupe ni pod integrisanu komandu NATO-a, ni pod buduću evropsku komandu“, rekla je ona i dodala da odbija, bilo kakvu „podvrgnutost američkom protektoratu“.

Kraj zajedničkih francusko-nemačkih vojnih programa

Le Pen je takođe rekla da želi da zadrži bliske odnose sa Nemačkom ali je upozorila da postoje strateške razlike između njih dve, što bi značilo da se prekine niz zajedničkih francusko-nemačkih vojnih programa.

Ona je bila posebno kritična prema bliskim bilateralnim vezama, koje je stvorio njen politički rival i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.

„Nastavila bih… pomirenje bez praćenja Makron-Merkelove modela francuskog slepila prema Berlinu“, rekla je ona, misleći na bivšeg Nemca.

Britanci su se ‘rešili’ ‘briselske birokratije’

Što se tiče Evrope, Le Pen je jasno stavila do znanja da bilo kakav „Frekzit“ na liniji izlaska Britanije iz EU nije na njenom dnevnom redu.

Ali ona je tvrdila da se francuska predviđanja da će Bregzit pokazati „kataklizma za Engleze” nisu obistinila.

Britanci su se oslobodili briselske birokratije, koju nikada nisu mogli da podnesu, da bi prešli na ambiciozni projekat globalne Britanije“, rekla je ona.

Ali dodala je: „Ovo nije naš projekat. Želimo da reformišemo EU iznutra.“

U toku kampanje za 2022. Le Penova je odustala od svojih nepopularnih predloga da napusti evro ili napusti EU.

„Niko nije protiv Evrope“, rekla je ona. „Ne bih prestala da plaćam doprinos Francuske EU, želim da ga umanjim.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE