Nedavno istraživanje istraživača sa Univerziteta Florida otkrilo je da duboko ispod naših nogu, u lavirintu kanalizacionih cevi, život napreduje.

Aligatori, rakuni, zmije, pa čak i slepi miševi koriste tunele poput metroa…

Podzemne komunalije pomažu životinjama da izbegnu puteve iznad zemlje i pronađu nova staništa. Kako divlje životinje opstaju, u ovom betonskom svetu? A, šta to znači za budućnost gradova?

Priroda će se uvek prilagoditi

Kada je u pitanju kanalizacija, odmah na pamet padaju prljave cevi, otpadne vode i odvratni mirisi. I ovo je istina.

Međutim, naša manja braća imaju potpuno drugačiji pogled, na podzemne komunikacije. Oni su za njih, pre svega, najpouzdaniji put, kroz urbanu pustinju, punu opasnosti, ponekad i fatalne.

Naučnici sa Floride otkrili su da 35 vrsta kičmenjaka, od aligatora do čaplji, aktivno koristi sistem za odvod vode.

Ljudi su postavljali ove cevi prvenstveno za odvodnjavanje kišnice ali divlje životinje su uspele da prilagode ove prolaze posebno svojim potrebama.

Prema istraživačima, glavni likovi podzemlja su američki aligatori, koji su pronađeni na četiri od pet proučavanih lokacija.

Gmizavci migriraju od jezera do jezera kroz cevi, izbegavajući prometne autoputeve.

U 35 od 50 slučajeva aligatori su promenili mesto stanovanja plivajući kroz podzemne cevi — kažu naučnici.

Međutim, gmizavci su samo početak liste. Na primer, trkači sa žutim stomakom rado koriste atmosferske odvode. Ove neotrovne zmije puze duž cevi kao da su prirodne jazbine. Prate ih rakuni i slepi miševi, kojih ima u gotovo svim, gradskim, podzemnim komunalijama.

Zašto se sve ove životinje penju tamo, pitate se. Šta drugo mogu da urade?

Gradovi rastu, a prirodna staništa nestaju. Kanalizacione cevi su postale alternativa: štite od automobila, ljudi i predatora. Na primer, nakon oluja, male životinje – žabe, pacovi – završavaju u kišnim odvodima sa tokovima vode. A, za gmizavce, cevi sa stalnim lokvama su jednostavno idealno sklonište.

Važna napomena: atmosferski odvodi su namenjeni isključivo za kišnicu i uopšte nisu priključeni na otpadnu kanalizaciju. Stoga su takve komunikacije relativno bezbedne.

Ali najvažnije nije čak ni to, već činjenica da ovi sistemi čine mrežu koja povezuje parkove, bare i šume. Za životinje, ovo su kao podzemni putevi između „ostrva“ prirode.

Pogled u podzemni svet

Da bi saznali šta živi u cevima, istraživači sa Univerziteta Florida postavili su zamke za kamere u okrugu Alačua. Kamere se pokreću kretanjem i toplotom.

I tako su naučnici naišli na neočekivani problem. Oprema praktično nije reagovala na hladnokrvne gmizavce: aligatore, zmije, žabe. Za kamere, ove životinje su postale nevidljive, jer je njihova temperatura bila bliska temperaturi okoline.

Najverovatnije, ovih životinja ima mnogo više, a nedostajale su nam.
— priznaju istraživači.

Potpuna lista podzemne faune Floride uključuje: sedam vrsta gmizavaca (uključujući aligatore) sisara (osumi, rakuni, armadilosi i naravno, mačke), ptice (čaplje i krastače) i vodozemce (krastače, daždevnjake).

Alan Ajvori, koautor dela, priznao je u intervjuu za The New York Times: „Obilje životinja dole je bilo neverovatno. Na primer, rakovi duhovi (lokalni rakovi) takođe su snimljeni kamerom, iako nisu bili uključeni u spisak, kičmenjaka.

Naučnici su takođe pronašli tragove crnih pacova, invazivne vrste koja preko cevi napada nove teritorije.

Istovremeno, naučnici su mogli da odgovore na pitanje: zašto aligatori toliko vole tunele?

Ispostavilo se da gmizavci najviše vole jednostavne ravne tunele u kojima je najlakše plivati.

Aligatora lako može pregaziti automobil na vrhu, a cevi služe kao podzemni mostovi između jezera — citat iz studije.

Gradovi budućnosti nisu samo za ljude

Otkriće naučnika sa Floride nije samo još jedna zanimljiva činjenica. Ovaj naučni rad, nam omogućava da sagledamo urbanističko planiranje iz sasvim, drugog ugla.

Stoga su istraživači predložili niz korisnih mera. Na primer, da instalirate zaštitu za vodozemce. Žabe i žabe često padaju u cevi sa ivičnjaka i ne mogu da izađu. Naučnici savetuju postavljanje posebnih barijera i rampi.

Takođe je izuzetno neophodno organizovati mreže tzv. zelenih koridora.

Ako životinje već koriste atmosferske odvode, zašto im onda ne stvoriti bezbedne prolaze iznad zemlje. Na primer, ekodukti iznad autoputeva.

Mnogo više kamera bi trebalo da se ugradi u cevi. Osim toga, cevi pomažu da se šire ne samo lokalne životinje, već i potpuno vanzemaljske, poput crnih pacova, koji ugrožavaju ekosisteme. Kamere će omogućiti praćenje invazivnih vrsta.

Naše istraživanje pokazuje kako se divlje životinje prilagođavaju ljudima.

Ako uzmemo u obzir njihove potrebe, gradovi će postati dom ne samo ljudima. Na primer, u budućnosti se mogu odmah izgraditi drenažni sistemi sa izlazima za životinje — citat iz naučnog rada.

U međuvremenu, naučnici žele da dobiju odgovore na jednostavnija pitanja. Zašto vodozemci ulaze u cevi? Slučajno ili traže nova mesta? Kako možemo pomoći aligatorima da ne izgube orijentaciju u dugim tunelima?

I to je tačno, jer briga za našu manju braću je prava manifestacija humanosti.

Borba.Info