Upravo sam naručio 10 Tesli od ružičastog zlata.

Sve ovo ću pokloniti pratiocima večeras u 20:00 PST!

Lajkujte i komentarišite da biste učestvovali u nagradnoj igri!

I just ordered 10 rose gold Teslas.

I will be giving all of these away to followers tonight at 8pm PST!

Like and comment to be entered into the raffle! pic.twitter.com/xA22i6R8f3

— Elon Musk (Parody) (@ElonMuskAOC) April 1, 2025

Borba.Info

Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka saopštio je danas da je Goran Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija bombardovanog Generalštaba u centru Beograda poklanja američkim ofšor firmama “Kushner Realty” i “Atlantic Incubation Partners” LLC.

Jovanović je na konferenciji za novinare u Beogradu objasnio kako je Ekološki ustanak kopiju pomenutog memoranduma o razumevanju dobio iz Ministarstva odbrane, koje je taj dokument primilo 9. februara.

„Radi se o revitalizaciji i, kako ovde stoji, razvoju lokacije Generalštaba koju Vlada Republike Srbije i njen ovlašćeni predstavnik, ministar građevinarstra u tehničkom mandata Goran Vesić, imaju nameru da sa firmom ‘Kushner’ revitaliziju i oplemene“, naveo je Jovanović.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istakao je da je kompanija „Kushner Realty“ registrovana 8. marta 2022. godine, u američkoj saveznoj državi Delaver, koja je poznata kao ofšor zona. Kompanija je, kako je istakao, registrovana na adresi Džonatana Kušnera, rođaka Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

„Vlada Republike Srbije ovlašćuje Gorana Vesića da sačini memorandum o razumevanju, da se na ovoj lokaciji gradi, nešto što oni nazivaju razvojem i revitalizacijom, da se firmi Kušner i ovoj sestrinskoj firmi, odobri da uđu u zakup na 99 godina na predmetnoj lokaciji bez naknade, da bi nakon 99 godina ta pomenuta firma mogla da postane vlasnik predmetne lokacije.

Na delu je Beograd na vodi 2“, ocenio je Jovanović.

Podsetio je da je kompleks Generalštaba 2005. proglašen za spomenik kulture, i pozvao Vladu Srbije da bez odlaganja objavi svu dokumentaciju vezanu za ovaj aranžman.

Pravnica Danijela Nestorović ocenila je da je reč o „šokantnom“ dokumentu koji je „potpisan ko zna kada“.

„Rešenjem od 1. decembra 2022. Vlada ovlašćuje Gorana Vesića da zaključi ovakav memorandum, koji je nedostupan na stranici Vlade Republike Srbije.

Mi ne znamo šta piše u tom memorandumu o razumevanju“, rekla je Nestorović ističući da bi bilo neprimereno da se na mestu bombardovanih zgrada gradi hotel ili stambeno-poslovni kompleks.

Nestorović je objasnila da se praktično radi o „poklanjanju“ dve katastarske parcele na kojima se nalazi kompleks Generalštaba: 804/2 i 969/1, na Katastarskoj opštini Savski venac.

Generalštab godinama dovođen u vezu sa Trampom

Podsetimo, budućnost lokacije Generalštaba se već godinama vezivala za Sjedinjene Američke Države, odnosno Donalda Trampa.

Početkom 2014. godine, pre nego što je američki biznismen postao predsednik SAD, tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao je u Beogradu s predstavnicima Trampove kompanije.

Ocenila je i da je čudna formulacija da se ne radi o pravno obavezujučćem dokumentu, ističući da je bilo kakav memorandum o razumevanju koji potpiše ministar pravno obavezujuć.

Tada je rečeno da je Tramp zainteresovan za izgradnju luksuznog hotela sa pet zvezdica u glavnom gradu Srbije i da je potencijalna lokacija te investicije upravo bombardovana zgrada Generalštaba.

Nakon višegodišnjeg zatišja, rekonstrukcija Generalštaba ponovo je aktuelizovana u septembru 2020., kada je specijalni izaslanik tada već predsednika SAD Donalda Trampa, Ričarad Grenel, na sastanku sa predstavnicima srpskih vlasti u Beogradu izneo ideju da Sjedinjene Države finansiraju renoviranje kompleksa na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine.

„Grenel je došao na ideju da vidimo kako zajednički da obnovimo zgradu ministarstva odbrane i Generalštaba“, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Manje od dva meseca kasnije u SAD su održani predsednički izbori na kojima je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa.

Ali ideja o obnovi Generalštaba nije utihnula, bar ne odmah.

Grenel je posle odlaska sa funkcije, u februaru 2021, dao intervju beogradskom „Blicu“ u kom se ponovo dotakao zgrade Generalštaba.

Razume se, ovog puta ideja nije bila da obnovu finansiraju SAD, već je poručio da je „posebno zainteresovan za pronalaženje partnera koji bi pomogli da se razvije urušena zgrada u centru Beograda“.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva je počela da primenjuje politiku „šargarepe i štapa“ prema zvaničnoj politici Jerevana, delujući i kroz političke poluge, u nadi da će sačuvati Jermeniju, od tog ponora, gde su Ukrajina i druge rusofobične države koje su verovale Zapadu, skliznule i ekonomski.

Dok politički koraci imaju za cilj da izvrše pritisak na pokolebljivog saveznika, finansijsko-ekonomske mere imaju za cilj smirivanje.

Kako prenosi Armenpress pozivajući se na zamenika premijera Jermenije Mhera Grigorijana, cena prirodnog gasa uvezenog iz Rusije u Jermeniju neće se promeniti 2024. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, zbog toga, komunalne tarife za lokalne potrošače, kao i cene za industriju, neće se promeniti.

U ovom trenutku imamo tačne informacije da se cena gasa, na granici dve zemlje neće menjati sledeće godine.

Siguran sam da zahvaljujući tome, ni cene za potrošače neće biti povećane — rekao je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, lokalna divizija Gasproma, već je potpisala ugovor sa matičnim koncern za 2024. godinu, koji ne predviđa promene cene plavog goriva tokom celog perioda važenja.

U Jerevanu je održan sastanak Međuvladine komisije za ekonomsku saradnju Jermenije i Rusije.

Ova vest je trebalo da doprinese očuvanju odnosa između Jerevana i Moskve, koje u poslednje vreme karakterišu određeni problemi.

Uz pomoć novogodišnjeg “gasnog” poklona, odlučeno je da se ova situacija ispravi ili bar pokuša.

Cena ruskog gasa na granici sa Jermenijom iznosi 165 dolara za standardnu hiljadu kubnih metara.

Trenutno jedino Belorusija i Kirgistan dobijaju jeftinije sirovine iz Ruske Federacije.

Za globalno tržište energije ovo je generalno rekordno niska cena, koja u principu, ne može biti niža, ni jednaka.

Podsećamo da je za domaće ruske potrošače, uključujući industriju, već odobreno povećanje tarifa gasa za 8 odsto, od jula 2024. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Želimo da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, Medveđe, Crne Trave, ne odlaze za Beograd i dalje, nego da taj put ide u obrnutom smeru, da pokušamo da ih zadržimo”

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je danas će 28. juna, na Vidovdan, biti raspisan konkurs za dodelu seoskih kuća mladim bračnim parovima i naveo da će država za otkup kuća davati i do 1,2 miliona dinara.

Krkobabić je rekao da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuća sa okućnicom koje su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu da žive na selu.

”Vlada treba da usvoji program o dodeli sredstava, a očekujem da javni poziv bude na Vidovdan, biće to lepa simbolika.

Želimo da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, Medveđe, Crne Trave, ne odlaze za Beograd i dalje, nego da taj put ide u obrnutom smeru, da pokušamo da ih zadržimo”, rekao je Krkobabić za TV Pink.

Naveo je da je veliko interesovanje za otkup seoskih kuća i da je jedini uslov da bračni parovi imaju do 45 godina.

Krkobabić je rekao da očekuje da se prijave poljoprivrednici koji žive u zajedničkim domaćinstvima i žele da se osamostale, ali i mladi ljudi koji sa porodicama žive kao podstanari u okolini velikih gradova žive kao podstanari i koji ne mogu da reše stambeno pitanje bankarskim kreditima.

”Želimo da kuće dobiju oni koji zaista žele da žive u njima.

Neka se poljoprivrednici raspitaju ima li praznih kuća u njihovom kraju, a lokalne samouprave treba da izvrše procenu”, objasnio je Krkobabić.

Ponovio je da je investicioni plan Srbija 2020-2025 preduslov za opstanak sela u Srbiji i da bi bez tog plana napori Odbora za selo, SANU i Ministarstva za brigu o selu ostali bez realizacije.

”To su kapitalne stvari koje koštaju, a opštine nemaju mnogo novca. Bez pomoći Republike i izdvajanja velikih sredstava nema pomaka”, rekao je Krkobabić.

Krkobabić: Znamo šta je sledilo posle Vidovdana i Kosovskog boja 1389.

Realno je očekivati da će javni konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicama biti raspisan na Vidovdan, 28. juna, najavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

On je rekao da očekuje da će prethodno Vlada Srbije usvojiti taj program, koji prema njegovim rečima nosi mnogo lepe simbolike.

“Znamo šta je sledilo posle Vidovdana i Kosovskog boja 1389. a mi sada krećemo u suprotnom smeru.

Hajde da vidimo da više ne praznimo kuće i da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, Medveđe, Crne Trave ne beže za Beograd nego da put bude u obrnutom smeru”, rekao je Krkobabić za TV Pink.

Objasnio je da su za ostanak na selu osnovni uslovi zarada, odnosno siguran posao i krov nad glavom, saopštilo je Ministarstvo za brigu o deci.

“Država Srbija prvi put jasno kaže: imaš pravo da dobiješ milion i 200.000 za otkup seoske kuće sa okućnicom i ne duguješ nikom ništa, osim što imaš obavezu prema državi da ostaneš tamo da živiš”, naveo je Krkobabić.

Istakao je da postoji veliko interesovanje za dodelu praznih kuća, kojih prema nekim procenama u Srbiji ima oko 200.000.

Naglasio je da je na mladima do 45 godina da se interesuju ima li slobodnih kuća, gde se nalaze i da li su njihovi vlasnici spremni da ih prodaju a na lokalnim samoupravama da procene vrednost praznih kuća na svojoj teritoriji.

Krkobabić je posebno istakao da se danas, kada se u Skupštini Srbije raspravlja o Kosovu i Metohiji, moramo više baviti uzrocima kako ne bismo ubuduće morali i u drugim krajevima da se bavimo posledicama.

Kurir.rs/Tanjug/TV Pink