Pokojni Mek Tonia je bio poznat i poštovan ne samo, zbog svog rada na polju marsovskih anomalija: on je takođe pokazao duboko interesovanje za ono što je lično nazvao kriptozemljanima.

Ovaj termin je skovao početkom 2000-ih, kada je počelo njegovo istraživanje u ovoj oblasti.

Za Tonija, kripto-zemlje su bile podeljene u dve različite grupe.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U suštini, situacija je sledeća: za Tonia, barem neki od susreta i incidenata sa NLO-ima – a, posebno otmice vanzemaljaca – nisu delo vanzemaljaca.

Umesto toga, oni su bili delo izuzetno drevne rase humanoida, koja je evoluirala sa nama ali je odlučila da se drži dalje od nas, osim kada su im potrebne određene stvari od nas; te “izvesne stvari” su naš DNK, ćelije, jaja, spermatozoidi i tako dalje – zbog činjenice da njihova civilizacija danas degradira, razgrađuje i traži novu krv.

Dakle, koriste nas da ojačaju svoju rasu – barem u meri, u kojoj su to u stanju.

Komplikujući ovaj već kontroverzni scenario, Tonia je takođe sugerisao da među nama postoji još jedna grupa kriptoteretriala.

Kao i druga grupa koju je progonio, Tonia je pretpostavio da su podjednako pažljivi da ostanu sakriveni kada i gde je to moguće.

Tonia je sumnjao da su ova druga grupa možda bili Marsovci — ništa drugo do potomci ranijih Marsovaca, koji su napustili svoj svet u drevnim, nejasnim vremenima, kada je Mars bio na ivici uništenja usled rata, atmosferskog kolapsa ili oboje.

Tonia je situaciju podigao na još kontroverzniji nivo,  kada je razmatrao scenario, u kojem obe grupe rade zajedno, u tandemu i kao sredstvo, da se spasu i zaštite od nas, ozloglašene okrutne i destruktivne ljudske rase.

Toni se zapitao, kako bi to moglo izgledati za dvoslojne kriptozemljane – jedan od drevnih ljudi, a drugi – razbarušenu grupu Marsovaca – koji se bore za opstanak i primorani da dele Zemlju sa nama, svojim najgorim potencijalnim neprijateljem.

Toni je zaključio da bi bilo mudro da se dve grupe udruže i pažljivo sakriju svoje pravo poreklo i namere.

Toni je izneo veoma validnu tvrdnju, kada je primetio da su dve glavne dominantne vrste vanzemaljaca, o kojima su izveštavali očevici (A) sivi sa očima nalik na insekte; i (B) svemirska braća veoma nalik ljudima, koje je Džordž Van Tasel upoznao na Giant Rocku 1950-ih.

Tonia je sugerisao da svemirska braća nisu vanzemaljci, već kriptozemljani.

Što se tiče tih Marsovskih kriptozemljana, Tonia je verovao da su možda bili ovde toliko dugo, da se sada smatraju građanima Zemlje ali očigledno ne ljudima.

U nekom trenutku, sugeriše Tonia, dve grupe su se možda složile da se spoje; koji nam se predstavljaju, kao nešto potpuno drugačije od onoga, što zaista jesu: (A) izdanak od nas i (B) rasa nasukanih Marsovaca, čija tehnologija možda nije dovoljna, da im omogući da se vrate na svoju matičnu planetu Mars – ili šta je levo od njega.

Da je Tonijeva teorija bila toliko kontroverzna, alternativna i skoro jedinstvena – Marsovci i drevni ljudi radili su zajedno da bi se spasli, a dođavola s nama, kada završe sa ljudskom rasom – neizbežno je garantovalo da će Toni dobiti neke kritike. I pogodite šta? On ju je uradio.

Ipak, Tonija je imao više od nekoliko poena u svoju korist.

Ovom prilikom mi je rekao: Tonia je imao više od nekoliko poena u

Ovom prilikom mi je rekao:

„Kriogena teorija je naišla na pomešane reakcije.

Neki ljudi izgleda misle da sam nešto zabrljao.

Većina NLO istraživača je u najboljem slučaju krajnje skeptična.

Drugi misle da ponavljam „superspektar“ Džona Kila [Kil je bio autor hvaljene knjige Mothman Propheci iz 1975. godine, varijacije na temu „paralelnih svetova“, koja zauzvrat deli memove sa „multiverzumom“ Žaka Valea.

Obe ideje sugerišu da nekako zauzimamo višedimenzionalni prostor sa našim posetiocima „vanzemaljaca“, otklanjajući potrebu za vanzemaljskim svemirskim brodovima, pomažući da se objasni osećaj apsurda, koji prati mnoga viđenja NLO-a i stanovnike.

I Kil i Valee su se usuđivali da iznesu suštinski „okultne” ideje u kosmološkim terminima; a „superspektar“ i „multiverzum“ zahtevaju ponovno promišljanje našeg razumevanja, kako sama stvarnost funkcioniše.

Ali hipoteza o kriptozemlji zasnovana je na poznatijem kontekstu.”

Dodao je: „Ne sugerišem nevidljive dimenzije ili potrebu da ufonauti „pređu” na naš nivo svesti.

Umesto toga, pitam da li je moguće da su navodni vanzemaljci, koji zauzimaju istorijsku i modernu mitologiju humanoidna bića od krvi i mesa, koja žive upravo ovde na Zemlji.

Ne druga verzija Zemlje u nekom paralelnom Kosmosu, već na Zemlji.

Iako ne mogu automatski da isključim „paranormalne“ aspekte NLO fenomena, mogu pokušati da ih objasnim u smislu tehnologije.

Na primer, ne vidim ubedljiv teorijski razlog zašto se „telepatija” i „dematerijalizacija” na kraju, ne mogu objasniti pozivanjem na kibernetiku, nanotehnologiju i druge oblasti koje su obično isključene iz NLO diskursa.

Toni je zaključio sledećim rečima: „Kriptozemaljska hipoteza će verovatno otuđiti pristalice vanzemaljske hipoteze i one, koji podržavaju ezoteričnije, „interdimenzionalno“ objašnjenje.

On ne nudi jasno pomirenje. Međutim, on ima potencijal za objašnjenje, koje nedostaje oba tabora.”

Zanimljivo, Tonia se zapitao da li su bledoliki, mršavi ološ nalik na manekene poznate, kao Ljudi u crnom, koji su se takođe pojavili početkom 1950-ih, deo kriptozemaljaca i njihovih planova.

I da bi MIB-ovi takođe mogli biti Marsovci i da prilično dobro lutaju među nama – i da se skoro ne mogu otkriti.

Uprkos slikama i pričama predstavljenim u fenomenalno uspešnim filmovima Ljudi u crnom, činjenica je da pravi MIB ne pripada američkoj vladi.

Oni nisu ufološki agensi 007.

Oni čak i ne liče na ljude – i ponašaju se drugačije od nas.

Tačnije, sa svojim crnim odelima, crnim fedorama i mršavim plastičnim licima, oni očigledno nisu niotkuda došli.

Fenomen Ljudi u crnom počeo je ranih 1950-ih sa čovekom po imenu Albert Bender, koji je preminuo 2016. u devedeset četvrtoj godini.

Ubrzo nakon što je osnovao NLO istraživačku grupu, Međunarodni biro za leteće tanjire, u svom rodnom gradu Bridžportu u Konektikatu, ranih pedesetih, Bendera je posetio trio pretećih muškaraca u tamnim odelima.

Nisu bili iz CIA, FBI ili vazduhoplovstva.

U Benderovoj spavaćoj sobi u potkrovlju bukvalno su se materijalizovala trojica „muškaraca”.

Oni su vrlo jasno stavili do znanja, da mora da ostavi ufologiju iza sebe.

Uradio je upravo to: Bender je zatvorio IFSB i povukao se iz ufologije; vratio se samo nakratko 1962. da bi napisao knjigu o svojim iskustvima.

Njen odgovarajući naslov je bio „Leteći tanjiri i tri čoveka“.

Bender je proveo ostatak života mirno živeći sa svojom ženom i porodicom u Los Anđelesu, država Kalifornija.

Od dana Alberta Bendera, postojale su bukvalno stotine izveštaja o uznemirujućim susretima sa ljudima u crnom.

Pretnje od kripto-lendera?

Tonia je bio siguran da je na pravom putu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE